Биографија писца

Дон Кихот, први модерни роман и

најзначајније Сервантесово дјело
• Дон Кихот је написан је у току првих петнаестак година 17. в.

• Ово генијално Сервантесово остварење у себи носи изузетну

психолошку карактеризацију како стварних тако и фиктивних
ликова,
• систематско пародирање књига о витезовима прожето
бурлескном комиком,
• као и слику разних слојева шпанског друштва из 16. и 17. вијека,
Дјело је прожето интересантним детаљима тадашњег живота:
од начина на који су војевали, женили се и умирали, преко хране
коју су јели, до разних тканина и материјала од којих је
сачињена њихова гардероба. Ипак, врхунац свог списатељског
дара Сервантес је исказао уграђујући у темељ свог романа
стварност и фикцију –чији ће однос из различитих углова
прожети читав роман.
 Истраживачки задаци
Витешки роман- Дјело почиње
сатира на средњи писати у тамници
вијек

Први роман који

развија карактер

1.дио објављен 1605.

2.дио објављен 1615.
Дон Кихот Да би Наћи војну опрему
(он има само Наћи коња
постао кацигу) (Он има коња
витез који је кост и
морао је : кожа-
Росинанте)
Мора га неко
прогласити витезом Назвати се
(двије дјевојке и звучним именом
дјечак са свијећом (он узима име
– умјесто племића) Дон Кихот од
Наћи даму свог
Манче)
срца (он налази
Дулчинеју-ружну
Имати сељанку)
штитоношу
(сељак Санчо
Панса)
 У првом дијелу романа главни јунак Алонсо Кихада
(Кихано) – Добри, како су га звали мјештани села у
Манчи, одбија да прихвати стварност у којој живи.
Прочитавши све витешке књиге, доживљава прелаз
из нормалног и једноличног стања у стање лудила
(описаног са аспекта приповједача, а не самог
јунака). У складу са својом идејом да постане
лутајући витез, врши комплетну измјену своје
личности – од промјене имена у Дон Кихот, преко
комичног преоблачења у витеза, до потпуног
измијењеног погледа на читаву стварност око себе.
Одабравши пут лутајућег витеза, Дон Кихот
потпуно напушта своју реалност и прелази у
фиктивни свијет, који за њега постаје једина и
јединствена стварност рођена у његовој идеји да
спаси свијет. Дјевојци по имену Алдонса Лоренсо
додјељује титулу господарице његових мисли,
вољене даме (коју је сваки лутајући витез морао
имати), и назива је Дулсинеја од Тобоса.
Свијет стварности и маште у дјелу
• Сервантес се преплиће нестварно и реално, уводећи фантастичне ликове из
витешких књига у реални (са наше тачке гледишта фиктивни) свијет Дон
Кихота.
• Касније ће ти ликови у виду невидљивих чаробњака, мудраца, сила и злих
коби „ометати” пустоловине и „реално” виђење људи и појава у Дон
Кихотовој свијести.
Постојање фиктивних ликова мотивише комплетну трансформацију његовог
виђења свега са чиме се сусреће. Тако ће Витез од Тужног Лика (како је Дон
Кихота прозвао Санчо) преображавати стварност у складу са својим
тренутним потребама и жељама.
Дон Кихот је дубоко моралан човек и потпуно разумије суштину доброчинства.
Он је изузетно храбра личност; извући ће мач, без обзира на то какав му је
противник – браниће своје идеје, не мислећи на сопствени живот. У сваком
тренутку славни Дон Кихот спреман је да докаже своју витешку храброст.
Ниједног тренутка јаз између стварности и фикције неће збунити Дон Кихота; тај
раскорак храбри Витез објашњаваће непријатељским чинима злих
чаробњака.
У жељи да врате кући и
излијече од лудила
несуђеног јунака, свештеник
и берберин се не могу
служити разумним
методама, већ се морају
понашати и поступати у
складу са Дон Кихотовом
фикцијом: убјеђују га да је
зачаран и да се мора
вратити кући затворен у
кавезу. Он на то пристаје, јер
је за њега зачараност
потпуно очекивана и честа
витешка реалност.
Кад му је писац
вратио памет –
умро је,
јер то више није
био он.
Ликови су грађени на принципу КОНТРАСТА

Дон Кихот Санчо Панса

Вањски изглед Висок ,издужен,мршав, Мален,дебељушкаст,

сувоњавог лица кратке ноге и велики трбух

Друштвени статус Осиромашени племић Алонсо Сељак

Кихан који је умислио да је витез

Образовање Начитан-књиге су му помутиле Необразован

памет и „испрале“ мозак

Карактер (морална Храбар,жртвује се се за добробит Опрезан,лукав,себичан,

слабијих, разуман,сматра да су
обиљежја) спреман помоћи другима, упоран господарове одлуке луде,
користољубив,превртљив

Мотивација Идеалист-креће у авантуре из Материјалист-оставио жену и

идеалистичких побуда (исправити дјецу и кренуо са Дон Кихотом
неправду,помоћи немоћнима, због обећаног острва
стећи славу,доказати храброст)

Међусобни однос Господар,племић Слуга,штитоноша

Вјерни један другоме

Дон Кихот је представник витештва, а Санчо
представник народа: један заступа књижевну
ученост, а други сељачко мудровање; један говори
са стајалишта лудости, а други са стајалишта
здравог разума, па се тако, украјњој линији, све
може схватити и као сукоб идеала и збиље.
• Дон Кихот и Санчо Панса везани су
нераскидивим везама које
превазилазе однос господар – слуга.
Дон Кихотов витешки сапутник,
припрости сељак из Манче, до
последњег тренутка биће вјеран
своме господару, чак ће неколико
пута и повјеровати Витезовим
фикцијама:
„По хиљаду знакова сам видео да ми
је господар тако луд да би га
требало везати, а ја не заостајем
за њим него сам луђи од њега, јер
идем за њим и служим га…” 
• Санчо ће бити уз свог господара и
када он умире јер се одриче своје
фикције. Алонсо Кихада умире јер у
њему умире најзначајнији и
најважнији дио његове личности –
предивни и славни Витез од Тужног
Лика – Дон Кихот.
• Алонсо се буди из сна и не може да
настави свој живот без Дон Кихота,
јер све што је имао од живота нестаје
са Дон Кихотом. Да је остао у
друштвено наметнутој стварности,
Алонсо никада не би доживио ствари
које му је са собом донео Дон Кихот,
све оне дивне и узвишене ствари
прожете осјећањем испуњености.
 Донкихотизам
Вјера у идеале

Смијешан,бесмислен
подухват

Вјечита борба за
правду и истину

Борити се
по било
коју цијену

Борба са
вјетрењачама
узалудно
настојање да
влада правда
Наслијеђе хуманизма и ренесансе

• -човјек као творац

• -људскост и хуманост се не
доводе у везу са
поријеклом
• -живот је бесмислен без
идеала
• -реалност је онаква какву је
човјек види
• -живот без
индивидуалности нема
вриједности