BIOMEHANIKA U

FIZIKALNOJ TERAPIJI
FIZIKALNA TERAPIJA
• Fizikalna terapija predstavlja primenu raznih oblika fizičke
energije (mehaničke, svetlosne, toplotne, električne, magnetne,
…) u cilju prevencije, lečenja i funkcionalnog osposobljavanja
obolelih i povređenih (medicinska rehabilitacija).

• Naziv potiče od grčke reči “fysis”, što u prevodu znači

“prirodna“ tj.primena prirodnih faktora u svrhe lečenja.
• Još su stari Asirci, Egipćani, Grci i Rimljani koristili
sunčevu svetlosnu energiju u svrhe lečenja.
• Takođe, u grčkoj i rimskoj istoriji nalaze se prvi zapisi
o elektroterapiji, primeni životinjskog elektriciteta u
terapijske svrhe ( Aristotel, Skribonie, Dioskurid ).
• I stari Kinezi su koristili prirodne agense u svrhe
lečenja, posebno toplotu, pokret, ubod (presuru)…
Zahvaljujući napretku i razvoju tehnologije, posebno
elektronike, dolazi i do naglog razvoja aparaturne
fizikalne terapije ( elektro -, magneto-, foto-,
sonoterapije,... )
• Kineziterapija (terapija pokretom) je takođe sastavni, i
verovatnk najvažniji deo fizikalne terapije.
• Još jedan terapijski izbor čini masaža kao oblik
mehanoterapije.
ELEKTROTERAPIJA – PRIMENA
ELEKTRIČNE ENERGIJE U CILJU
LEČENJA

Galvanska struja
(galvanizacija i elektroforeza lekova)

• Naziv je dobila po italijanskom naučniku L. Galvaniju

(1786.god.), a njenu pojavu je objasnio J. Volt (1800.god.),
koji je i tvorac prvih izvora galvanske struje, Voltinih
elemenata, baterija.
• To je jednosmerna struja konstantnog napona.
DEJSTVA GALVANSKE STRUJE NA
ORGANIZAM
Kao sekundarna pojava su:
• - poboljšanje cirkulacije (primarna i reaktivna hiperemija);
• smanjenje zapaljenja tkiva i poboljšanje lokalnog metabolizma
tkiva;
• analgetsko dejstvo ( smanjenje osećaja bola);
• kratkotrajno povišenje tonusa i nadražljivosti mišića;
• unošenjem lekova preko kože pomoću galvanske struje (elektroforeza),
kombinuje se dejstvo same struje i lekovite supstance.
INDIKACIJE ZA PRIMENU GS:
• neuralgije, neuritisi;
• periferne pareze i paralize( ubrzava oporavak nerava, ishranu i njihovu
podražljivost );
• miofascijalni sindrom;
• periartritis, burzitis, tendinitis, entezopatije (zapaljenje mekih tkiva oko
zglobova);
• artroze, artritis ( bolna kolena, kukovi, zglobovi šake);
• cervikalni i lumbalni sindrom(bolni sindromi u vratu i leđima);
• posttraumatski otoci i hematomi, distorzije, distenzije ( povrede mekih
tkiva );
• poremećaji periferne cirkulacije (obliterirajući trombangitis,
obliterirajuća arterioskleroza, Rejnoov sindrom.
KONTRAINDIKACIJE ZA PRIMENU
GS:
• defekti kože na mestu primene, ekcemi, dermatitis,
mladeži;
• akutni gnojni procesi;
• metal u tkivu;
• maligni tumori i sumnja na maligne tumore;
• febrilna stanja;
• kvarenja i sklonost ka krvarenju;
• dekompenzacija srca, pluća, bubrega i jetre;
• srčani pejsmejker;
• trudnoća.
EKSPONENCIJALNE STRUJE (ES)
ELEKTROSTIMULACIJA MIŠIĆA
• To su jednosmerne struje isprekidanog toka
(impulsne), koje karakteriše postepeni porast
intenziteta (eksponencijalni impulsi).
• Terapijski značaj ovih struja je selektivna
stimulacija denervisanih mišića pri povredama i
oštećenjima perifernih nerava.
• Indikacije za primenu (ES):
- periferne pareze i paralize kod povreda i oštećenja
nerava radi sprečavanja i lečenja hipotrofije i atrofije
mišićnog tkiva.
U elektroterapiji se koriste još i:

• Dijadinamičke struje (DDS);

• Interferentne struje (IFS);
• Ruske struje („Kocove“ struje);
• Trebertove struje;
• TENS (transkutana električna nervna stimulacija).
MASAŽA

• Manuelna tehika koja se često

koristi u fizioterapiji je masaža.
• Masaža  je jedna od najstarijih
metoda lečenja i primenjuje
hiljadama godina, i tokom
vremena dopunjava
svakodnevnim iskustvom. 
• Sve vrste masaže se izvode na koži. Veoma složena
građa i višestruka funkcija kože, prilikom različitih
zahvata prouzrokuju različite i veoma složene reakcije
u celom organizmu.
• Dejstvo masaže može biti dvojako: mehaničko, koje
je dosta ograničeno, i refleksno koje je bogato i
raznovrsno.
• U fizioterapiji oduvek su postojale različite
klasifikacije masaže i teorije o delovanju masaže na
ljudski organizam, ali su zbog nedovoljnog
poznavanja anatomije i fiziologije ostale nepotpune.
• Masaža je podeljena na tri osnovne vrste: higijenska
masaža, sportska masaža i terapeutska masaža.

U zavisnosti čime masažu izvodimo, postoje sledeće

vrste masaže:
• Manuelna – ručna masaža
• Aparaturna masaža – korišćenje raznih aparata
• Hidromasaža – masaža u vodenoj sredini
• Krio masaža – masaža ledom
APARATURE ZA MASAŽU