ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЧАЧАК

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА МЕРЕЊА

ЕЛЕКТРИЧНА МЕРЕЊА I

Наставник: др. БОЖИМИР МИШКОВИЋ

 ЕЛЕКТРИЧНА МЕРЕЊА I

Merenje parametara električnih kola

Merenje električne otpornosti

 Merenje električne otpornosti

 Električna otpornost može se meriti različitim metodama i

instrumentima

 Najvažniji činioci za izbor odgovarajuće metode i instrumenta

su vrsta otpora i njegova veličina

 Materijali se po svojim osobinama u pogledu provođenja struje

dele na provodnike, poluprovodnike i neprovodnike (izolatore)

 Provodnici se dele na:

- provodnike prve klase (metali, njihove legure i grafit)
- provodnike druge klase (razni elektroliti, odnosno
rastvori kiselina, baza i soli u vodi)
 Merenje električne otpornosti

 Proticanje jednosmerne struje kroz provodnike prve klase ne

prouzrokuje nikakvu hemijsku promenu u njihovom sastavu
 U provodnicima druge klase proticanje struje izaziva njihovo
hemijsko razlaganje - zbog toga se za njihovo merenje ne
upotrebljava jednosmerna struja, jer rezultati ne bi imali smisla
 Za ovakva merenje mora se koristiti naizmenična struja
dovoljno visoke učestanosti da ne bi došlo do elektrolize
 Pored elektrolize koja hemijski razlaže provodnik, javlja se i
elektromotorna sila polarizacije
 Otpor uzemljenja je iste prirode kao i otpor elektrolita,
pa se za njegovo merenje koriste iste metode kao za elektrolite
(u praksi je merenje otpora uzemljenja veoma važno i često se
izvodi radi kontrole zaštitnog uzemljenja i gromobranske
instalacije)
 Merenje električne otpornosti
Merenje otpora provodnika I klase

 Provodnici prve klase mogu biti malog, srednjeg i velikog otpora

- malim otporima smatraju se oni ispod 1Ω
- srednji se kreću u granicama od 1 do 10 000 Ω, pa i do
100 000 Ω,
- veliki prelaze 100 000 Ω

 Ova podela je važna za isbor metode merenja

 Uobičajene i najviše korišćene metode mogu se podeliti na tri

osnovne grupe:
1. Merenje otpora na osnovu Omovog zakona,
2. Direktno merenje otpora meračima otpornosti
3. Merenje otpora mostovima
 Merenje električne otpornosti merenjem
napona i struje

naponska veza strujna veza

Metoda merenja otpornosti merenjem napona i struje može se primeniti u širokom opsegu
vrednosti otpornosti, počev od 10-6 Ω, pa se do 1012 Ω.
Izborom kvalitetnih instrumenata, ampermetra i voltmetra, i odabiranjvem adekvatnih opsega
merenja može se postići prilično visoka tačnost (greška oko 0,5%)
 Merenje vrlo velikih otpora megaommetrom

 Vrlo veliki otpori ne mogu se meriti običnim ommetrom, jer

struja koju daje baterija običnog ommetra daleko je manja od
potrebne vrednosti za puno skretanje kazaljke instrumenta
 Za ove svrhe potreban je izvor mnogo većeg napona
 U praksi se merenje vrlo velikih otpora obično svodi na
merenje otpora izolovanosti
 Vrednost otpora izolatora nije stalna, već za-
visi od više faktora (npr. od veličine napona
na merenom otporu – pod većim naponom
znatno se smanjuje otpor izolovanosti)
 Merenje otpora izolovanosti običnim ommet-
rom dalo bi potpuno pogrešnu sliku o stanju
izolacije, jer bi se dobila skoro beskonačna vrednost
 Merenje sa izvorom visokog napona daje realnu sliku, zbog
čega merenje otpora izolovanosti treba po pravilu vršiti pri
naponu koji je približno jednak nominalnom naponu mreže
 Merenje otpora mernim mostovima

