Ставови према инклузивном

васпитању и образовању

Професор : Лидија Рилак Студент : Тијана Ђурковић 1в-042

 Шта је инклузија?
Инклузија је појам који значи укључивање ( латински – inclusio ), а у контексту
образовања односи се на уључивање све деце у редован систем образовања.
Укључивањем све деце у редовне школе/вртиће остварује се једнако право на
образовање сваког детета – без обзира на способности, здравствено стање,
етничку припадност или било коју другу личну карактеристику.
Данас, у редовну школу/вртић имају право да иду и деца која су раније могла да
похађају једино специјалне школе ( деца са сметњама и инвалидитетом ). У
фокусу инклузије нису само деца са сметњама и инвалидитетом већ и свако дете
које је потребна додатна подршка за образовање.
Научна критика специјалног образовања?
Специјално образовање ј постојало упоредо са редовним још од краја 19. века.
Основни разлог је управо сама сегрегација ( издвајање ) појединих група деце и
њене негативне последице, о чему је још двадесетих година прошлог века писао
Лав Виготски. Критикујући систем двојног образовања и начин на који су
школована деца у специјалним школама.
Други разлог је произишао из резултата бројних научних истраживања који
показују да нема доказа за очекивање да ће деца у хомогеним групама учити
ефикасније. Аналогно томе, то би значило да ће свако дете у одељењу
састављеном искључиво од деце са Дауновим синдромом, уз наставу специјално
прилагођену њиховим нижим способностима, такође брже савладати академске,
социјалне и комуникационе вештине, него да је у тзв. обичном одељењу.
 Зашто и како је уведено инклузивно
образовање?
Политика инклузивног образовања је тековина 20.века. Овај покрет за заједничко
школовање све деце без издвајања је из Конвенције против дискриминације у
образовању. Основни принципи и име за нову образовну политику – инклузија,
усвојени су 1994. године на Светској конференцији о специјалном образовању у
Шпанији. Постепено се формирао покрет за инклузију у образовању. У многим
земљама ( на пример у Грчкој, Италији, Норвешкој итд. ) напуштен је модел
школовања у два паралелна система – редовном и специјалном, како би се деци
са посебним потребама која су похађала специјалне школе, омогућило да
похађају редовну наставу.
У Републици Србији наведене конвенције су усвојене и као такве су један од
важних основа Закона о основама система образовања и васпитања. Усвајањем
овог закона 2009. године, претходни образовни систем усклађен је са светском
образовном политиком.
Добробити од инклузивног образовања?
Уз одговарајућу подршку у учењу, деца са сметњама у развоју више уче у
редовним школама него у сегрегираним школама. Резултати емпиријских
истраживања пружају доказе да су образовна постигнућа деце са сетњама у
редовним школама виша него постигнућа деце са сметњама у специјалним
школама. Поред тога, деца са сметњама имају добити и на плану социјалних
односа са вршњацима без сметњи у редовним школама ( побољшање
комуникације, пријатељства, заједнички рад, итд ). Тиме деца добијају могућност
да уче једна од других, а не само од учитељице. Показало се да овај приступ има
бројне користи за децу са аутизмом ( унапређено социјално укључивање,
смањење анксиозности, бољу адаптацију, итд ).
Добробити од инклузивног образовања за
учитељице
Од инклузије имају добробити и саме учитељице, јер рад са различитом децом
доприноси унапређењу професионалних компетенција. Многе учитељице без
искуства у раду са децом са сметњама сматрају да нису довољно компетентне, па
брину да ли ће моћи да их на квалитетан начин подучавају.

У пренесеном смислу, може се рећи да су учитељице које раде са различитом

децом сличне особама које знају много језика и да су због тог искуства „на
добитку“. Поред тога, учитењице које раде и сарађују имају више могућности да
поделе бриге, смање ниво стреса, да пружају једне другима подршку, итд... Такве
учитељице постају модел и узор својим ученицима.
Добробити од инклузивног образовања за
родитеље
Родитељи деце којој је потребна додатна подршка, такође имају знатне добити.
Они се осећају сигурније, када знају да су њихова деца прихваћена од стране
вршњака, учитеља, итд... Поред тога, ако дете иде у школу или вртић, оба
родитеља ( или један уколико дете живи са једним родитељем ) могу да раде,
док у противном, најчешће мајка, која брине о детету код куће, није запослена.
Тиме се остварују користи за саме породице, јер њихов животни стандард може
да се побољша, а дете које се образовало има могућност у будућности да нађе
посао.
 Ставови родитеља премо ИОП-у
Родитељи деце типичног развоја имају углавном позитивне ставове али и да
исказују елементе забринутости за положај своје деце у инклузивним групама и
несигурности приликом давања одговора који укључују познавање компетенција
стручњака који раде са децом у предшколским инклузивним групама. Позитивни
ставови родитеља су најинтензивније исказани кроз тврдње које укључују
повољне ефекте инклузије на лични и социјални развој деце типичног развоја и
вршњака са оштећењем вида. Негативни ставови родитеља типиче деце у вези са
инклузивним образовањем, уколико се јаве, најчешће произилазе из страховања
у погледу квалитета образовања сопстбеног детета.
 Ставови наставника према ИОП-У
Ставови наставника редовних школа према инклузији су изузетно хомогени и
благо позитивни. Иако је овакав резултат позитиван помак у односу на претходна
истраживања, ипак они сугеришу да наставници нису спремни за инклузију и да
су овакви услови незадовољавајући за укључивање деце с посебним потребама у
редовне школе.
 Циљеви инклузивног образовања
• Циљеви ИОП-а требају бити :
1. Специфични, да се односе на конкретне промене;
2. Мерљиви, односно да омогућавају да постигнуће ученика буде процењено и
да можемо бити сигурни да је циљ остварен (нпр. Број слова које ће научити);
3. Оствариви, тј. да се могу постићи у задатом временском року;
4. Релативни и реални – значајни за дете у његово напредовање;
5. Везани за веме, орочени, да се могу постићи у оквиру одређеног периода
(месеца, полугодишта или школске одине);
 Литература
 Сунчица Мацура : Инклузивно образовање, Факултет педагошких
наука универзитета у Крагујевцу, 2015.
 Ненад Сузић : Увод у инклузију
 www.inkluzija.org