NESTABILNOST KANALA

BUŠOTINE
dr.sc. Zvonimir Bošković
Well Services Supervisor
• Pod kanalom bušotine podrazumeva se
svaki deo ili interval izbušene bušotine koji
nije zacevljen zaštitnim cevima.
Nestabilnost izbušenog kanala bušotine
može nastati tokom procesa bušenja ili
posle nekog vremenskog perioda.
• Pod nestabilnošću kanala bušotine smatra
se svaki poremećaj koji nastaje u kanalu
bušotine i onemogućava normalne
operacije potrebne tokom izrade bušotine.
Ti poremećaji mogu biti:
• osipanje zida kanala bušotine,
• bubrenje formacija
• suženje prečnika bušotine
• proširenje prečnika bušotine
• delimično i totalno zarušavanje kanala
bušotine.
• Nestabilnost kanala bušotine moguće je
uočiti na površini, kontrolom parametara
bušenja i reologijom isplake.
 UZROCI NESTABILNOSTI
KANALA BUŠOTINE
Mogu biti:
• Geološka građa stena koje se buše: stene u
smenjivanju, stene različite čvrstoće, stene pod uglom,
stene koje bubre, stene koje se osipaju.
• Neodgovarajuća isplaka po svom komponentalnom
sastavu i po fizičko-reološkim osobinama.
• Različite hidro-dinamičke celine sa većim ili manjim
slojnim pritiscima.
• Tektonski poremećaji izraženi rasedima, kavernama i
pukotinama.
• Dužina vremena izrade kanala bušotine i broj izvedenih
operacija u bušotini.
 MANIFESTACIJA NESTABILNOSTI
KANALA BUŠOTINE
Ogleda se kroz sledeće parametre bušenja:
1. Povećanje pritiska cirkulacije isplake u bušotini
kod radnog kapaciteta pumpe iznad normalnog
2. Povećana količina iznetog nabušenog materijala
iz bušotine.
3. Povećanje torzije- otpora rotaciji bušaćeg alata
u bušotini.
4. Povećanje natega iznad normalne težine
bušaćeg alata kod vađenja ili spuštanja.
5. Nasedanje bušaćeg alata kod spuštanja.
6. Otežano zadizanje bušaćeg alata nakon
izbušenih komada, bez rotacije ili
cirkulacije isplake.
7. Delimični ili potpuni prekid cirkulacije
isplake iz bušotine.
8. Delimično ili totalno zarušavanje kanala
bušotine sa alatom u bušotini ili van nje.
 POSTUPCI ZA REŠAVANJE
PROBLEMATIKE

Za rešavanje ove problematike u bilo kojoj

varijanti sem totalnog zarušavanja kanala
bušotine (ako je alat u bušotini onda je u
zaglavi), postupci su sledeći:
1. Izvršiti kontrolu fizičko- hemijskih i reoloških
karaktaristika isplake i po potrebi izvršiti
obradu i dovesti je u prvobitno stanje
( viskozitet, gel, filtracija, čvrsta faza i dr.).
2. Proveriti i prilagoditi režim cirkulacije isplake u
bušotini.
3. Prilagoditi sastav i manevar bušaćeg alata u
bušotini.
4. Izvršiti obradu isplake materijalima za
stabilizaciju kanala bušotine.
5. Povećati gustinu isplake za 0.02-0.05 kg/dm3 i
više ako to uslovi u bušotini dozvoljavaju.
6. Izvršiti promenu tipa isplake.
7. Izvršiti cementaciju nestabilnog kanala (bilo za
nastavak bušenja ili skretanja kanala).
8. Ugraditi interventne zaštitne cevi (drilling liner)
ukoliko to uslovi i cilj projektnog zadatka
dozvoljavaju.
SPREČAVANJE DOTOKA FLUIDA
U BUŠOTINU
• Pod dotokom fluida u bušotinu podrazumevamo
svako ulaženje tečnog ili gasovitog fluida iz
nabušenog sloja u kanal bušotine, bilo za vreme
bušenja ili posle bilo koje operacije u bušotini a
koji je kontrolisan. Nekontrolisan dotok fluida u
bušotinu nazivamo erupcijom. Otuda je svaki
dotok fluida u bušotinu potencijalno najopasnija
pojava tokom izrade bušotine i izaziva strah i
opasnost po ljude, sredstva rada i okolinu.
