Троугао

Четвороугао
Круг
Кружница
 Троугао је у геометрији, и посебно у
планиметрији, затворена изломљена линија
састављена од три дужи, или је то део равни
ограничен са три дужи. Другим речима:
 Праволинијски троугао (
једнодимензионалан) су три тачке које не
леже на једној правој и три дужи са
крајевима у тим тачкама.
 Троугао је многоугао са најмањим бројем
страница.
 У Еуклидској геометрији било које три
неколинеарне тачке једнозначно одређују
троугао.
 Дужи које повезују по две од три дате
неколинеарне тачке A, B и C, називају се
страницама троугла, а те три тачке његовим
теменима. Угловима, тачније унутрашњим
угловима, троугла називају се три угла које граде
полуправе из темена, а које пролазе кроз остала
два темена.
 У зависности од страница, троуглови се деле на:
 разностраничне - све три странице су различите
дужине;
 једнакокраке - две странице су једнаке;
 једнакостраничне или правилне - све странице су
једнаке, па су и сви углови једнаки.
једнакостранични једнакокраки разностранични
 У зависности од углова, троуглови
се деле на:
 оштроугле - сва три угла су оштри
(мањи од 90 степени);
 правоугле - један од углова је
прав (90°) и;
 тупоугле - један угао је туп (већи
од 90°).
правоугли тупоугли оштроугли
 Троугао са теменима A, B, C
симболички се означава ΔABC, или са
ΔBCA, итд, шест ознака једног
троугла. Странице и углови троугла
називају се основним елементима
троугла. Једнодимензиони троугао
понекад се назива контурни или
скелетни. Троугао дели раван на две
области од којих је једна испупчена (
конвексна) а друга неиспупчена (
удубљена, или конкавна). Тачке
испупчене области називају се
унутрашњим тачкама троугла, тачке
неиспупчене области спољашњим.
 Збир углова у троуглу једнак је
испруженом углу (180 степени, тј.
пи радијана), у геометрији
Еуклида, мањи је од тога и
променљив у
геометрији Лобачевског, односно
већи је до испруженог, али је
мањи од три испружена угла (540°,
тј. 3π) у геометрији Римана.
 Да би се доказала подударност два троугла није потребно
доказивати подударност (једнакост) свих страница и свих
углова тих троуглова, довољне су само три једнакости.
Довољна су следећа четири става:
 ССС: Два троугла су подударна ако и само ако су
странице једног троугла једнаке одговарајућим
страницама другог.
 СУС: Два троугла су подударна ако и само ако су две
странице једног троугла и угао захваћен њима једнаки
одговарајућим страницама и углу другог троугла.
 УСУ: Два троугла су подударна ако и само ако имају
једнаку по једну страницу и оба одговарајућа угла
налегла на ту страницу.
 ССУ: Два троугла су подударна ако и само ако су две
странице и угао наспрам веће од њих у једном троуглу
једнаки са две одговарајуће странице и углом другог.
 Троугао је потпуно одређен ако је
задато:
 све три странице;
 две странице и угао међу њима;
 страница и два угла на њој;
 ако су задате две странице и угао
насупрот једној од тих страница,
онда су одређена два, један или
ниједан троугао, као што се види на
слици десно.
 Тежишна дуж (медијана) троугла је дуж (права)
која спаја врх са средином супротне странице
троугла. Тежиште је тачка у којој се секу
тежишне дужи. Тежиште дели тежишну дуж у
односу 2:1 почев од врха. Дужина тежишне
дужи на страницу а је

 Симетрала угла троугла је дуж (права) која

полови унутрашњи угао троугла. Симетрале
углова секу се у једној тачки која је центар
уписане кружнице троугла. Дужина симетрале
угла алфа је

 Ако симетрала угла дели страницу а на

одсечке m и n, онда је
 Висина троугла је нормалa спуштена из врха
троугла на супротну страницу. Ортоцентар је тачка
у којој се секу висине троугла.
 Центар описане кружнице троугла је тачка пресека
симетрала страница троугла.
 Тежишна дуж, висина и симетрала угла, ка истој
страни троугла, подударају се ако су друге две
странице троугла једнаке, тј. ако имамо
једнакокраки троугао. Обрнуто, ако се два од тих
праваца подударају, троугао ће бити једнакокрак.
 Једнакостранични троугао је онај код којег су све
три странице једнаке (a=b=c). Сва три његова угла
су по 60°. У њему се подударају све четири
значајне тачке троугла: тежиште, ортоцентар,
центар уписане кружнице, центар описане
кружнице.
 Средња линија троугла (средишњица) је дуж
(права) која спаја средине две странице троугла.
Она је паралелна са трећом страницом троугла и
једнака половини њене дужине.
 Површина троугла:

 где је полуобим,
r полупречник уписане, R
полупречник описане кружнице датог
троугла.
 Четвороугао је у планиметрији
затворени геометријски лик кога
омеђују четири дужи спојене у четири
темена. Сваки четвороугао има тачно
две дијагонале и оне су дужи између
два пара његових несуседних темена.
 Други назив за општи четвороугао је
трапезоид.
 Четвороуглови се пре свега деле на
конвексне и неконвексне. Неконвексни
се деле на четвороуглове са и без
самопресека.
 Конвексни четвороуглови се деле на
тангентне (оне у које се може уписати
круг) и тетивне (оне око којих се може
описати круг) четвороуглове и на
општи случај трапеза, четвороугла
коме су две наспрамне странице
паралелне. Четвороуглови који су
истовремено тетивни и тангентни се
још зову и бицентричним.
 Општи трапез има још три специјална
подслучаја:
 Паралелограм или ромбоид, трапез
коме је и други пар наспрамних страна
међусобно паралелан,
 Правоугли трапез, коме су два угла,
која не леже на истој од две
паралелне странице, прави,
 Једнакостранични трапез, коме су две
непаралелне стране једнаких дужина.
Овај трапез је такође тетивни
четвороугао.
 Паралелограм има два специјална
случаја:
 Ромб је паралелограм коме су све
странице једнаке, а и специјалан
случај делтоида.
 Правоугаоник је паралелограм коме су
сви углови прави.
 Квадрат је специјалан случај
паралелограма који има особине ромба
и правоугаоника: сви углови су му
прави и све странице су му међусобно
једнаке. Квадрат је пример
бицентричног четвороугла.
 Збир углова у четвороуглу је једнак
360° односно 2π:
 Ако је угао Θ прав, наспрамне
странице се могу посматрати као
катете правоуглих троуглова који
имају исту дужину хипотенузе:
 Површина четвороугла може бити
изражена на следеће начине:
 Паралелограм са своја четири темена
А,B,C,D, паровима страница а=c и d=b,
паровима углова α=γ и β=δ,
дијагоналама e и f и две висине hа и hb.
 Паралелограми (ређе ромбоиди)
спадају у класу четвороуглова
којима су оба пара наспрамних
страница паралелни. Из ове особине
следи да су им наспрамне странице
и једнаких дужина као и да су им
наспрамни углови једнаки. Сваки
паралелограм има две дијагонале
које се секу тачно у њиховим
средиштима.
 Специјални случајеви
паралелограма су:
 Ромб, коме су све странице
једнаке.
 Правоугаоник, коме су суседне
странице међусобно нормалне .
 Квадрат, коме су све странице
једнаке а суседне међусобно
нормалне.
Висине

Дијагонале

Обим

Површина

Закон паралелогра
ма
 Странице су му а и b, дијагонала је
означена са d, а темена су му А, B, C
и D.
 Правоугаоник је четвроугаона
геометријска фигура у равни.
Спада у класу паралелограма, а
следећа два правила важе за сваки
правоугаоник:
 Наспрамне странице су по дужини
једнаке и паралелне.
 Суседне странице су нормалне
једна на другу (заклапају угао од
90°).
 Специјалан случај правоугаоника
коме су све странице једнаке се
назива квадрат.
 Површина правоугаоника је
 Обим правоугаоника је
 Полуобим правоугаоника је
 Углови између страница и дијагонала:
φ1 = arctg(b/a) и φ1 = arctg(a/b); φ1 + φ2 =
π/2.
 Углови између дијагонала:

Θ1 = π - 2φ1 и Θ2 = π - 2φ2; Θ1 + Θ2 = π .
 Дијагонала правоугаоника је дуж која
спаја два његова темена која немају
ни једну заједнучку страницу.
Правоугаоник има тачно две
дијагонале, и оне су једнаких дужина:
 Особине квадрата су:
 све странице су једнаке,
 сви углови су прави,
 дијагонале су једнаке, полове се и секу
под правим углом,
 дужина дијагонале је
 обим квадрата је
 површина квадрата је
 полупречник уписаног круга је
 а полупречник описаног је
 Круг с центром O и полупречником
(радијусом) r је геометријско место
тачака равни чија растојања од тачке
О нису већа од r, тј. то је скуп
тачака M равни за које важи
. Круг је затворен скуп тачака
равни, чија је граница периферија
круга, тј. кружница.
 Сви кругови су слични; као
последица, обим круга и његов
полупречник су пропорционални
, као што су његова површина и
квадрат полупречника.
Константа пропорционалности је
2π и π, редом. Другим речима:
 Обим круга =
 Површина круга =
 Линија која сече кружницу у две тачке је
сечица или секанта, а линија која
додирује круг у једној тачки је тангента.
Тангентне линије су увек под правим
углом са полупречницима, сегментима
који спајају центар са тачком на кружници,
чија се дужина поклапа са дефиницијом
од изнад. Део сечице ограничен кругом се
зове тетива, а најдужа тетива је она које
пролази кроз центар и зове се пречник или
дијаметар и чине га два полупречника.
Површина дела круга одсеченог тетивом се
назива кружни одсечак.