Paul Gauguin 1848-1903

- sintetizam i postimpresionizam

Paul Gauguin, 1891

Portrait of Madame Gauguin,
c. (1880–1881)

-1880. izlaže prvi put sa impresionistima;

- 1885. godine se potpuno okreće
slikarstvu
-na poslednjoj impresionističkoj izložbi
1886. izlaže 20 dela, uglavnom pejzaže
koji su naišli na različite reakcije
Povrtnjaci Vožirara (The Market Gardens of Vaugirard), 1879,  Smith College
Museum of Art, Massachusetts
 Paul Gauguin, In the Henhouse, ca. 1878, Oil on cardboard, 22 x 35.5 cm
Carmen Thyssen-Bornemisza Collection on deposit at Museo Thyssen-Bornemisza
Garden in Vaugirard, or the Painter's Family in the Garden in Rue Carcel, (1881)
 Sleeping Boy (Emile Gauguin)
1881, Oil on canvas, 54 x 73 cm
Ordrupgaardsamlingen, Ordrupgaard
 Manet,
Luncheon in
the
Studio (1868).
Oil on canvas;
118 × 154 cm
(Léon
Leenhoff)
1883, The Garden in Winter,
rue Carcel
Still-Life with Fruit and Lemons, c. (1880)
1886. odlazi prvi put u Pont Aven
(predindustrijska prošlost; čistiji
vazduh, ulice manje zakrčene,
stanovništvo nepretenciozno;
društvena harmonija, ukorenjenost
u tradiciju, neposredan odnos
prema prirodi, ali i jeftiniji život)
Four Breton Women, 1886, Neue Pinakothek, Munich
La Bergère Bretonne, 1886
Breton Girl, 1886 Breton Bather, 1886
1886/1887. Martinik

Martinique Landscape 1887
Bord de la Mer II, 1887, Private collection, Paris
 At the Pond, 1887, Van Gogh Museum,
Amsterdam

Conversation Tropiques (Négresses

Causant), 1887, Private collection,
Dallas
Among the Mangoes (La Cueillette des Fruits), 1887, Van Gogh Museum, Amsterdam
krajem 1888. u Arlu

Paul Gauguin, Self-Portrait with Portrait of Émile Bernard (Les misérables), 1888, Van
Gogh Museum, Amsterdam (Vincent van Gogh Foundation)
Émile Bernard 1888 - Self-portrait with Gauguin portrait for Vincent
Self-Portrait (posvećen Gogenu)
September 1888, Arles
Oil on canvas, 62 x 52 cm
Fogg Art Museum, Harvard University,
Cambridge
Les Alyscamps, (1888),
Stara rimska nekropola kod Arla,
slikali i on i Van Gog
Krajem 1888. kod Van Goga u Arlu
(devet nedelja, druženje se
završava se na Božić)

„nikada nisam imao sistem. ...

Slikam kako mi odgovara. Umetnik
mora da bude slobodan ili nije
umetnik ... Nemam tehniku, ili je
imam, ali je ona veoma elastična,
to je tehnika koja se menja stalno,
koristim je da izrazim svoje misli i
ne opterećujem se time da li
istinito prikazujem spoljašnjost. ...
Ja sam kapriciozan“
Allée des Alyscamps 1888 Seiji Togo Memorial Sompo Japan Museum of Art, Tokyo
 Srednjovekovna crkva, st
Honoratusa u Les Alyscamps, Arles

The Alyscamps, Arles, France

 Van Gog, Les Alyscamps
Van Gogh, Les Alyscamps November 1888, Arles
October 1888, Arles Oil on canvas, 92 x 74 cm
Oil on canvas, 93 x 72 cm Private collection
Private collection
 Van Gog, Les Alyscamps, Falling Autumn
Leaves, November 1888, Arles, Oil on canvas,
73 x 92 cm, Rijksmuseum Kröller-Müller,
Otterlo

Van Gog, Les Alyscamps, November 1888,

Arles, Oil on canvas, 72 x 91 cm, Private
collection
1888, Van Gogh Painting Sunflowers
1888, Van Gogh Painting
Sunflowers
1888. pridružuje se Bernaru,
Serizijeu u Bretanji, u Pont
Avenu (II boravak do 1890.)