 UZROCI DOTOKA FLUIDA U
BUŠOTINU
Glavni uzroci dotoka fluida u bušotinu su:
1. Neodgovarajuća gustina isplake u bušotini u odnosu na
slojni pritisak koji je nabušen.
2. Smanjen nivo isplake u bušotini – bušotina nije puna
isplakom.
3. Neujednačena gustina isplake u cirkulaciji.
4. Nedovoljna cirkulacija u bušotini pre vađenja bušaćeg
alata.
5. Klipovanje isplake pri vađenju bušaćeg alata.
6. Nedovoljno dopunjavanje bušotine isplakom tokom
vađenja bušaćeg alata.
7. Operativna greška – upumpavanje isplake sa manjom
specif. težinom.
 MANIFESTACIJA DOTOKA
FLUIDA U BUŠOTINU
Do dotoka fluida u bušotinu može doći u toku procesa
bušenja ili u bilo kojoj fazi izrade bušotine. Manifestacije
koje se mogu uočiti na površini su :

1. Smanjenje spec. gustine isplake na izlivu iz bušotine i

bez uočljivog zaplinjavanja.
2. Smanjenje spec. gustine isplake na izlivu iz bušotine sa
vidljivim zaplinjavanjem (uočljivi mehurići u isplaci).
3. Porast nivoa isplake u isplačnim bazenima.
4. Uočljiv povećan izliv isplake iz bušotine u toku
cirkulacije.
5. Povećanje broja hodova isplačne pumpe
-"sama od sebe" bez promene kapaciteta.
6. Smanjene pritiska cirkulacije isplake ispod
normalnog radnog pritiska.
7. Povećanje tezine bušaćeg alata u bušotini
iznad normalne težine (zbog olakšanja
isplake).
8. Samoizliv isplake iz bušotine bez
cirkulacije – u stanju mirovanja bušotine.
• Manifestacije dotoka u bušotinu su više ili
manje uočljive i zavise od vrste fluida koji
dotiče u bušotinu: tečni ili gasoviti. Dotok
gasovitog fluida se mnogo brže primeti jer
su i manifestaciji na površini mnogo
uočljivije.
 POSTUPCI SPREČAVANJA
DOTOKA FLUIDA U BUŠOTINU
Postupci se svode na pravovremeno uočavanje i
brzo reagovanje a to su u većini slučajeva:
1. Kontrola kvaliteta isplake a posebno
ujednačenost spec. gustine isplake tokom
cirkulacije na usisu i izlivu.
2. Pravovremena obrada isplake i reološka
korekcija parametara.
3. Kontrola nivoa isplake u usisnom sistemu
isplačnih bazena.
4. Kontrola režima cirkulacije isplake u
bušotini.
5. Vađenje bušaćeg alata iz bušotine bez
klipovanja.
6. Pravilno dopunjavanje bušotine isplakom
kod vađenja bušaćeg alata iz bušotine.
7. Kontrola ispravnosti isplačnog sistema i
opreme za prečišćavanje isplake.
 PRAKTIČNI ZAKLJUČCI
Svakodnevnom i neprekidnom tehnološkom
kontrolom bušenja teoretski je uvek
moguće sprečiti dotok fluida u bušotinu.
Međutim, praksa je pokazala da se to
događa jer je uslovljeno prorodnim
okolnostima, sredstvima rada i naravno
ljudima. Pa ipak neka praktična iskustva
mogu pomoći da učestalost tih pojava
bude ređa:
• Obratiti maksimalnu pažnju kontroli režima
cirkulacije i kvaliteta isplake u onim
intervalima bušenja gde se očekuju fluidi u
bušotini.
• Obradu i pravljenje nove isplake (ako je
potrebno) uvek izvršiti pre nego što se
počne sa bušenjem slojeva sa sadržajem
fluida (" pre ulaska u sloj").
• Ako se sumnja u bilo koji parametar
režima cirkulacije ili osobine isplake iste
pouzdano proveriti i ako su
neodgovarajući – eliminisati ih.
• Pre vađenja bušaćeg alata iz bušotine iz
bilo kojih razloga, bušotinu je neophodno
pripremiti za manevar naročito ako su
nabušeni proizvodni slojevi.
• Ta priprema se sastoji u dovoljnoj cirkulaciji
isplake u bušotini nakon prekida bušenja do
momenta vađenja bušaćeg alata a njeni
parametri su:
• Ujednačen režim cirkulacije isplakom u bušotini kao i kod
bušenja.
