 Predavanja iz psihometrije biće održavana dva puta mesečno,

petkom u periodu od 12:00-13.30 časova

 Termin za vežbe je petkom od 14:00-15:30 časova
 Konsultacije se mogu držati za zainteresovane studente posle
svakog predavanja
 Konsultacije se takođe mogu obavljati putem e-maila:
bobanpetrovi@gmail.com
 Sve razmene informacija će se obavljati i preko google grupe
psihometrija-II-niksic-2017@googlegroups.com
 Ispit – pismeni, ne usmeni
 Iz literature i materijala sa predavanja
 Nakon ispita pravi se rang lista i predlaže ocena
 40 poena
 Kolokvijum
 Iz literature koja se obrađuje na vežbama
 Teorijski i praktični deo
 Druga polovina maja
 20 poena
 Praktični rad
 Evaluacija ili izrada nekog psihološkog testa, prikupljanje podataka,
obrada i interpretacija podataka, pisanje izveštaja i prezentacija
 Individualno ili u timu do 3 strudenta
 Plagijat=automatski 0 poena!
 Kraj maja
 30 poena
 Prisustvo i aktivnost na predavanjima i vežbama
 Prisustvo na predavanjima: 0-3 poena, 3 – prisustvo na svim
časovima, 2 – na 50-75% časova, 1 – na 30-50% časova, 0 – na manje
od 30% časova
 Prisustvo na vežbama: 0-3 poena, 3 – prisustvo na svim časovima, 2
– na 50-75% časova, 1 – na 30-50% časova, 0 – na manje od 30%
časova
 Aktivnost: nastavnička + sociometrijska procena; korespondencija
dvaju rang-lista; 0-4 poena; budite aktivni!

 Dodatni poeni
 Učešće u istraživanjima i druge aktivnosti

 Sve obaveze se moraju završiti u dogovorenom roku

Broj poena Ocena
51-60 = E
61-70 = D
71-80 = C
81-90 = B
91-100 = A
 Evaluacija ili izrada nekog psihološkog testa, prikupljanje
podataka, obrada i interpretacija podataka, pisanje izveštaja i
prezentacija
 3 faze:
▪ Izrada nacrta istraživanja (predlog instrumenta ili dogovor oko
insturmenta koji ce se evaluirati/kreirati, drugih instrumenata,
načina prikupljanja podataka, uzorka, obrade podataka) – do
sredine aprila
▪ Prikupljanje, obrada podataka i izrada izveštaja – do sredine maja
▪ Izveštaj – u formi naučnog članka
▪ Odbrana izveštaja: u formi mini konferencije, na poslednjem casu
(ukoliko uslovi dozvole) – kraj maja
 Obavezna literatura:
 Fajgelj, S. (2005). Psihometrija. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju
 Obaveznu literaturu takođe čine prezentacije sa predavanja.
 Dopunska literatura:
 Bukvić, A. (2007). Načela izrade psiholoških testova. Beograd: Zavod za
udžbenike.
 Tenjović, L. (2002): Statistika u psihologiji – priručnik. Beograd: Centar za
primenjenu psihologiju.
 Knežević G., i Momirović K. (1996). RTT9G i RTT10G - program za analizu
metrijskih karakteristika kompozitnih mernih instrumenata. U: Kostić, P.
(urednik): Merenje u psihologiji - primena računara. Vol. II. (pp. 37-57).
Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
 Spisak obaveznih i dopunskih poglavlja biće dodatno prikazan na
poslednjoj strani svake prezentacije.
 Drugi korisni materijali biće distribuirani putem google grupe.
PREDAVANJA VEŽBE
  Koeficijenti pouzdanosti
Konstrukcija psihološkog
 Konstrukt valjanost – faktorska
mernog instrumenta – Fajgelj
(2005): 590-620 analiza
  Kriterijumska valjanost –
Modeli merenja u psihologiji –
Fajgelj (2005): 125-173 regresiona analiza
 Diskriminativna valjanost –
 Pouzdanost – Fajgelj (2005):
220-261, 267-274 diskriminativna analiza
 Taksonomska valjanost – Klaster
 Valjanost – Fajgelj (2005): 275-
368 analiza
 Ostala merna svojstva stavki i
 Ostala merna svojstva – Fajgelj
testa : RTT10G program
(2005): 369-435
 Ostala važna pitanja – Fajgelj – Fajgelj (2005): 631-665
(2005): 528-589, 621-630 – Tenjović, 2002
– Knežević i Momirović, 1996
 Za konstrukciju je relevantno celokupno gradivo predmeta
Psihometrija
 Konstrukcija testa je kolektivni poduhvat
 Nema jednog načina, pristupa i recepta za konstrukciju testa
 Svaki revidirani, prevedeni, skraćeni... test treba tretirati kao
nov test
1. Priprema i plan
2. Definicija varijable
3. Operacionalizacija varijable
4. Izbor vrste i formata testa i stavki
5. Pisanje stavki
6. Pisanje uputstva, primera i vežbi
7. Probna (pilot) testiranja
8. Primena na konstrukcionom uzorku
9. Ajtem analiza
10. Konačan izbor stavki
11. Primena na normativnom uzorku
12. Određivanje mernih svojstava
13. Izrada normi
14. Pisanje priručnika
15. Revizije testa
 Planske, kadrovske, administrativne, finansijske i druge
logističke pripreme