– kloazonizam 1888. (Eduard

Dujardin)
Self-Portrait with Yellow Christ
1889
Oil on canvas, 38 x 46 cm
 musée d'Orsay, Paris
1889, Zeleni Hrist ili Kalvarija
Paul Gauguin, 1889, Pot
Anthropomorphe, glazed stoneware,
28.4 cm, Musée d'Orsay, Paris ("head
of Gauguin the savage”)
Christ in the Garden of Olives, 1889, Oil on canvas, 73 x 92 cm,
Norton Museum of Art, West Palm Beach, Florida
 Bonjour, Monsieur Gauguin
1889
Oil on canvas, 113 x 92 cm
Nбrodnн Galerie, Prague

The Meeting or Bonjour Monsieur Courbet

1854
Oil on canvas, 129 x 149 cm
Musйe Fabre, Montpellier
 Vizija nakon propovedi (Jakov se rve sa anđelom), (1888)

“Boja budući da pruža zagonetnu senzaciju logično mora da se koristi samo enigmatično”
 simbolizam
• U drugoj polovini 19. veka s jedne strane su
realizam/impresionizam (proučavanje vizuelne realnosti); s druge
– simbolizam (proučavanje imaginacije)

• počinje kao književni pokret koji se razvija iz romantizma u

Francuskoj u drugoj polovini 19. veka: Šarl Bodler ‘Fleurs du mal’
(1857), a estetiku simbolizma razvijaju Stefan Malarme i Pol Verlen
tokom 60-ih i 70-ih godina 19. veka(dela Edgara Alena Poa kome
se Bodler divio bila su prevedena na francuski i izvršila su značajan
uticaj i predstavljala izvor prizora)

• postaje i umetnički pokret čija je teorija reprezentacije ujedinila

umetnike različitog porekla, tehnika i edukacije

• Niče, Rođenje tragedije, 1871

proučavanje imaginacije kao suprotstavljene vizuelnoj realnosti (impresionizam i
realizam)

moćni sadržaj reči; poetski i dramski tekstovi – bajke, narodne priče, mitologija i drugi
oblici književnosti
odnos simbolista prema crkvi – umetnici simbolizma fascinirani religioznim kultovima i
spiritualizmom
Blisko povezan sa regionalnim i nacionalnim kulturama čak i političkim pokretima

simbolisti svoj beg obavljaju putem karakterističnih tema misticizma, drugih svetova,
tema smrti i onostranog, smisla moći seksualnosti

Ideja o svetu nevidljivog (no, 70-ih i 80-ih otkrića vezana za mikrobe izazivače kolere i tbc-
a; Žan Martin Šarko je skrenuo pažnju na nesvesno; Frojd “Interpretacija snova” 1899)
Simboli koje koristi simbolisti NISU poznati simboli/znakovi/amblemi mainsteram
ikonografije već INTENZIVNO LIČNE, OPSKURNE I AMBIVALENTNE REFERENCE

EVOKACIJA NE NARACIJA
IZRAZITI ONO ŠTO SE NE MOŽE IZRAZITI
 1879, Mlade devojke
na obali mora

Ujedinjeni u odbacivanju naturalizma i

razočaranju u savremeni svet (’fin-de-
siecle anti-modernizam’) – dele se na
‘dekadentne’ i ‘idealiste’

Idealisti – nostalgična težnja ka

izmišljenoj prošlosti u kojoj su ljudi
zdravi i srećni, a društveni odnosi
harmonični; smatrali su da bi društvo
moglo da se ugledanjem na prošlost i
praćenjem srca a ne materijalističkih
interesa, vrati u holističko,
harmonično i egalitarno stanje koje je
po ovim interpretacijama postojalo u
izmišljenom Zlatnom dobu srednjeg
veka
 1882, Gavran

