STADIJUMI IZVRŠENJA

KRIVIČNOG DELA
 ODLUKA ZA IZVRŠENJE K.D.-
OBAVEZAN (NEKAŽNJIVO)
 ▲ PRIPREMNE RADNJE-MOGUĆ
(IZUZETNO KAŽNJIVO)
 Prelazak na delo
 ▲POKUŠAJ (KAŽNJIVO ZA TEŠKA KD)
 ▲ DOVRŠENO DELO (KAŽNJIVO)
 PRIPREMNE RADNJE:

 KZ ne predviđa pripremne radnje kao fazu

u izvršenju k.d.za koju se kažnjava, ali u
posebnom delu je na više mesta
predviđeno kažnjavanje za pripremne
radnje kao samostalno krivično delo.

 Olakšavaju ili omogućavaju realizaciju

radnje krivičnog dela (dogovor učinilaca,
nabavka sredstva, otklanjanje prepreka).
 PRIPREMNE RADNJE – način
propisivanja kažnjivosti
 1. kažnjivo pripremanje pojedinih KD (protiv
ustavnog uređenja)
 Vrste
 Nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za
izvršenje KD,
 Otklanjanje prepreka za izvršenje KD,
 Dogovaranje, planiranje ili organizovanje sa
drugim izvršenja KD
 Druge radnje kojima se stvaraju uslovi za
neposredno izvršenje KD
 2. KAO RADNJE SAMOSTALNIH KRIVIČNIH DELA
ILI OBLICI POJEDINIH KRIVIČNIH DELA (npr.
pripremanje neovlašćene proizvodnje opojnih
droga)
 POKUŠAJ
 Započeto a nedovršeno krivično delo, delikt nastao u
međufazi pripremanja i dovršenja krivičnog dela.
 – radnja kojom se ulazi u kriminalnu zonu – započinje sa
umišljajem izvršenje KD ali ne nastupa posledica
 ELEMENTI:
1. Umišljaj (eventualni ili direktni, obuhvata obeležja KD i
posledicu)
2. Započeto izvršenje KD (izašao iz stadijuma pripremnih radnji i
ostvario jedno obeležje KD, kod višeaktnih dela započeo prvu
radnju, npr. prinude, )
3. Nedovršenost dela – nenastupanje posledice kod materijalnih
delikata (specifičnost krađe)
 Kada se učinilac kažnjava za
pokušaj ?
 UMIŠLJAJNO ZAPOČINJANJE IZVRŠENJA
DELA
 PROPISANA KAZNA (PET GODINA
ZATVORA ILI TEŽA KAZNA)
 AKO JE PROPISANA KAZNA ZATVORA
MANJA OD PET GODINA, SAMO KADA
ZAKON IZRIČITO PROPISUJE
KAŽNJAVANJE ZA POKUŠAJ
 Kako se učinilac kažnjava za
pokušano delo?
 KAZNOM PROPISANOM ZA DELO ILI
 UBLAŽENOM KAZNOM

!!! POKUŠAJ JE OSNOV ZA

FAKULTATIVNO UBLAŽAVANJE
KAZNE !!!
 Vrste pokušaja
 NESVRŠENI
 SVRŠENI
 !!!! POSLEDICA UVEK IZOSTAJE !!!
 KVALIFIKOVANI (umesto pokušanog k.d.
Ostvari biće drugog k.d.)
 NEPODOBNI (ZBOG NEPODOBNOG
SREDSTVA ILI PREDMETA RADNJE) –
OSNOV ZA OSLOBOĐENJE OD KAZNE
 POKUŠAJ

 SVRŠENI POKUŠAJ – kada je učinilac sa

umišljajem započeo i dovršio radnju KD,
ali je posledica izostala.
 NESVRŠENI POKUŠAJ – kada je učinilac sa
umišljajem započeo radnju KD, ali je ne
dovrši, pa se na taj način i ne steknu svi
uslovi neophodni za nastupanje posledice
k.d.
 POKUŠAJ – NEPODOBNI:
 1. S obzirom na sredstvo (puca iz prazne puške)
 2. U odnosu na objekt radnje (puca u mrtvog čoveka)
 POKUŠAJ – KVALIFIKOVANI: Započinjući radnju
težeg krivičnog dela ostvari obeležja lakšeg
krivičnog dela zbog posledice ili načina (pokušaj
ubistva – TTP, pokušaj TTP – opasna laka
telesna povreda) RAZGRANIČENJE: UMIŠLJAJ
 DOBROVOLJNI ODUSTANAK
 Potrebno da je D.O : DOBROVOLJAN & KONAČAN

