Pedagoška psihologija 10

DIFERENCIRANA I INDIVIDUALIZOVANA
NASTAVA
 Poreklo individualnih razlika

Gde je poreklo individualnih razlika među učenicima

u odeljenju?
 Poreklo individualnih razlika

1. u intelektualnoj sferi,

2. u motivacionom području,
3. u socijalnom i afektivnom području,
4. u osobinama ličnosti učenika.
Na str.190. u udžbeniku.
 Individualne razlike i školski sistem

Naš školski sistem: odeljenja sa učenicima sa mešovitim

sposobnostima.
Velika Britanija do 70- tih: sistem 11+: raspoređivanje ili
formiranje odeljenja prema sličnim sposobnostima.
Zasnovano na ideji da je nivo sposobnosti učenika relativno
nepromenljiv.
Po završetku mlađih razreda OŠ odvajanje na osnovu
rezultata na testu sposobnosti: najviše sposobnosti-
“gimnazija”, niži nivo: “savremene škole sekundarnog
obrazovanja”, srednji nivo- “tehničke” škole.
Pozicioniranje: raspodela učenika u grupe prema sličnim
sposobnostima za određene predmete.
 Pitanja za diskusiju

Da li je raspoređivanje učenika prema sličnim

sposobnostima bolje ili gore, efikasnije ili manje
efikasno od našeg sistema opšteg obrazovanja?
Kako nastavnici mogu da se pripreme za odeljenja
koja im dolaze sa različitim znanjem i iskustvom?
Da li se vama nekada desilo da primetite na
časovima da to već znate ili da značajno zaostajete za
drugima? Kako ste se osećali, šta ste radili?
 Odgovori na osnovu istraživanja

1. Slaganje: da, raspoređivanje učenika prema sličnim

sposobnostima i pozicioniranje su efikasni.
Poboljšava se učinak učenika.
Javljaju se ekstremi u pogledu kvaliteta poučavanja.
Ko dobija kvalitetnije poučavanje i ko je oštećen?
2. Neslaganje.
Nema uticaj na učinak učenika, ali može da ima negativan
efekat na stavove, motivaciju i samopoštovanje učenika sa
nižim sposobnostima.
U nepovoljnijem položaju se mogu naći: učenici iz
radničkih porodica, dečaci, deca koja su rođena u leto
 Diferencirana nastava

Definicija: prilagođavanje ciljeva i zadataka, programskih

sadržaja i zahteva, oblika i metoda rada pojedinim grupama
učenika sličnih sposobnosti, prethodnog nivoa obrazovanja
i postignuća, sličnih osobina, interesovanja i motivacije.
Rad se organizuje u okviru istog odeljenja, na grupama
promenljivog sastava.
Dodatno se definiše u odnosu na:
1. frontalnu nastavu: jednaku za sve učenike i bez dovoljnog
uvažavanja individualnih razlika među njima,
2. individualizovanu nastavu: usklađenu sa individualnim
karakteristikama pojedinca.
 Individualizovana nastava

Definicija: didaktički princip, koji obavezuje školu i nastavnika da

nastavne ciljeve, sadržaje, metode, odnose i pomoć u nastavi
prilagođavaju učenicima, da otkrivaju, uvažavaju i razvijaju naučno
priznate razlike među učenicima i da nastoje da grupno poučavanje i
učenje što više individualizuju i presonalizuju.
Zadaci nastavnika u okviru individualizovane nastave:
1. otkrivanje i razvijanje naučno priznatih razlika među učenicima,
2. uvažavanje tih razlika, personalizacija i individualizacija nastave,
3. omogućavanje samostalnog i samoinicijativnog učenja učenika,
4. razvijanje originalnosti i stvaralaštva kod učenika,
5. podsticanje učenikovih interesovanja, želja i potreba.
 Grupisanje

Razlike u predznanjima učenika su veliki izazov za nastavnike,

narošito u predmetima u kojima se gradivo nastavlja na
prethodna znanja i veštine.
Primer: matematika.
Grupisanje po sličnim sposobnostima unutar odeljenja.
Na primer: grupisanje na osnovu sposobnosti čitanja ili
matematike.
Promišljeno formiranje grupa prema sličnim sposobnostima.
Suština bilo koje strategije grupisanja je pružanje adekvatnog
izazova i podrđke, zapravo pristupanje deci u okviru njihove
zone narednog razvoja.
 Vrednosti individualizovane nastave

Povećana aktivnost učenika usled pozicije kao

subjekta.
Povećana mogućnost komunikacije.
Povećana motivacija učenika za učenje, zadaci su
prilagođeni njihovim sposobnostima- veće šanse za
uspeh.
Humanizacija učenja i odnosa u razredu.
Postiže se racionalno učenje, razvoj i napredovanje
svakog učenika.
 Ograničenja individualizovane nastave

Primena zavisi od nivoa razvijenosti učenika.

Mogućnost stvaranja preterane takmičarske
atmosfere u odeljenju, naročito kod boljih učenika.
Veliko angažovanje nastavnika u pripremi časova i
materijala za rad na času.
Problem sa organizacijom rasporeda, sa fleksibilnim
trajanjem nastavnih časova, teško izvodljivo.
Veliki broj učenika u odeljenju otežava primenu
individualizovane nastave.
Veći troškovi, manja ekonomičnost.
 Važno zapamtiti i naučiti

Frontalna (tradicionalna) nastava.

Individualizovana nastava.
Dva oblika individualizovane nastave: slobodna i
planirana.
Tri oblika nastave polazeći od dominantne aktivnosti
učenika: predavačka (klasična), programirana i
problemska.
Vrste učenja koje dominiraju u pojedinim oblicima
nastave.
Nativističko i empirističko shvatanje individualnih razlika.
Definicija diferencirane nastave.
 Važno zapamtiti i naučiti

Definicija, određenje individualizovane nastave.

Dva važna cilja u obrazovanju, povezana sa
diferencijacijom i individualizacijom nastave: 1. opšti
obrazovni standardi za svaku generaciju učenika i 2.
potpuni razvoj individualnih potencijala svakog učenika.
Oblici diferencijacije i individualizacije: nastava sa
pojedincem, sa grupom učenika, rad u parovima,
individualizacija na nivou celog odeljenja...
Kriterijumski testovi znanja u funkciji individualizacije.
Vrednosti i ograničenja individualizovane nastave.