Džordž Orvel

(1903-1950)
Džordž
Orvel
(1903-
1950)
 biografija

• Obrazovanje
• Džordž Orvel (engl. George Orwell), pravo ime Erik Artur Bler (engl. Eric Arthur Blair; Motihari, 25. jun 1903 — London, 21. januar 1950)
je bio engleski književnik. Stekao je slavu romanima, među kojima se posebno ističu Životinjska farma i 1984-ta, kritikama, političkim i
književnim radovima. Orvel se smatra jednim od najpoznatijih engleskih esejista 20. veka.
• Puno ime: Erik Artur Bler
Datum rođenja: 25. jun 1903.
Mesto rođenja: Motihari, Britanska Indija
Datum smrti: 21. januar 1950. (46 god.)
Mesto smrti: London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Škola: Koledž Iton, Wellington College, St Cyprian's School
• Španski građanski rat
• Krajem 1936. otišao je u Španiju da izveštava o građanskom ratu, koji je izbio između fašista i republikanaca. U Barseloni mu se svidela
atmosfera, izgledalo je kao da anarhija funkcioniše. Pridružio se komunističkoj miliciji (POUM). Borio se na frontovima Aragon i Teruel i
dobio čin potporučnika. Bob Edvards, koji se borio sa njim u Španiji, piše:
• "Imao je fobiju od pacova. Imali smo ih u rovovima i oni su nam grizli čizme. Orvel ih nije trpeo i jednoga dana je zgrabio pištolj i ubio
jednog od njih. Ovaj pucanj je doveo do velike zabune i ceo front se uzbunio, obe strane krenule su u akciju."
• Na ovom potonjem teško je ranjen u grkljan, što će trajno uticati na njegov glas. Orvelu su izneverena iščekivanja i on se sukobio sa
režimom. Iz Španije je morao da pobegne, jer su komunisti želeli da ga ubiju. Šest meseci se oporavljao u Maroku. U ovom periodu
1938. oboleo je od tuberkuloze i zimu proveo u Maroku.
• Drugi svetski rat
• Počeo je Drugi svetski rat i Orvel je želeo da se bori protiv fašista kao i u Španiji, ali su ga proglasili nesposobnim za vojsku. Radio je kao
novinar, ostao šef Indijskog servisa Bi-Bi-Sija, a s namerom da se podstaknu Indijski interesi u ratu. Britansko Ministarstvo rata kasnije
mu je poslužilo kao model za Ministarstvo istine u romanu "1984-ta". Bio je član civilne zaštite, u kojoj se angažovao koliko je mogao.
Izveštavao je iz raznih krajeva sveta. Usvojio je sina Ričarda 1944, kada je završio roman "Životinjska farma", koji je objavljen u Engleskoj
17. avgusta 1945, a u SAD 26. avgusta 1946. godine. Sa ovim romanom, Orvel je po prvi put u karijeri stekao svetsku popularnost. Ovo
je politička priča o Ruskoj revoluciji i Staljinovoj izdaji njenih ideala. U njoj, grupa životinja iz seoskog dvorišta progna ljudske gospodare
i uspostavi sopstvenu vlast. Na kraju, inteligentne životinje, željne moći, svinje, ruše revoluciju i stvaraju oblik diktature čiji lanci su gori i
bezdušniji nego ljudski. "Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije".
• "1984-ta" i smrt
• Godinu dana kasnije mu je umrla supruga tokom operacije. Napisao je čuveni esej "Politika i engleski jezik" o jeziku iz kojeg su
proistekla Orvelova pravila o pisanju. Odselio se na ostrvo Juru na škotskoj obali. Tamo je napisao roman "Hiljadu devetsto osamdeset
četvrta". Ovo je priča o vlasti koja održava svoju vlast sistemskim izvrtanjem istine i neprestanim prepravljanjem istorije radi svojih
ciljeva. Klima na ostrvu štetila je njegovom zdravlju, loše se osećao i zbog toga je po njegovom sopstvenom priznanju roman toliko
sumoran. Ženi se Sonjom Bromvel. Džordž Orvel umro je 21. januara 1950. Sahranjen je u Crkvi Svih Svetih, u Satou, Kortenej, Oksfodšir.