 ZLATAN MOST, jer izvršilac može dovršiti delo, ali neće:

pokušao je izvršenje KD, ali je:
 dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvršenja
(ODUSTANAK OD NESVRŠ. POKUŠAJA)
 sprečio nastupanje posledice (ODUSTANAK OD SVRŠ. POKUŠAJA
- moguć samo kod temporalnih delikata)
 USLOVI:
 Dobrovoljnost autonomne odluke izvršioca
 Neopozivost odluke izvršioca
 Izostanak posledica.
 KRIVIČNOPRAVNO DEJSTVO
 Može se osloboditi od kazne
 Ako je pri dobrovoljnom odustanku ili stvarnom
kajanju dovršio neko drugo samostalno delo – za
to drugo delo se kažnjava
 OSLOBODITI SE OD KAZNE MOŽE I
SAIZVRŠILAC, PODSTREKAČ ILI POMAGAČ KOJI
DOBROVOLJNO SPREČI IZVRŠENJE KD
1. Dobrovoljni odustanak od svršenog
pokušaja
2. Dobrovoljni odustanak od nesvršenog
pokušaja ( uvek moguć )
 SAUČESNIŠTVO

 Ostvarenje kd od strane više lica

 IZVRŠILAC – samostalno izvršenje kd
 (SA)IZVRŠILAC – zajedničko
izvršenje kd
 PODSTREKAČ – zajedničko izvršenje
 POMAGAČ – zajedničko izvršenje kd
 USLOVI ZA POSTOJANJE
SAUČESNIŠTVA
1. Zajedničko delovanje u ostvarenju kd
(objektivni uslov)
2. Svest o zajedničkom delovanju
(subjektivni uslov)
 PRAVNA PRIRODA
SAUČESNIŠTVA
TEORIJA AKCESORNOSTI (zavisnosti)
Bez drugog saizvršioca nema
saizvršilaštva, bez izvršioca nema ni
podstrekavanja, pomaganja
- Dvostruka akcesornost- dva lica
- Kvantitativna akcesornost-dovršeno kd
- Kvalitativna akcesornost –kvalitet kd (sadržaj)
- Limitirana akcesornost - ostvarenje objektivnih elemenata
- Ekstremna (potpuna) akcesornost –ostvarenje kd sa opštim
obležjima
- Hiperekstremna akcesornost –ostvarenje svih okolosti kd
- Minimalna akcesornost – da se ostvare bitna obeležja kd
 SAIZVRŠILAŠTVO
 Izvršilaštvo – saizvršilaštvo (sličnost-razlike)
 Kada više lica učestvuje u izvršenju kd, na osnovu
zajedničke volje, preduzimajući zajedničke radnje
(dva lica odluče da ubiju treće, i zajednički mu
nanesu smrtonosne povrede.)
 Subjektivno – objektivno shvatanje (radnja,
svest)
 Teorija podele rada (dogovo o radnjama
izvršenja).
 Posredni izvršilac – nije saizvršilac (posredstvom
sile, pretnje).
 UČEŠĆE U RADNJI IZVRŠENJA (SA UMIŠLJAJEM ILI IZ NEHATA)
 DRUGA RADNJA, PREDUZETA SA UMIŠLJAJEM KOJOM SE BITNO
DOPRINOSI IZVRŠENJU DELA, PO ZAJEDNIČKOJ ODLUCI
TEORIJE O SAIZVRŠILAŠTVU
1. OBJEKTIVNE - radnja
2. SUBJEKTIVNE – svest
3. MEŠOVITE – radnja i svest
4. TEORIJA PODELE RADA- dogovor o
radnjam izvršenja
5. TEORIJA VLASTI NAD DELOM –presudna
uloga u izvršenju kd
 PODSTREKAVANJE
umišljajno navođenje drugog na
izvršenje kd
NAVOĐENJE NA IZVRŠENJE DELA, STVARANJE ODLUKE
KOD DRUGOG O IZVRŠENJU DELA
STVARANJE – UČVRŠĆENJE ODLUKE
 MOLBOM
 OBEĆANJEM ILI DAVANJEM POKLONA
 PLAĆANJE
 NAGOVARANJE
 SAVETOVANJE...
 VERBALNO ILI KONKLUDENTNIM RADNJAMA
Vrste podstrekavanja:
1. Neposredno - direktno