• Ujednačena spec. gustina isplake u bušotini i u usisnom
bazenu uz odgovarajuće reološke karakteristike.
• Iznošenje nabušenog materijala iz bušotine sa vremenom
cirkulacije mora da se smanjuje.
• Kod operacije vađenja bušaćeg alata posebnu pažnju treba
obratiti na klipovanje i dopunjavanje bušotine za zapreminu
izvađenog alata.
Praksa je pokazala da je glavni problem
nedovoljna priprema bušotine za vađenje
bušaćeg alata i najčešća pojava dotoka
fluida u bušotini je u toku manevrisanja
bušaćim alatom.
Samo sa alatom na dnu bušotine dotok
fluida se može smatrati normalnom
pojavom i može biti na vreme sprečen.
 DIFERNCIJALNA ZAGLAVA
BUŠAĆEG ALATA
• Pod diferencijalnom zaglavom bušaćeg alata u bušotini,
ili delimičnim prihvatom, podrazumevamo trenutni prihvat
bušaćeg alata zalepljenog uz zid kanal bušotine usled
diferencijalnog pritiska koji nastaje kao posledica razlike
između slojnog pritiska i pritiska stuba isplake u bušotini.
Pri tome se javlja sila (kao posledica razlike pritisaka) i
deluje na bušaći alat pod pravim uglom i gura ga uz
kanal bušotine. To dovodi do trenutne zaglave bušaćeg
alata bez mogućnosti rotacije i manevra "gore – dole" pri
čemu je cirkulacija isplakom normalna. Najčešće je uz
zid bušotine prilepljen deo teškog bušaćeg alata ( teške
šipke i stabilizeri).
 UZROCI DIFERENCIJALNE
ZAGLAVE
Osnovni i najčešći uzroci su:
• Razlika pritisaka između slojnog pritiska i pritiska stuba
isplake.
• Neodgovarajući kvalitet isplake (visok sadržaj čvrste
faze, visoka filtracija, debeo i loš kvalitet isplačnog
kolača).
• Naglo povećanje gustine isplake u bušotini.
• Prisutnost permeabilne formacije u bušotini u kojoj dolazi
do lepljenja bušaćeg alata uz zid kanala bušotine.
Kod ove problematike parametri cirkulacije isplakom su
normalnii nema iznošenja veće količine nabušenog
materijala iz bušotine.
 MANIFESTACIJE
DIFERENCIJALNE ZAGLAVE
Osnovne manifestacije diferencijalne zaglave su:
• Prihvat bušaćeg alata bez mogućnosti rotacije i manevra
iako je cirkulacija isplakom normalna.
• Nema povećane količine iznošenja nabušenog materijala
iz bušotine.
• Bilo koji režim cirkulacije je moguć ali bez rezultata na
"odglavu" alata.
• "Natezanje" ili "nasedanje" bušaćeg alata u dozvoljenim
granicama ne daje rezultat oslobađanja alata.
• Vreme cirkulacije isplakom ne pomaže odglavi ali sa
dužinom vremena prihvat postaje sve teži.
• Sa bušotinom je sve u redu osim što je alat u zaglavi.
 POSTUPCI ZA REŠAVANJE
PROBLEMATIKE
1. Uz neprekidnu cirkulaciju isplakom pokušavati
manevar gore –dole i pokušati utvrditi zonu
prihvata.
2. Izvršiti obradu isplake u cilju smanjenja čvrste
faze i postepenog smanjenja gustine isplake
tokom cirkulacije isplakom u bušotini.
3. Pristupiti pripremi, izradi i postavljanju naftne
kupke u zonu prihvata (neotežanu ili otežanu –
zavisno od uslovu u bušotini, sa aditivima za
nagrizanje isplačnog kolača u zoni prihvata).
4. Ako ne dođe do brzog oslobađanja alata
postaviti kupke u više navrata i po mogućnosti
veće zapremine od uobičajenih.
5. Kod poznatih slojnih pritisaka (eksploataciono ili
razradno polje) u bušotini se može izazvati
lagani dotok fluida koji može da pomogne
odglavi alata.
6. U krečnjačkim ili dolomitičnim stenama umesto
naftnih koristiti kiselinske kupke.