• Biografija
Njegov otac Ričard Bler je bio druga generacija britanskih vojnika. Majka mu je bila francuskog porekla, Ida Mejbel Bler, ćerka
neuspešnog trgovca. Kada je napunio godinu dana, majka ga je odvela u London. Oca nije video sve do 1907. godine, kada je ovaj došao
u tromesečnu posetu, nakon koje se vratio u Indiju. Erik je imao dve sestre, stariju, Mardžori i mlađu, Avril.
Sa šest godina krenuo je u Anglikansku parohijsku školu. Rastao je kao mrzovoljan, povučen, ekscentričan dečak, a sve nesreće ovog
perioda opisao je u posthumno objavljenoj autobiografiji. Dobio je stipendiju za dve najprestižnije škole u Engleskoj, Velington i Iton.
Prvi semestar proveo je na Velingtonu, ali se potom prebacio na Iton, gde je studirao u periodu između 1917. i 1921. Neki navode da je
bio izuzetan student, dok drugi tvrde potpuno suprotno. Već kao dečak je odlučio da će biti pisac i na Itonu izučava britanske pisce. Ne
interesuje se previše za nauku pa završava sa slabim uspehom, nije osvojio stipendiju za univerzitet, pa je morao da prekine sa daljim
zvaničnim obrazovanjem i zaposli se.
Stupio je u indijsku imperijalnu policiju. Služio je u Burmi pet godina, a onda napustio službu. Ovde su uočena prva moguća neslaganja
sa sistemom. Imperijalna vlast i njeni metodi su ga duboko razočarali, a svoja iskustva i stavove o njoj izneo je u romanu "Burmanski
dani" i u dve fantastične autobiografske priče "Ubijanje slona" i "Vešanje". Napustio je policiju i izvesno vreme radio kao lučki radnik u
Burmi, da bi se 1927. godine vratio u Englesku. Odmah po povratku proglasio je sebe anarhistom i to je činio nekoliko narednih godina;
tokom 1930-ih, počeo je sebe smatrati socijalistom, premda je bio previše slobodouman da bi napravio i naredni korak i postao
komunista. Posvetio se pisanju. U proleće 1928. godine preselio se u Pariz, opet u nadi da će moći da živi kao honorarni pisac. Ipak, to
mu ni ovoga puta nije pošlo za rukom, pa je morao da se izdržava kao perač sudova u hotelima i restoranima. Godine 1929, bolestan i
bez para, vratio se u London, a svoja iskustva iz ovog perioda kasnije je opisao u romanu "Niko i ništa u Londonu i Parizu" (engl. Down
and out in Paris and London). Tada je uzeo pseudonim Orvel i sva svoja buduća književna dela potpisao je pod pseudonimom, mada su
nepoznati motivi koji su ga podstakli na njegovu upotrebu. Po povratku u London, uselio se u staru porodičnu kuću i počeo sa pisanjem
"Burmanskih dana". Postao je učitelj u privatnoj školi 1932. godine, a 1936. je otvorio seosku prodavnicu u Velingtonu, Hertfortšir, i
oženio se sa Elin O'Šonesi. Od izdavačke kuće Left Book Club dobio je zadatak da istraži kako žive siromašni u Engleskoj, pa se zaposlio u
rudniku (iako je iz srednjeg staleža) i napisao knjigu "Put za dok Vigan". Tom prilikom napao je engleski socijalizam.
Dela
Niko i ništa u Londonu i Parizu (engl. Down and out in Paris and London) (1933)
Burmanski dani (engl. Burmese Days) (1934)
Sveštenikova kći (engl. A Clergyman's Daughter) (1935)
Samo nek Aspidistre lete (engl. Keep the Aspidistra Flying) (1936)
Put za dok Vagan (engl. The Road to Wigan Pier) (1937)
Kataloniji u čast (engl. Homage to Catalonia) (1938)
U borbi za vazduh (engl. Coming Up for Air) (1939)
Životinjska farma (engl. Animal Farm) (1945)
Hiljadu devetsto osamdeset četvrta (engl. Nineteen Eighty-Four - 1984) (1949)
• Zvao se Erik, rođen je u Indiji, a otac mu se bavio trgovinom
opijumom.
• Njegov otac Ričard V. Bler bio je državni službenik zaposlen u
Ministarstvu za opijum britanske indijske vlade u gradu
Motihari, u Indiji. Njegov posao je bio da nadgleda uzgoj
opijuma na poljima maka, a majka mu se zvala Ida Bler (rođena
Limozin). Imao je sestru, pet godina stariju, po imenu Mardžori
(takođe rođena u Indiji). Pre nego što je napunio godinu dana,
Ida se preselila sa decom u Englesku, a Erik se više nikad nije
vratio u Motihari. Kada je imao pet godina, dobio je još jednu
sestru, Avril, začetu tokom jednog od retkih odsustava koje je
Ričard mogao da dobije. 
