Fizički izvori štetnosti

ELEKTROMAGNETSKA
ZRAČENJA
jonizujuća zračenja

1
JEDINICE ZA MERENJE JONIZUJUĆEG ZRAČENJA
• Fizičke jedinice
• Svaki fizički izvor emituje oko sebe energiju.
• Energija X – zračenja koju emituje neki izvor predstavlja zbir
energija elementarnih kvanata: n
Wn   h i [J
i 1

• Energija zračenja nekog radioaktivnog izvora jednaka je zbiru

energija emitovanih  – kvanata i kinetičke energije alfa i beta
čestica:
n m
1 l
1
WN   h i   m v j   m vk2
2

i 1 j 1 2 k 1 2

WN  W  W  W

2
• Snaga jonizujućeg zračenja – energija koju izvor WZ zrači u
jedinici vremena: WZ
PZ 
t

• Intenzitet jonizujućeg zračenja – količina energije koja u jedinici

vremena prođe ili padne na jediničnu površinu normalnu na
pravac prostiranja zračenja: WZ PZ
I 
S t S
• Odgovarajuće jedinice su:
• za energiju – [J]
• za snagu – [W]
• za intenzitet – [W/m2]
• Zbog specifičnog fizičko-hemijskog i biološkog dejstva
različite vrste zračenja na različita tkiva i organe uvode se
specifične veličine i jedinice za merenje jon. zračenja.
3
• Apsorbovana doza jonizujućeg zračenja
• Međunarodna komisija za radiološke jedinice i mere definisala je
specifične veličine i jedinice za analizu i merenje efektivnog
dejstva jonizujućeg zračenja;
• Predata energija WD tj. energija koju jonizujuće zračenje predaje
nekoj supstanci i ona je uvek WD  WZ energiji koju emituje
izvor zračenja i zavisi od karakteristika supstancije;
• Apsorbovana doza zračenja Da – odnos predate energije i mase
ozračene supstance: WD
Da 
m

odnosno to je količina energije koju apsorbuje jedinica mase neke

supstance;

4
• Ako izvor zrači promenljivo, odnosno emituje različite količine
energije u jedinici vremena onda je apsorbovana doza:
dWD
Da 
dm

• SI jedinica za apsorbovanu dozu je gray – Gy : Gy  J

kg
• Snaga apsorbovane doze – odnos apsorbovane doze i vremena t
za koje je ta doza apsorbovana: Da
Pa 
t

• Jedinica snage apsorbovane doze: Gy J W

 
s kg  s kg

5
• Ekspoziciona doza jonizujućeg zračenja
• Međunarodna komisija definisala je ekspozicionu dozu kao odnos
ukupne količine jona jednog predznaka q nastalih u vazduhu i
mase ozračenog vazduha: q
De 
m

• Za promenljivi izvor: D  dq
e
dm
• jedinica za ekspozicionu dozu je C/kg (stara jedinica – rendgen R)
• Snaga ekspozicione doze definisana je odnosom ekspozicione
doze i vremena u toku kojeg je ona emitovana: De
Pe 
t
• Jedinica za snagu ekspozicione doze: C A

kg  s kg
6
• Biološke jedinice
• Ekvivalentna doza
• Ekvivalentna doza je uvedena zato što apsorbovana doza ne
izražava efekte zračenja na biološke sisteme→ štetni efekti
zavise od vrste tkiva na koje deluje zračenje.
• Ekvivalentna doza se izražava relacijom: H  Db  Da QN
gde je Q – faktor kvaliteta, N – proizvod drugih modifikujućih
faktora definisanih od strane Međunarodne komisije za
radiološku zaštitu.
Vrsta zračenja srednja vrednost Q
X-zraci, gama zraci i elektroni 1
termalni neutroni 2-3

ostali neutroni i jednostruko naelektrisane 10

čestice čija je masa mirovanja veća od 1a.j.m.

alfa čestice i višestruko naelektrisane čestice 20

bilo koje energije
7
• Faktor kvaliteta Q je neimenovan broj koji izražava biološko
štetno dejstvo različite vrste zračenja;
• Ekvivalentna doza ima iste dimenzije kao i apsorbovana doza
J ali se razlikuje po kvalitetu kada je Q  1;
kg

