Međumolekulske sile

 Određuju agregatno stanje

 Mnogo su slabije od kovalentnih veza
koje postoje unutar molekula
 Pri promeni agregatnog stanja
molekuli se ne menjaju (oblik,
energija veze, hemijsko ponašanje)
 Neke karakteristične osobine

GAS Zauzima oblik i zapreminu posude,

stišljivost, difuzija, struji

TEČNOST Zauzima oblik posude, ne širi se po celom

sudu, relativno nestišljivi, difuzije spora,
struji

ČVRSTA Ima svoj oblik i zapreminu, nestišljivost,

SUPSTANCA jako spora difuzija, nema strujanja
 Od čega zavisi da li će neka supstanca biti čvrsta, tečna ili
gasovita pri nekim standardnim uslovima (pritisak,
temperatura)?

 Od molekulske mase tih molekula (teži molekuli će biti

čvrsti, lakši tečni ili gasoviti)
 Od oblika tih molekula – molekuli iste mase a različitog
oblika imaju različite TT i TK
 Od međumolekulskih interakcija koje postoje između
tih molekula
 Fizičko stanje supstance zavisi od odnosa kinetičke
energije molekula i energije međumolekulskog
privlačenja;
 npr. temperatura raste, Ek raste, premašuje
međumolekulsko delovanje NaCl tt= 804 °C; tk=
1465 °C
 pritisak raste, veće međumolekulske interakcije npr.
propan je gas na sobnoj temperaturi, a tečnost na
istoj temperaturi pod visokim pritiskom
 HCl 16 kJ/mol t→g, a 431 kJ/mol za disosovanje na
atome
Vrste međumolekulskih sila
 Izmeđuneutralnih U rastvorima
molekula:  Jon-dipol (rastvaranje
jonskih supstanci u
 Van der Valsove sile polarnim rastvaračima)

 dipol-dipol
 Londonove
disperzione sile
 Vodonične veze
 Jon – dipol interakcije
 Postoje između jona i parcijalnog naelektrisanja
polarnih molekula u rastvoru (jake)
 Što je jon više naelektrisan - interakcije su jače
 Što je veći intenzitet dipola molekula -interakcije su
jače
 Odgovorne su za rastvaranje jonskih jedinjenja u vodi
Dipol – dipol interakcije
 Postoje između polarnih molekula u rastvoru
 Zavise od polarnosti (diplonog momenta) tih molekula
 Znatno su slabije od jon-diplol interakcija i veoma zavise
od rastojanja između molekula – opadaju sa ≈r3
 dipol-dipol, neutralni polarni molekuli
 dva dipola provedu više vremena
privlačeći se nego odbijajući-tako se
organizuju
za molekule iste molekulske mase i veličine
jačina interakcije raste sa porastom
polarnosti

Npr. CH3CH2CH3 µ=0,1, tk=23,1°C

CH3CN µ=3,9, tk=35,5 °C
 Dipol-indukovani dipol

Molekul koji poseduje dipolni momenat može

indukovati stvaranje dipolnog momenta u
nepolarnom molekulu !
 Londonove disperzione sile

Privremeni dipol – koji zatim indukuje dipol u molekulu (atomu) do

sebe i tako se poremećaj prenosi
U proseku distribucija naelektrisanja u atomu He je sferna. Medjutim
moguć je i nesimetričan raspored elektrona, i nesferni elektronski
oblak-indukuje se dipol
 Trenutna nesimetrična raspodela naelektrisanja
indukuje dalje nesimetričan dipol...narušava se
elektronski oblak
 Lakoća kojom se simetričan raspored narušava je
POLARIZABILNOST
 polarizabilnost→jačina disperzionih sila
 Veličina (F2, Cl2, Br2, J2)
 Oblik (n-pentan; viša tk, neopentan)
 Ove sile postoje kod svih molekula,
polarnih i nepolarnih (tk. HBr 206,2 K,
µ=0,82; tk. HCl 189,5, µ=1,08)
Što se elektronski oblak lakše deformiše molekul je
polarizabilniji i Londonove sile su jače
Što je molekul veći to je i polarizabilniji
Vodonična veza
Vodonična veza
 Vodonična veza je poseban
tip međumolekulskih
interakcija koje postoje
između vodonikovog atoma
iz polarne veze i slobodnog
elektronskog para obližnjeg
elektronegativnog jona ili
atoma.
 Zašto vodonik?
 U ovako polarnim molekulima, naelektrisanje je premešteno na
elektronegativni atom i pošto vodonik nema unutrašnjih elektrona,
ostaje ogoljen (proton) koji biva privučen negativnim
naelektrisanjem obližnjeg elektronegativnog atoma. Elektron-
osiromašen vodonik je mali i može blizu da priđe drugom atomu i
ostvari jako interakciju.
Trendovi u jačini vodonične veze

 X — H∙∙∙∙Y
 Zavisi od atoma X:
 N — H∙∙∙∙Y< O — H∙∙∙∙Y< F — H∙∙∙∙Y
 Zavisi od atoma Y:
 slobodan elektronski par
 Mali atom, inače je naelektrisanje raspršeno i H neće osetiti
 Što je manje elektronegativan to je spremniji da ih podeli

X — H∙∙∙∙F< X — H∙∙∙∙O< X — H∙∙∙∙N

N — H∙∙∙∙N< O — H∙∙∙∙O< F — H∙∙∙∙F

F–(g) + HF (g) → FHF– (g) ΔH= –155 kJ/mol

Energije vodoničnih veza između 4 kJ/mol i 25 kJ/mol.