• Njegova prva reč je bila – zverski (beastly)[/alert]
• Budući da će biti autor 1984, NARAVNO DA MU JE TO BILA PRVA
REČ!
• U svakom slučaju, njegova prijateljica iz Šiplejka Džakinta Badikom
rekla je kako su ona i njena porodica uvek smatrale Erika srećnim
detetom (van škole je bio presrećan). Ona i njena braća i sestre
upoznali su Erika kada su ga jednog dana videli kako dubi na glavi
u dvorištu iza kuće. „Više ćete primetiti ako stojite na glavi umesto
uspravno“ – objasnio je. Bio je u pravu! Početkom dvadesetih,
Orvel je izgubio kontakt sa Džeki (svojom prvom simpatijom) sve
do kasnih četrdesetih, kada je ona shvatila da je poznati
autor Životinjske farme njen drug iz detinjstva – Erik.
Bler nije bio oduševljen idejom o daljem
školovanju, pa je odustao od univerziteta i
odlučio da odmah počne da radi. Tokom svojih
tinejdžerskih dana, često je razglabao o Istoku,
jer to je bilo mesto njegovog rođenja i mesto
gde je bio Radjard Kipling. Odlučio je da radi
nešto u britanskoj državnoj službi, kao i njegov
otac, samo što je otišao u Burmu umesto u
Indiju. Bler je tamo još uvek imao rođake sa
majčine strane, uključujući i svoju baku.
Postao je policajac, slobodno vre
Ali ubrzo je postao razočaran u to šta
predstavlja realnost rada za britansku imepriju.
Dok mu je otac bio zaglavljen u životu Imperije
više od četrdeset godina, Erik je odlučio da
prekine posle pet. Nakon što je oboleo od
denga groznice, 1927. mu je dozvoljeno
odsustvo. Nikada se nije ponovo prijavio.
Njegove uspomene na ovaj period života mogu
se naći u knjizi Burmanski dani i u
esejima Ubijanje slona i Vešanje.
Nakon Burme, skoncentrisao se na profesiju
Još jedan pametan razlog za „Orvel“ je što je
pisca. Želeo je da piše o životima beskućnika i
želeo ime koje počinje slovom koje je u sredini
shvatio je da je jedini način da to ostvari ako
alfabeta. Zašto? Jer, kako je naveo u pismu
postane jedan od njih. U Parizu je prao sudove,
knjižaru Luisu Simondsu, tako će njegove knjige
a u Londonu je bio beskućnik i sa ljudima sve
biti na sredini police u knjižari. Ne previsoko,
vreme razgovarao o pravom, stvarnom
gde ih mušterije ne vide, i ne prenisko, gde bi
siromaštvu. Ali Orvel nikada nije bio u
bile u visini nogu kupaca.
opasnosti da zaista padne na dno.

Bio je sujeveran[/alert]

Nema sumnje: Orvel je bio ateista i tako se deklarisao. Ali dosta je držao do tradicije engleske
crkve i mnogi njegovi stavovi su bili zasnovani na hrišćanstvu. Takođe, bio je veoma
sujeveran. Kleo se da je u dvorištu crkve u Velingtonu (Engleska) video duha. Verovao je da
ljudi mogu da praktikuju crnu magiju preko imena osobe – što je bio još jedan razlog za
pseudonim. Tokom studiranja na Itonu, on i njegov školski drug su od sapuna napravili vudu
lutku jednog starijeg momka koji ih je maltretirao. Momak je slomio nogu, a kasnije umro od
kancera. Orvel je osećao krivicu zbog ovoga celog svog života. U Burmi je istetovirao sitne
plave krugove na zglobovima kako bi otklonio urok.
Na jednoj zabavi u Hampstedu, Orvel je upoznao Ejlin O’ Šognesi (1905 – 1945), studentkinju
psihologije sa Oksforda, i tada je rekao svom prijatelju da bi takvu devojku želeo da oženi.