• Jedinica ekvivalentne doze je sivert – Sv: Sv  J

kg
• Jačina ekvivalentne doze predstavlja priraštaj ekvivalentne doze
dH u vremenskom intervalu dt: dH Sv J W
 
dt s kg  s kg

8
• Efektivna ekvivalentna doza HE se uvodi zato što zračenja imaju
različita biološka dejstva kada deluju na različita tkiva:
H E   Wi H i
i

gde su Wi – težinski faktori za pojedine organe -verovatnoća da

će se desiti određen biološki efekat kad se organ ozrači, a Hi –
ekvivalentne doze za te organe.
• U tabeli su prikazani težinski faktori različitih organa.
organ Wi
gonade 0,25
dojka 0,15
crvena krvna zrnca 0,12
pluća 0,12
tiroidna žlezda 0,03
kosti 0,03
ostali organi 0,30
9
• Kolektivna efektivna ekvivalentna doza HE se odnosi na jednu
populaciju koja živi i radi na određenom poručju: S E   H  E  i N i
i

gde je H(E)i – efektivna doza pojedinca, Ni – proj jedinki u

populaciji;

• Uslovna doza predstavlja ozračivanje pojedinaca tokom nekog


vremenskog perioda:
H C   H E  t dt
0

• Očekivana ekvivalentna doza predstavlja efektivnu ekvivalentnu

t  50
dozu za dati organ ili tkivo čoveka od jednokratno unetog
0

H   H  t dt
radioaktivnog preparata u toku 50 godina – H50: 50 t 0

10
Granice jačine ekvivalentne doze za određene kategorije ljudi
• Zaštita od jonizujućeg zračenja tretira štetno bološko dejstvo kod
ozračenih osoba.
• U organizmu koji je izložen jonizujućem zračenju nastaju
biofizičke promene – od funkcionalno poremećaja ćelije do
njene smrti ili čitavog organizma.
• Radijacione promene mogu biti:
somatske – na samoj ozračenoj osobi;
genetske – na potomcima ozračene osobe;
• Radiološka zaštita podrazumeva zaštitu i od somatskih i od
genetskih promena.
• Ne postoji minimalna doza ozračivanja ispod koje ne dolazi
do biofizičkih promena;
• Pri svakoj primljenoj dozi postoji rizik od somatskih i genetskih
promena;
11
• Vrednosti jačine ekvivalentne doze podeljene su za tri kategorije
ljudi:
• za stanovništvo u celini – najviše 1,7 mSv/god.
• za posebne grupe stanovnika – profesionalno se ne izlažu
jonizujućim zračenjima, ali borave u blizini izvora jonizujućeg
zračenja – 15 mSv/god.
• profesionalno izložena lica – 15 do 50 mSv/god.
• Svi organi nisu podjednako osetljivi – granične vrednosti:

grupa kritični organi prof. izložena lica posebne grupe

celo telo, gonade,

I hematopoezni organi 50 mSv/god 5 mSv/god

II štitna žlezda, jetra, 150 mSv/god 15 mSv/god

bubrezi, očno sočivo i dr.

III koža, kosti, prsti ruku, 300 mSv/god 30 mSv/god

podlaktica i dr.

