OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA

KVALITET ELEKTRIČNE ENERGIJE

 Kvalitet električne energije se može meriti kvalitetom napona i
struja
 Pokazatelji kvaliteta isporuke električne energije potrošačima
vezani su za dve najvažnije promenljive : učestanost i napon
 Troškovi zbog lošeg kvaliteta električne energije na nivou
Evropske Unije koji obuhvataju industriju i komercijalni sektor se
procenjuju na 10 milijardi evra na godišnjem nivou
 Kvalitet napona (struje) meri se odstupanjem talasnog oblika
napona od idealnog prostoperiodičnog oblika sinusoide nominalne
amplitude i frekvencije
 Kvalitet električne energije sa aspekta potrošača ogleda se u
kvalitetu struje u priključnom vodu potrošača
 Nivo harmonika koji neki potrošač na određenom naponskom
nivou sme injektirati u distributivnu mrežu zavisi od krutosti
mreže u tački priključenja potrošača
 Relevantni međunarodni standardi za procenu kvaliteta i
pouzdanosti električne energije su EN 50160, IEC 61000-4-30,
IEC 61000-4-15

1
OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA
KVALITET ELEKTRIČNE ENERGIJE

 Kvalitet napona se odnosi na odstupanje talasnog oblika

napona od idealnog prostoperiodičnog oblika
 Idealni prostoperiodični oblik napona podrazumeva
sinusoidu konstantne (nominalne) amplitude i nominalne
frekvencije

U=Un=const.

f = fn =const.

2
 MERE KVALITETA ELEKTRIČNE
ENERGIJE

 Kvalitet električne energije se kvantifikuje preko

određenih pokazatelja kvaliteta električne energije
 1. Harmonijska i interharmonijska izobličenja
(harmonic distortion)
 2. Flikeri (light flicker)
 3. Prekidi napajanja, dugotrajni i kratkotrajni
(interruptions, short and long-term)
 4. Propadi napona (voltage dips or sags)
 5. Nesimetrije napona
 6. Tranzijenti napona (transients)
 7. Odstupanje frekvencije od nominalne vrednosti
(frequency disturbances)

3
 MERE KVALITETA ELEKTRIČNE
ENERGIJE
 Harmonijsko izobličenje je takvo izobličenje gde je
talasni oblik nesinusoidalan, ali periodičan sa periodom
osnovne frekvencije


4
 MERE KVALITETA ELEKTRIČNE
ENERGIJE
 Prisustvo jednosmerne komponente se može
posmatrati kao poseban oblik harmonijskog izobličenja, ali
se često posmatra odvojeno zahvaljujući razlici u mernim
tehnikama i posledicama
 Interharmonijsko izobličenje sadrži komponente čija
frekvencija nije celobrojni umnožak osnovne frekvencije
npr. interharmonik od 70Hz, 90Hz, 120Hz...
 Naponski fliker ili naponska kolebanja koja dovode do
svetlosnog flikera, predstavljaju jedan oblik
interharmonijskog izobličenja, a posmatraju se odvojeno
zbog svojih posledica
 Čak i male fluktuacije u efektivnoj vrednosti napona čija
je frekvencija između 1 i 15 Hz dovode do promene
svetlosne jačine svetlosnih izvora

5
 MERE KVALITETA ELEKTRIČNE
ENERGIJE
 Šum predstavljaju sva neperiodična izobličenja talasnog
oblika koja su superponirana na osnovni signal
 Često se pod šumom u EES-u podrazumevaju i
visokofrekventne komponente čija je frekvencija veća od 5
kHz
 Osnovne veličine pri analizi harmonijskih izobličenja napona i
struja su:
 Efektivna vrednost napona i struje:

T T
1 1
   
2 2
U RMS u (t ) dt I RMS i (t ) dt
T 0 T 0
 T-perioda osnovnog harmonika napona i struje
 Vrlo važna veličina jer je zagrevanje provodnika kroz koji
protiče struja određeno upravo efektivnom vrednošću
struje

6
 MERE KVALITETA ELEKTRIČNE
ENERGIJE
 Ako signal sadrži više frekvencija ( tj. ako su prisutni viši harmonici)
efektivna vrednost se izračunava na sledeći način:

I RMS  I RMS 12  I RMS 2 2  I RMS 3 2  ...