 Izbor problema i vrste testa, shodno istraživačkom

problemu
 Testovi orijentisani na norme se tumače tako što se skor
poredi sa normom, tj. sa drugim ispitanicima
 Testovi orijentisani na kriterijum se interpretiraju tako
što se utvrđuje da li je ispitanik dostigao neki kriterijum:

 naučio celo gradivo

 ovladao nekom veštinom
 u stanju da obavlja neki posao, završi školu...
 Testovi orijentisani na norme su:
 univerzalni u pogledu oblasti primene
 ciljani na jednu osobinu
 diskriminativni u celom opsegu osobine

 Testovi orijentisani na kriterijum su:

 ciljani na jednu oblast primene, profesiju, stručnu oblast,
školu
 obično obuhvataju širok dijapazon ponašanja
 diskriminativni samo u oblasti razdvajanja pao-prošao
 Testovi orijentisani na norme su lakši za određivanje mernih
svojstava i na njima se mogu odrediti sva svojstva

 Testovi orijentisani na kriterijum su obično binarne varijable,

dakle: manja varijabilnost, niže korelacije, niža pouzdanost,
niža valjanost...
 Definicija predmeta merenja
 Tri glavna pristupa:

 Induktivni način: na osnovu teorije, iz teorije se izvode

predikcije ponašanja

 Deduktivni način: prikupljaju se ponašanja ili simptomi,

pišu se stavke, pa se analizom dedukuju osobine

 Eklektički, kombinacijom teorija i postojećih stavki

 Obično mora postojati ciljna populacija (opšta populacija,

studentska, klinička, ...)
 Banka ajtema, fiskni test, adaptivni test, računarski test,
prevedeni test, modifikovani test, normativni ili kriterijumski.
..
 Namena testa (istraživačka, selekciona, klinička...)
 Konačna ciljna populacija/e
 Način primene (grupno, individualno)

 Važno! Svaki revidirani, prevedeni, skraćeni ili bilo kako

modifikovani test mora se tretirati kao nov test!
 Obično timski
 Značajan doprinos mogu dati nepsiholozi, stručnjaci za datu
oblast, dobri posmatrači, oni koji razumeju ljude...
 Brainstorming?
 Problem organizacije rada tima

 Leksička hipoteza, etic-emic, problem prevoda

 Idiomatski prevod, dvostruki prevod...

 Pisanje lakih i teških ajtema

 Trik pitanja
 “Uvek postoje pilot testiranja”
 Primenjuje se probna ili pilot verzija testa, ili se
 Primenjuje test na probnom ili pilot uzorku
 Mali i prigodni uzorci (‘’skraćena verzija uzorka za konstrukciju’’)
 Stavke se modifikuju, izbacuju, ubacuju, pravi se uputstvo, određuje
vreme trajanja...