12
ŠTETNO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA
• Dejstvo jonizujućeg zračenja se sastoji u stvaranju jonskih parova
i menjanju fizičkih i hemijskih osobina sredine;
• Ako se radi o živim organizmima nastaju biološke promene;
• Biloške promene mogu biti štetne ako se ne koriste u terapijske
svrhe.
• Ozračivanje ljudskog organizma može biti unutrašnje i spoljašnje;
• Najveća opasnost od jonizujućih zračenja – čovek ne oseća
njihovo dejstvo u trenutku delovanja;
• Nepohodni su merni instrumenti za otkrivanje i kontrolu
jonizujućeg zračenja;
• Fizičko- hemijske promene u ljudskom organizmu nastaju kao
posledica jonizacije molekula vode:
H 2O  H 2O   e 
• i/ili se stvaraju slobodni radikali:
H 2 O  H 2 , H 2 O2 , H , OH , e
13
• Stvoreni radikali imaju jako hemijsko dejstvo i dovode do raspadanja
belančevina (proteina), ćelija u organizmima;
• Bološki efekti mogu biti:
• Somatski – oštećenje organizma koje se potpuno ili delimično može
reparirati od strane samog organizma
• Genetski – koji pogađaju osim ozračenog lica i njegove potomke.
• Genetski efekti se akumuliraju (isto oštećenje bez obzira da li je doza
primljena od jednom ili u dužem vremenskom periodu), ne obnavaljaju
se i dovode do povećanja broja mutacija;
• Somatski efekti nastaju pri ukupnoj biološkoj dozi većoj od 0,25 Gy a
mogu se ispoljiti i posle nekoliko godina – npr. Leukemija, rak kože..
• doze (0,25-0,5) Gy – smanjenja belih krvnih zrnaca;
• doze (1-6) Gy – razaranje crvenih krvnih zrnaca;
• doze (2-2,5) Gy – privremena sterilnost;
• doze preko 6 Gy – potpuna sterilnost;
• doza do 10 Gy – smrt u toku 2-3 dana;
• doza od 10 Gy – smrt u toku nekoliko sati;
14
• Biološki uticaj zračenja
• Spoljašnji izvori
• Ako se izvor zračenja nalazi van organizma – spoljašnji izvor.
• Alfa, beta, gama, X – zračenje, neutroni – imaju značajan biološki uticaj;
• Alfa zračenje ima malu prodornost;
• Najprodorniji su gama zraci i neutroni;
• Beta zračenje prodire nekoliko milimetara u tkiva i može izazvati ozbiljne
opekotine na koži;
• Tačan mehanizam dejsta jonizujujućeg zračenja na zive organizme nije poznat.
• Među primećeni mehanizmima su sledeći:
• jonizujuća zračenja deluju na ćelije (protoplazmu i jezgro) živih
organizama
• stvaraju se slobodni radikali u interakciji jonizujućih zračenja sa atomima i
molekulima – primer- blokiraju aktivnost enzima koji učestvuju u
procesima
• utiču na razdvajanje hromozoma, nadimanje jedra i cele ćelije, povećana
viskoznost protoplazme, usporena deoba ćelija...;

15
• Kontrolisano izlaganje gama zračenju koristi se za zaustavljanje širenja
ćelija raka, ali duže izlaganje dovodi do pojave raka;
• Priroda i obim simptoma variraju od osobe do osobe i zavise od:
• vrste zračenja,
• veličine izložene površine,
• količine apsorbovane energije zračenja
• da li je izlaganje zračenju akutno – samo jednom u velikoj količini
ili hronično – ponavljano ili u dužem vremenskom periodu
• Karakteristično je za jonizujuća zračenja je da se njihov efekat
manifestuje posle izvesnog vremena (nedelje, meseci, godine...);
• Hronično izlaganje jonizujućem zračenju
• Lokalno izlaganje jonizujućem zračenju dovodi do pojave eritema,
stvaranje rana, i kancerogenih izraštaja, opadanje kose, smanjivanje
broja belih krvnih zrnaca ili preterana njihova proizvodnja
(leukemija)...

