Е-ПОСЛОВАЊЕ

Проф. др Алемпије Вељовић

Лидија Пауновић
 Настанак Интернета
• 1897. Никола Тесла, Патент бр. 645576 “Бежични
пренос података”

• Идеја о Интернету као галактичкој рачунарској

мрежи, изложена је у раду:
J.C.R. Licklider & W. Clark,
On-Line Man Computer Communication, August
1962.

• Размена информација у случају физичког

уништења комуникационих инсталација
• `70. и `80. година – Интернет у Америци
и Европи
• `90. година – комерцијална фаза
развоја Интернета
• 1990. прва Интернет веза у Југославији
• 1992. Bellcore men's quartet, “The Telephone
Chords”
• 1999. Интернет постао галактичка мрежа
• 2008. Србија добија .rs домен
• 2009. Кина
• Данас - платформа за пословање
 Интернет
• Непрофитна, растућа, глобална мрежа
свих мрежа која повезује научне,
истраживачке и универзитетске центре.

• Интернет – јефтин стандард са брзом

интерактивношћу, штеди време,
приступачан је и универзалан, понаша се
као дистрибутивни канал и смањује
асиметрију између страна у трансакцији.
 Интернет
• Интернет је физичка мрежа која
повезује рачунаре широм света.
Састоји се од инфраструктуре
мрежних сервера и
комуникационих канала између
њих, који се користе за смештање
и транспорт информација између
клијентских PC-a и веб сервера.
 Појмови
• Поред светског интернета постоји и интра-
и екстранет. Те примене су базиране на
истој мрежној технологији, али се
разликују према својим корисницима.

- Internet: широм света, јавно доступан;

клијент/сервер систем
- Extranet: мрежа између предузећа и његових
клијената одн. добављача
- Intranet: интерна комуникациона мрежа
предузећа
 Сервиси Интернета
• Скуп комуникационих протокола који се
користе на Интернету и другим сличним
мрежама.

• Групе Интернет сервиса:

– Јавни (web, news, разговори путем Интернета)
– Основни (e-mail, telnet, FTP)
– Сигурносни (PGP, SSH, Kerberos)
– Системски (Ping) и
– Сервиси за претраживање (Veronica, Netfind,
WAIS)
 Јавни сервиси
• Јавни сервиси су инсталирани на значајнијим серверима у
мрежи да би се свим корисницима обезбедио једноставан
приступ подацима, обично без провере идентитета
корисника.

• Значајнији јавни сервиси су:

– Web - јесте мрежа графичких докумената са страницама у
хипертексту размештених на серверима широм света,
– News - протокол за пренос вести преко мреже дефинисан
за дистрибуцију, истраживање, извлачење и упућиванје
разних вести и порука. На понуди су дискусионе групе,
огласне табле, собе за ћаскање и Network News и
– Разговор путем Интернета – јесте мрежа сервера који
омогућавају разговор уживо.
 Основни сервиси
• Сервиси који постоје скоро на сваком рачунару који је
повезан на Интернет називају се основни сервиси.

• За приступ овим сервисима потребно је имати корисничко

име на неком од сервера на мрежи и одговарајућу лозинку
за приступ.

– e-mail - на послу омогућава проверавање тока наруџбине,

приманје новости са конференција... За личне потребе
омогућава читање дневних вести, контакт са пријатељима и
родбином...,
– telnet јесте програм који омогућава укључење у друге
сервере на Интернету имитирајући њихове терминале и
– протокол за слање датотека јесте средство за преношење
датотека (софтвера, звука, слике, текста) са једног на други
рачунар широм света.
 Сервиси за претраживање
• Омогућавају проналажење одговарајућих докумената
на јавним сервисима.

– Veronica је намењена претраживању Gopher-a. Откуца се

део наслова који се појављује у gopher менијима и добија се
списак gopher локација.
– Netfind који служи за проналажење e-mail адресе
корисника на основу имена и презимена. Командом finger
врши се претраживање.
– WAIS је настао као резултат потребе да се претражују
комплетни текстови, тзв. fulltext search.
 Сигурносни сервиси
• користе се када се желе пренети подаци преко
Интернета које је потребно заштити.

– PGP је веома популаран програм којим се, техником јавног и

тајног кључа, шифрује е-пошта.
– SSH представља скуп програма који шифрују интерактивну
комуникацију.
– Kerberos обезбеђује везу са сигурном машином на којој се
врши провера идентитета сервера и корисника. Он мора да
буде инсталиран на све сервисе у мрежи како би могао да
се користи, а програми морају да буду на одговарајући
начин прилагођени.
 Системски сервиси
• Намењени су углавном администраторима сервера и
мреже или корисницима који желе да знају да ли
постоји неки проблем на везама.
• За тестирање исправности везе између сервера и
одређеног клијента у мрежи често се користи
системски сервис Ping.
 Коришћење Интернет сервиса у
комерцијалне сврхе
• Web, као јавни сервис Интернета, омогућава презентацију
предузећа и његовог производног програма,

• e-mail, потрошачи се обавештавају о новом производу, попустима

и распродајама, начину коришћења производа и другим
постпродајним услугама,

• FTP, као сервис Интернета, омогућава достављање пропагандног

материјала, достављање нових информација клијентима,
прикупљање информација о конкуренцији,

• telnet, омогућава приступ удаљеним серверима како би се

пратила продаја производа, пропаганда или дистрибуција новог
производа,

• news, омогућава контакт и дискусију са пословним партнерима и

потрошачима.
 Коришћење Интернет сервиса у
финансијске сврхе
• Web омогућава приступ мултимедијалним
извештајима о пословању предузећа,
• e-mail омогућава пријем и слање уговора и
осталих докумената важних за пословање
предузећа,
• FTP омогућава пренос докумената,
• telnet даје преглед стања на рачуну,
• специјализовани сервиси омогућавају
електронски пренос средстава плаћања,
потписивање уговора...
 Коришћење Интернет сервиса за потребе
производње
• Web омогућава мултимедијалну презентацију процеса производње
и производа и упознавање запослених са плановима развоја,
• e-mail у процесу производње омогућава издавање радног налога и
координацију послова, достављање примедби...,
• FTP омогућава достављање техничке документације,
• telnet омогућава праћење процеса производње на различитим
локацијама и достављање планова,
• IRC омогућава директну комуникацију између инжењера и
технолога у развоју са производњом и маркетингом,
• специјализовани сервиси аутоматско управљање процесом
производње...,
• news омогућава дискусију: са производњом о могућностима
реализације, са службом продаје о могућностима продаје, са
клијентима о карактеристикама новог производа, са
комерцијалом о могућностима набавке сировина, полупроизвода.
 Предности Интернета
• Смањује трошкове кроз унапређење пословања
предузећа;

• Предузеће заузима стратешку позицију на

тржишту, чиме чува старе и придобија нове
клијенте а тиме одржава конкурентност;

• Могућност сталног присуства на Интернету

кроз разне активности гради имиџ модерног,
поузданог и јаког предузећа;
 Предности Интернета
• Могуће је на једноставан начин испитати жеље
и потребе купаца;

• Нуди велике пословне могућности и огромно

тржиште које ће још више и расти и пружати
нове могућности;