 Totalno harmonijsko izobličenje napona
 Predstavlja meru odstupanja stvarnog talasnog oblika signala od
njegovog osnovnog harmonika

U (n)
2

n2
2
U RMS  U12
THD  
 THD indeks jeUčest u upotrebi,
U1 široko rasprostranjen
U1 i poznat, lako se
izračunava i vrednosti su mu standardizovane u nacionalnim standardima
 Nedostaci su mu što se iz njega ne može zaključiti koji harmonik
stvara odstupanje od sinusoidalnog oblika napona i struje

7
 MERE KVALITETA ELEKTRIČNE
ENERGIJE
 Totalno harmonijsko izobličenje struje

I 22  I 32  I 42  ...
 I (n)
2
2
I RMS  I12 THDI 
THDI  n2
 I1
I1 I1
 Totalno interharmonijsko izobličenje napona i struje


U
2 

i 1
i
I i
2

TIHDU  TIHDI  i 1
U1 I1
 Ui je efektivna vrednost i-tog interharmonika napona
 Ii je efektivna vrednost i-tog interharmonika struje
 Totalno subharmonijsko izobličenje napona i struje:
nmax

I
nmax 2
U
2
s
s
s2
TSHDU  s2 TSHDI 
U1 I1
 Us je efektivna vrednost s-tog subharmonika napona
 Is je efektivna vrednost s-tog subharmonika struje
8
 MERE KVALITETA ELEKTRIČNE
ENERGIJE

 Indeks izobličenja ( Distortion Index ) I
n2
2
n
DIN 
I RMS
 2
 In 
Faktor distorzije (Distortion Factor):


 2
n2  n 
DF 
I1

 Vršni ili crest faktor za napon i struju (predstavlja odnos vršne i efektivne vrednosti)
uˆ iˆ
Cr  Cr 
U RMS I RMS
 Harmonijski faktor K-faktor

( n  I n  n 2 )
2
U K
HFn  n
U1 ( I nom ) 2

 Inom je nominalna efektivna vrednost struje potrošača

9
 PROBLEMI KOJE UZROKUJE LOŠ
KVALITET ELEKTRIČNE ENERGIJE

 Među najznačajnijim problemima do kojih može dovesti loš

kvalitet električne energije, a pre svega harmonijska izobličenja,
su:
1. Pregrevanje nultog provodnika
2. Pregrevanje transformatora
3. Pregrevanje i nepravilan rad električnih motora
4. Uticaj harmonika na prekidače i zaštitne releje
5. Uticaj na elektronsku opremu
6. Uticaj na rad statičkih energetskih pretvarača
7. Uticaj na telekomunikacione veze
8. Naprezanje kondenzatorskih baterija za kompenzaciju reaktivne
energije
9.Izobličenje mrežnog napona usled toka harmonijskih struja
10.Efekti toka harmonika struja kroz provodnike i sabirnice

10
 GUBICI U NULTOM PROVODNIKU
UZROKOVANI VIŠIM HARMONICIMA

 Nulti provodnik ima ulogu prihvatanja struje nesimetrije iz

tri fazna provodnika i zbog toga bi trebalo da bude manjeg
poprečnog preseka od faznih provodnika
 Zbog pojave viših harmonika u distributivnoj mreži može
doći i do pojave većih gubitaka i pregrevanja nultog
provodnika ako je u skladu sa propisima nulti provodnik
manjeg preseka od faznog
 Ako su kablovi jednožilni ovaj se problem rešava
ubacivanjem nultog provodnika većeg preseka
 Prema propisima (IEC 60364-5-523) se podrazumeva da
je kod četvorožilnog kabla nulta žila neopterećena i da se
toplota generiše samo u tri fazna provodnika
 Ako i kroz nulti provodnik teče struja, onda se kabl mora
rasteretiti da ne bi došlo do njegovog termičkog
preopterećenja