GUBICI ISPLAKE U BUŠOTINI
Pod gubitkom isplake u bušotini podrazumeva se
smanjenje količine (zapremine) izlazne isplake
iz bušotine, od minimalne do totalnog prekida
izliva isplake iz bušotine. Otuda potiče pojam
delimičnog ili totalnog gubitka isplake u bušotini.
Postoje povremeni i stalni gubici u bušotini. Ono
što u naftaškom žargonu znači "totalni gubitak
isplake" u praksi ne znači da je bušotina prazna
već da je nivo na nekoj dubini. Gubici dovode do
dotoka fluida u bušotinu i do zaglave bušaćeg
alata zbog zarušavanja bušotine.
 UZROCI GUBITAKA ISPLAKE U
BUŠOTINI
Postoje prirodni i tehnološki fatori koji
uzrokuju gubitke isplake u bušotini.
Prirodni faktori su:
• propusne, nevezane formacije kao što su
šljunak ili pesak,
• kavernozne formacije kao što su
krešnjaci, dolomiti, breče,
• frakturirane formacije i formacije sa
kavernama i pukotinama.
Tehnološki faktori su:
• kada je hidrostatski pritisak stuba isplake u
bušotini veći od slojnog pritiska ili pritiska
frakturiranja formacije,
• česte promene gustine isplake tokom bušenja,
• usled delimičnog zarušavanja kanala bušotine
iznad dleta,
• tokom saniranja dotoka fluida u bušotini,
• tokom instrumentacije zaglavljenog alata u
bušotini.
 MANIFESTACIJE GUBITAKA
ISPLAKE U BUŠOTINI
Ono što se može uočiti na površini je
sledeće:
• smanjenje količine (zapremine) izliva iz
bušotine ili totalan prekid izliva,
• smanjenje nivoa isplake u bazenima,
• smanjenje pritiska cirkulacije pri radnom
kapacitetu isplačne pumpe,
• povećanje pritiska cirkulacije usled
delimičnog zarušavanja kanala bušotine, a
zatim sledi gubitak isplake,
• opadanje nivoa isplake u bušotini u stanju
mirovanja bušotine – bez cirkulacije,
• nema istiskivanja isplake iz bušotine
tokom spuštanja bušaćeg alata, ili nema
dovoljnog istiskivanja.
 POSTUPCI ZA REŠAVANJE
PROBLEMATIKE
1. Utvrditi intenzitet i kontinuitet gubitka isplake i po
mogućnosti zonu gubitka isplake.
2. Smanjiti kapacitet cirkulacije isplake u bušotini.
3. Utvrditi nivo isplake u bušotini u stanju mirovanja.
4. Ako uslovi u bušotini dozvoljavaju, smanjiti spec.
gustinu isplake na osnovu statičkog nivoa isplake u
bušotini.
5. Obraditi isplaku u cirkulaciji zaptivnim materijalima za
sprečavanje gubitaka ( liskun, celofanski listići, drvena
piljevina, repini rezanci, orahove ljuske) u koncentraciji
6-14 kg/m3 isplake
• Postaviti zaptivni čep od viskozne isplake
i zaptivnih materijala u zonu gubitaka.
Zapremina zaptivnog čepa je oko 10-15
m3.
• Postaviti zaptivni čep:
dizel ulje – bentonit
dizel ulje – bentonit – cement
cement
 PRAKTIČNI ZAKLJUČAK
• Veoma je teško doneti uopštene zaključke
iz ove problematike. Jedini pouzdan
zaključak koji je praksa potvrdila je – uočiti
pojavu gubitaka u momentu nastanka, uz
evidentiranje svih parametara koji na to
mogu imati uticaja. Ali upravo je to i
najveći problem jer se pojava gubitaka
isplake obično ustanovi kasnije.
• Kada se uoče gubici veoma je bitno da se obustavi
bušenje i registruje intenzitet gubitaka kod
postojećeg radnog režima cirkulacije. Gubici 2-
5m3/h ne predstavljaju opasnost po bušotinu i ne
treba odmah povlačiti alat u zacevljeni deo
bušotine. Podrazumeva se, to važi samo onda ako
imamo dovoljno isplake u spoljnjem isplačnom
sistemu, u protivnom, alat ze mora povući u zaštitnu
kolonu. Kod pojave gubitaka poznatog intenziteta,
prvi postupak je da se smanji režim cirkulacije
(obično na pola kapaciteta od radnog). Sa tim
režimom se prate gubici u vremenu 15-20min.
