Вук Стефановић Караџић

као реформатор језика и правописа

 Живот, време, дело
• 1787, Тршић код Лознице – 1864, Беч
• лингвиста, етнограф, историчар, реформатор српског језика

• школовао се у Тршићу (код рођака трговца Јевте Савића), а школе

похађао у Лозници и манастиру Троноша
• 1804. ради као писар код војводе Ћурчије
• 1804 – 1806. припрема се за гимназију у Сремским Карловцима
(Лукијан Мушицки)
• 1807. долази у Петрињу ради учења, почиње да ради као писар код
Јакова Ненадовића, значајног Карађорђевог војводе, а затим и писар у
Правитељствујушчем совјету у Београду.
• 1808/1809. један је од слушалаца Велике школе у Београду (Доситеј
Обрадовић)
• после устанка одлази у Аустрију
Реформа језика и правописа
• Поједноставио писмо по принципу један
глас – једно слово;
• Тиме остварио фонетски правопис;
• Преузео Аделунгово начело „Пиши као
што говориш” и проширио га „читај као
што је написано”;
• Увео нова слова: Љ Њ Ј Ђ Ћ Џ
• Увео народни језик у књижевност
• 1836. Народне српске пословице и друге различне,
као оне у обичај узете ријечи – увођење гласа и слова
Х где му је место по етимологији
• 1839. одустаје од јекавског јотовања код ДЈ и ТЈ
• 1847. неформална победа Вукових језичких начела
• 1850. Представници српске и хрватске интелигенције
сусрели су се на неформалном састанку, касније
названим Бечки књижевни договор, и сложили око
избора дијалекта за заједнички књижевни језик, као и
око јединства правописа. (источнохерцеговачки
дијалекат
• 1860. Дозвољена употреба Вукове ћирилице, осим у
званичним и школским књигама
• 1868. скинута последња званична забрана
Дела у којима доноси реформу
језика и правописа
Писменица сербскога језика по
говору простога народа
написана

граматика,
прва граматика коју је писао Србин,
написана по узору на Мразовићеву
(Руководство за словенску граматику,
1794. године објављену), али је
рускословенске обрасце заменио
српским и правила прилагодио
српском језику
рад на Писменици наставио у
Будиму,
акценатски систем преузео од Саве
Милованова,
дело је написано Мркаљевом
азбуком,
у предговору се налази Аделунгово
правило: “пиши као што говориш”
 Српски рјечник
(1818)
26270 речи
прво дело у којем су реализована
језичка и правописна начела за која се
залагао и у којем је први пут употребио
своју азбуку.
избачени су непотребни
полугласници (ъ, ь),
апсорбовани графеми за љ, њ, ђ
(облик малог слова је решење Лукијана
Мушицког), ћ које је предлагао Сава
Мркаљ, те је уведен графем ј из
латинице (Копитарова сугестија).
нови фонолошки правопис
слово џ у српску ћирилицу стигло је
из Румуније,
одбацио је и слово Щ замењујући га у
свим позицијама пишући два слова, шт.
говори да Х не постоји у српском
језику (говоре: ЛАД, СНАА, ОРА,
ОДИТИ)
 Српски рјечник
(1852)
око 47500 речи
више речи из
Војводине
нови
(четвороакценатски)
акценатски систем
недоследан у
одустајању од јекавског
јотовања код ДЈ и ТЈ
Вукови сарадници
Јернеј Копитар
(1780 – 1844)
цензор словенских књига у Бечу
-упознали су се 1813. године
-сарадник на првом издању Српског
рјечника
- преводио речи на латински и немачки
Ђура Даничић
(1825 – 1882)
филолог
- право име Ђорђе Поповић
- упознали су се 1845. године
- 1847. објављује Рат за српски језик и
правопис
- тада се први пут потписао као Ђ. Даничић
- сарадник на другом издању Српског
рјечника
- акцентовао све речи
- преводио речи на латински и немачки
језик
- 1850. године, поред Вука, представник
српске интелигенције на неформалном
састанку у Бечу (Бечки књижевни договор)
 Вукови противници
• Против њега су били многи учени људи Србије, Црква,
Милош Обреновић (тадашњи српски кнез)
кнез Милош Обреновић
• бранио штампање и издавање
Вукових књига у Србији
Црква
• митрополит Стратимировић у
Вуковој реформи види
слабљење православља и
удаљавање од Русије
•у младости је симпатисао
Вуков рад, а касније прихватио
да народни језик буде основица
књижевног језика, али се
супротстављао Вуковој азбуци
и правопису и посрбљавању
или уклањању
рускословенизама
•1836. СМРТ Стратимировића,
али странка против Вука није
била сломљена
учени Срби
• на челу странке нашао се
Јован Хаџић (Милош Стевић),
један од оснивача Матице
српске која се у почетку
негативно односила према
Вуку
•1837. „Ситнице језикословне”
– Хаџић, а Вук одговара
„Одговор” – јавни обрачун са
Хаџићем. У „Одговору”
показао да Хаџић није
компетентан у расправљању о
језику и да књижевни језик не
може служити као узор
•полемика траје до 1847.
•био против Вука, али се у
јавности није потписивао
својим именом
 Самостални истраживачки задаци
1. Зашто се, поред свега, Вуков Српски рјечник сматра
ризницом народног живота?
2. У чему се огледа значај Предговора Српског рјечника?
3. Које проблеме Вук анализира у овој студији о језику?
4. Ко се пре Вука залагао за увођење народног језика у
књижевност?
5. Какво је стање у језику Вук затекао код српских писаца?
6. Који су узроци условили такву језичку ситуацију?
7. Која се то три језика употребљавају у књигама и како их
Вук класификује?
8. За који се језик залаже Вук?
9. С којим циљем су написани Писменица и Српски рјечник?
10. У чему се огледа значај Писменице и Српског рјечника за
српску књижевност и културу?