BEDA ISTORICIZMA,

KARL POPER
PRVO POGLAVLJE
 ANTINATURALISTIČKA UČENJA
ISTORICIZMA
• Istoricizam tvrdi da se neki metodi fizike ne mogu primeniti na društvene nauke.
• Zakoni prirodnog sveta su istiniti zauvek i svuda a zakoni društva se razlikuju zavisno od
mesta i vremena.
• Istoricizam tvrdi da istorijska relativnost društvenih zakona čini da mnogi od metoda fizike
budu neprimenjivi na sociologiju.
• Argumenti za ovo stanovište tiču se: generalizacije, eksperimenta, složenosti društvenih
pojava, značaja metodološkog esencijalizama (realizma)
 GENERALIZACIJA
• Moć generalizacije u fizici i prirodnim naukama, ogleda se u principu jednoobraznosti
(uniformnosti).
• Dakle, da će u sličnim okolnostima nastupiti slične stvari.
• Istoricizam tvrdi da je ovo načelo svakako beskorisno u sociologiji i društvenim naukama.
• U društvenim naukama, slične okolnosti nastupaju samo okviru pojedinačnog perioda,
neistrajavajući nikada međusobno.
• Društvene jednoobraznosti se uveliko razlikuju od onih u prirodnim naukama. One se
razlikuju od jednog do drugog istorijskog perioda, i njih stvara i menja čovek, za razliku od
prirode i prirodnih nauka.
 EKSPERIMENT
• Istoricista tvrdi da se ovaj metod ne može primeniti u sociologiji, jer se slične okolnosti
javljaju samo u okviru pojedinog perioda. Fenomeni su neponovljivi.
• Društveni eksperimenti se ne izvode u laboratoriji za razliku od hemije nego naprotiv sama
njihova realizacija utiče na stanje u društvu.
• Eksperiment se ne može obaviti pod sličnim uslovima kao u fizici i prirodnim naukama jer
se uslovi menjaju već kod prvog izvođenja.
• Eksperiment se u društvenim naukama znatno manje koristi jer ljudi u eksperimentalnim
uslovim retko mogu da se ponašaju potpuno identično kao u prirodi.
• Oni su svesni da su predmet istraživanja i samim tim koriguju svoje ponašanje
eksperimentalnim uslovima.
 SLOŽENOST DRUŠTVENIH POJAVA
U fizici postupamo s predmetom daleko manje složenim da bismo ovaj, uz to, i dalje
uprošćavali tokom eksperimenta veštački, putem izolacije.
Metod nije primenjiv u sociologiji, jer smo ovde suočeni s dvostrukom složenošću.
• Dve vrste složenosti koje otežavaju primenu prirodnih metoda na istraživanje društva.
1 Složenost kao posledica nemogućnosti veštačke izolacija.
2 Društveni život je prirodni fenomen koji pretpostavlja život individue.
 NETAČNOST PREDVIĐANJA
• Samoispunjavajuće proročanstvo se dešava kada verovanje koje je neistinito utiče na
ponašanje ljudi, gde ljudi koriguju svoje ponašanje u skladu sa lažnim verovanjem, kako bi
samo verovanje na kraju postalo istinito.
• Robert Merton je prvi koji je razvio ovaj koncept u sociologiji.
• Čitav proces uključuje tri koraka
• 1 Jedna osoba mora da poseduje pogrešno verovanje o drugoj osobi
• 2 Osoba koja ima pogrešno verovanje mora da tretira drugu osobu na način koji je
konzistentan sa pogrešnim verovanjem
• 3 Osoba o kojoj postoji pogrešno verovanje mora, usled pogrešnog tretmana, potvrditi to
pogrešno verovanje
 ESENCIJALIZAM NASUPROT
NOMINALIZMU
• Esencijalizam je pravac u filozofiji koji tvrdi da stvari poseduju esenciju odnosno bitna
obeležja koje joj daju prepoznatljiv identitet.
• Kada bi se nekoj stvari ta bitna obeležja ili esencije oduzele, predmet ne bi bio to što jeste,
promenio bi svoj identitet.
• Nominalizam je filozofsko učenje koje tvrdi da su primarne pojedinačne stvari
dok su opšti pojmovi samo misaone tvorevine i imena za pojedinačne stvari.
Reči su samo imena, termini su apstraktni i nisu stvarni.
• Na primer univerzalni pojam beo, bio bi za nominaliste ništa drugo do etiketa prilepljena
skupu različitih stvari: pahuljica snega, čaršava, labudova
• Suprotan pravac je realizam
 REALIZAM
• Poper menja naziv realizam u esencijalizam ali definicija ostaje ista.
• Realizam je osnovao Aristotel koji je tvrdio da naučno istraživanje mora da prodre do
suštine stvari, ne bi li ih objasnio.
• Esencijalisti (realisti) skloni su formulaciji naučnih pitanja u terminima: šta je materija? , šta
je pravda?, šta je sila?, verujući da zadovoljavajući odgovor na njih razotkriva realan ili
suštinski smisao termina.
• Suprotno tome metodološki nominalisti radije svoj problem izražavaju u terminima kako se
ponaša ovo parče materije? Ili kako se ono kreće u prisustvu drugih tela?
• Prirodne nauke daju odgovor na pitanje kako nešto funkcioniše, dok društvene daju odgovor
na pitanje šta nešto jeste, dajući predmetu definiciju. Nominalisti smatraju da je zadatak
nauke samo u tome da opiše kako nastaju stvari
• Sociologija mora biti na temelju metodološkog esencijalizma(realizma), metodu koji
zagovaraju istoristi.
• Ističe se zadatak sociologije razumevanje i objašnjenje takvih socioloških datosti poput
države, ekonomski procesa, društene grupe itd. Kao i da to može biti učinjeno zalaženjem u
njihove suštine.