 Mutacije gena su promene u strukturi nekog dela

DNK.

 Mutacije gena se mogu desiti u bilo kom genu

genoma individue.

 Mutacije gena mogu nastati u bilo kom životnom

dobu individue, počevši od embrionalnog perioda.
Mutacije prema načinu nastajanja mogu biti:
 Spontane (rezultat spontanih događaja, slučajne greške).
 Indukovane (dejstvo mutagenih činioca - fizički, hemijski,
biološki).

Mutacije mogu biti prisutne u:

 Somatskoj (telesnoj ćeliji - ne prenose se na potomke).
 Gameti (zrela polna ćelija – takve mutacije se prenose na
potomke).

Mutacije mogu biti:

 Dominantne (ispoljavanje kod heterozigota).
 Recesivne (ispoljavanje kod homozigota).
 Tačkaste mutacije su promene jednog ili nekoliko
nukleotida i mogu biti:
 Supstitucije su zamena jednog nukleotida drugim:
- u okviru iste grupe baza (tranzicije).
- zamena suprotnih grupa baza (transverzije).
 Delecije (gubitak jednog ili nekoliko nukleotida).
 Insercije (dodavanje jednog ili nekoliko nukleotida).

 Nestabilne - dinamičke mutacije (umnožavanje

trinukleotidnih ponovaka).
 Efekti genske mutacije na krajnji proizvod - protein:

 Tihe mutacije - koje ne menjaju genski proizvod

(podrazumeva fenomen zaštite od mutacije).

 Mutacije koje menjaju genski proizvod:

• Besmislena mutacija - zamena baza tako da nastaje
jedan od tri besmislena (stop) kodona UAG,UGA,UAA.

• Mutacije pogrešnog smisla - promena u kodonu koja

rezultuje kodiranjem druge aminokiseline.

• Mutacija koja menja okvir čitanja - umetanje ili

ispuštanje nukleotida koji dovode do pomeranja okvira
čitanja.
 Efekti na funkciju gena:

 “Gubitak funkcije”- smanjenje ili potpuni gubitak

funkcije gena (recesivne prirode).

 “Dobitak funkcije”- nastanak novih ili drugačijih

funkcija gena koje omogućuju bolje preživljavanje
(dominantne prirode).

 Letalne mutacije – mutacije koje za posledicu imaju

smrt ćelije (organizma).

 Stopa mutacije – broj mutacija određenog gena koje

se pojave po gametu po generaciji.
 Su promene u broju i/ili strukturi hromozoma.

 Hromozomske aberacije mogu da zahvate:

- i autozomne i polne hromozome.
- više hromozoma ili cele setove hromozoma.
- pojedinačne hromozome ili samo deo hromozoma.

 Hromozomska aberacija moze biti prisutna:

- u svim ćelijama organizma (kompletna).
- u dve ili vise ćelijskih linija (mozaicizam).

 Mogu nastati:
- spontano
- indukovane delovanjem mutagenih cinioca
 Aneuploidije su - povećanje ili smanjenje broja
hromozoma u ćeliji za jedan ili više hromozoma.

U aneuploidije spadaju:
 Monozomije - nedostaje jedan polni hromozom
(45 hromozoma – Tarnerov sindrom).
 Trizomije – prisustvo jednog hromozoma u višku
(47 hromozoma – Daunov sindrom).
 Tetrazomije – prisustvo dva hromozoma u višku
(48 hromozoma).
 Polizomije – u višku je veći broj hromozoma
(obično polnih hromozoma).
Aneuploidije nastaju nerazdvajanjem hromozoma u toku:
 mitoze (nerazdvajanje hromatida).
 mejoze I (nerazdvajanje homologih hromozoma) ili
mejoze II (nerazdvajanje hromatida).

Nerazdvajanjem hromozoma nastaju:

- gameti koji imaju dva hromozoma iz istog para - 24
hromozoma ukupno.
- gameti koji nemaju ni jedan hromzom iz hromozomskog
para – 22 hromozoma ukupno.

 Spajanjem ovakvih gameta sa zdravim gametama

suprotnog pola nastaju trizomični zigoti (23+24=47) ili
monozomični zigoti (23-22=45 hromozoma).
 Poliploidije – prisustvo više od dva kompletna hromozomska
seta u ćeliji (n=23):
- 3n (69 hromozoma) = triploidija
- 4n (92 hromozoma) = tetraploidija

 Poliploidije nastaju:
- dvostrukom replikacijom (DNK molekuli se tokom interfaze
repliciraju dva puta, umesto jednom).
- nepravilnom mitozom (izostaje poslednja faza podele ćelije
na dve).
- oplođenjem jajne ćelije sa dva ili tri spermatozoida
istovremeno.

 Mozaicizam je nerazdvajanje hromozoma tokom mitotskih

deoba zigota, kada nastaju dve ili više ćelijskih linija sa
različitim brojem hromozoma, poreklom od istog zigota.
 STRUKTURNE ABERACIJE HROMOZOMA

 Strukturne aberacije hromozoma nastaju nakon

prekida na hromozomima uz preraspodelu genetičkog
materijala.

Mogu biti:
-Balansirane aberacije - nemaju fenotipsku ekspresiju
i teže se otkrivaju.

-Nebalansirane aberacije - posledica su viška ili

manjka genetičkog materijala u ćeliji što se ispoljava
u fenotipu.
Strukturne hromozomske aberacije su:

Delecije
Ring hromozom
Duplikacije
Izohromozom
Translokacije
Inverzije
Insercije
Delecije – gubitak tj. izbrisan deo hromozoma.
(često uzrokuju smrt ćelije - organizma)
 Duplikacije - prisustvo dela hromozoma u jednoj ili više
kopija u višku (posledica nepravilnog krosing-overa).
Translokacije – razmena ili prebacivanje dela hromozoma
na drugi, nehomologi hromozom.
 Inverzije – obrtanje jednog dela hromozoma za 180
stepeni (uspostavlja se obrnut redosleda nukleotida).
Mutageni činioci - Izazivaju mutacije gena i hromozoma

Fizički : -UV zračenje (deluje na DNK lanac tako što spaja susedne
baze u nizu što menja prostornu organizaciju molekula DNK i
remeti replikaciju).
- X-zraci, Gama-zraci (deluju direktno ili indirektno na DNK;
najčešće dovode do jonizacije okolnih molekula vode stvarajući
reaktivne jone i slobodne radikale koji deluju na DNK i izazivaju
tačkaste mutacije.

Hemijski:
- lekovi, konzervansi, aditivi, pesticidi, alkohol, duvan, narkotici, i
dr, mogu dovesti do tačkastih mutacija ili promene okvira čitanja
ili nerazdvajanja hromozoma kao i preloma na hromozomima
(struktune aberacije).

Biološki:
- virusi, bakterije, paraziti.
Geni i kancer

 Složena grupa oboljenja koje su posledica mutacije

gena važnih za kontrolu deobe ćelije ili ćelijske smrti.

Mutirani geni koji mogu da izazovu stvaranje kancera

su onkogeni.

Geni koji kontrolišu ćelijsku deobu, u smislu

supresije, su tumor supresorni geni.
geni Mutacijom ovih
gena nastaje kancer.