Dekadentni – neguju pesimističan

pogled na svet, blizak istovremenim
idejama Ničea, Šopenhauera; po
njihovom mišljenju ljudi su inherentno
pokvareni, sebični, jadni, što neizbežno
za posledicu ima destrukciju civilizacije
dendizam, dekadenciju, misticizam
Pierre Puvis de Chavannes, ca. 1890–95, Inter artes et naturam (Between Art and Nature),
40.3 x 113.7 cm
Moris Deni, Spots of
Sunlight
on the Terrace/
Taches de soleil
sur la terrasse. 1890

- “Setite se da je slika, pre

nego što je bitka konja, akt,
anegdota ili umetnost,
suštinski RAVNA POVRŠINA
PREKRIVENA BOJAMA U
ODREĐENOM REDOSLEDU”.
Među manifestima jedan od važnih je onaj koji je
potpisao i objavio u Figarou 18. septembra 1886.
godine pesnik Žan Moreas

U tom manifestu on kaže da je simbolizam jedini

način izražavanja “sposoban da logički izrazi
savremene tendencije kreativnog duha u
umetnosti”, a da je sama reč simbolizam “jedina
reč sposobna da adekvatno opiše savremene
tendencije kreativnog duha u umetnosti.”

Takođe kaže da se “u toj umetnosti slike prirode,

ljudskih radnji, svi konkretni elementi ne
manifestuju kao oni sami” već da je reč o
“osetljivim pojavama predodređenim da
predstavljaju svoje ezoterijske veze sa prvobitnim
idejama.”
Alber Orije, mladi kritičar iz književnih krugova oko kafea
Volpini kojim su dominirali Moreas, Verlen, definisao je
simbolizam u slikarstvu u članku “Simbolizam u slikarstvu: Pol
Gogen” objavljenim u “Mercure de France” 1891. godine:

“Da zaključimo umetničko delo će biti 1)IDEJNO, pošto će

njegov jedini ideal biti izražavanje ideje, 2)SIMBOLIČNO,
pošto će ovu ideju izražavati formama, 3)SINTETIČNO, pošto
će prikazivati ove forme, ove znakove prema postupku koji je
uglavnom razumljiv, 4)SUBJEKTIVNO, pošto predmet u njemu
nikada neće biti posmatran samo kao predmet, već kao znak
ideje koju je koncipiao subjekt, 5)(i zbog toga)DEKORATIVNO,
jer dekorativno slikarstvo, onakvo kakvo su poznavali
Egipćani i, vrlo verovatno, Grci i primitivci, nije ništa drugo do
manifestacija umetnosti koja je istovremeno subjektivna,
sintetička, simbolična, idejna”

„cilj slikarstva nikada ne može da bude direktno

predstavljanje predmeta. Cilj slikarstva je da izrazi ideje, tako
što će da ih prevede na poseban jezik“

„predmeti u slici nemaju značenje predmeta, oni su samo

znakovi“
 Sintetizam:integracija boje, forme i ideje – Pol Gogen
“Uvek je bolje slikati po sećanju tako će vaše delo uvek biti vaše; vaša
senzacija, inteligencija i duša će tako preživeti pod ispitivačim pogledom
ljubitelja”.
„Apsolutna dominacija misli nad prirodom i potreba umetnika da se izražava
putem umetničkih sredstava“

• Slikarska umetnost je rezultat ESTETSKE SINTEZE nekoliko elemenata:

1. prirodnih podsticaja kojima je umetnik izložen
2. obrazovanja
3. senzibilnosti umetnika

ARTIFICIJELNOST SLIKE – omogućava umetniku da menja formalne spekte

reprezentacije, linije, boje, pa čak i da preteruje
Da bi se postigla estetska sinteza između umetnika i teme, sintetisti moraju,
pre svega, da DOMINIRAJU PRIRODOM A NE DA JOJ BUDU POTČINJENI
Sintetizam se često, mada neprecizno, naziva i kloazonizam zbog prožimajuće
upotrebe crnih kontura
 Émile Bernard Bretonke na
zelenom pašnjaku, 1888.,
74x92 cm, priv.coll