16
• Akutno izlaganje jonizujućem zračenju
• Reakcija organizma na akutno izlaganje preteranoj radijaciji
podeljeno je u četiri faze:
• prva faza – rani simptomi: vrtoglavica, povraćanje, klonutost;
• druga faza – bolesnik se oseća dobro (nekoliko dana ili nedelja);
• treća faza – reakcija organizama je maksimalna, a trajanje faze
zavisi od obima izlaganja; simptomi: klonutost, gubitak apetita,
temperatura, dijareja, ubrzan rad srca, gubitak kose, krvarenje
desni...smrtni ishod u slučaju velikih doza
• četvrta faza – period oporavka, mada se određeni simptomi
mogu javiti posle nekoliko godina – leukemija, genetske
promene...
• Akutna izlaganja takođe dovode do promena u krvi – opadanje
broja belih krvnih zrnaca itd.;
• Krv, koštana srž, i reproduktivni organi pokazuju veliku osetljivost;
• Koža, jetra, pluća... – srednja osetljivost;
• Mišići, nervne ćelije, kosti – mala osetljivost; 17
• Unutrašnji izvori
• Ako se izvor zračenja nađe unutar organizma – unutrašnji izvor.
• Radioaktivni materijali mogu se uneti u organizam putem hrane, pića,
vazduha;
• Naročito su opasni elementi koji mogu da se talože u ćelijama i tkivima
(npr. Ca, Sr, Ba, Ra se talože u kostima, I – u štitnoj žlezdi);
• Efekat unetih radioaktivnih materijala zavisi od:
• mase nataloženog materijala,
• vremena poluraspada,
• vremena dejstva u organizmu,
• prirode i energije radijacije...
• Vreme dejstva u organizmu zavisi od: radioaktivnog vremena
poluraspada i od biološkog vremena poluraspada;
• Biološko vreme poluraspada – vreme koje je potrebno da se količina
nekog elementa smanji na polovinu provobitne vrednosti prirodnom
eliminacijom, biološkim procesima;
18
• Kombinacija radioaktivnog vremena poluraspada i biološkog vremena
poluraspada daju efektivno vreme poluraspada – vreme potrebno da se
količina radioaktivnog materijala smanji na polovinu usled
radioaktivnog raspadanja i prirodne eliminacije;
• Najveću opasnost za organizam imaju oni nukleidi koji imaju kratak
radioaktivni period poluraspada, a dug biološki.
• Zbog toga se u karaćem vremenskom periodu emituje veliki broj
čestica koji se prirodnom putem sporo eliminišu.
• Primer: jod - 131 – radioaktivno vreme poluraspada – 8 dana, a
biološko vreme poluraspada 6 meseci;
• Štitna žlezda ga brzo apsorbuje, a sporo se eliminiše iz organizma –
dovoljna količina može da izazove znatna oštećenja;
• Ra226 i Po239 – imaju veliko radioaktivno i biološko vreme raspadanja i
dugu se zadržavaju u kostima gde se lako apsorbuju i praktično se i ne
eliminišu iz organizma tokom života čoveka.

19
• Genetski efekti zračenja
• Spontane mutacije
• Hromozomi koji se nalaze u ćelijama čoveka po svojoj dužini
se diferenciraju u hiljade subjedinica – gena.
• Hromozomi (odnosno geni) su nosioci genetskih karakteristika:
boja kose, boja očiju, krvna grupa itd.;
• Sve ćelije organizma u svom jedru sadrže određeni broj
hromozoma – ćelije čoveka 46 hromozoma, koji se sastoje od
dva slična ali ne identična
niza – od po 23 hromozoma,
od kojih se jedan nasleđuje
od majke, a drugi od oca.
• Hromozomi i geni nasleđeni
od roditelja udvajaju se
bez promena;
20
• Ponekad dolazi do promena u genima pri udvajanju hromozoma
tj. ćelija – spontane mutacije;
• Spontane mutacije dovode do ispoljavanja novih karakteristika
koje ne potiču od roditelja;
• npr. različita boja očiju (jedno plavo, drugo zeleno)
• Spontane mutacije mogu biti somatske, ako se odnose samo na
jedinku kod koje je došlo do mutacije.
• Genetske – ako se mogu javiti i kod narednih generacija.
• Mutacije su najčešće štetne, a u retkim slučajevima mogu biti i
korisne – one koje se javljaju tokom evolucije kao vid adaptacije
vrste na promene prirodnog ili u novije vreme veštačkim putem
izazvane promename okruženja.