Venčali su se u junu 1936. u crkvi u Velingtonu (Hertfordšir). Vodili su prodavnicu „The Stores“ u
kojoj su meštanima prodavali razne sitnice i potrepštine. Najviše novca su zaradili od bombona
koje su prodavali deci iz kraja. Sama prodavnica je bila očajna (grejanje je bilo slabo,
prokišnjavala je, imala je tanak krov koji je pravio užasnu buku dok pada kiša), ali oni su uživali u
toj svojevrsnoj avanturi. Uzgajali su povrće i imali nekoliko kokošaka i kozā. U tom periodu života
(nakon povratka iz Španije) osmislio je Životinjsku farmu u koju je inkorporirao značajan deo
svog života u Velingtonu: kozu Mjuriel, na primer, Ejlininu pomoć, i to što je sa sprata kuće
mogao da vidi veliku Manor farmu koja se nalazila niz put. Ali Orvel se nije mogao smiriti na
duže – ubrzo je otputovao u Španiju, a zatim i u Marakeš! 

Borio se u Španskom građanskom ratu[/alert]

• Radio je za BBC[/alert]
• Zbog lošeg zdravlja, nije mogao da nađe posao u vojsci, tako da je na kraju
počeo da radi za BBC. Radio je emisije za odeljenje za istočna pitanja, a
kasnije je vreme provedeno u BBC-u smatrao dvema protraćenim godinama,
ali su one bile sve samo ne to. Razvio je kratku dramu, lektorska predavanja,
saradnju sa T. S. Eliotom i Dilanom Tomasom… Lik Vinstona Smita i opis
njegovog rada u Ministarstvu istine je uzet iz Orvelovog perioda u BBC-u, sve
od kantine do kancelarije. Zgrada u kojoj se nalazila njegova kancelarija (200
Oxford Steret) je sada tržni centar koji ima restoran na istom mestu gde se
nekada nalazila kantina, ako se ikada odlučite da jedete na istom mestu gde i
Orvel. Uprkos tome što je dve godine proveo na radiju, nije sačuvan nijedan
snimak Orvelovog glasa.
• Tokom rata, Ejlin se zaposlila u Odeljenju cenzure u Ministarstvu za
informisanje (inspiracija za Ministra u 1984) a zatim u Ministarstvu ishrane. 
Životinjska farma je objavljena avgusta 1946. i odmah  je postala hit. Iako je bio dobro poznat
među socijalistima i komunistima, sada su ga upoznali svi društveni krugovi. Počeo je da
zarađuje više nego ikada u životu. Oduševio se kada je jedan prijatelj adaptirao njegov roman
za radio, te je za tu priliku kupio sopstveni radio aparat za kuću. Suzan Votson se seća jednog
događaja iz tog perioda: “Životinjska farma je objavljena dok sam radila kod njega. Na dan
izdavanja, Džordž je došao kući i rekao kako se ubio od posla, jer je ceo dan išao po
knjižarama i sklanjao roman sa polica za decu na deo za starije.“
• Roman 1984 je Orvelova vizija totalitarizma i govori o životu “beznačajnog” pojedinca
Vinstona Smita koji u jednom ministarstvu države Okeanije radi na lažiranju istorijskih
činjenica. Smit postaje nezadovoljan svojim ništavnim životom, te vremenom postaje
protivnik takvog sistema i na kraju bude uhapšen, mučen i prevaspitan.

Roman opisuje ekstremno totalitarno društvo i pojedinca u životu nadziranom 24 časa.

Tematika je neposredno povezana sa staljinističkim režimom i kultom ličnosti, zbog
čega je roman smatran potencijalno politički opasnim, pa je u pojedinim zemljama bio
zabranjen. Zajedno sa novelama „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija i „Farenhajt 451“ Reja
Bredberija, 1984 je jedna od najpoznatijih antiutopija u književnosti. Godine 2005.
časopis Tajm je ovaj roman svrstao u 100 najboljih romana na engleskom jeziku
napisanih od 1923. godine.

Za roman Hiljadu devetsto osamdeset četvrta se u nekim državama (Kanada, Rusija i

Australija) smatra da je u javnom vlasništvu i ne podleže autorskim pravima.
•  Sloboda je reći ljudima ono što ne žele da
čuju,
• “Postoji samo jedan način da se zaradi u
pisanju, a to je da se udate za ćerku izdavača”
– savet je koji je Orvel ostavio mladim
piscima.
•  U vremenu svetske prevare, reći istinu je
revolucionarno delo, govorio je Orvel.
