Ђовани Бокачо

Декамерон
 Ђовани Бокачо
Ђовани Бокачо био је италијански писац
и хуманиста средњег века. Рођен је
у Черталду у Италији. Веома рано је
Отишао у Напуљ где је срудирао
права. Око 1340. се вратио у Фиренцу
где је обављао важне јавне послове.
Стварао је на латинском језику и
на народном језику, често обрађујући
античке мотиве. Најважнија дела су му:
-Еп Филострато и еп Тезеида
-Роман Фиколо
-Елегија о госпи Фијамети
Најпознатије дело му је Декамерон,
написанo између 1348. и 1353.године
којe му је донелo светску славу.
Он је један утемељитењ нове
књижевне врсте, новеле која ће
заменити легенду о животу светаца и
играти важну улогу у саставу
књижевних врста.
 Припрема за читање
Фиренцу је 1348.године задесила епидемија
куге и то је инспирисало Ђованија
Бокача да напише Декамерон. Десеторо
младих људи склонили су се из Фиренце
на имање једног од њих. Свако
од њих прича једну причу дневно.
За сваки дан се бира краљ
или краљица који бирају тему о
којој ће се причати. Тако настаје
збирка од 100 прича, названа Декамерон
(од грчке речи дека=десет и
хемера=дан).
 Декамерон
Писац: Ђовани Бокачо
Књижевни род: Епика
Књижевна врста: збирка новела
Место радње: Италија
Време радње: средина 14.века
 Федериго и мона Ђована
(дан пети, прича девета)
Петог дана прича описује једног младића
из Фиренце-господина Федерига Алберига.
Он је био млад и поштен племић,
и најбољи витез у Тоскани. Заљубио се
у племићку жену Мону Ђовану која је удата.
Да би привукао њену пажњу куповао
јој је поклоне, приређивао гозбе,
такмичења али она није обраћала пажњу
на њега. На крају му је остало само
имање и његов соко. Мона Ђованин муж
се разболео и нагло умро.
Она је одлучила да се пресели
са сином на имање које је било
близу Федериговог имања. Њен син и
Федериго су се упознали и проводили
доста времена заједно ловећи птице и
гледајући његовог сокола како лети.
Након краћег времена дечак се разболео
и тражио од своје мајке да
му донесе Федериговог сокола и да
ће он да оздрави. Мона Ђовани
се прво премишљала али је на крају
ипак отишла до Федерига.
Пошто Федериго није имао чиме да је
послужи, одлучио је да закоље свог
сокола и испече га. После ручка Мона
Ђовани му тражи сокола,не слутећи да
је соко био њихов ручак. Федериго када је
то чуо бризнуо је у плач.
Она га је ошто прекорила и вратила
се на своје имање. Након две-три
недеље њен син је умро. Њена
браћа су желела да је удају за неког
богаташа, међутим она жели да се уда
за Федерига.
Њена браћа су одлучила да јој испуне
жељу јер знају да је Федериго
поред сиромаштва веома поштен човек.
Њих двоје живе у срећи до краја живота.
Када мало боље размислимо схватићемо
да Декамерон може да се упореди са
данашњицом.У Декамерону је то била
епидемија куге, данас, међутим,то је
епидемија COVID19. Људи су се у то време
затварали у куће како се не би заразили,
баш као и ми данас.
Веома тужно је то што без технологије ми
данас не бисмо знали шта да радимо, док
су се људи у 14.веку веома добро
забављали и сналазали и без технологије. У
Декамерону, људи су се спасили
захваљујући разговору, јер су за 10 дана
испричали 10 прича.

Александра Марјански
Ксенија Тот
I- 4