 Merni mostovi često se koriste za merenje otpora i

upotrebljavaju se za veoma tačna merenja
 Tačnost merenja posledica je činjenice da se u mostovima
upoređuje vrednost nepoznatog sa tačno poznatim otporom
(etalonom)
 Kod merenja mostovima očitavanje je bazirano na nultoj
indikaciji ravnoteže mosta i zbog toga je ono nezavisno od
karakteristika nul-detektora
 Tačnost merenja direktno zavisi
samo od tačnosti komponenata
od kojih je most sastavljen
 Najčešće se upotrebljava Vitsto-
nov most
Most za merenje R, L i C
 Uravnoteženi Vitstonov (Wheatstone) most –
nulta metoda

Nulta metoda-merenje se obavlja kada

pokazni instrument N, tzv. nulti
indikator, ne skreće. Tada se kaže
da je most u ravnoteži.
Ravnoteža mosta se postiže promenom
otpornosti otpornika R2, R3, i R4:
sva tri, dva od njih ili jednog.

Diferencijalna metoda - međusobno su

suprotstavljeni naponi UAB i UAD,
kao i UBC i UDC.

Jedna od najtačnijih metoda za merenje

otpornosti, koja služi za merenje srednjih i velikih vrednosti.

Primer: Grupa III Zadatak 2

Vitstonov most – nulta metoda
Uravnoteženi Vitstonov (Wheatstone) most –
nulta metoda

Ravnoteža mosta se ne menja ako dijagonale mosta izmene uloge:

napojna postane merna i obrnuto, merna postane napojna.
Primer: Primer: Grupa III Zadatak 2
 Merenje otpora provodnika II klase (elektrolita)

 Kod provodnika II klase, usled proticanja jednosmerne struje,

javlja se elektromotorna sila polarizacije, čija vrednost nije
poznata (zavisi od niza provodnika u dodiru i od protekle količine
elektriciteta)
 Za merenje otpora elektrolita koristi se samo naizmenična struja,
čime se izbegava elektroliza
 Merenje otpora provodnika II klase od velikog je značaja za
praksu, a među najvažnijim su merenja otpora uzemljenja,
koja se vrlo često i redovno izvode
 Za merenje otpora uzemljenja potrebno je bar još jedno
uzemljenje, pri čemu uzemljenja trebaju biti udaljena jedno od
drugog najmanje 10 m (poželjno je 20 m)
 Berandova metoda

 Pogodna za terenska merenja

otpora uzemljenja
 Izvor struje - baterija, čija se
jednosmerna struja pretvaračem
pretvara u naizmeničnu, frekven-
cije oko 1 000 Hz
 Koristi se: pomoćni uzemljivač (Y) i sonda (SO), a rezultat
merenja ne zavisi od otpora pomoćnog uzemljenja
 Struja izvora i1 teče kroz primarni namotaj transformatora T i
preko uzemljenja X i Y zatvara strujno kolo
 Odnos transformacije transformatora 1:1, sekundarni namotaj
daje struju i2 = i1 koja se struja zatvara preko potenciometra P
 Indikator struje I vezan je jednim krajem za zemlju (preko
otpora Z sonde SO), a drugim krajem na klizač potenciometra
 Berandova metoda

 Kompenzaciona metoda - pad napona na zemljovodu X poredi se

(pomoću klizača potenciometra izjednačava) sa padom napona
na poznatom otporu R (određenim polo-
žajem klizača potenciometra)
 Postupak merenja : pomeranjem klizača
potenciometra dotera se da pokazivanje
indikatora I bude nula (ili približno nula)
i kada se to postigne, indikator je na
nultom potencijalu.
 Pad napona na uzemljenju X jednak je
padu napona na otporu R:
X·i1 = R·i2
pošto je i1 = i2 to je X = R
Očitavanje je lako - pored ručice