OSNOVNE OSOBINE

RADIJA KAO MEDIJA,

 Jednodimenzionalni medij
Radio je jednodimenzionalni medij, “slep”
medij, okupira samo naše čulo sluha.
Radio emituje zvuk, glas, muziku, šum i
tišinu.
 Radio se prostire u vremenu
• Radio se prostire u vremenu, a ne u
prostoru, stoga je uobičajeno da se
najavljuju i odjavljuju segmenti programa i
emisije, daju međunajave u okviru iste
emisije, zvučnim signalima (džinglovima)
prozivaju rubrike u okviru emisija. Tako se
na različite načine savladava nedostatak
dimenzije prostora.
 Medij sadašnjosti
• Radio je medij sadašnjosti (i u
gramatičkom i u vremenskom smislu) bez
obzira da li se poruka emituje “uživo” ili je
ranije snimljena. Radio je uvek “sada”. Sve
što se na radiju emituje, neponovljivo je.
Reprize su izuzetno retke
 Medij imaginacije.
• Radio je medij imaginacije. Svaki
slušalac, na osnovu emitovanog
zvuka zamišlja, dočarava sebi
kontekst poruke i ličnosti koje govore.
 Intimni medij
• Radio je intimni medij. Slušaoci vole da se
ispovedaju svom radiju (kontakt emisije).
• Radio se danas (kraj XX veka) retko sluša
kolektivno, što je tridesetih i četrdesetih godina
XX veka bilo uobičajeno.
• Crisell navodi, na primer, da u Engleskoj danas
u proseku svaka porodica ima 2,53 radio
prijemnika. Ovaj broj bi mogao biti i veći ukoliko
se uzmu u obzir i neregistrovani prijemnici u
automobilima.
 Ne zahteva kontinuitet
• Radio ne zahteva kontinuitet u slušanju.
On dozvoljava svojim slušaocima da se
uključe i isključe iz programa kad god to
zažele. Pokazalo se da su najslušanije
kolaž emisije lokalnog radija jer
omogućuju slušaocima da se uključe i
isključe iz programa bez vidnih posledica
po razumevanje sadržaja, ili osećanja da
je nešto bitno propušteno.
 Radio se sluša usput
• Radio se sluša usput, dok se obavljaju i drugi
poslovi. Na to ukazuje i podatak da su radnici na
poslu (23,7 %), domaćice (16,1 %) i penzioneri
(15,5 %) najverniji slušaoci radija. Razvojem
tehnologije prijemnici su sve manji i sve jeftiniji, tako
da svako može da ima svoj radio i da ga sluša na
svakom mestu, u automobilu, na utakmici, u
čekaonici, u prodavnici, autobusu, dok ide ulicom
(walkman, mobilni), dok obavlja neki manualni
posao, itd. Radiju ne mogu konkurisati ni novine niti
TV.
 Sugestibilan i fleksibilan medij
• Radio je sugestibilan i fleksibilan medij. U toj
simbiozi leži njegova ubeđivačka snaga.
• Radio ostvaruje tri zadatka: informiše, obrazuje i
zabavlja. Posebno značajnu ulogu ima lokalni
radio u objavljivanju servisnih informacija (stanje
na lokalnim putevima, isključenje struje i vode,
popravke, javni radovi, repertoar bioskopa,
pozorišta). Sva tri navedena zadatka radio
ostvaruje pomoću raznih tehnika. Intervju
 NOVI MEDIJI: RADIO
• Godine 1908. emitovan je eksperimentalni
radio-prenos sa Ajfelove kule u Parizu.
Dve godine kasnije izvršen je radio-prenos
iz Metropoliten opere u Njujorku, a 1912.
godine preko eksperimentalne radio-
stanice u Minesoti data je prva emisija
sportskih vesti. Prvi radio-prenos preko
Atlantika ostvaren je 1915. godine.
 A sad stvarno
• Radio je naišao na široku primenu tek po završetku
Prvog svetskog rata. Prve radio-stanice koje su
počele redovno da emituju govorni i muzički
program proradile su 1920. godine u SAD. Među
njima je bila i stanica u Pitsburgu (koja je prva
dobila odobrenje za komercijalno poslovanje),
svečano puštena u rad na dan predsedničkih izbora
2. novembra 1920. godine, da bi emitovala izveštaje
o izbornim rezultatima. Taj program se obično
smatra za istorijski početak radio-novinarstva.
 Zbog muzike i sporta
• Radio se vrlo brzo širio. Za nekoliko godina radio-
stanice su dobile skoro sve zemlje Evrope i Severne
Amerike, i niz zemalja sa drugih kontinenata
• Zahvaljujući, moglo bi se reći, najviše muzici, krug
slušalaca se brzo širio. Radio su počeli da slušaju
mnogi koji nikada ranije nisu čitali štampu. Na svoj
način i sport je mnogo doprineo da široke mase
prihvate radio, koji je od početka objavljivao i vesti o
sportskim takmičenjima – prve radio-reportaže bile
su o sportu.
 Najbrži u SAD
• Radio se najbrže razvijao u Sjedinjenim
Američkim Državama. Godine 1925. u
SAD bilo je preko 30 registrovanih radio-
stanica, sa dva i po miliona radio-
prijemnika, a 1940. godine radilo je 814
stanica, sa 51 milion prijemnika. Radio je
preko noći doneo bogatstvo proizvođačima
radio-prijemnika, vlasnicima radio-stanica i
reklamnih agencija.
 Radio u II svetskom ratu
• Bez preterivanja može se reći da je radio
bio za vreme Drugog svetskog rata glavno
sredstvo informisanja. Države su izgradile
snažne predajnike tako da su se radio-
emisije iz Londona, Rima, Berlina,
Moskve, Vašingtona mogle čuti u svim
krajevima sveta.
 Radio-telegrafske stanice
• Prva radio-telegrafska stanica na
jugoslovenskom tlu sagrađena je 1904. godine
na brdu Volujici, kod Bara, u Crnoj Gori. Iako
stanica nije izgrađena za potrebe novinarstva
(već za potrebe navigacije), vesti dobijene
njenim posredstvom korišćene su ponekad i za
novine. Radio-telegrafska stanica na Volujici
radila je sve do Prvog svetskog rata, kada je
razorena topovima s austrijskih brodova.
• Posle Prvog svetskog rata, francuska
firma za izgradnju telegrafske mreže “TSF”
je svoj najjači centar podigla u Rakovici,
nadomak Beograda. Ta okolnost
omogućila je da Beograd bude ne samo
jedan od najjačih radio-telegrafskih
centara na jugoistoku Evrope, nego i
središte za obuku kadrova u radio-tehnici,
kao i za širenje radiofonije.
• Dva beogradska inženjera dobila su 1924.
godine odobrenje da mogu preko predajnika u
Rakovici tri puta sedmično emitovati
jednočasovni program, koji su ispunjavali
koncertima, berzanskim izveštajima i raznim
novostima. Bila je to prva emisiona radio-stanica
u Srbiji i Jugoslaviji. Emitovala je program nešto
više od godinu dana, do proleća 1926. godine.
Značajna je kao pionirski pokušaj koji je
doprineo afirmaciji radiofonije u našoj sredini.
 Radio Beograd
• Međutim, ako se govori o radio-
novinarstvu, onda je stvarni početak
osnivanje Radio Beograda, koji od marta
1929. godine emituje svoj redovni muzički
i govorni program.