1891 nakon što je prekinuo

s Gogenom zbog
rasprava o poreklu
sintetizma i
autorstvu, prvi
formulsao principe
sintetizma:
1. ekspresivne i
neprirodne/nedeskri
ptivne boje
2. crna kontura
3. zaravnjeni i
pojednostavljeni
oblici

(Orije, “Simbolizam u slikarstvu: Pol Gogen”, “Mercure de France” 1891. godine:

“3)SINTETIČNO, pošto će prikazivati ove forme, ove znakove prema postupku koji je
uglavnom razumljiv”)
Gogen je u sintetizmu prepoznao snagu da izrazi ono što se ne može izraziti
Bernar bio prvenstveno privučen nedvosmisleno nenaturalstičkim karakterom sintetizma a
manje njegovim kapacitetom da sugeriše ideje
Emile Bernard Bretonski seljaci na livadi, 1892

Bernar rekonstruiše ovaj primitivizam sa kompleksnim ‘pedigreom’ – simbolizam, Moreas

1886- simbolistički umetnik upotrebom boje, linija i formi izražava ideje i emocije a ne
opservacije (evokacija a ne naracija)
Orije – važna veza između primitivnog dekorativnog i simbolističkog
Jacob's Battle with the Angel/
Lutte de Jacob avec l'Ange.
c.1893.

m. denis, sintetizam, 1907

Sintetizovati ne znači nužno

pojednostaviti u smislu
potiskivanja nekih aspekata
predmeta: sintetizovati znači
pojednostaviti u smislu
predstaviti nešto da bude
shvatljivo
Paul Serusier
Two Breton Women under an
Apple Tree in Flower
1892
73.5 x 60.5 cm
Carmen Thyssen-Bornemisza
Collection on deposit at Museo
Thyssen-Bornemisza

Serizije “sinteza se sastoji u

izražavanju svih mogućih formi
malim brojem formi koje su
sposobne da ih izraze: pravim
linijama, oštrim uglovima,
lukovima ili krugovima i
elipsama. Izvan ovoga gubimo
se u okeanu raznovrsnosti.”
Paul Sérusier (1864-1927)
The Talisman, the Aven River at
the Bois d'Amour
1888
Oil on wood
H. 27; W. 21 cm, Paris, Musée
d'Orsay
Autoportret, 1889
Poster za Volpini izložbu 1889 Izložba slika Impresionista i Sintetista u Caféu des Arts;
(pandan 4. svetskoj izložbi (kultura, komercijalizam, fracusko slikarstvo 19. veka; Tour Eiffel –
maj oktobar 1889.
Salon nezavisnih s proleća prebačen na jesen 1889 (osnovan 1884: Redon, Sera, Sinjak) -
La Société anonyme coopérative des artistes peintres, sculpteurs et graveurs
Tahićanke na plaži (1891) 1891-1893 PRVI BORAVAK NA
TAHITIJU
Žena sa cvetom, (1891)

“Odlazim da bih imao mir i tišinu, da bih se

rešio uticaja civilzacije. Jedino što želim je da
stvaram jednostavnu, vrlo jednostavnu
umetnost, a da bih bio sposoban da to
uradim, moram da uronim u netaknutu
prirodu, da vidim samo divljake, živim
njihovim životom, bez ikakve namere osim
one da prevodim ideje koje se stvaraju u
mojoj glavi na način na način na koji bi to
dete izvodilo.”
1891, Obrok (Banane)
We Shall not Go to Market Today (Ta Matete),1892, Oil on canvas, 73 x 92 cm,
Öffentliche Kunstsammlung, Basel
A feast for Nebamun, the bottom half of a scene from the tomb-chapel of Nebamun. Thebes,
Egypt. 18th Dynasty, around 1350 BC.
Mesec i Zemlja (Hina tefatou), (1893)