2. Posredno – preko drugog lica

3. Uspelo – proizvodi dejstvo (izvršenje kd)

4. Neuspelo – ne proizvodi kd
 KAŽNJAVNJE ZA
PODSTREKAVANJE
 Podstrekač je odgovoran SAMO ako je kd
učinjeno sa umišljajem, i ako je kd izvršeno
 Umišljaj podstrekača mora da obuhvati SVEST O
UZROČNOJ VEZI IZMEĐU RADNJE PODSTREKAVANJA I ODLUKA
PODSTREKAVANOG DA IZVŠI KD
 Kao da je (podstrekač) sam izvršio delo (u
granicama propisane kazne)
 NEUSPELO PODSTREKAVANJE: kada se
podstrekavanje odnosi na delo čiji je pokušaj
kažnjiv, podstrekač se kažnjava i kada delo nije
ni pokušano)
 POMAGANJE
umišljajni doprinos ostvarenju kd
Lice A nabavi pištolj licu B,znajući-neznajući zbog
čega licu B treba pištolj)
 DAVANJE SAVETA ILI UPUTSTAVA KAKO DA SE
IZVRŠI DELO,
 STAVLJANJE NA RASPOLAGANJESREDSTAVA ZA
IZVRŠENJE DELA,
 STVARANJE USLOVA ILI OTKLANJANJE
PREPREKA ZA IZVRŠENJE,
 UNAPRED OBEĆANO PRIKRIVANJE UČINIOCA,
SREDSTAVA, TRAGOVA ILI PREDMETA
PRIBAVLJENIH KRIVIČNIM DELOM
 VRSTE POMAGANJA
1. FIZIČKO-nabavka sredstava (pištolj,
lažni pečat)
PSIHIČKO-intelektualno (davanja
saveta)
2. NEPOSREDNO - lično
POSREDNO - preko trećeg lica
 VRSTE POMAGANJA
3. PRETHODNO – pre izvršenja kd
ISTOVREMENO – za vreme izvršenja kd
NAKNADNO – posle izvršenja kd (sportno,
jer je u pitanju prikrivanje kd, izvršioca)
4.NEČINJENJEM! – propuštanje dužnosti
(čuvar omogući da se izvrši kd)
ČINJENJEM - aktivna delatnost
 5. NEUSPELO POMAGANJE
 KAŽNJAVANJE POMAGAČA
(odgovara u granicama svog umišljaja)
 ONO ŠTO NIJE BILO OBUHVAĆENO
UMIŠLJAJEM, (EKSCES) NE PODLEŽE
ODGOVORNOSTI (kvalitativni (drugo)–
kvntitativni eksces (teže, lakše) kd u odnosu na
radnje pomaganja.
 POMAGAČ SE KAŽNJAVA KAZNOM PROPISANOM
ZA KRIVIČNO DELO ILI UBLAŽENOM KAZNOM
 NAJLAKŠA FORMA SAUČESNIŠTVA

!!! FAKULTATIVNI OSNOV ZA UBLAŽAVANJE

KAZNE !!!
 STICAJ KRIVIČNIH DELA
 Sticaj krivičnih dela potoji onda kada jedan
učinilac jednom radnjom, ili sa više radnji
učini više krivičnh dela za koja mu se
istovremeno sudi.
 Svrha ustanovljenja sticaja je u vezi sa
odmeravanjem kazne (za više samostalnih
KD, ili KD u sticaju)
 STICAJ KRIVIČNIH DELA
1. ISTOVETNOST UČINIOCA
2. DVA ILI VIŠE SVRŠENA ILI POKUŠANA
K.D.
3. DA ZA UČINJENA DELA NIJE IZREČENA
PRESUDA
4. DA SE ZA SVA UČINJENA K.D.
ISTOVREMENO SUDI
 VRSTE STICAJA

