Korelacija nastavnih oblika

• Svaki od navedena četiri oblika rada ima i prednosti i

nedostatke. Da bi se iskoristile samo prednosti potrebno je
kombinovati sva četiri nastavna oblika. Ovi nastavni oblici
čine jedan sistem oblika, pa je vrijednost svakog od njih u
zavisnosti od ostalih. U uslovima razredno – časovnog
sistema nastave, fronzalni oblik rada ostaje i dalje
dominantan, ali ne i jedini. One ciljeve i zadatke nastave
matematike, koje ne možemo ostvariti frontalnim oblikom
rada, možemo ostvariti grupnim radom, radom u parovima
ili individualnim oblikom rada. Zbog toga treba povremeno
primjenjivati pored frontalnog i ostale oblike rada.
 CILJ RADA
• Matematike se smatra jednim od težih
predmeta za veći broj učenika. Nastavnici se
trude zainteresirati učenike u toku usvajanja
gradiva. Ovaj rad će prikazati efekte
kooperativnog (saradničkog) i individualnog
rada učenika.
 Kooperativna (saradnička) nastava
matematike
• Saradnicka (kooperativna) nastava
podrazumeva aktivnost oba činioca – i
nastavnika i učenika. Udio jednoga i drugoga u
tome radu ne može biti jednak jer nastavnik
znanjem, životnim iskustvom i zrelošcu daleko
nadmašuje učenika. No, saradnička nastava je
karakteristična po daleko većoj aktivnosti
učenika nego što je to slučaj u predavačkoj
nastavi.
• U takvoj nastavi zadatak nastavnika je da «režira»
pogodne saznajne situacije, da postavlja provokativna
i motivacijom nabijena pitanja, da priprema didaktički
materijal, da planira i vodi i da tako organizuje rad, da
učenicima ostavi dovoljno prostora i vremena za punu
radnu i misaonu aktivnost. Ono što znaju i mogu
učenici, treba da kažu sami, a nikako nastavnik koji je
dužan da iz njih izvuče maksimum.
• Nastavnikova pomoć treba da bude tolika koliko je
neophodno, a nikako preko toga.
Procesi u saradničkoj nastavi po P.Rudersu
Individualizirani oblik rada u nastavi matematike

• Iako se individualizirani rad često ne izdvaja

kao poseban oblik rada, već se o njemu govori
samo kao o diferenciranom individualnom
radu, mi ćemo napraviti razliku i na taj način
jasno razdvojiti činjenice o tome da li učenici
rade isti posao ili se posao prilagođava svakom
učeniku prema sposobnostima.
• Individualizovan oblik rada podrazumijeva samostalan
rad svakog učenika na posebnim zadacima. Zahtjevi koji
se postavljaju pred učenike usklađeni su sa stepenom
njihovog intelektualnog razvoja. Individualizacija se
usmjerava u pravcu tempa rada, nivoa i obima
savladavanja pojedinih sadržaja programa, odnosa
nastavnika prema učeniku, itd. U individualizovanoj
nastavi učenici uče samostalnim tempom. Treba voditi
računa da su obrazovno – odgojni zadaci za sve učenike
isti, svi imaju isti cilj, ali taj cilj se dostiže prema nivoima
koji su svojstveni individui.
• Da bi nastavnik uspješno primjenjivao
individualizovanu nastavu neophodno je da
dobro uoči psihofizičke sposobnosti svakog
učenika kao i njihov nivo znanja, umijeća i
navika, interes za matematiku, matematičke
sposobonsti, itd. U tom cilju koriste se testovi
znanja,, testovi inteligencije i matematičke
sposobnosti, razgovori nastavnika sa
učenicima, usmeno i pismeno provjeravanje,
zapažanje nastavnika, itd.
 DISKUSIJA
• Možemo zaključiti da je individualizirani oblik rada
pogodan za bilo koji tip nastavnog časa, pa i za
obradu novog gradiva. Osim toga usko je vezan za
frontalni oblik rada. U toku jednog nastavnog časa
lako je preći sa frontalnog na individualizirani oblik
rada i obrnuto. Ako je na času matematike
zastupljen frontalni oblik rada često se i
neprimjetno prelazi na samostalan rad učenika
(učenici samostalno rješavaju dati zadatak).
• Individualiziranim oblikom rada učenicima se
daje dodatno samopouzdanje i želja za
dokazivanjem. Bilo bi dobro kada bi se u nastavi
češće primjenjivao taj oblik jer bi tako i učenici
koji ne razumiju složenije gradivo imali priliku da
se dokažu. Na taj način oni bi lakše savladavali
gradivo, jer je ono prilagođeno njihovim
sposobnostima, tj. ranijem predznanju. To bi im
pružilo i mogućnost da idu ka višem nivou.
• U osnovi saradničke (kooperativne nastave) je
interakcija kao pogonska energija.
• Saradnja djeluje podsticajno, povećava
interesovanje za učenje. Svaki pojedinac želi da
doprinese uspjehu grupe. U odjeljenju se širi
pozitivna energija. Učenicima je grupni rad
prijatniji od frontalnog (tradicionalnog). U
didaktickoj teoriji, u psihologiji najviše, mnogo je
raspravljano o spoljašnjoj i unutrašnjoj motivaciji.
• Spoljašnja motivacija zasnovana je na razmjeni: učenik
treba da zadovolji nastavnikov zahtev da bi ga ovaj
nagradio (ocjenom, javnom pohvalom). Važi logika: ti
meni dobar odgovor – ja tebi nagradu. Tu nagradu
učenik može shvatiti i kao podmićivanje. U tom slučaju
učenici rade tačno toliko koliko je dovoljno za nagradu.
U suštini, cilj je nagrada, a ne kvalitet. Ako se kvalitet
postavi kao cilj, nikakva nagrada ne može nadomestiti
ono zadovoljstvo koje pojedinac osjeća zato što je
uspješno završio ono što je zamislio.
• Paradoksalno je, ali tacno da se u odeljenju od oko trideset
ucenika, u frontalnoj nastavi, pojedinac osjeca usamljenim.
• On je izolovan jer je nastavni proces tako organizovan da
medu ucenicima nema saradnje.
• Dogovaranje i medusobno pomaganje ucenika smatra se
narušavanjem radne discipline.
• Gotovo da u samom nastavnom toku ne postoji odnos ucenik
– ucenik i ucenik – ucenicka grupa pa se od takve nastave ne
može ni ocekivati da ucenike pripremi za timski i sradnicki
rad što ce im sigurno biti potrebno u profesionalnoj i
društvenoj aktivnosti