-mnogo posledica na osobine supstanci, a ekstremno

važna kod bioloških sistema
Voda ima manju gustinu u čvrstom stanju! U ledu su
molekuli orijentisani tako da ostvare maksimalan broj
vodoničnih veza-svaki molekul ostvaruje četiri veze sa
susedima. (snežne pahulje, heksagonalni raspored
molekula vode, opstanak živih bića u jezerima, okeanima...)
Još neki primeri...
 molekuli ili joni koji
interaguju

jesu li NE DA
ukljuceni jesu li jesu li prisutni
polarni ukljuceni i joni, i polarni
molekuli? joni? molekuli? NE
DA

DA vodonicne veze
NE jesu li H atomi DA
vezani za primeri: H2O(l),
N, O ili F ? H2O(s), NH3, HF

NE
jon-dipol interakcije
primeri: KBr u vodi
Samo Londonove sile dipol-dipol interakcije
(indukovai dipoli)
primeri: H2S, CH3Cl
primeri: Ar(l), I2(s)

jonske interakcije
primeri:
Van der Wals-ove interakcije NaCl, NH4NO3
Osobine tečnosti:
1. Viskozitet: otpor protoku tečnosti
2. Površinski napon = posledica neravnoteže
međumolskulskih sila na površini tečnosti. Površinski
napon je odgovoran za formiranje kapi (tečnosti) kao i
za kapilarno dejstvo. Jedinice: N/m ili J/m2.
Promene stanja
 GAS

isparavanje kondenzacija

TECNOST
energija

sublimacija

topljenje hladjenje

CVRSTO AGREGATNO
STANJE
 Nagib AB i CD
zavisi od toplotnog
kapaciteta
 BC i DE obe faze
prisutne, toplota se
koristi za
prevazilaženje
međumolekulskih
sila, a ne povećanje
kinetičke energija,
samim tim nema
promene temperature
Kriva zagrevanja i kriva hlađenja
 Hlađenjem se uklanja toplota iz supstance, to je
egzoterman proces, supstanca postaje hladnija
odavanjem toplote. Ponekad se primećuje neobična
pojava, npr. ohladi se voda ispod 0 °C, a da se ne
formira led. Takva voda SUPERHLADNA.
 Zašto?
 Kada se supstanca hladi smanjuje se kinetička
energija molekula i formiranje dobro organizovanog
sistema je favorizovano. Ali da bi do toga došlo
molekuli moraju da se organizuju na pravi način za
formiranje međumolekulskih interakcija.
Kritična temperatura i pritisak

 Gas se prevodi u tečno stanje povećanjem pritiska na

određenoj temperaturi. Ako je temperatura na kojoj
se nalazi viša, sve ga je teže prevesti u tečno stanje
zbog povećanja kinetičke energije molekula. Za svaku
supstancu postoji temperatura iznad koje gas ne može
biti pretvoren u tečno stanje ma kako velikom pritisku
bio izložen. Najviša temperatura na kojoj supstanca
može postojati u tečnom stanju je KRITIČNA
TEMPERATURA. KRITIČNI PRITISAK je pritisak
pod kojim se dešava ovaj prelaz na kritičnoj
temperaturi.
 Napon pare

 U stanju ravnoteže molekuli tečnosti koje je napuštaju u

pari iznad tečnosti vrše pritisak koji se naziva NAPON
PARE.
 Dinamička ravnoteža
 One supstance koje imaju viši napon pare su isparljivije
tečnost-para ravnoteža
 Supstanca ključa kada napon pare dostigne spoljašni
pritisak
 Ako je pritisak viši, tečnost ključa na višoj temperaturi
 Primena-ekspres lonac, povećani pritisak dovodi do toga
da voda ključa na višoj temperaturi, omogućava da se
hrana u tečnom stanju više zagreje i brže kuva
Fazni dijagrami
Fazni dijagram joda
Čvrsto stanje
 Vrste čvrstih supstanci
Kristalne: imaju uređenu unutrašnju strukturu, ravne dobro
definisane površine (pljosni) sa određenim uglovima na
ivicama. Primeri: mnogi elementi u čvrstom stanju (metali
i nemetali) i njihove alotropske modifikacije, jonski
kristali (sa ili bez kovalentnih molekula koji ulaze u sastav
kristalne rešetke).
Amorfne: imaju neuredjenu unutrašnju strukturu.
 Kristalno-čvrsto stanje kod koga su atomi, molekuli ili
joni raspoređeni na određen i definisan način. Ovo čvrsto
stanje ima definisan geometrijski oblik-dijamant ili kvarc.
 Amorfno čvrsto stanje-bez forme. (guma ili staklo).
 SiO2 (kvarc) se zagreje na 1600 °C i onda hladi dobija se
amorfni oblik-kvarcno staklo.
 Razlike:
 Jačina međumolekulskih sila varira duž uzorka.
 Posledica:
 Amorfne supstance nemaju definisanu tačku topljenja, za
razliku od kristalnih.
Jedinična ćelija

 Spoljašni geometrijski oblik kristala je posledica

unutrašnje strukture-određenog rasporeda strukturnih
jedinica, atoma, molekula ili jona.
 Jedinična ćelija je najmanji deo prostorne rešetke
ponovljen u tri dimenizije dajući kristalnu rešetku.
 14 vrsta jediničnih
prostornih ćelija
 7 kristalnih sistema
Veze u čvrstom stanju
 Molekulsko čvrsto stanje-veze između čestica-
međumolekulske interakcije (npr. gasovi kada se prevedu
u čvrsto stanje)
 Kovalentno čvrsto stanje-mreža kovalentnih veza,
dijamant i grafit)
 Jonsko čvrsto stanje-elektrostatičke interakcije

 Metalno čvrsto stanje-metalna veza-valentni elektroni

delokalizovani kroz prostor-pozitivni joni u moru
elektrona.