• Bez obzira da li se intenzitet gubitaka smanjio ili
ne, sledeći postupak je da se obustavi cirkulacija
i rotacija, te da se posmatra statički nivo u
bušotini i po mogućnosti utvrdi. Posmatranje
nivoa, tj. mirovanje bušotine može trajati 15-30
min. Posle toga, ako statički nivo isplake u
bušotini varira, izvršiti obradu isplake u cilju
smanjenja gelova i viskoziteta pri čemu spec.
gustina isplake može da se smanji za 0.02-0.05
kg/dm3.
• Posle obrade isplake ponovo uspostaviti
rotaciju i cirkulaciju sa smanjenim
kapacitetom i proveriti intenzitet gubitaka.
• Ako gubici i dalje postoje obavezno je potrebno
smanjiti spec. gustinu isplake do bezbednosne
granice očekivanih pritisaka u bušotini. Logično
je očekivati da će se smanjenjem spec. gustine
isplake eliminisati gubici. Naše praktične
mogućnosti za izradu lake isplake su za gustinu
oko 0.90 kg/dm3 uz primenu otplinjene sirove
nafte – emulzione isplake. Ukoliko se gubici
posle smanjenja gustine isplake ne eliminišu,
sledeći postupak je obrada isplake sa
materijalima za saniranje gubitaka.
• Obrada može biti za celokupnu
cirkulirajuću isplaku u bušotini ili u vidu
«zaptivnog čepa» koji se postavlja u zonu
gubitaka. U praksi ovi postupci i
kombinacije daju rezultate. Ako ne, tada
se postavljaju cementni čepovi. Osnovno
pitanje u ovoj problematici je do koje mere
gubici moraju biti sanirani a to zavisi od
projektnog zadatka bušotine i očekivane
problematike u toku nastavka bušenja.
• Veći intenzitet gubitaka (od preko 5 m3/h) kao i
totalni  gubitak, zahtevaju povlačenje bušaćeg
alata u zaštitne cevii detaljnu tehnološku analizu
za izbor metode saniranja. To zahteva obavezno
prisustvo specijaliste za tu problematiku.
Postupak i metode se donose na samoj bušotini
u zavisnosti od stvarnih događanja u bušotini
tokom primene određenih postupaka i analizom
uspeha njihove primene.
• Gubici isplake u bušotini jesu potencijalna
opasnost za nastanak i druge vrste
problematike ali su sami po sebi manje
opasni od dotoka fluida u bušotinu (koji
može biti, između ostalog, izazvan i
gubitkom isplake u bušotini). Posebnu
pažnju treba posvetiti na zalihe isplačnog
materijala uključujući i materijal za
saniranje gubitaka isplake.
DOTOK FLUIDA U BUŠOTINU
• Pod normalnim dotokom fluida u bušotinu
može se smatrati samo onaj dotok do
koga dođe tokom same faze bušenja i koji
se odmah primeti. Svaki drugi dotok je
posledica nedovoljnog nadzora o kontroli
stanja bušotine.
U fazi bušenja do dotoka može doći iz 2 razloga:
• zato što je nabušen sloj sa pritiskom većim od
hidrostatskog stuba isplake u bušotini,
• zato što je došlo do gubitka isplake i do
smanjenja nivoa isplake u bušotini, odnosno do
smanjenja hidrostatskog pritiska stuba isplake
ispod vrednosti slojnog pritiska.
Fluid koji dotiče u bušotinu može biti: slana voda,
nafta ili gas.
 UZROCI DOTOKA FLUIDA U
BUŠOTINU
Po svetskoj statistici do dotoka fluida u bušotinu
dolazi:
• U fazi bušenja ( ili jezgrovanja) u oko 41%
slučajeva.
• Kod manevra bušaćim alatom u oko 44%
slučajeva.
• Kod zaglave alata u bušotini u oko 9%
slučajeva.
• Kod ostalih operacija u oko 6%
slučajeva.
Kod nas, od 14 slučaja dotoka u 10
slučajeva dotok se desio u operacijama
spuštanja ili vađenja bušaćeg alata,
jezgro-aparata ili čekanja na neku
operaciju, što iznosi oko 70% slučajeva
dotoka.
 DOTOK SLANE VODE
Dotok slane vode je tih i teško uočljiv u procesu
bušenja. Nema naglog pada gustine isplake.