• Најлакши начин да будете у току свега што се

дешава..
 Проблеми у коришћењу Интернета
• превише времена одлази на download страница
(65%) – 53% корисника напушта сајт због тога
што је исувише спор
• прекинути линкови (56%)
• отежано проналажење нових информација
(46%)
• проналажење познатих информација (28%)
• организација сајта, генерало (24%)
 Заблуде везане за пословни наступ на
Интернету
• Било какав web сајт је боље решење
него његово непостојање

• Циљ компаније је да копира wеб сајт

конкуренције
– “Оригинал фаслификата”
– Копирање/имитирање је најискренији
облик ласкања!
Заблуде везане за пословни наступ на Интернету
• Ако знате шта тражите, можете то пронаћи на
Интернету
– Web корисници ће потрошити око 10 минута времена
да нађу оно што траже.
– Успевају у 60% случајева.
– Обично одустају после 15 минута узалудног тражења.
– Уколико претраживање не успе... Американац је
спреман да плати у просеку 14.5$, по упиту, како би
добио праве одговоре на своја питања
– Са друге стране, корисници не воле да плаћају
чланарину јер претпостављају да то што траже могу да
добију на другој страни без плаћања (45%),затим већ
плаћају приступ Интернету и не желе да плаћају ништа
више "јер би то требало да буде бесплатно" (33%).
 Заблуде везане за пословни наступ на
Интернету
• Интернет маркетинг постиже брже
резултате него традиционални
маркетинг

• Интернет маркетинг би требало, може

и хоће да замени традиционалне
маркетинг медије
– Радио није заменио новине. Телевизија
није заменила радио.
 Појам е-пословања

Фактори који су условили развој е-

пословања

Користи од увођења е-пословања

Области е-пословања
 Е-пословање
• `70. година прошлог века

• “Трансформација кључних пословних процеса

употребом Интернет технологија.” (IBM)

• Размена информација електронским путем у

оквиру организације, као и између организације
и екстерних стејкхолдера у циљу подржавања
комплетног опсега пословних процеса.

• Примена информационо-комуникационих
технологија у пословању.
 Е-пословање
• Електронско пословање (e-business) укључује:
– куповину и продају робе и услуга
– сарадњу са пословним партнерима
– електронске трансакције унутар организације

• Електронска трговина (e-commerce) се

дефинише из перспективе:
– комуникација; као испорука робе, сервиса,
информација или исплата преко рачунарске мреже
– трговине; омогућавање куповине и продаје робе,
сервиса, информација преко Интернета.
 Главни циљ увођења Е-пословања
• Побољшање конкурентности
организације
 Тенденције у Е-пословању
• повећана брзина промене у пословању,
• смањење значаја удаљености као параметра у
пословању,
• смањење временских диспропорција,
• глобално тржиште,
• вештина управљања,
• значајне промене односа од продавца ка купцу,
• глобализација тржишта,
• отвореност система,
• интердисциплинарност и
• заштита интелектуалне својине.
Фактори који су условили његов развој
• динамичан развој IT,
• усавршавање телекомуникација,
• интеграција IT и телекомуникација,
• светски процеси глобализације,
• светски процеси интеграције,
• пракса међународног пословања,
• виши културни ниво становништва,
• е-пословање малих и средњих предузећа,
• пораст трговине услугама,
• употреба енглеског језика.
 Развој Е-пословања
Prodaja, brzina, kvalitet

Интелигентни
E-business
E-business End to end
E-business II пословни процеси
Web сајт I куповина и продаја Cross Industry
презентција дељење информација Communities
куповина и продаја
 Користи од увођења е-пословања
• пораст продуктивности рада,
• смањење трошкова пословања,
• раст учешћа високо образоване радне снаге,
• мали почетни капитал,
• интеграција светског тржишта,
• погодности у пословању и потрошњи,
• промовисање индивидуалног предузетништва,
• индиректни ефекти на развој других
активности.
 Немерљиве користи
• Немерљиве користи од увођења е-пословања је
тешко изразити у новчаној вредности, али се њихов
значај може идентификовати кроз:
– сервис потрошача,
– интерну обраду:
– брза и прецизна обрада података,
– архивирање велике количине података,
– брза размена података,
– тренутни приступ информацијама,
– аутоматизација,
– подршка доношењу одлука,
– акумулација знања пословних система,
– учење на претходним искуствима.
– конкурентску предност.
 Мерљиве користи
• Уштеда трошкова и пораст прихода, представљају
само неке од многобројних мерних инструмената
корисности. Увођењем е-пословања долази до
снижења трошкова у неколико области:
– папир и поштанске провизије,
– пораст продуктивности,
– складиштење,
– испорука.
Области е-пословања
Електронско
пословање

Електронска
трговина

Електронска
плаћања

Електронске
комуникације

Електронска
производња

Електронска
дистрибуција
 Утицај глобалних промена на Е-
пословање
• Одмах након терористичког напада на
Њујорк, онлине резервација
авионских карата доживела је
драстичан пад. С друге стране cnn.com
је имао троструко више саобраћаја
него што је то икада забележено.
• Значајан утицај на обим е-пословања
је учинила појава антракса.
• На будућност е-пословања ће
значајно утицати мере које ће
Америчка администрација
предузимати у борби против
тероризма.
• Хвала на пажњи!
 Е-ПОСЛОВАЊЕ

Проф. др Алемпије Вељовић

Лидија Пауновић
Главни пословни притисци
 Тржишни притисци

Брза и јефтина комуникациија и

Глобална економија и снажна начин транспорта, повећавају
конкуренција. величину међународне
трговине.

Глобално такмичење је нарочито интензивирани када

се влада умеша субвенцијама, пореском политиком и
увозно/извозним прописима и подстицајима.
Моћни потрошачи.
Мењање природе радне
снаге. Софистицираност и очекивања
потрођача расту како они
Радна снага постаје све више постају обавештенији о
диверсификована, како се повећава доступности и квалитету
број жена, самохраних родитеља, производа и услуга.
мањина и хендикепираних особа
који данас раде на свим радним
местима.
 Технолошки притисци

Технолошке
иновације и
застарелост.  Информациона
Неки, данас врхунски производи,
могу бити застарели већ сутра.
Тако технологија убрзава
такмичарске силе.
претрпаност.
Количина информација
доступона на Интернету се,
више него удвостручује, сваке
године.
Менаџмент података постаје
критичан.
 Друштвени притисци

Друштвена Владине
одговорност.  дерегулације.
Повезаност између организација Дерегучација може бити благослов
и друштва брзо расте и мења се. за једну компанију и проклетство за
другу.

Владине уредбе. Етичке теме. 

Уредбе у погледу здравства,
Пословна етика се тиче исправног и
безбедности, контроле животне
средине и једнаких могућности. погрешног у пословној пракси.
 Архитектура система Е-пословања
• Архитектура система Е-пословања је општи
план свих ресурса у систему.