11
EFEKTI HARMONIKA STRUJE I NAPONA
NA TRANSFORMATOR
 Pored povećanja buke tokom rada, svi negativni efekti
rada transformatora u prisustvu harmonijskih izobličenja
struja i napona se svode na dodatno zagrevanje
 Harmonici struje dovode do povećanja gubitaka usled
rasipnog fluksa
 Gubici usled rasipnog fluksa se mogu podeliti na gubitke
u samim namotajima, gubitke koji se usled ovog rasipanja
imaju u jezgru, kao i gubitke u drugim metalnim delovima
transformatora (kućištu)
 Treba obratiti pažnju da su dodatni gubici usled
harmonika frekvencijski zavisni i to su iz razloga
frekvencijske zavisnosti gubici u gvožđu
 Gubici u gvožđu se dele na gubitke usled magnetnog
histerezisa i na gubitke usled vrtložnih struja

12
EFEKTI HARMONIKA STRUJE I NAPONA
NA TRANSFORMATOR

 Oba tipa gubitaka su frekvencijski zavisna, tako da će rad

pri naponu koji sadrži harmonijske komponente dovesti do
povećanja gubitaka i do veće radne temperature u odnosu
na slučaj kada je napon prostoperiodičan
 Harmonijska izobličenja napona, iako ne dolazi do
povećanja efektivne vrednosti, mogu dovesti do povećanja
maksimuma napona (povećanje crest-factora) što loše
utiče na izolaciju i dovodi do njenog dielektričnog
zamaranja i ubrzanog starenja

13
EFEKTI HARMONIKA STRUJE I NAPONA
NA OBRTNE ELEKTRIČNE MAŠINE
 Glavni efekat harmonijskih izobličenja napona i struja na
obrtne mašine (sinhrone i asinhrone) je povećano
zagrevanje usled povećanih gubitaka u bakru i gvožđu što
dovodi do smanjenja stepena iskorišćenja mašine a mogu
imati uticaj i na obrtni momenat
 Pojava viših harmonika struje u motoru mogu dovesti do
povećanja buke prilikom normalnog rada u odnosu na
buku pri čisto sinusnom napajanju
 Parovi harmonika, kao što su peti i sedmi harmonik, mogu
inicirati mehaničke oscilacije u agregatu turbina-generator
ili u sistemu motor-radna mašina
 Mehaničke oscilacije nastaju kada oscilatorni moment,
proizveden usled interakcije magnetnog polja
harmonijskih struja i magnetnog polja osnovnog
harmonika struje, pobudi, odnosno poklopi se, sa
mehaničkom rezonantnom frekvencijom sistema

14
EFEKTI HARMONIKA STRUJE I NAPONA
NA OBRTNE ELEKTRIČNE MAŠINE
 Harmonici struja stvaraju svoje harmonijske komponente obrtnog
magnetnog polja
 Harmonijske komponente struje nemaju isti smer obrtanja
 Tako npr. peti harmonik struje stvara komponentu obrtnog polja
koja se obrće nasuprot smeru polja usled osnovnog harmonika
struje
 Komponenta usled sedmog harmonika struje se okreće u istom
smeru kao i komponenta koja potiče od osnovnog harmonika
struje
 Usled obrtanja rotora indukovana elektromotorna sila u namotima i
gvožđu rotora stvara struju koja odgovara šestom harmoniku
 Harmonici napona napajanja motora uzrokuju dodatno zagrevanje
rotora, a time i kompletnog motora
 Može se videti da su dva osnovna problema sa rotorskim
harmonicima:
 povećano zagrevanje rotora
 pulsirajući ili redukovani obrtni moment

15
EFEKTI HARMONIKA STRUJE I NAPONA
NA OBRTNE ELEKTRIČNE MAŠINE

 Koliko će se dodatno zagrevanje motora tolerisati

zavisi od tipa rotora
 Namotani rotori su u principu osetljiviji od rotora sa
kavezom, dok su kavezni rotori sa dubokim
žlebovima osetljiviji od klasičnih kaveznih rotora
 Gubici u bakru su od većeg značaja od gubitaka u
gvožđu
 Ukupni efekat dejstva harmonika je smanjenje
stepena iskorišćenja i smanjenje životnog veka
mašine