Promene reoloških osobina isplake nastaju tek
nakon značajnog dotoka slane vode u bušotinu
a one se manifestuju porastom filtracije,
geliranju isplake i opadanju vrednosti pH. Prodor
slane vode u bušotinu je intenzivan samo onda
ako se ona nalazi pod slojnim pritiskom znatno
većim nego što je hidrostatski pritisak stuba
isplake u bušotini.
Postoje neka iskustvena praktična
pravila na osnovu kojih se može
konstatovati dotok slane vode:
• Svako opadanje spec. gustine isplake
od 0.02-0.05kg/dm3 može biti signal.
To se manifestuje lagano i na duži
period. Često se misli da je
smanjenje spec. gustine isplake
posledica dodavanja rastvora i
mehaničkog čišćenja isplake.
• Svako penušanje isplake na izlazu iz
bušotine sa karakterističnim zeleno-
maslinastim malo većim mehurićima i
karakterističnim mirisom može da
bude sumnja na dotok slane vode u
bušotinu.
• Merenjem sadržaja soli u isplaci.
• Za gušenje dotoka slane vode treba praviti
isplaku maksimalno moguće spec. gustine
a tu je najveći problem održavati spec.
gustinu jer u kontaktu sa slanom vodom
barit jednostavno ispada iz isplake i
isplaka se naglo olakšava. Praksa je
pokazala da se kod gušenja dotoka slane
vode koriste isplake spec. gustine 1.80
kg/dm3 i više .
 DOTOK NAFTE
Manifestacija dotoka nafte u bušotinu za
uočavanje na površini ili preko režima cirkulacije
zavisi od sadržaja gasa u nafti. Nafta sa malim
sadržajem gasa nakon dotoka u bušotinu sporije
se i blaže manifestuje na površini, dok se nafta
sa većim sadržajem gasa brže i drastičnije
manifestuje na površini. Uticaj nafte na isplaku
ne izaziva drastične promene u kvalitetu isplake
sem što se odražava na smanjenje spec. gustine
isplake.
Nafta sa većim sadržajem gasa izaziva brže i veće
smanjenje spec. gustine isplake što se ranije
uoči na površini. Inače, njeno prisustvo u isplaci
može samo poboljšati reološke karakteristike
isplake u svim parametrima sem spec. gustine.
Veoma je važno napomenuti da tokom operacije
saniranja dotoka nafte (gušenjem bušotine)
često na izlazu iz bušotine dobijamo gasne
čepove. Obično posle te pojave dođe do prekida
izlaska fluida iz bušotine i pomisli se da je
nastao gubitak u bušotini.
Praksa je pokazala da ne treba paničiti i da
proces gušenja ne treba prekidati jer se za
10 – 15 min fluid ponovo pojavljuje na
izlazu. To se objašnjava popunjavanjem
isplakom praaznog prostora u bušotini koji
je bio ispunjen gasom. Proces gušenja
dotoka nafte obično je duži od
predviđenog jer kombinacija nafte i gasa
zahteva duži period ujednačavanja spec.
gustine isplake u toku i nakon gušenja.
 DOTOK GASA
Dotok gasa u bušotinu se brže i lakše primeti a i
manifestacije dotoka su na površini uočljivije od
dotoka slane vode i nafte. Osnovni signali
dotoka gasa u bušotinu su brže i veće smanjenje
spec. gustine isplake u cirkulaciji. Zapljinjena
isplaka sadrži sitnije mehuriće u sebi nego kod
dotoka slane vode a spec. gustina isplake se
drastično smanjuje. To se može i vizuelno
primetiti na površini- treperenje gasa iznad
površine isplake u rezervoarima.
Veoma je važno da se izlazeća isplaka oslobodi
gasa – degazira pomoću degazatora pri čemu
se izlazeća isplaka veoma efikasno oslobađa
gasa i dobija ogromna razlika u spec. gustini
isplake pre i posle degaziranja. Najveći problem
kod dotoka gasa u bušotinu je utvrđivanje spec.
gustine isplake. Pošto je isplaka zaplinjena
skoro je nemoguće realno isplačnom vagom
izmeriti spec. gustinu. Zato se spec. gustina meri
posle degaziranja na ulazu u bušotinu.
• Dotok gasa ne vrši drastične reološke promene
isplake- sem što drastično smanjuje spec.
gustinu.