• Архитектура интегрише потребе за

информацијама, инфраструктуру и
апликације.
 Архитектура система Е-пословања
• Савремена архитектура система Е-полсовање треба да
омогући:
▫ Подршку за стратешко планирање
▫ Усресређеност на купце
▫ Производњу по поруџбини и масовно прилагођавање
купцима
▫ Електронску трговину

• Основни технички захтеви:

▫ Дистрибуираност
▫ Поузданост
▫ Скалабилност
 Архитектура базирана на web-у
• Омогућава глобализацију пословања

• Web 2.0 – скуп технологија које олакшавају дељење

информација, интероперабилност и колаборацију на
web-у

• Сервисно оријентисана архитектура

• Портали

• Mashup-ови
Архитектура портала
Архитектура Mashup-а
 Инфраструктура Е-пословања
• Скуп платформи, мрежа, производа,
апликација, података и пословних правила
намењен управљању интерним и екстерним
пословним токовима.

• Кључни фактор успеха компанија које

прелазе на дигитално пословање:
▫ Квалитет услуга система за Е-пословање
пружених корисницима у смислу брзине и
одзива.
 Појам инфрастуктуре Е-пословања
• Комбинација хардвера (системски и
клијентски рачунари, мрежна опрема) и
софтверских апликација које пружају услуге
како запосленима у организацији, тако и
пословним партнерима и клијентима;
• Архитектура хардвера, софтвера, мрежа и
локација истих;
• Подаци и документа којим се приступа
путем апликација за Е-пословање.
 Појам инфраструктуре Е-пословања
• Aрхитектура хардвера, софтвера, садржаја
и података путем којих се пружају
дигиталне услуге запосленима у
организацији, потрошачима и пословним
партнерима.
 Инфраструктура Е-пословања
• Платформа Е-пословања:
▫ Хардвер
▫ Софтвер
▫ Телекомуникације и мреже
▫ Бежичне комуникације

• Људски ресурси

• ИТ услуге:
▫ Развој система
▫ Управљање сигурношћу и ризицима
▫ Управљање подацима
 Хардвер
• Серверски хардвер

• Клијентски хардвер
 Серверски хардвер
• Апликативни сервер - Омогућава корисницима да користе програме које
немају инсталиране на свом рачунару.

• Web сервер – Омогућава употребу web услуга за интерне и екстерне кориснике

путем web страна.

• Database сервер – Чува и приступа базама које могу имати најразличитије

намене. Због тога је његова заштита од највеће важности.

• Print сервер – Омогућава да више корисника приступа штампачу и дели његове

ресурсе.

• File сервер – Централизовано место за складиштење фајлова, што омогућава

њихово лакше backup-овање.

• Backup сервер – Креира и складишти резервне копије система.

Стратешка питања везана за хардвер
• Цена

• Перформансе

• Утицај на продуктивност организације

 Софтвер
• Системски софтвер

• Апликативни софтвер
 Системски софтвер
• Посредује између хардвера и апликативног
софтвера
• Управља основним функцијама рачунара

• Омогућава саморегулативне функције

• Обухвата:
▫ Софтвер за управљање системом (оперативни системи)
▫ Помоћни системски софтвер (utilities, performance
monitors, security monitors...)
 Апликативни софтвер
• Обезбеђује кориснику специфичну корист

• Може бити:
▫ Апликативни софтвер специфичне намене
▫ Апликативни софтвер масовне дистрибуције
Стратешка питања везана за софтвер
• Евалуација и одабир софтвера:
– Број корисника
– Доступност система
– Трошкови инсталације и експлоатације
– Особине система
– Постојеће стање
– Техничке вештине унутар организације
 Телекомуникације и мреже
• Телекомуникациони систем обухвата хардвер и
софтвер за пренос информације са једног
места на друго.

• Мрежни уређаји су хардверски уређаји који

подржавају пренос и пријем података у
телекомуникационом систему.

• Мрежни уређаји комуницирају путем

комуникационих канала (медија).
 Телекомуникације и мреже
• Мрежни уређаји:
▫ Рутер
▫ Свич
▫ ...

• Комуникациони канали:
▫ Кабловски – жични
▫ Дифузни – бежични
 Бежичне технологије у пословање
• Бежиче рачунарске мреже
▫ Кратког домена: Bluetooth, Zigbee, WiFi
▫ Великог домена: Wimax, Мобилна телефонија

• Бежичне сензорске мреже (WSN - Wireless Sensor Network)

• RFID (Radio frequency identification)

• GPS (Global Positioning System)

• ...
 Стратешка питања
• Брзина преноса

• Технологија преноса

• Поузданост и сигурност

• Цене и перформансе
 Ефикасне и
Инфраструктура за
ефективне
активности Е-
управљачке
пословања
способности
Слојеви инфраструктуре Е-пословања
Систем за управљање односима са клијентима
I (CRM), управљање ланцима с. SCM,
СЛОЈ АПЛИКАЦИЈЕ истраживање података (Data Mining), систем за
управљање садржајем (CMS)
II
Web претраживачи, серверски софтвери,
СЛОЈ СИСТЕМСКОГ систем за управљање базама података
СОФТВЕРА
III
TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet
ТРАНСПОРТНИ ИЛИ Protocol)
МРЕЖНИ СЛОЈ
IV
ФИЗИЧКИ СЛОЈ Hard disc, RAM меморија
(СКЛАДИШТЕ)
V Web садржаји везани за Интернет, Интранет,
СЛОЈ САДРЖАЈА И Екстранет, подаци о трансакцијама,
ПОДАТАКА потрошачима
 Управљање инфраструктуром Е-
пословања
• Управљање интерном мрежом (Интранет)
▫ платформе за развој апликација, CMS, управљање базама
података, квалитет серверских апликација у погледу услуга,
перформанси, доступности и интерфејса, интеграцију
наслеђених система и система за Е-пословање, контролу
апликација у циљу утврђивања нивоа услуга и квалитет
приступа сервисима Интернета и интранета од стране
запослених у организацији;

• Управљање екстерном мрежом (Интернет, Екстранет)

▫ квалитет услуга клијентских апликација, host-овање екстерних
апликација и квалитет испоручених веза са Интернетом преко
провајдера Интернет услуга;
 Управљање инфраструктуром Е-
пословања
• Инфраструктура хардвера и системског
софтвера (слојеви II, III, IV)

• Апликациона инфраструктура (слој I)

Елементи структуре Е-пословања којима треба
управљати
 Управљачка питања
Питање Опис – предлог решења
Какве апликације за Е- Могућа решења су: SCM апликације, апликације за Е-набавку, апликације које
пословање да обезбеђују online наручивање, CRM системи и друго.
развијемо?

Које технологије да На пример: e–mail, технологије за наручивање преко Web-a, системе за еелектронску
користимо? размену података и друго.

Како да испоручујемо Морају бити задовољени следећи захтеви: пословна агилност, безбедност, брзина,
квалитетне услуге расположивост и минималан број грешака.
преко апликације за Е-
пословање?

Где да host-ујемо Може се користити интерно или екстерно host-овање.

апликације?

Интеграција апликација Интеграција решења за Е-пословање са:

Постојећим системима;
Системима пословних партнера;
B2B разменом и посредовањем.

Које платформе за Мобилни приступ, интерактивна дигитална телевизија и слично.

приступ да користимо?

Које развојне На ример: CGI (Common Gateway Interface), Perl, Cold Fusion, ActiveX.
технологије и
стандарде да
користимо?