 Pilot verzija testa je prototip, još nije stabilna i definitivna

 Tokom pilot testiranja nije obavezna ozbiljna statistička analiza;

dovoljni su težina stavki, frekvencije distraktora, korelacije sa
svojstvima ispitanika...
 Nakon što se formira relativno stabilna verzija testa

 Konstruktivni uzorak mora biti reprezentativan za ciljnu

populaciju testa

 Na osnovu ove primene se vrši konačan izbor stavki

 Prvenstveno se određuju merna svojstva stavki
 Prirodan nastavak ajtem analize je i određivanje “internih”
mernih svojstava testa u celini
 Dve varijante
 Po KTT
 Po TAO
 Određuju se:
 Težina stavki
 Diskriminativnost stavki
 Faktorska struktura (valjanost) stavki
 Reprezentativnost, homogenost, pogađanje...
 Fitovanje stavki
 DIF . . .
 Optimalna alatka za procenjivanje svojstava testa u celini
 Faktorska opterećenja su pokazatelji:
 Faktorske složenosti stavke (jednodimenzionalnosti)
 Diskriminativnosti stavke
 Faktorske valjanosti stavke. . .

 Iz pratećih matrica se obično mogu utvrditi težina i

reprezentativnost stavki
 Izbor početnih koeficijenata – r, φ, rtet
 Utiče na otklanjanje faktora težine
 Nema definitivnog rešenja – “izglačani” rtet se možda
pokažu dobrim

 Izbor faktorskog rešenja (inicijalnog faktorisanja)

 U okviru KTT: ML, GLS, imaž, alfa. . .
 U okviru TAO: FA pune informacije
 Određivanje broja faktora

 Određivanja vrste rotacije

 Ortogonalne verovatno bolje za proveru konstrukta

(formiranje našeg znanja)

 Kosougle verovatno bolje za rekonstrukciju stvarnih mera

(opisivanje stvarnosti)
 Neophodne su za objektivnu interpretaciju skorova
normativnih testova

 Normativni uzorak određuje upotrebnu (i komercijalnu)

vrednost testa

 Obavezan su deo priručnika

 Osnovni preduslov za poređenje (jednačenje) skorova

različitih testova
 Uvek se odnose na određenu populaciju
 Nacionalne norme se odnose na opštu
 populaciju
 Posebne norme mogu biti
 Lokalne
 Razredne
 Uzrasne
 Školske
 Profesionalne
 ...
 Što imamo više normi, možemo bogatije interpretirati testni skor
 Najčešća je linearna tranformacija
 Xn = σn / σs (Xs – Ms) + Mn
 Izjednačavanje skale različitih testova, odnosno, eliminacija efekta
dužine testova na distribuciju skorova
 Najčešći normativni skorovi ovog tipa z-skorovi: σn = 1 i Mn=0
 Iz njih se mogu izvesti mnogi drugi normativni skorovi
 Oni su najpoznatiji su, ali su razlomljeni, imaju nulu i predznak, pa nisu pogodni za laike
 Ako je distribucija normalna mogu se pretvoriti u percentil-rangove
 Da bi se otklonile decimale i predznak, koriste se mnoge izvedene
skale
 IQ skorovi: σn = 15 i Mn = 100
 T skorovi: σn = 10 i Mn = 50
 C skorovi: σn = 2 i Mn = 5
 Stenajn skorovi: σn = 1,96 i Mn = 5
 Fraktilne norme
 Percentilne: decili, centili, kvartili...
 Ne pretpostavljaju nikakvu distribuciju
 Fraktil ili percentil je skor
 Fraktilni ili percentilni rang je procenat
 U normalnoj distribuciji z=0 odgovara percentil rangu 50
 Koriste se za ekvipercentilno jednačenje
 ....
 Fajgelj (2005): 590-620