• Promene reoloških osobina su drastične kod
dotoka CO2. Dolazi do naglog smanjenja pH
vrednosti isplake, do porasta filtracije, jačine
gela a isplaka dobija i tamnu – crnu boju.
Naravno da i spec. gustina i u ovom slučaju
drastično opada.
Dotok gasa u plićim bušotinama je opasniji
problem od dotoka gasa u dubokim bušotinama.

Tamo gde ne prolazi isplaka ni voda – prolazi gas.

Zbog toga je kvalitet opreme za bušenje i opreme

za zatvaranje bušotine (preventeri) od ogromnog
značaja. Pošto je gas lako zapaljiv njegovo
oslobađanje na površini je veoma opasna pojava
po radilište a naročito u naseljenom mestu.
KOMBINOVANA PROBLEMATIKA
Gubici i dotok

• Tokom bušenja dolazi i do kombinovane

problematike koja nastaje istovremeno –gubici
isplake i dotok fluida u bušotinu. To su dve
sasvim suprotna problema i otuda je to jedna od
složenijih situacija koja može nastati u fazi
bušenja. U praksi je veoma teško jednim
postupkom rešiti ovakav problem. Obično
rešavanjem jednog od problema ne bude rešeni
i drugi.
 Uzroci kombinovane problematike
Osnovni uzroci su:

1. Neodgovarajuća konstrukcija bušotine koja ne

obezbeđuje odvajanje slojeva sa povišenim
slojnim pritiskom od slojeva sa mogućim
gubicima isplake.
2. Promena litološkog sastava stena i pritiska
fluida u odnosu na prognozni profil bušotine.
3. Naknadne intervencije u bušotini: odglavljivanje
bušaćeg alata, saniranje dotoka fluida, ugradnja
zaštitnih cevi,
4. Nedovoljna kontrola bušenja pre vađenja
bušaćeg alata, nedovoljno dopunjavanje
bušotine isplakom, klipovanje isplake
tokom vađenja bušaćeg alata, brzo
vađenje i spuštanje bušažeg alata.
5. Neodgovarajuća spec. gustina isplake i
reološke karakteristike.
6. Pogrešni tehnološki problemi tokom
rešavanja neke od problematika.
 Manifestacija kombinovane
problematike
Kod ove vrste problematike prvo se pojavi
jedan od problema i njegovo rešavanje
obično uslovljava pojavu i drugog. Koji će
se problem prvo pojaviti zavisi od uslova u
bušotini a delimično i od primenjenog režima
bušenja.
Neke od sledećih manifestacija mogu
ukazati na kombinovanu problematiku:
1. Iznenadan i neočekivan intenzivan
gubitak isplake, prekid cirkulacije i dotok
fluida u bušotinu.
2. Intenzivniji gubitak isplake, vađenje
bušaćeg alata u zaštitne cevi a zatim i u
nastavku vađenja, dotok fluida u
bušotinu.
3. Iznenadan i intenzivan dotok u bušotinu koja
se mora zatvoriti. Tokom sanacije dotoka
dolazi i do gubitka isplake u bušotini.
4. Vrlo osetljiv sloj koji zahteva balansnu spec.
gustinu isplake koju je u praktičnim uslovima
teško održavati - u praksi ne postoji idealna
spec. gustina isplake ( na primer, nemoguće je
održavati spec. gustinu isplake 1.50 kg/dm3 jer
je njena realna vrednost u granicama od 1.48
– 1.52 kg/dm3).
Postupci za rešavanje problematike
Kod rešavanja kombinovane problematike
postavlja se osnovno pitanje : šta prvo
sanirati - dotok fluida ili gubitak isplake?
Nema univerzalnog odgovora - sve zavisi od
situacije u bušotini. Praktično je nemoguće
naći balansnu spec. gustinu isplake i režim
rada da se istovremeno reši ovaj problem.
Pa ipak mogući praktični postupci bi mogli
biti sledeći:
1. U zavisnosti od situacije u bušotini, pristupiti
sanaciji jednog od problema.
2. Pokušaj rešenja sanacije jednog od problema
često zahteva da se izvedu 2 – 3 odgovarajuće
operacije.
3. Ako se započeti problem re reši, pristupa se
pokušaju rešenje drugog problema
odgovarajućim postupkom, često u više
navrata.
4. Nakon ovih zahvata analizira se uspeh sanacije
i sa novim saznanjima izvrši se korekcija
postupaka.