Како да управљамо Потребно је створити амбијент ажурних информација, који се ажурирају у унапред
квалитетом садржаја и дефинисаним временским интервалима, правог и тачног садржаја који се лако
података? претражује и интерпретира.

Како да контролишемо Запослени често “траће” време користећи Интернет за ванпословне активности, или га
чему запослени чак могу користити у нелегалне сврхе. Потребно је успоставити систем контроле
приступају на приступа на Интернету.
интернету?

Како да заштитимо Запослени могу обрисати важне податке или садржај случајним или намерним
податке и садржај? сакцијама и поступцима. Потребно је успоставити механизме за заштиту
података.
 Технологије Е-пословања
• Користе се за брже и ефикасније
прикупљање, складиштење, обрађивање и
коришћење података.
 Категорије технологија Е-пословања
• Технологије Е-трговине
• Технологије сарадничког Е-пословања
• Хвала на пажњи!
 Е-ПОСЛОВАЊЕ
Проф. др Алемпије Вељовић
Лидија Пауновић
 Модели организационе структуре
1. Према принципу департментализације (линијски,
функционални, дивизионални, хибридни, процесни,
пројектни, матрични модел);
2. Модели организационе структуре по Минцбергу
(једноставни/предузетнички, бирократски, професионални
модел, Adhoc-кратија);
3. Савремени модели организационе структуре (иновативни,
хоризонтални/тимски, Т-облик, виртуелни, мрежни,
изврнути модел, паукова мрежа, тимска организација,
Front/Back организација, амеба организације,
фрактална/кластер организација, хипертекст организација);
4. Посебни модели организационе структуре (Managerial grid
модел , Greiner-ов модел, Denning-ов модел).
 Виртуелни модел
• Виртуелни модел организационе структуре
је један од модела нове корпоративне
организације. Представља мрежу
независних компанија (нпр. добављача
купаца, конкурената) које су се удружиле да
би међусобно размењивале знање, делиле
трошкове и тржишта.
 Предности виртуелног модела
• успешно савладавање неизвесности и ризика,
• обављање посла у краћем времену са нижим
трошковима,
• повећање конкурентности и лојалности купаца,
• отварање могућности за стручно и географско
допуњавање међу партнерима,
• помоћ у елиминисању непотребних корака у пословном
процесу,
• флексибилност, прилагодљивост и модуларност,
• темељи се на IT-у,
• тежња за изврсним перформансама и сaвршеном
зaдовољaвaњу потребa купaцa,
• дeљeњe ресурса, кaпaцитeтa, инфрастrуктуре и
трошкoва,
• организaцијa кoјa стално учи.
 Недостаци виртуелног модела
• губитак дела сопствене аутономије, у замену
за предности виртуелне организације,
• губитак контроле над деловима пословања,
• губитак властитог знања - размењујући
информације са партнерима предузеће
може створити конкуренте,
• свака чланица може тежити својим
интересима што може довести у питање
функционисање мрeжe.
 Виртуелне организације
• Географски размештене организације које су
повезане заједничким интересима, а сарађују
кроз међусобно независне радне задатке, кроз
простор и време, као и кроз организационе
границе, уз помоћ информационих и
телекомуникационих технологија.
• Идентификована група људи или организација
која знатно више користи информације и
комуникационе технологије него физичку
интеракцију.
 Виртуелна организација
• Виртуелна организација је ка циљу
оријентисана организацијска субструктура
географски дислоцираних чворова од којих је
сваки специјализован за одређено подручје
деловања, који су међусобно повезани кроз
простор, време и организациона
ограничења, најчешће мрежом
информационе технологије ради ефикасне и
флексибилне сарадње и размене знања.
 Виртуелна организација
• “Привидна” организација
• Последица информатичке револуције и
телекомуникације.
• Нема структуру
 Виртуелна организација
• Облик кооперације
– између организационих јединица великог
предузећа
– између независних предузећа
– између појединих делова унутар једне велике
компаније

• Деле ресурсе, капацитете, инфраструктуру и

трошкове
 Виртуелна организација
• Виртуелне залихе – залихе материјала које
се налазе код добављача а не у складишту
предузећа;
• Виртуелни запослени – припадају једном
делу али не раде на истом месту. Неки од
њих раде и од куће;
• Телеконференција – конференција
сарадника који су дислоцирани по
територијама.
 ПРЕДНОСТИ ВИРТУЕЛНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

• Омогућава ангажовање најбољих стручњака

• Флексибилна организација лакше одговара на
променљиве затеве тржишта
• Конкурентност између различитих привредних
јединица
• Повећање продуктивности
• Поузданије и задовољније особље
• Флексибилност при раду запослених
• Повећање продуктивности запослених
• Радни дан траје 24 часа
Виртуелне организације су организоване као:
– TELEWORK
– ВИРТУЕЛНЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ
– ВИРТУЕЛНИ ТИМОВИ
 TELEWORK
• Telework или рад из даљине је
вид виртуелне организације који
омогућава запосленима да део својих
послова обављају код куће или у telework
центрима, уместо да сваки дан
путују на посао.
 Предуслови за почетак рада од куће
• Договор са надлежном особом: шта ће се радити код
куће, а шта у канцеларији, како ће се комуницирати са
колегама и надлежнима, како ће рад запосленог бити
оцењен;
• Запослен је у обавези да потпише одређени уговор
(садржи податке задатака, временски рок за њихову
реализацију, наведену опрему која ће му бити
додељена);
• Надлежни обезбеђује такозване „корак по корак“
водиче;
• Запослени треба да одреди и преуреди део куће у
ком ће обављти свој посао.
 Процес надгледања и вођења
запослених

1) Планирање посла и постављање циљева

2) Надгледање рада
3) Развијање вештина запослених
4) Процењивање учинка
5) Признање за добре резултате
 Процес рада запослених
• Успостављање одређене рутине – самостално
одређивање радних сати;
• Постављање циљева – прављење списка задатака и
циљева које остварује код куће;
• Поштовање рокова;
• Комуникација са надлежнима – одржавање редовне
комуникације са надлежнима;
• Обавештавање о току пројекта – о проблемима на
које се наилази и слично;
• Доступност колегама – преко мобилног телефона, е-
мail-a, секретарице...
 Предности рада „од куће“
За запослене:
• флексибилно радно време,
• смањење времена и трошкова путовања,
• боља концентрисаност на пословни задатак,
• слобода у организовању радног дана.

За послодавце:
• повећање продуктивности,
• смањење трошкова пословног простора,
• смањење броја изостанака са посла,
• лакше регрутовање страних држављана,
• флексибилност организације и нове пословне прилике и
могућности.
 Локација радног места
• Код куће – запослени управљају радом, амбијентом и
радним временом, а обезбеђена су им сва техничка
средства потребна за рад;
• Satellite office – канцеларије удаљене од седишта
организације, запослени деле радни простор, смањују време
и трошкове комуникације;
• Mobile office – рад у мобилној канцеларији која је
опремљена мобилним теледоном, факсом, лаптопом са
приступом интернету и штампачем. Примењује се код
трговачких путника и људи који раде на терену;
• Telecentre – канцеларија у којој се дели простор са људима
из других организација, самосталним привредницима и
онима који користе предности учења на даљину.
 Листа провере
• Да би осигурали свој простор за рад од куће, запослени могу
користити неке од постојећих директива безбедности, са битним
ставкама о којима се мора водити рачуна.
Директива, политика и процедура telework програма су
1. објашњени запосленом.
Процена досадашњег рада запосленог је задовољавајућа
2. или још боља.
Запосленом раднику је објашњено да мора да добије
3. одобрење од свог надлежног за прековремени рад.
Са запосленим радником је постигнут договор око
4. очекиваних учинака.
Безбедност и поверљивост података је објашњена
5. запосленом раднику.