21
• Mutacije izazvane zračenjem
• Mutacije izazvane jonizujućim zračenjima su otkrivene i kod
biljaka i kod životinja;
• Uticaj zračenja se ogleda u tome što je povećana verovatnoća za
pojavu mutacija, a efekti su slični spontanim mutacijama;
• Mehanizam nastajanja mutacija pod dejstvom zračenja ogleda se u
sledećim pretpostavkama koje se međusobno ne isključuju:
• prva pretpostavka – stvaraju se toksične materije pod uticajem
radijacije koje utiču na gene;
• druga pretpostavka – raskidanje hemijskih veza u genima;
• treća pretpostavka – nastajanje prekida u hromozomima.
• Posledica raskidanja ovih veza je da se prilikom reparacija veza
može izgubiti deo genetskog sadržaja ili može dože doći do
neadekvatnog povezivanja ako su oštećenja velika i samim tim
dolazi do promene u zapisu koda genetskog materijala.
22
• DOZIMETRIJA JONIZUJUĆEG ZRAČENJA
• Izračunavanje doza
• Količina energije koju radioaktivni izvor predaje nekoj materiji,
tkivu određuje fizičko-hemijske ili biološke promene koje nastaju;
• Mera predate energije je doza jonizujućeg zračenja;
• Za određivanje doza koriste se računske i merne metode;
• Izvori jonizujućeg zračenja mogu biti različitog geometrijskog
oblika, otvoreni ili zatvoreni, u čvrstom, tečnom ili gasovotom
agregatnom stanju.
• Najednostavnija geometrija je - tačkasti izvor gama zračenja
poznate aktivnosti koji se nalazi u vazduhu;
• Ekspoziciona doza iznosi: A
De  k  2 t
R
• A – aktivnost izvora; t – vreme ostvarivanja doze;
• R – rastojanje od izvora; k - specifična gama konstanta;
23
• Specifična gama konstanta k zavisi od energije gama zračenja i
određuje se na osnovu nje;
• Ako izvor zrači gama kvante različitih energija onda je:
k   k 1  k  2  k  3  ...
• gde su ki - parcijalne konstante za poznate energije gama
kvanata određuju se na osnovu dijagrama ili tabela;

izotop k [Cm2/kg]
Ra226 1,610-18
Co60 2,5210-18
Na24 3,7210-18
J131 5,810-19
Au198 4,4510-19
Br82 2,9110-18

24
• Aako izvor nije tačkast, može se podeliti na više tačkastih izvora;

• ukupna doza zračenja u tački C iznosi: n

De   Dei
i 1

• gde je: Ai
Dei  k  2
t
Ri

25
• Merenje doza. Detektori
• Detektori registruju radioaktivno zračenje pri njegovom prolasku
kroz efektivnu zapreminu detektora;
• Kada je reč o naelektrisanim česticama najlakše je registrovati
jonizacione procese koja ona izaziva prolaskom kroz određenu
materiju;
• Zbog čega se rad velikog broja detektora zasniva se na
jonizacionoj sposobnosti naelektrisanih čestica;
• Efekat konizacije se registruje pojačani strujni ili naponski signal;
• Detekcija gama zračenja se vrši posredno – preko procesa koje
gama zračenje u zavisnosti od energije može izazvati: fotoefekat,
Komptonov efekat i stvaranje jonskih parova;
• Detekcija neutralnih čestica se takođe vrši na osnovu sekundarnih
procesa – npr. detekcija neutrona se vrši preko gama zračenja
koje prati ove procese.

26
• Prema principu rada detektore jonizujućeg zračenja delimo na:
• gasne detektori - koji rade na principu jonizacije gasa ;
• detektore koji rade na principu fotografske emulzije;
• scintilacione detektore i
• poluprovodničke detektore.

• Podela detektora – prema načinu detekcije jonizacije:

• Električni detektori – jonizacija se pretvara u električni
signal (Gajgerov brojač, proporcionalni brojač, scintilacioni
brojač).
• Vizuelni detektori – dejstvo zračenja se pretvara u vizuelnu
informaciju (maglena komora, mehurasta komora, fotografska
emulzija).