U pismu sinu Lisijenu, povodom izložbe kod

Diran-Rijela 1893. Pisaro kaže:

„Video sam Gogena, ispričao mi je svoje teorije o

umetnosti i uverio me da bi mladi trebalo da
pronađu spas u sopstvenom obnavljanju u
udaljenim i divljim izvorima. Rekao sam mu da ta
umetnost ne pripada njemu, da je on civilizovan
čovek i otuda je njegova uloga da nam pokaže
harmonične stvari. Rastali smo se, obojica
neuvereni. Sigurno da Gogen nije bez talenta, ali
kako mu je teško da pronađe sopstveni put! On
se uvek bavi krivolovom na nečijoj zemlji; sada
pljačka divljake u Okeaniji.“
La Orana Maria (Ave Maria),
1891, 114x88, Metropolitan, NY
1893, Woman Holding a Fruit
 1893-1895 Pariz
1893-94 autoportret sa
paletom

Gauguin, c. 1895, playing a harmonium at 

Alphonse Mucha's studio at rue de la Grande-
Chaumière, Paris (Mucha photo)
1894, Breton Landscape The Moulin David
1894, Breton Peasants
1894, Breton Village in the Snow
1894, Mahana no atua (Day of the Gods), 68.3 x 91.5 cm
(nove dekorativne umetnosti simbolizma, označene ravnom površinom prekrivenom
izrazito nenaturalističkim bojama)
1895. Godine odlazi drugi put
na Tahiti i tamo umire 1903.
godine
Maternity, (1899)
1897, Manao tupapau (The Spirit of the Dead Keeps Watch)
1897, Nevermore, O Tahiti, The Courtauld Gallery, London

Iz pisma Danielu de Monfreidu: želeo sam da upotrebim jednostavan akt da bih sugerisao
izvesnu divlju raskošnost prošlih vremena
Noa Noa (1929), illustration de couverture par
Monfreid d'après Paul Gauguin pour les Éditions
Crès
(sintetizovana retrospekcija ili Fikcionalizovana,
samomitologizujuća priča o svom životu)

Dnevnik „Noa Noa“ nastao je na osnovu

dvadesetak stranica rukopisa zabeleženih na
Tahitiju 1892. godine. Pored početne, koja je pisana
novinarskim stilom, postoje još dve verzije teksta.
Prvi rukopis je zamišljen kao proznopesničko štivo,
u kome je poeziju pisao Šarl Moris, koji je trebalo i
da pronađe izdavača radi distribucije knjige. Tekst
je u ovom obliku ostao kod Morisa kada je Gogen
otišao drugi put na Tahiti. Moris je sve više u knjigu
uključivao svoju poeziju, zbog čega je Gogen
predložio da razdvoje izdanja.
1897, Where Do We Come From? What Are We? Where Are We Go?, 139 cm × 375 cm 

(sumira egzistencijalnu neizvesnost koja prožima pozni 19. vek;

uprkos naporima da pronađe i da stvori idealni svet harmonije i ispunjenosti, bio je
sposoban samo da ukaže na krizu modernog doba; drugim rečima, na Tahitiju nije našao
odgovore koji daju životu vrednost već se suočio s nerešivim pitanjima identiteta,
značenja i pravca, pitanjima indikativnim za nespokojnu, nesigurnu i stoga modernu
dušu)
The Happy Land, 1882

Pierre Puvis de
Chavannes: The
River, ca.1865
1899, Two Tahitian Women

Konceptualizacija Tahitija kao raja

na zemlji, naseljenog srećnim
stanovništvom, koje poseduje
duhovnost koja može da se poredi
sa onom koju su posedovali
hrišćanski svetitelji;

S druge strane, bujne, prijemčive

žene, obilje hrane je
reprezentovalo modernu fantaziju
u tropskom izdanju, formula
prihvaćena od orijentalizma
Cruel Tales (Exotic Saying), (1902)
Autoportret, 1902