Запосленом раднику је дата директива безбедности.

6.

7. Опрема је обезбеђена раднику и наведена је на листи.

 Виртуелна канцеларија
• Виртуелна канцеларија је локација која
омогућава многим људима који обављају
посао, да деле канцеларијску адресу и
пословне машине. Просторија обично
укључује рецепционаре, e-mail подршку
(прослеђивање и сортирање e-mail-ова),
телефонске банке, факс
машине, копир машине,
компјутере итд.
• У пракси, виртуелна
канцеларија штеди
 Место и адреса канцеларије
• Може бити било где али најчешће је смештена
код куће, али одвојена од дистракција које ту
обично постоје, како би особа која обавља рад
имала пуну концентрацију.
• Ако се бизнис води од куће нико не жели да то
буде и адреса канцеларије, па се користи једна
од следећих могућности:
- да се изнајми у пошти посебно место;
- да се користи CMRA – комерцијална агенција
за примање поште.
 ’’Постављање’’ виртуелне канцеларије
• Локација радног простора у кући - постављање радног простора
запосленог у засебној просторији у кући, где неће бити ометани.
• Опрема у виртуелној канцеларији- обезбеђивање или одређивање
тачне спецификације компјутерске опреме која је потребна.
• Компјутерски софтвер – стандардизовање програма који се користе
тако да сви расте у истим или компатибилним програмима и да све
буде усаглашено.
• Процедуре за логовање на систем – вођење рачуна о томе кад и
колико су запослени прикључени на систем, као и које податке
користе, што ће помоћи при контроли запослених.
• Процедуре за прослеђивање mail-oвa и позива када запослени морају
да иду из канцеларије.
• Протоколи за комуницирање међу клијентима – ово треба да
укључује e-mail протоколе, протоколе за састајање, традиционалне
протоколе за одговарање и комуницирање.
 Софтвер
• Е-mail програм - Microsoft Outlook Express;
• Програм за текст - Microsoft Word, WordPerfect или Lotus
Word pro;
• Програм за табеле и базе - Microsoft Excel и Lotus 1-2 intuit
quick base;
• Софтвер за презентације - Microsoft PowerPoint или Astound;
• Антивирус програм – McAfee или Norton AntiVirus;
• Програм за одржавање компјутера - Symantec Norton
Utilities, McAfee ili TechTool Pro; Adobe Acrobat Reader;
• Програми за графику - CorelDraw, Adobe Illustrator, Adobe
Photoshop, Macromedia Freehand;
• Интернет browser-и – Google Chrome, Mozilla Firefox.
 Комуникација
•Ношење мобилног телефона са собом што осигурава да запослени неће
пропустити важан телефонски позив, без обзира где се налази.
•Коришћење бежичног интернета путем мобилног телефона или Personal
Digital Assistant-a (PDA), што омогућује проверу e-mail-a било где.
•Виртуелни асистент је врло корисна помоћ за рад код куће
•Видео – конференција омогућује комуникацију лицем у лице са
клијентима или радницима који су удаљени.
•Телеконференција у комбинацији са интернет софтвером за презентације
омогућава комуникацију са више људи уз гледање исте презентације из
различитих делова света. Sonexis пружа ове алате.
•Web hosted offices tools омогућавају усклађивање, слање фајлова,
комуницирање путем chat-room-a или слање инстант порука радницима
или клијентима.
•Web конференције омогућавају држање интерактивних семинара уживо,
састанака или било којих других састајања..
Врсте виртуелних канцеларија
– Hot desk environment - запосленом се сваког
дана одређује други сто, и омогућен му је
приступ електроској пошти и рачунарским
подацима.
– Hotelling - запослени већи део радног времена
проводе код клијента користећи његову опрему
и ресурсе – слично као посетилац хотела.
– Touchdown office - запосленима се додељује
радни простор када дођу на посао по принципу
”first come – first serve”.
 Предности виртуелних канцеларија
• Самостално организовање времена и усклађивање радних
обавеза са осталим обавезама
• Самим тим, више времена остаје на располагању
• Већа продуктивност, јер особа ради онда кад се осећа
најпродуктивнијом
• Већи избор радника, јер локација њиховог пребивалишта није
битна (цео свет)
• Мање стреса
• Еколошке предности, с обзиром да се не користи превоз па се не
загађује ни ваздух.
• Смањење гужви у саобраћају
• Много пријатније радно окружење
• Избалансиран живот
• Више прилика да се користе хонорарци за раднике
• Новчане уштеде на бензину, колима, бизнис одећи и ручковима
ван куће
• Здравствене погодности, здравија исхрана, без брзе хране
• Прилика да се раде физичке вежбе кад су потребне због дугог
 Мане виртуелних канцеларија
• Недостатак комуникације уживо, што често
доводи до неспоразума
• Осећај одвојености међу запосленим и
потреба за радом у групи
• Тимови су мање кохезивни, пошто се
радници међусобно не виђају
• Проблеми раздвајања слободног времена
од рада јер је посао увек ту
• Мањак подршке од колега или од
надређених.
• Осећај изолованости
 Виртуелни тим
• Термин виртуелни тим је употребљен раних
деведесетих да би се описао тим, тј. људи који блиско
сарађују, чији чланови нису на истој локацији. У
последњих пет година све је већи број организација
које усвајају овакав начин пословања. Најзаслужнија
је наравно технологија базирана на интернету. Ова
технологија је омогућила већем броју људи да
комуницирају релативно лако кроз градове, државе и
континенте.
• Виртуелни тимови нису резервисани само за велике
корпорације са властитим интернет мрежама,
неопходна технологија је сада свуда доступна.
 Појам виртуелни тимови
• Виртуелни тимови су тимови људи који
примарно комуницирају и раде
електронским путем и који могу повремено
да се сретну лицем у лице.