27
• Podela detektora – prema nameni:
• Dozimetri – mere ukupan efekat zračenja (dozu) na dati
materijal.
• Brojači – registruju broj jonizujućih čestica ili γ-kvanata, bez
obzira na njihovu vrstu ili energiju.
• Spektrometri – daju informaciju o intenzitetu i energiji
radioaktivnog zračenja.

28
• Gasni detektori
• Sadrže komoru napunjenu gasom koji je pogodan za stvaranje jonskih
parova.
• Jonizacija nastaje u cevi u kojoj se nalaze kato da i anoda, koje se
priključe na odgovarajući napon.
• Pod dejstvom zračenja nastaje jonzacija molekula gasa i tako nastali
joni pod desjtvom polja se kreću prema elektrodama stvarajući
električnu struju.

• 1 – izvor zračenja; 2 – jonizaciona komora; 3 – pojačavač; 4 – indikator;

29
• U zavisnosti od veličine napona na elektrodama gasna cev ima nekoliko
režima rada.
• I oblast – mali naponi – jonizacija proprcionalna naponu na elektrodama
zbog tzv. spontane jonizacije.
• II oblast – konstane struje – u ovoj oblasti rade jonizacione komore.
• III oblast – oblast jonizacije – primarni joni nastali spontanom jonizacijom
sa povećanjem napona ubrzavaju se u polju i sudaraju sa neutralnim
molekulima izazivajući njihovu jonizaciju tzv. sekundarna jonizacija. Broj
nastalih sekundarnih jona proprcionalan je naponu na elektrodama i broju
primarnih jona – oblast rada proprcionalnih brojača.
• IV oblast – nastaje jonizacija
u celom prostoru između
elektroda -lavinska jonizacija –
broj sekundarnih jona više nije
proprcionalan broju primarnih
jona – oblast rada Gajger-
Milerovih brojača i
Vilsonove maglene komore.
30
• Jonizaciona komora
• Radi u režimu II oblasti - iskorišćena je struja zasićenja.
• Koristi se za detekciju i merenje , ,  zračenja;
• Ako se koristi za  i  zračenje onda se izvor može postaviti u samu komori.
• Puni se vazduhom, argonom ili vodonikom sa ili bez pritiska.
• U komori se nalazi elektroda koja je povezana sa statičkim elektrometrom.
• Pre upotrebe elektrometar se nalektriše do nekog potencijala V1. Elektrometar
ima kapacitivno svojstvo pa se na njemu
nagomila naelektrisanje koje jednako: q1  CV1
Komora se izloži zračenju – joni formirani u komori
kreću se ka elektrodi neutrališući je, i dolazi do pada
potencijala na elektrodi: q2  CV2
Nastala jonizacija direktno je prporcionalana razlici
nalektrisanja na elektrometru: q1  q 2  C V1  V2 
- doza ekspozicije [C/kg]: D  q  q
e
m pV
- snaga (brzina) doze [A/kg]: P  De
e
t 31
• Proporcionalni detektor
• Radi u osegu proporcionalnosti nastalih jona (struja) i napona u cevi.
• Iskorišćen je efekat udarne jonizacije – veliki impulsi – nije
potreban pojačavač sa velikim
stepenom pojačanjaza njihovo
registrovanje.

• Šema brojača: 1 – jonizaciona komora; 2 – pojačavač; 3 – indikator;

32
• Gajger-Milerov brojač
• Radi u režimu lavinske jonizacije – jedan kvan zračenja stvori određen broj
jonskih parova.
• Dovoljan je samo jedan jonski par pa da nastane jonizacija. Struja lavinske
jonizacije ne zavisi od broja nastalih jona.
• Nastala struja izaziva veliki pad napona na otporniku zbog čega se proces gasi.
• Potreban je novi kvant zračenja da bi se javila nova lavinska jonizacija i novo
registrovanje impulsa.
• Svaki registrovan impuls odgovara jednoj čestici ili kvantu zračenja koji je
dospeo u cev GM brojača.
• Imaju veliku primenu : koristi se
za detekciju X i gama zračenja
a mogu i za alfa i beta čestice.

