ПАРК ПРИРОДЕ

СИЋЕВАЧКА
КЛИСУРА Јована Јевтић
Маја Дулић
- Парк природе Сићевачка клисура налази се у источној Србији на територији града Ниша и
општине Бела Паланка. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља долина реке
Нишаве.
- Дуга је око 17 km.
- Клисура је подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон, и доњу
— Островичку клисуру.
- Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка клисура је
проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима.
- Сићевачка клисура је сиромашна водом, због
пропустљивости кречњака.
- На преласку кречњака у вододржљиве стене,вода избија на
пар места у облику мање-више снажних врела, која су
распоређена дуж обода Сићевачке клисуре.
- Река Нишава је најзначајнији водоток на подручју
Сићевачке клисуре у који се уливају њене леве притоке.
Хидроелектране „Сићево“ у Сићевачкој
клисури
- У флористичком богатству и разноврсности подручја, Сићевачка клисура се одликује присуством
68 регистрованих ендемских врста биљака, међу којима посебно место заузимају локални ендемити.
- Досадашње анализе су показале да три врсте, које насељавају клисуру, припадају категорији за
које се основано сумња да су ишчезле на другим територијама Србије.
- На подручју Сићевачке клисуре бројним истраживањима откривена су и значајна налазишта
мајчине душице, ртањског чаја (чубре), хајдучке траве, кантариона, клеке и других медоносних и
лековитих биљака
- Део терцијерне реликтне флоре Сићевачке клисур

- Наталија рамонда - Српска рамонда - Жалфија, кадуља

-Биљка Orobanche serbica 1885 је по први пут нађена у Сићевачкој клисури испод Плеша.
- На крашким, оголелим теренима клисуре расту и две врсте жедњака: Sedum album (бели) и Sedum
acre (жути), као и значајно присустна трњина Prunus spinosa.
◦
- Од дивљачи вредне помена у Сићевачкој клисури присутни су: зечеви,лисице и у задње време
шакал.Среће се ретко и дивља мачка, док је рис потпуно истребљен, иако је у литератури
забележено да су обронци Суве планине била његово станиште. У Нишави има видре,мада врло
ретко и све мање након редукције рибљег фонда на критичан ниво.
- Такође на простору Сићевачке клисуре има јазаваца,творова, ласица,јежева,кртица ,а од глодара
веверица,слепих кучића шумских и пољских мишева и пацова.
- Од гмизаваца треба поменути шумску корњачу,која своје станиште има на потезу Куновице. Змије
су заступљене са смуком,доста бројним поскоцима,шарком и у водотоковима Нишаве и њених
притока белоушком.

Змије заступљене на простору Сићевачке клисуре

- Шарка - Поскок - Белоушкa - Смук

- До сада је на подручју Сићевачке клисуре регистровано око 100 врста птица, од чега око 75
гнездарица. Врста која чини подручје међународно значајним је највећа сова на свету, буљина и
још 32 врсте ретких птица.
- Најзначајније, гнездарице наводе: осичар -грабљивице; сури орао,сиви соко, краткопрсти
кобац,орао змијар,лешинари; ћук,средоземна белогуза, црвеноглави сврачак, жутокљуна галица и
стрнадица камењарка, пољска јаребица,раније доста бројна јаребица камењарка,голубови
гривнаши и дупљаши,грлице— којих је све мање, гугутке,које као да потискују грлице,
креје,зелене жуне,детлићи,препелице,пољске шеве и у прелету за хладних зима уочена је појаве
дивљих пловака и гусака.

Део најзначајнијих птица у Сићевачкој клисури

- Сури орао - Јаребица камењарка - Сиви соко - Буљина