• Група људи који раде на истом пословном

пројекту, али су географски удаљени.
 Карактеристике виртуелног тим
• Чланови су заједнички одговорни за
резултате тима.
• Чланови су географски расути (у земљи и
интернационално).
• Чланови више раде раздвојено, него што
раде на истој локацији.
• Тим решава проблеме и заједнички доноси
одлуке.
• Тим обично има мање од двадесет чланова.
 Стратегије виртуелних тимова
Основни елементи стратегије виртуелних
тимова:
• Рационалност
• Инфраструктура
• Пројекат
• Стручност
• Овлашћења
 Препоруке стручњака
• Почетак рада треба да се обави разговором лицем и лице.
• Упоређивање способности и перспективе чланова са
производима колективног рада.
• Држање периодичних састанака лицем у лице.
• Свесна подела и додељивање различитих лидерских
улога.
• Усвајање јасних правила понашања или сета норми и
протокола за понашање.
• Препознавање и награђивање успеха.
Технологија потребна за виртуелне тимове

• Хардвер обухвата телефоне, PS, модеме или

њихов еквивалент и комуникацијске линкове
као што су јавна мрежа (телефонски систем) и
локалне мреже.
• Софтвер обухвата производе као што су e-mail,
софтвер за састанке и слично,све што је
потребно и за рад преко telework-a или у
виртуелној канцеларији, са разликом да су
сада неопходни и системи за управљање
групним временом и групним радом.
Виртуелни тимови као мрежне организације

• Један од начина за посматрање тимова је

да су то мрежне организације - скуп
чворова и линкова, где су наравно чворови
чланови тима, а линкови су комуникацијски
канали или интеракција лицем у лице. У
виртуелним тимовима чворови су исто
чланови тима, линкови су примарно
виртуелни (електронски) а софтвер се
користи као посредник у интеракцији. То би
значило:
виртуелни тимови = тимови +
 Критични фактори успеха
• Постојање неопходних стандарда.
• Потребно је сакупљање средстава да би се купила врхунска поуздана
комуникацијска опрема и алати за сарадњу за све чланове тима.
• Постојање заједничких меморијских система као што је база података.
• Постојање писаних циљева, пројектних спецификација и матрица учинка,
који морају да буду оријентисани на задатке.
• Менаџери и чланови тима са могућношћу бољом од просечне да тачно
процењују.
• Полисе људских ресурса, системи награђивања и казни, као и системи
развоја каријере који се односе на јединствене потребе виртуелних радника.
• Добра техничка обука и информације о томе како радити са различитим
културама.
• Методе обуке треба да обезбеде континуално и јуст-ин-тиме учење.
• Постојање стандардних процеса и процеса по договору.
• Култура високог поверења, тимски рад и сарадња као норматив.
• Постављање великих очекивања и модела понашања као што су рад преко
граница и ефективно коришћење технологије, од стране вође тима.
• Показивање способности рада у виртуелном окружењу од стране тимске
вође и чланова тима.
 Управљање виртуелним тимовима

• Постојање једног вође за један тим, са комплетном

одговорношћу за успех и неуспех тима.
• Јасне улоге за све чланове тима.
• Концентрација на јачање тима са циљем да се нагласи
потреба за заједничким радом као један тим.
• Обезбеђивање комплетних информација свим члановима
тима да би остали укључени.
• Проактивни трансфер кључних чланова тима на различите
географске локације у различитим улогама, да би изблиза
сазнали за проблеме на тим позицијама.
• Култура заједничког доношења одлука са вођом тима који
арбитрира код разлика у мишљењу.
 Врсте виртуелних група и виртуелних
тимова

• Групе за задатке
• Пријатељске групе
• Командне групе
• Интересне групе
 Врсте виртуелних група и виртуелних
тимова
Networked Teams (Мрежни тимови) се састоје од појединаца који сарађују да
би постигли заједнички циљ или сврху. Чланство је често расуто и покретно.
• Parallel Teams (Паралелни тимови) раде у кратком периоду да би развили
препоруке за унапређење неког процеса или система. Имају препознатљиво
чланство, тј. тим се састоји од познатих стручњака.
• Project or Product-Development Teams (Тимови за развој производа или
пројекта) развијају пројекте за кориснике или купце у одређеном временском
периоду. Задаци углавном нису рутински, а резултати су специфични и
мерљиви. Овакви тимови имају ауторитет у доношењу одлука.
• Work or Production Teams (Производни или радни тимови) обављају текуће
послове који су стандардни, обично имају само једну функцију. Чланови тима
су тачно дефинисани.
• Service Teams (Сервисни тимови) обезбеђују подршку муштеријама или
интернационалним организацијама у типичној сервисно-техничкој улози
подршке, двадесет четири часа дневно.
• Management Teams (Менаџмент тимови) раде и сарађују на дневној бази
(свакодневно) са функционалним одељењима корпорације.
• Action Teams (Акциони тимови) нуде тренутне реакције које се активирају у
хитним ситуацијама.
 Предности виртуелних тимова
• велика прилагодљивост новим
ситуацијама, без обзира на њихову
лоцираност,
• смањење трошкова и времена,
• смањење бирократије, при чему се чланови
тима потпуније посвећују пројектном циљу,
• повећање ефективности, јер су првенствено
фокусирани на резултате, а не на саме
процедуре које до њих доводе,
• чешћи састанци који се ослањају на
технологију за процесе дискутовања и
• Хвала на пажњи!
Електронско пословање

Проф. др Алемпије Вељовић

Лидија Пауновић
 Е-тржиште
• Е-тржиште означава место обављања е-трговине,
односно представља мрежу међудејства и веза где се
информација, производи, услуге, и плаћања
размењују

• Тржишта, било традиционална, било електронска,

извршавају три главне функције:
– повезују купце и продавце;
– омогућавају размењивање информација, производа,
услуга и извршавање плаћања помоћу тржишних
трансакција;
– обезбеђују институционалну инфраструктуру, као што
је легални и регулаторни систем који омогућава
ефикасно функционисање тржишта.
 Е-тржиште
• У случају е-тржишта, центар пословања је
мрежа заснована на локацијама где се
налазе купци, продавци и остали партнери,
и они се електронским путем проналазе и
послују
 Развој Е-тржишта
• Нагли развој е-тржишта, условљен је пре свега
динамичним развојем IT-a водећи до промена
пословних процеса у трговини и ланцима
снабдевања. Те промене манифестују се кроз:
– бољу информисаност о пословању фирме и стању у
окружењу;
– смањење трошкова тражења информација на страни
купаца;
– смањење информационе асиметрије између
продаваца и купаца;
– смањење временског периода који протекне имеђу
момента куповине и момента испоруке дигиталног
производа купљеног на е-тржишту;
– могућност да се продавац и купац у моменту куповине
налазе на различитим локацијама.
 Компоненте Е-тржишта
• потрошачи,
• продавци,
• производи и услуге (дигитални/физички),
• инфраструктура (рачунарске мреже, хардвер,
софтвер,..),
• front-end (портал продавца, електронски каталози,
виртуелна потрошачка корпа, машина за претраживање
и „капија за online плаћања”),
• back-end (преузимање поруџбина, управљање
инвентаром, куповина од добављача, обрађивање
наплата од купаца, паковање и испорука),
• посредници и други пословни партнери
• сервиси подршке (сигурносни сервиси и сервиси који
обезбеђују садржај).
 Е - трговина (E-commerce)
• предстваља куповину и продају добара или
услуга путем Интернета као и приходе од
рекламе, електронску размену докумената
који прате робу, новац и услуге, пословање
путем електронских средстава: EDI, e-mail, ftp,
итд.

• подразумева куповину и продају роба, услуга

и информација путем рачунарских мрежа,
укључујући Интернет.
 Димензије Е-трговине
Виртуелни Делимична е- Е-трговина
производ трговина

Дигитални
производ Традиционална Виртуелизација
трговина процеса трговине

Дигитални процес
Физички трговине
производ
Физички процес трговине

Физички Агент Дигитални Виртуелни

продаје Агент продаје агент
 Основни модели Е-трговине
• Storefront модел

• Аукцијски модел

• Портал модели

• Dynamic Pricing модел

• Online trading and lending модел

 STOREFRONT МОДЕЛ
• Омогућава произвођачима да продају своје производе на
Web-у 24 часа дневно широм света.

