STATIKA

7. GREDE

dr Ljiljana Pecić, dipl.ing.maš.

profesor strukovnih studija
02.01.21 1
 7.1 UVOD

• Nosačem se naziva kruto telo koje prenosi opterećenje koje mu saopštavaju tela koja
su sa njim u kontaktu.
• Nosači nogu biti:
o ravni ( ako osa nosača i opterećenja leže u jednoj ravni)
o prostorni
• Ako se nosač sastoji iz jednog krutog tela, onda je on prost, a u suprotnom je složen.
• Nosači mogu biti:
o gredni ( puni nosači – grede)
o rešetkasti ( rešetke)
o okvirni ( ramovi-okviri)
NAPOMENA:

02.01.21 2
 7.1 UVOD

NAPOMENA:

•Puni nosači su gotovo uvek poprečnog preseka znatno manjeg od treće

dimenzije, pa se dimenzije poprečnog preseka obično zanemaruju, a nosač
zamišljamo kao liniju koja prolazi kroz težišta njegovih poprečnih preseka.

•Greda je ravni i pravolinijski nosač, koji ima potrebna pričvršćenja, a može

nositi bilo koje opterećenje.
•S obzirom na raspored i vrstu veza sa okolinom, razlikujemo:
• prostu (jednostavnu) gredu
• gredu sa prepustima
• konzolu
• Gerberove grede ( statički određen sistem zglobovima povezanih greda)

02.01.21 3
 7.1 UVOD

Prosta greda Greda sa prepustima

Konzola
02.01.21 4
 7.1 UVOD

• Gerberova greda – predstavlja nosač sastavljen iz više nosača (greda, konzola)

povezanim Gerberovim zglobovima .

•

02.01.21 5
 7.1 UVOD

REŠETKE OKVIRNI NOSAČI

• Rešetka je kruta • Okvirni nosači (ramovi) su
konstrukcija, sastavljena od nosači koji se dobijaju
pravih štapova, koji su na krutim spajanjem greda
krajevima spojeni ( konzola) u jednu celinu.
zglobovima.

02.01.21 6
 7.1 UVOD

• .
• VIDOVI
OPTEREĆENJA
GREDE

02.01.21 7
 7.1 PROSTA GREDA

02.01.21 8
 7.1 PROSTA GREDA

02.01.21 9
 7.1 PROSTA GREDA

02.01.21 10
 7.1 PROSTA GREDA

• Transferzalna (poprečna) sila –

uravnoteženje komponenti
spoljašnjeg opterećenja, čiji su
pravci delovanja upravni na osu
grede (II osi y),
• Aksijalna sila ( uzdužna) –
uravnoteženje one komponente
spoljašnjeg opterećenja koje su
paralelne ili leže na osi grede (ose
z).
• Moment savijanja – drži
ravnotežu momentima spoljašnjeg
opterećenja, a određuje se iz uslova
ravnoteže levog ili desnog dela
grede.
02.01.21 11
 7.1 PROSTA GREDA

02.01.21 12
 7.1 PROSTA GREDA

02.01.21 13
 7.1.1 Prosta greda opterećena
vertikalnom silom

02.01.21 14
 7.1.1 Prosta greda opterećena
vertikalnom silom

1)
2)
3)

, pa sledi )

02.01.21 15
 7.1.1 Prosta greda opterećena
vertikalnom silom

odnosno

Maksimalna vrednost momenta je u tački gde

deluje sila F i iznosi:

02.01.21 16
 7.1.2 Prosta greda opterećena
kontinualnim oterećenjem konstantnog
intenziteta

Iz ravnoteže transferzalne sile reakcije veza su

+
=
• Zamislimo da smo presekli nosač u nekoj
tački C, koja se nalazi na sredini nosača.
• Uslovi ravnoteže dela grede AC su :

(1)
(2)
(3)

02.01.21 17
 7.1.2 Prosta greda opterećena
kontinualnim oterećenjem konstantnog
intenziteta

Za crtanje dijagrama i koristimo različite vrednosti :

(1) za
(2)
(3)

02.01.21 18
 7.1.3 PROSTA GREDA OPTEREĆENA
KONTINUALNIM OPTEREĆENJEM ČIJI SE
INTENZITET MENJA LINEARNO PO DUŽINI
RASPONA

02.01.21 19
 7.1.3 PROSTA GREDA OPTEREĆENA
KONTINUALNIM OPTEREĆENJEM ČIJI SE
INTENZITET MENJA LINEARNO PO DUŽINI
RASPONA

02.01.21 20
 7.1.4 PROSTA GREDA OPTEREĆENA
EKSCENTRIČNOM SILOM

• Uslovi ravnoteže:

Iz (1) :

(2) :

(3): (1)
Dijagram za M:

02.01.21 21
 7.1.4 PROSTA GREDA OPTEREĆENA
EKSCENTRIČNOM SILOM

• Dijagram za M:

I za
 

II za

02.01.21 22
 7.2 OBJAŠNJENJE DIJAGRAMA

OBJAŠNJENJE DIJAGRAMA

•Unutrašnje sile u presecima predstavljaju ukupnu silu kojom u jednom preseku

jedan deo grede deluje na drugi tj. zamenjuju odbačeni deo grede na posmatrani
( uravnotežuju deo grede koji posmatramo).

•Unutrašnje sile se računaju u karakterističnim presecima:

o gredu možemo preseći bilo gde tj. gde god nam je to potrebno
o unutrašnje veličine možemo računati na oba dela
o tek po izračunavanju svih veličina, možemo crtati dijagrame

•Karakteristični preseci su:

o početak i kraj grede, promena pravca grede,
o početak i kraj kontinualnog opterećenja
o ispred i iza delovanja koncentrisane sile i koncentrisanog sprega

02.01.21 23
 7.2 OBJAŠNJENJE DIJAGRAMA

02.01.21 24
 7.2 OBJAŠNJENJE DIJAGRAMA

02.01.21 25
 7.2 OBJAŠNJENJE DIJAGRAMA

02.01.21 26
 7.2 OBJAŠNJENJE DIJAGRAMA

• kontinualno opterećenje uzrokuje linearan pad ili rast poprečne sile , zavisno od
opterećenja,  
• Lom u dijagramu poprečnih sila se pojavljuje samo na mestu na kome se menja
intenzitet kontinualnog opterećenja
• kontinualno opterećenje je normalno na osu grede- daje parabolu u M dijagramu,
zavisno od veličine opterećenja se menjaju karakteristike parabole,

SLIKA IZ MOBILNOG

02.01.21 27
 7.2 OBJAŠNJENJE DIJAGRAMA

Skok u dijagramu momenata savijanja se pojavljuje samo na mestu gde deluje

koncentrisani moment, a između sila, momenat  je

02.01.21 28
02.01.21 29