• Blok šema : 1 – jonizaciona komora – staklena cev; 2 – pojačavač; 3 – brojač;

33
• Scintilacioni detektori - Na vrhu fotomultiplikatorske vakuumske cevi je
tzv. scintilator (kristal, plastični materijal, tečnost, gas) u kome se, pod
uticajem upadnog jonizujućeg zračenja, stvaraju fotoni koji iz najbliže
elektrode (fotokatode) izbijaju fotoelektrone.
• Struja fotoelektrona se u fotomultiplikatoru višestruko pojačava i beleži kao
odbroj, slično Gajgerovom brojaču.

• Poluprovodnički detektori – jonizujuće zračenje izaziva stvaranje parova

nosilaca naelektrisanja u poluprovodniku (elektron-šupljina), čiji broj zavisi
od energije zračenja – koriste se za određivanje energije upadnog gama
zračenja.
34
• Maglena komora – (vizuelni detektor) gas u komori je ohlađen do
temperature na kojoj pri prolasku jonizujućeg zračenja dolazi do
pojave kapljica (kondenzacije) u prostoru komore na mestima pojave
jonizacije u gasu - trag se snima i koristi za analizu.
• Mehurasta komora - radi na principu
maglene komore, s tom razlikom da umesto
gasa koristi pregrejanu tečnost na temperaturi
ključanja. Na mestima prolaska jonizujućeg
zračenja, javljaju se mehurići ključale
tečnosti koji se snimaju (slika).
• Fotografska emulzija se direktno koristi
za snimanje puta čestica jonizujućeg zračenja.
Joni stvoreni u emulziji duž puta jonizacije
uzrokuju taloženje srebra nakon razvijanja.

35
• Normiranje jonizujućeg zračenja
• Procenjivanje zračenja treba da na pokaže da li su doze kojima je
čovek izložen u određenim životnim ili radnim uslovima u
dozvoljnim granicama ili nisu.
• Normiranje se svodi na određivanje maksimalno dozvoljenih
vrednosti doze, koncentracije ili aktivnosti;
• Prvo se vrši merenje, a zatim se izmerene vrednosti doza ili
koncentracija ili aktivnosti upoređuju sa tabličnim vrednostima;
• X i gama zračenje se normiraju merenjem ekspozicione doze i
izračunavanjem biološke doze;
• Neutronsko zračenje se normira merenjem fluksa čestica i
određivanjem ekvivalentne doze;
•  i  zračenje se normiraju merenjem površinske aktivnosti;
• Maksimalno dozvoljene koncentracije se mere za određene
količine uzoraka (voda, vazduh...)
36
• Dozvoljene doze i koncentracije
• Međunarodna komisija za radiološku zaštitu -http://www.icrp.org/
- daje preporuke o maksimalno dozvoljenim vrednostima doze,
koncentracije ili aktivnosti;

maksimalna biološka doza

grupa organi ili tkiva godišnja doza tromesečna
organa [Gy] doza [Gy]

I celo telo, gonade, koštana 0,05 0,03

srž, očna sočiva

II koža, štitna žlezda 0,3 0,15

šake, podlaktice, stopala,

III članci 0,75 0,38

IV ostali organi ili tkiva 0,15 0,08

37
• Kada se radi o izvorima zračenja u organizmu merenja se rade
za svaki slučaj posebno – teško je odrediti dozu zračenja;
• Na osnovu fizičkih i hemijskih karakteristika izvora, energije
zračenja, biološkog dejstva, vremena poluraspada, itd. procenjuje
se doza unutrašnjeg izvora koja je ekvivalentna maksimalnoj
dozi od spoljašnjeg izvora;
• Radioaktivni materijali su podeljeni u četiri grupe prema njihovoj
toksičnosti:
grupa specifična aktivnost ukupna aktivnost
[Bq/kg] [Bq/kg]
I 7,4  104 3,7  103
II 7,4  105 3,7  104
III 7,4  106 3,7  105
IV 7,4  107 3,7  106
• Materijali svrstani u ove četiri grupe se mogu korstiti samo u
posebnim laboratorijama adekvatno opremeljenim za rad sa
izvorima ovakvih aktivnosti. 38