• NJEGOVO PRAVO IME JE ERIK
• Puno ime ovog gospodina je Erik Artur Bler, dok je pseudonim Džordž Orvel počeo da koristi pišući knjigu “Niko i ništa u Parizu
i Londonu” u svojim tridesetim godinama. 
• O imenu Orvel postoje dve priče: Prva je da je Orvel je zapravo naziv reke u Engleskoj, dok je drugo objašnjenje da se tako
zvao njegov omiljen konj na trkama 1932. godine. Što se tiče “Džordža”, tako se zvao njegov ujak, pa postoji ideja da je od
njega “pozajmio” ime.
Prema zapisima iz njegove biografije on je počeo da koristi pseudonim kako ne bi svojoj porodici priredjivao neprijatnosti.
•  
• BIO JE POLICAJAC
• Iako je dobio stipendiju za dve prestižne škole u Engleskoj (Velington i Iton) Orvel nije bio previše zainteresovan za nauku i
zbog slabih ocena ostao je bez stipendije. Zbog toga je morao da obustavi svoje dalje školovanje i odlučio je da stupi u indijsku
imperijalnu policiju. Posle pet godina služenja u Burmi napušta službu. U tom periodu počinju njegova neslaganja sa tadašnjim
sistemom (o čemu će Orvel pisati u svojim knjigama).
• ŽIVEO JE NA IVICI BEDE
• Iako u detinjstvu nije živeo u bedi, nakon napuštanja policije Orvel odlučuje da u Londonu i Parizu živi u siromaštvu, kako bi
istražio život ljudi koji u ovim metropolama žive kao beskućnici. Sva svoja iskustva opisao je u knjizi “Niko i ništa u Parizu i
Londonu”. Iako je tokom tog istraživanja imao pomoć od porodice i prijatelja, Džordž je na tu pomoć pristjao samo ukoliko bi se
našao u očajnoj, bezizlaznoj situaciji.
• Smatrao je da će pravu sliku o bednom životu ljudi prikazati samo ukoliko postane jedan od njih.
• UČESTVOVAO JE U ŠPANSKOM GRADJANSKOM RATU
• U Španiju je otišao 1936. godine kako bi izveštavao o gradjanskom ratu izmedju fašista i republikanaca. Anarhija koja je u tom
periodu vladala u Barselonu se dopala Orvelu i dolučio je da se pridruži komunističkoj miliciji.
• Borio se na frontovima Aragon i Teruel, dobio je čin potporučnika. U toku rata ranjen je u grkljan i to će trajno uticati na njegov
glas.
• Takodje, jedna anegdota na koju sam naletela na Wikipediji je ispričana od strane Bob Edvardsa koji se borio sa njim u ratu:
• “Imao je fobiju od pacova. Imali smo ih u rovovima i oni su nam grizli čizme. Orvel ih nije trpeo i jednog dana je zgrabio pištolj i
ubio jednog od njih. Ovaj pucanj je doveo do velike zabune i ceo front se uzbunio, obe strane krenule su u akciju”
• Tokom boravka u Španiji Orvel se ipak razočarao u režim i upravo zbog sukoba koji je nastao izmedju njega i komunista (koji
su želeli da ga ubiju), morao je pobeći iz Španije. Sklonio se u Maroko, gde je 1938. oboleo od tuberkuloze.
• RADIO JE NA BBC RADIJU
• Kada je počeo Drugi svetski rat, Orvel se prijavio u vojsku kako bi se borio protiv fašista.
Ipak, u ratu nije mogao učestvovati jer je proglašen nesposobnim za vojsku. Počeo je da radi
kao novinar na Indijskom servisu Bi-Bi-Sija. 
• Kako bi se na neki način angažovao u ratu postao je član civilne zaštite. Izveštavao je iz
različitih delova sveta. Nakon rata izdaje roman “Životinjska farma”, koji je svetlost dana
ugledao 17. avgusta 1945. godine i obezbedio Orvelu svetsku slavu. U knjizi je opisana
politička priča o Oktobarskoj revoluciji i Staljinovoj izdaji njenih ideala. Ono što knjigu čini
posebnom je način na koji je pisana, a to je da su uloge dodeljene životinjama.
• IMAO JE “DRUGARICE SA POVLASTICAMA”
• Tokom života, a naročito nakon što je stekao svetsku slavu, Orvel je bio okružen ženama
koje su mu se divile i sa kojima je često imao odnos intimniji nego što prijatelji imaju.