16
 UTICAJ HARMONIKA NA ZAŠTITNU
OPREMU

 Na rad releja ne utiču samo amplitude harmonijskih

komponenti, već i njihove početne faze
 Dva različita talasna oblika sa istim amplitudnim
spektrom imaju različito dejstvo na zaštitne releje
baš usled toga što su im fazni uglovi različiti
 Pored ostalog utvrđeno je da u prisustvu
harmonika:
- releji često imaju tendenciju sporijeg reagovanja i
tendenciju povećanja vrednosti struje reagovanja
- podfrekventni statički releji su podložni značajnim
promenama radnih karakteristika
- prekostrujni i nadnaponski releji različitih
proizvođača ispoljavaju različite promene u
radnim karakteristikama i dr.

17
 UTICAJ HARMONIJSKIH IZOBLIČENJA
NA RAD ELEKTRONSKE OPREME

 Elektronska oprema je podložna greškama u radu

ako su u napajanju prisutni viši harmonici
 Tačnost rada ove opreme je često zavistan od
tačnog određivanja preseka signala napona sa
nulom (zero crossing) ili od oblika naponskog talasa
na neki drugi način
 Harmonijsko izobličenje često dovodi do pomeranja
trenutka prolaska napona kroz nulu ili trenutka kada
jedan međufazni napon postane veći od drugog
međufaznog napona
 Za mnoge tipove elektronskih kontrolnih kola ovi
poremećaji dovode do pogrešnog rada

18
 UTICAJ NA RAD STATIČKIH
ENERGETSKIH PRETVARAČA
 Uređaji za pretvaranje energije su najčešće glavni krivci
za generisanje harmonika
 Različiti tipovi pretvarača su različito osetljivi na
postojanje harmonika
 Većina pretvarača poseduje kontrolna kola čiji je rad
određen prolaskom napona kroz nulu
 Ako je dolazni naizmenični napon jako harmonijski
izobličen, elementi kola se mogu uključivati ili isključivati
u pogrešnim trenucima
 To može dovesti do nemogućnosti komutacije ili
generisati nekarakteristične harmonike
 Kontrolna kola ovih pretvarača često sadrže elemente kao
što su flip-flopovi koji su osetljivi na visokofrekventne
harmonike
 Oni mogu dovesti do pogrešnog rada ovih komponenti ili
čak do njihovog uništenja

19
UTICAJ NA TELEKOMUNIKACIONE VEZE

 Prisustvo harmonika struje ili napona u nekom energetskom kolu

može dovesti do elektromagnetne sprege između tog kola i
nekog telekomunikacionog sistema u njegovoj blizini
 Uticaj od značaja na telekomunikacione veze imaju harmonijska
izobličenja struje koja se vraćaju zemljom
 Treba težiti da se one svedu na minimum
 Poremećaj će biti funkcija i amplituda i frekvencija harmonika u
datom energetskom kolu
 U svrhu kvantitativnog izražavanja uticaja energetskog kola na
telefonsku interferenciju uveden je tzv. TIF težinski faktor (TIF -
Telephone Interference)
 TIF faktor je bezdimenziona veličina koja se opisuje talasnim
oblikom signala
( X f W f ) 2
TIF 
Xt

20
UTICAJ NA TELEKOMUNIKACIONE VEZE

 U jednačini su:
 Xt - ukupna efektivna vrednost napona ili struje
 Xf - efektivna vrednost harmonijske komponente
napona ili struje na frekvenciji f
 Wf - težinski TIF faktor za frekvenciju f

21
 NAPREZANJE KONDENZATORA ZA
KOMPENZACIJU REAKTIVNE SNAGE

 Kondenzatori za kompenzaciju reaktivne energije vezuju

se paralelno, a pošto im je impendansa obrnuto
srazmerna frekvenciji, onda se sa povećanjem reda
harmonika smanjuje impedansa
 Zbog ove pojave postoji mogućnost pojave visoke
vrednosti struja kroz kondenzatore što može dovesti do
pregrevanja i preopterećenja istih
 Može se desiti da se poklope sopstvena učestanost
sistema kondenzator-rasipna induktivnost napojne mreže
sa učestanošću nekog od viših harmonika
 Tada dolazi do opasne rezonancije koja dovodi do visokih
vrednosti napona i struja i do razaranja skupih
kondenzatorskih baterija