• Садржи:
– онлине каталог са производима
– процедуру куповине
– обезбеђено плаћање
– сервер произвођача
– базу података произвођача.

• Пружа велики избор производа

и услуга.
• Више наруџбина у једној
трансакцији.
Архитектура Storefront модела
 АУКЦИЈСКИ МОДЕЛ
• Организовани су као форуми за onlinе куповину

• Корисници се логују као лицитант или продавац.

• Продавац шаље податке о предмету продаје,

минималну цену и крајњи рок за завршетак аукције

• Лицитант претражује сајт, прегледа тренутне

лицитаторске активности и лицитира

• Аукцијски сајтови по завршетку посла добијају

проценат од обе стране
 АУКЦИЈСКИ МОДЕЛ
Типови аукција:
– Обичне аукције продавци користе као канал ка многим
потенцијалним купцима. Продавац поставља
производа на сајт, а купци ицитирају.
– Реверзне аукције купци користе као канал ка многим
потенцијалним продавцима. Купац поставља захтев за
понудом на сајт, а продавци дају понуде.
 ПОРТАЛ МОДЕЛИ
Обично нуде вести, спорт, време као и могућност
претраживања Web-a.

Портали су подељени на три врсте:

– Хоризонтални – агрегирају информацију о широком
опсегу тема
– Вертикални – нуде велики број информација које
припадају једној области
– Афинитетни – као вертикалини али тачно усмерени ка
специфичном сегменту тржишта или ка одређеном
догађају

Онлине куповина је популарни додатак већини портала.

 Примери портала
- Хоризонтални портал - Вертикални портал

- Афинитетни портал
 DYNAMIC PRICING МОДЕЛИ
• Dynamic Pricing модели:
– Name-Your-Price модел – корисник поставља своју цену
– Comparison pricing модел – сајт са механизмом за проналажење
најниже цене за одређени производ
– Demand-sensitive pricing модел – куповина веће количине
производа по нижој цени
– Bartering модел – замена непотребног за потребно
– Rebate модел – сајтови који нуде попусте на малопродају
производа водећих произвођача у замену за рекламирање или
провизију
– Free offering модел – бесплатни
производи и услуге генерису велики
промет на сајту
 ONLINE TRADING И LANDING МОДЕЛИ
• Брокерска предузећа су дефинисала начин
реализације послова осигурања и трговине
некретнинама и хартијама од вредности преко Web-
a.
• На сајтовима је могуће реализовати куповину,
продају и управљање свим инвестицијама са
десктопа.
Форме Е-трговине
 B2C Е-пословање
• Business-to-consumer, Business-to-Customer

• Активности пружања услуга или продаје

производа крајнјим потрошачима

• Облици пословања на Интернету који дају

директан интерфејс између предузећа и
потрошача.
 B2C
• За предузећа која имају посреднике у
дистрибуцији, реклами и продаји
производа, B2C није ефикасан модел.

• B2C модели е-пословања се унапређују

увођењем CRM –а

• CRM – Customer relationship management –

методе унапређења комуникације са
потршачима
 B2C послoвни модел
• Понуђачи садржаја – нуде информације, ветси, забаву и
друге дигиталне садржаје

• Трансакциони брокери – обављају трансакцију за купца

и наплаћују провизију

• Креатори тржишта – окупљају продавце и купце на

једном месту

• Понуђачи услуга – нпр. финансијске, путничке, IKT...

• Креатори онлине заједница – окупљају кориснике са

заједничким интересовањима
 Примери B2C пословних мoдела
ПОСЛОВ ВАРИЈАЦИЈ ПРИМЕ ОПИС МОДЕЛ
НИ Е РИ ПРИХОДА
МОДЕЛ
Портал Хоризонталан Yahoo Нуди интегрисани пакет садржаја и Рекламирање
/ AOL садржи-претрагу, услуге ,
Општи MSN обавештавања, е-маил, цхат, видео претплата,
стриминг, календаре, итд. Тежи да трансакцион
буде корисникова база. а провизија

Sailnet Нуди услуге и производе

Вертикалан/ специјализованом тржишту. Исто
Специјализова
н
Google Првенствено се фокусира на
Ask.com услугама претраге. Рекламирање
Претрага ,
Affiliate,
referral
 Примери B2C послoвних мoдеlа
ПОСЛОВНИ ВАРИЈАЦИЈ ПРИМЕРИ ОПИС МОДЕЛ
МОДЕЛ Е ПРИХОДА
Е-продаја Виртуална Amazon Online верзија традиционалне Продаја робе
на мало трговина на трговине на мало, где купци могу
мало да купују у било које доба дана
или ноћи без напуштања њихове
куће или канцеларије.

Bricks-and- Waltmart.com Online дистрибуциони канал за Исто

clicks Sears.com компаније које такође имају и
своје физичке продавнице.

Каталошка LLBean.com Online верзије директних mail Исто

трговина на LilianVernon.com каталога.
мало

Директна Dell.com Произвођач користи online канал Исто

продаја Mattel.com да би продао директно купцу.
произвођача Sony.com
 Примери B2C послoвних мoдеlа
ПОСЛОВНИ ПРИМЕРИ ОПИС МОДЕЛ
МОДЕЛ ПРИХОДА
Провајдер WSJ.com Провајдери информација и забаве Рекламирање,
садржаја Sportline.com као што су новине, спортски сајтови, претплата,
CNN.com и остали online извори који нуде affiliate и refferal
ESPN.com купцима вести скоријег датума. претплате
RealRhapsody

Трансакциона
Трансакцио E-Trade Руководиоци online продајних провизија
ни брокер Expedia трансакција, као што су продавци
Monster акција и туристички водичи,
Travelocity повећавају купчеву продуктивност
Hotels.com помажући им да обаве своје послове
Orbitz брже и јефтиније.
 Примери B2C послoвних мoдеlа
ПОСЛОВНИ ПРИМЕРИ ОПИС МОДЕЛ
МОДЕЛ ПРИХОДА
Креатор Ebay Посао базиран на вебу који користи Трансакциона
тржишта Priceline Интернет технологије за креирање провизија
тржишта на коме се сусрећу купци и
продавци.
Провајдер Visa.Now.com Продаја услуга
услуга xDrive.com Компаније које радије стичу новац од
myCFO.com продаје услуга корисницима, него од
BlueFlag.com продаје производа.