Njegova supruga Ejlin nije nikada javno negodovala zbog njegovog “druženja” sa tim
prijateljicama.
• LJUBAV PREMA ČAJU
• U svom eseju “Lepa šolja čaja” Orvel opisuje način pripremanja ovog napitka. Ritual ispijanja
čaja za njega je predstavljao poseban trenutak, a upravo večera uz šolju čaja za njega je bio
“glavni” deo dana. Omiljeni čajevi bili su mu Fortnum & Mason i Ty-Phoo Tips.
I – Izbegavajte metafore, poređenja ili druge
stilske figure na koje ste navikli u štampanim
izdanjima. Mislite na neke novije stilske figure
kad god možete.
II – Koristite kraće reči više nego duže.
III – Probajte da smanjite broj reči, posebno
onih koji ne daju neko dodatno značenje.
IV – Nemojte previše koristiti pasiv. Bilo da
koristite pasiv ili aktiv, budite jasni oko toga šta
je ko kome uradio.
V – Koristite svakodnevni jezik pre nego strane
fraze, naučne izraze ili žargon.
I dodato šesto pravilo:
VI – Dobro pisanje nije mesto za tiraniju.
Nikada ne recite “nikad” i uvek izbegavajte
“uvek”, ili ih barem koristite pažljivo, jer u
suprotnom postavljate nemoguće standarde.
.
• Karijera Džordža Orvela
• Njegovi pokušaji da se probije kao pisac nisu bili laki. Radio je svakakve poslove kako bi preživeo tokom ovog
perioda. Čak je prao i sudove. Njegovo prvo veliko delo “Niko i ništa u Londonu i Parizu” je objavljeno 1933.
godine i govori o njegovom mukama dok je živeo u ovim gradovima. Kako nije hteo da osramoti porodicu,
knjiga je objavljena pod pseudonimom Džordž Orvel. Sledeće delo “Burmanski dani” objavio je 1934. godine.
U ovom delu je opisao svoje iskustvo u britanskoj koloniji i predstavio mračnu, ali realnu sliku kolonijalizma. U
ovom preiodu je upoznao i oženio Elin O’Šonesi.
• Krajem decembra 1936. godine, Orvel je otputovao u Španiju, gde je učestvovao u Španskom građanskom
ratu. Bio je veoma teško ranjen. Pogodili su ga u grlo i ruku. Nekoliko nedelja nije mogao da govori. Ubrzo se
vratio u Englesku.
Orvel je i u kasnijim godinama često bio bolestan, a 1938. godine mu je dijagnostikovana tuberkuloza. Proveo
je nekoliko meseci u sanatorijumu, ali je nastavio svoju borbu protiv tuberkuloze sve do kraja života.
• Iako je imao problema sa zdravljem, Orvel je nastavio da piše kako bi se izdržavao. Napisao je brojne eseje i
kritike i stekao ugled kao veoma dobar kritičar. Radio je i kao producent i novinar Bi-Bi-Sija 1941. godine.
• Džordž Orvel je najpoznatiji po svojim delima “Životinjska farma” i “1984-ta“. Životinjsku farmu je objavio
1945. godine. U ovom delu dva glavna lika su dva praseta koja predstavljaju Staljina i Lava Trockog. Ovim
delom, Orvel je stekao svetsku slavu. Roman 1984-ta je objavljen 1949. godine. U njemu je podelio sa nama
svoju viziju budućnosti. Pokazao nam je šta bi se desilo kada bi vlada kontrolisala svaki detalj ljudskog života,
sve do naših privatnih misli. Ovo delo ga je, takođe, proslavilo. Džordž Orvel je preminuo 21. januara 1950.
godine u Londonu.
• U BBC-jevom dokumentarnom filmu "Džordž Orvel: Život u
slikama" iz 2003. godine, postoji scena u kojoj Orvel, kroz usta
glumca koji tumači njegov lik, izgovara reči koje
predstavljaju upozorenje čovečanstvu i zaokružuju sve ono što
je veliki pisac predočio čitaocima širom sveta u svojim slavnim
delima. Upozorenje počinje osvrtom pisca na njegovo
najpoznatije delo iz 1949. godine, koje je u svesti mnogih
ostalo upamćeno po parolama: "Veliki brat vas posmatra",
"Rat je mir", "Sloboda je ropstvo" i "Neznanje je moć"!