22
NAPREZANJE KONDENZATORA ZA
KOMPENZACIJU REAKTIVNE SNAGE

 Rezonancija se može izbeći dodavanjem induktivnosti na

red sa baterijom, takve da je njihova veza induktivna na
frekvencijama višim od frekvencije najnižeg bitnog
harmonika (Lowest Order Significant Harmonic)
 Ova pojava se dešava i kod druge vrste kondenzatora kao
što su kondenzatori koji se upotrebljavaju kod jednofaznih
motora za pokretanje ili kod ispravljača i dr.

23
IZOBLIČENJE MREŽNOG NAPONA USLED TOKA
VIŠIH HARMONIKA STRUJA

 Harmonici struja uzrokuju harmonike napona u mreži, tj.

harmonijske komponente padova napona (slika)

24
IZOBLIČENJE MREŽNOG NAPONA USLED TOKA
VIŠIH HARMONIKA STRUJA

 Svi potrošači koji se nalaze na istoj mreži na kojoj je i

potrošač koji generiše harmonike, imaju deformisan napon
i kao posledicu toga i harmonike struja
 Oni potrošači koji su bliži potrošaču koji predstavlja izvor
viših harmonika struja trpe veću štetu
 Pri generisanju viših harmonika struja u mreži javljaju se
gubici iz dva razloga
 1. Pri proticanju struja viših harmonika od izvora ka
potrošaču u svim provodnicima kroz koje prolazi proizvodi
dodatne gubitke
 2. U svim bočnim granama (sa aspekta nelinearnog
opterećenja) teku struje harmonika usled deformisanog
napona na čvorovima čak i ako je opterećenje tih grana
potpuno linearno

25
 EFEKTI TOKA HARMONIKA STRUJA
KROZ PROVODNIKE I SABIRNICE

 Pri visokom sadržaju viših harmonika struja, usled skin

efekta, čak i pri umerenom opterećenju može doći do
preopterećenja kablova i provodnika
 Zbog toga treba pristupiti njihovom rasterećenju i ako je
moguće pri projektovanju koristiti provodnike koji su
pogodniji za tu svrhu (licnasti provodnici i kablovi,
lamelirane sabirnice i slično)
 Kod sabirnica se mora voditi računa da ne dođe do
mehaničke rezonancije na nekoj od harmonijskih
frekvencija

26
 ODSTUPANJA FREKVENCIJE OD
NOMINALNE VREDNOSTI
• Normalni uslovi rada: |f|  50mHz
• Pogoršani uslovi rada: 50mHz|f|
 150mHz
• Jako pogoršani uslovi rada: 150mHz|f| 
• Kritični uslovi rada: Kritični uslovi nastupaju
kada sistemska frekvencija padne na 47,5 Hz ili se
poveća na 51,5 Hz
• Pri ovim uslovima rad EES-a je na granici raspada
jer dolazi do delovanja frekvencijske zaštite
generatora čime se oni isključuju sa mreže

27
 Sistemska frekvencija merena u EPS-u za
vreme rekonekcije

Jaka interkonekcija obezbeđuje bolji kvalitet frekvencije

i bolji kvalitet električne energije 28
HARMONICI STRUJE i NAPONA -
pojam i definicija -
Talasni oblik struje nekog potrošača
i=I1sin(2πft+φ1)+I2sin(22πft+φ2)+
+
I3sin(32πft+φ3)+ I5in(52πft+φ5)

= +

n - red harmonika +
In - amplituda harmonika
nf - frekvencija harmonika
φn- početna faza harmonika
29
 Uticaj faze višeg harmonika na talasni oblik

OSNOVNI HARMONIK
cista sinusoida

treći harmonik

HARMONIJSKO
IZOBLIČENJE

UOČITI DA FAZNI POMERAJ TREĆEG HARMONIKA UTIČE NA TALASNI

OBLIK REZULTANTNOG TALASNOG OBLIKA HARMONIJSKOG IZOBLIČENJA

30