Провајдер iVillage Рекламирање,

заједница Friendster Сајтови или друштвене мреже на којима претплата,
(окупљања) Myspace се индивидуе са одређеним интересима, affiliate и
Facebook хобијима, заједничким искуствима, refferal
састају и налазе "online". претплате
 Методе рекламирања
Предности и недостаци медија за рекламирање
Средство Предности Недостаци
ТВ Наметљив утицај на свест Подељеност
гледаоца. рејтинга гледаности
Способност да прикаже и растући трошкови.
производ и његове Велики пад броја
карактеристике у животним гледалаца.
ситуацијама. Време се продаје у
Време се продаје у вишепрограмским
вишепрограмским пакетима. пакетима. ТВ мреже
траже велика
средства унапред.
Оба фактора
ограничавају
флексибилност
оглашавача.
Радио Веома погодан за продају Истраживање
купцима рекламног времена у публике је
медијима. ограничено, те је
Високо селективан због тешко обезбедити
таласне дужине. социоекономске и
Дозвољава оглашавачима да демографске
користе одређено време током податке.
дана или недеље и на тај Тешко се
начин користе „временски определити за закуп
фактор”. времена за рекламе
због великог броја
станица.
Поновљена
истраживања су
тешко
спроводљива, мало
је статистичких
показатеља.
Часопис Рекламе се читају и поново читају у Читалац може да
време доколице. прескочи рекламе,
Велики утицај могу постићи добра може да игнорише
графичка решења, писмени и кампању, посебно за
информативни текстови. нове производе.
Тешко је користи
„тајминг”.
Новине Велика могућност да се у једном Недостатак
дану постигне циљ, посебно демографске
кључних дана за куповину. селективности, и поред
Читаоци често купују због повећаног „зонирања” –
одређених информација, када су многа тржишта имају
се већ одлучили за куповину. само једне новине.
Формат. Високи трошкови за
Реклама је стално доступна, а огласе који заузимају
трошкови су исти без обзира на велики простор.
место на коме се налази Недовољне креативне
аудиторијум. могућности за
„емоционалну” продајну
кампању.
Слаб квалитет
репродукције,
недостатак боје.
Интерне Приступ, пре свега, због интересовања Нема јасних
т за одређени садржај, а велика је стандарда
могућност за маркентишку сегментацију. или мерних
Могућност остваривања директног инструмената.
маркетиншког приступа потрошачу – Тешко је
„један на један”. мерити
Мултимедија значајно повећава величину
атрактивност реклама. тржишта,
Трошкови дистрибуције су мали (само предвидети
трошкови технологије), тако да је трошак рејтинг,
исти за једног или милионе потрошача. поделу
Реклама и њен садржај могу бити тржишта, итд.
ажурирани, допуњавани подацима, или Аудиторијум
промењени у сваком тренутку, и стога је релативно
могу бити актуелни. Одговор (број посета мали.
Web страни) и резултати (број прегледа)
су мерљиви у истом тренутку.
Удобност логичне навигације – можете
кликнути када и на које место желите, и
провести на њему колико желите
времена.
 C2C
• Customer to Customer

• Потрошачи тргују директно са другим потрошачима.

• Компанија која подржава ове трансакције мора наћи

неки не традиционални начин за наплату услуге.

• Цена услуге је обично мали проценат трансакције,

чланарина, рекламирање или нека комбинација.

• Пример: аукцијски модели

 Примери C2C пословних модела
ПОСЛОВНИ ПРИМЕРИ ОПИС МОДЕЛ
МОДЕЛ ПРИХОДА

Consumer-to- eBay Помаже купцима да се повежу Трансакциона

consumer Half.com са другим купцима ради провизија
обављања посла.

Peer-to-peer Kazaa Технологија омогућава купцима Претплата,

Cloudmark да деле документа и услуге рекламирање,
преко web-a, без заједничког трансакциона
сервера. провизија

M-commerce eBay Anywhere Ширење пословних апликација Продаја

PayPal Mobile користећи бежичне технологије. добара и
Checkout услуга
AOL Moviefone
 B2B Е-послoвање
• Business to Business

• B2B технологије:
– олакшавају трансакције за продају роба и
услуга између организација
– омогућавају интеграцију ланца набавке
– онлине прибављање робе једне фирме за
другу

• Проблеми за примену B2B апликација:

– правни аспекти интеграције
 B2B
• Основна подела различитих B2B
механизама могла би да изгледа овако:

– Е - продаја (E - Selling)
– Е - куповина (E- buying )
– Е - тржишта (E - markets)
– Механизми за подршку (E - Collaboration)
ПРОДАВЦИ КУПЦИ

УСЛУГЕ

РАЗМЕНА
• G2B (Government to Business ) представља сарадњу владе и пословних
субјеката, као и других правних лица. Постиже се скраћење времена
извршења сложених трансакција и ствара добра подлога за квалитетно
одлучивање.

• B2G (Business to Government ) је сервис за комуникацију пословних субјеката

са јавном управом заснован на концепту Интернета и екстранета. Овај сервис
омогућава комуникацију јавне управе са пословним партнерима -
повезивање и удруживање државних институција и предузећа са циљем
размене потребних информација.

• G2C (Government to Citizens) представља сарадњу владе и грађана. Ово се

омогућава од куће преко стандардног рачунара или неким од алтернативних
начина приступа као што су: инфокиоск, телефон и мобилни телефон. Сервис
грађанима је континуирано доступан. Влада може лако да добије одговор на
то шта грађани мисле о њеним услугама и на основу тога их коригују, што
поспешује рад управе и повећава задовољство грађана управом. Електронски
трансфер бенефиција омогућава влади да трансферише социјално осигурање,
пензије и друге принадлежности директно на банковни рачун примаоца или
на рачун паметне картице.
• C2G (Citizens to Government ) је сервис за комуникацију грађана са
јавном управом заснован на концепту Интернета. У својој напредној
варијанти модели C2G и G2C прелазе у концепт јавна управа
оријентисана према грађанима G-CRM (Government – Citizens Relations
Management).

• G2G (Government to Government) представља тип пословања који се

користи за пословање између различитих државних органа. G2G
омогућава државним органима да ефикасно користе Интернет
сервисе на свим нивоима управљања. На примеру е-владе омогућава
пословање између нпр. републичке владе и локалних органа
самоуправе, при међуресобном управљању.

• G2E (Government to Employees ) је коришћење информационих и

комуникационих технологија у циљу сарадње и координације
запослених у владиним органима. Ово представља начин коришћења
најновијих технологија у формирању информационих система унутар
самих управа ради повећања перформанси рада управе и што бољег
сервиса свих грађана на територији рада органа управе.
 Предности Е-трговине
• Аутоматизација процеса и драстично смањење
трошкова
• Једноставан и јефтин излаз на широко светско
тржиште и ефикасно одржавање комуникације с
купцима путем електронске поште
• Нижи трошкови пласирања производа на тржиште
резултују нижим продајним ценама и већом
конкурентношћу
• Разноврснији избор и могућност брзог претраживања
и одабирања одређених понуда, које су доступне на
глобалном нивоу, 24 часа током свих седам дана у
недељи
• Скромна иницијална улагања (потребни су рачунар,
модем и приступ Интернету)
 Предности Е-трговине
• Укидање посредника у трговини

• Обезбеђивање бољег приступа

информацијама

• Унапређење односа купац – продавац

• Модификација традиционалног поимања

тржишта (глобализација)
 Ограничења Е-трговине
• многи потенцијални купци још увек не користе
Интернет

• многи немају брзе везе

• куповина преко Интернета захтева велику дозу

поверења (са обе стране)

• угрожена приватност: лична (проактивни маркетинг,

cookies), финансијска (злоупотреба картица)

• проблем стварног постојања продавца на Интернету

• Хвала на пажњи!