1. IDEALNI – jednom radnjom je učinio više

KD,
2. REALNI – sa više radnji je učinio više KD
za koja mu se istovremeno sudi.
3. HOMOGENI – sa jednom ili više radnji čini
ista ili istovrsna KD,
4. HETEROGENI – sa jednom ili više radnji
čini različita KD
 PRIVIDNI STICAJ
 PRAVNA KONSTRUKCIJA KOD KOJE
IZGLEDA DA POSTOJI VIŠE KRIVIČNIH
DELA U STICAJU, A NE POSTOJI
 VRSTE
1. PRIVIDNI IDEALNI = kada jednom radnjom
ostvari bića više KD, ali se smatra da je
učinjeno samo jedno KD
2. PRIVIDNI REALNI = kada preduzme više
radnji, ali ostvaruje samo jedno KD
 PRIVIDNI ( IDEALNI) STICAJ
1) specijalitet: kada je KD poseban oblik nekog drugog, opšteg KD
primenjuje se posebno KD (npr. iznuda kao poseban oblik prinude,
pronevera kao poseban oblik utaje, teško ubistvo kao teži oblik
ubistva)
2) supsidijaritet: kada je KD prethodni stadijum drugog KD, primenjiće
se norma samo ako nisu ispunjeni uslovi za drugo KD (npr. kažnjivo
pripremanje, kažnjiv pokušaj dela, pomaganje, podstrekavanje)
3) konsumpcija: kada je jedno KD sadržano u drugom (teže konzumira
lakše, ubistvo konzumira TTP, ukrade ključ kojim kasnije izvrši
provalnu krađu)
4) alternativitet: kada postoje dva oblika istog KD iste težine (ubistvo
na svirep i podmukao način),
5) inkluzija: prateće KD zanemarljive težine u odnosu na učinjeno
(oštećenje tuđe stvari kod ubistva).
 PRIVIDNI REALNI STICAJ
 Slučajevi zakonskog jedinstva više KD:
1. složeno KD
2. produženo KD
3. kolektivno KD
SLOŽENO KRIVIČNO DELO : biće KD sadrži
u sebi bića dva ili više KD (na primer,
razbojništvo: prinuda + krađa)
KOLEKTIVNO KRIVIČNO DELO: više
ponovljenih činjenja istog KD smatra se
jednim KD zbog posebnog psihičkog
odnosa učinioca prema vršenju tih KD (iz
navike, zanata ili zanimanja)
PRODUŽENO KD = u vremenskom kontinuitetu vrši ista ili
istovrsna KD koja se zbog najmanje dve okolnosti koji
ih povezuju pojavljuju kao jedinstveno KD
Zakonom zahtevane OKOLNOSTI:
1. Istovetnost oštećenog,
2. Istovrsnost predmeta KD,
3. Korišćenje iste situacije ili trajnog odnosa,
4. Jedinstvo mesta ili prostora,
5. Jedinstveni umišljaj učinioca
KOD KD UPRAVLJENIH PROTIV LIČNOSTI MORAJU BITI
UČINJENA PROTIV ISTOG LICA.
SISTEM KRIVIČNIH SANKCIJA
 KRIVIČNA SANKCIJA = ograničenje ili
uskraćenje određenih prava osuđenom
koje sud izriče u zakonito sprovedenom
postupku radi postizanja naročite svrhe
 OPŠTA SVRHA (čl. 4. st. 2): suzbijanje
dela kojima se povređuju ili ugrožavaju
vrednosti zaštićene krivičnim
zakonodavstvom
 ZABRANA IZRICANJA DECI
 VRSTE
1. Kazne
2. Mere upozorenja
3. Mere bezbednosti
4. Vaspitne mere (namenjene maloletnicima)
Mera oduzimanja imovinske koristi (mera koju KZ
ne navodi kao posebnu vrstu, ali je reguliše)
 RAZLIKE među vrstama sankcija:
 PRIRODA,
 SVRHA,
 UZRAST LICA PREMA KOME SE PRIMENJUJU