Успон државе Немањића

➢ Након смрти краља Бодина почетком 12. века почео је

да слаби утицај Дукље
➢ Дукља је слабила током 12. века и морала је да
призна врховну власт Византије
➢ У исто време долази до успона Рашке чији се владари
(велики жупан Вукан, некадашњи намесник
дукљанског краља и његови потомци Урош I, Урош II,
Деса) осамостаљују од дукљанског краља
➢ Током већег дела 12. века траје борба Угарске и
Византије за утицај у Рашкој
➢ Током овог периода рашки велики жупани су имали
унутрашњу самосталност, али су признавали врховну
власт визнтијског цара
➢ Према тадашњем обичају сваки члан (син) владајуће
породице добијао је део земље на управу - удеона
кнежевина
➢ Синови који су владали удеоном кнежевином носили
су титулу кнеза, а најстарији међу њима који је имао
врховну власт носио је титулу великог жупана (сви су
морали да буду потврђени од стране византијског
цара)
 Стефан Немања (1166-1196)
➢ Немања је био члан бочне гране владајуће рашке
породице
➢ Немањин отац био је Завида, а Немањина браћа
Тихомир, Страцимир и Мирослав
➢ Немањину удеону кнежевину чиниле су жупе Ибар,
Расина, Река + Дубочица (добио од цара Манојла)
➢ 1165. Тихомир, најстарији Немањин брат, постао је
велики жупан
➢ 1165. Немања се сукобио с браћом, те је био заточен,
али је успео да побегне
➢ 1166. Немања је поразио је брата Тихомира у бици
код Пантина (Тихомир погинуо)
➢ Немања је постао велики жупан 1166. и измирио се са
браћом Страцимиром и Мирославом, а ову промену на
рашком престолу прихватио је и цар Манојло
➢ 1171. приклонио се Венецији у византијско-млетачком
сукобу, те је цар Манојло предузео поход на Србију
➢ Немања је заробљен и у кавезу провозан улицама
Цариграда, па се потом измирио са царем Манојлом и
заклео се на доживотну верност
➢ Немања се држао заклетве све до Манојлове смрти
➢ 1182. Немања је у савезу са угарским краљем кренуо у
поход на Византијске територије
➢ Немањина освајања: Ниш и околина, Лаб, Липљан, Зета,
Котор + приморски градови
➢ 1189. у Нишу, дочекао немачког цара Фридриха
Барбаросу који се упутио у крсташки поход, понудио
му савезништво против Византије, Фридрих умро
током путовања у Свету земљу, те од савезништва
није било ништа
➢ 1190. византијски цар Исак Анђел поразио је Немању
у бици на Морави
➢ После ове битке Немања је признао врховну власт
византијског цара, али задржао већину освојених
територија
➢ Склопљен династички брак - средњи син Стефан
оженио се византисјком принцезом Евдокијом, и
одређен је за наследника
➢ Немања се повукао са престола 1196. и одредио је
средњег сина Стефана за наследника
➢ Замонашио се у манастиру Студеница као монах Симеон,
али 1197. придружио се најмлађем сину Растку (Сави) на
Светој гору
➢ 1198. добили су на управу стари и запустели манастир
Хиландар и обновили га, сада као српски манастир
➢ Немања је умро у Хиландару 1199, за време владавине
свог сина Стефана проглашен за светитеља (Свети
Симеон Мироточиви)
➢ Задужбине: Ђурђеви Ступови, Студеница,Хиландар
➢ Званична титула: велики жупан и самодржац све
српске земље и поморске
 Стефан Немањић (1196-1228)

➢ 1200. распао се брак са Евдокијом

➢ 1200. старији брат Вукан уз помоћ угарског краља
свргао је са престола брата Стефана
➢ 1205. уз бугарску помоћ Стефан је повратио престо,
али се сукоб наставио
➢ Коначно измирење браће одиграло се 1207. у
манастиру Студеница над моштима њиховог оца које
је донео њихов брат Сава
➢ Успостављањем култа Светог Симеона, Стефан је
учврстио углед династије
➢ 1204. Цариград је пао под налетима крсташа,
Византија се распала на неколико држава
➢ Венеција постаје изузетно утицајна, те се Стефан
окреће овој држави, склапа брак с Аном Дандоло
➢ Од папе затражио краљевску круну, крунисао га
папски легат 1217.
➢ Краљ све српске земље и поморске
➢ 1219. - мисија Саве у Никеји, српска црква добија
аутокефалност (независност), Сава први
архиепископ
➢ Седиште у Жичи, где је крунисао брата сада по
православном обреду
➢ После 1243. седиште СПЦ премештено у Пећ
➢
➢ Краља Стефана Немањића наследио је најстарији син
Стефан Радослав (1228-1233), који је био зет моћног
епирског цара Теодора Анђела
➢ Прогрчки оријентисан изазвао је незадовољство српске
властале
➢ Положај му је уздрман након пораза његовог таста 1230. у
бици на Клокотници од стране бугарског цара
➢ 1233. свргнут са престола, а на његово место дошао
средњи син краља Стефана Немањића, краљ Стефан
Владислав (1234-1243)
➢ Стефан Владислав био је зет бугарског цара Ивана Асена
➢ Владислав је блиско сарђивао са стрицем Савом
➢ Када је Сава умро у Бугарској при повратку из свете земље,
Владислав је пренео његове мошти у своју задужбину
 Краљ Стефан Урош I (1243-1276)
➢ Провала Монгола у Бугарску оставила је Владислава
без бугарске заштите
➢ Против њега се побунила властела и изабрала је
1243. за краља, најмлађег сина Стефана Немањића,
Уроша
➢ Урош се оженио Јеленом (Анжујском), рођаком
моћне француске племићке породице
➢ Довео је немачке рударе, Сасе (Саксонце) који су
значајно унапредили рударство у Србији и донели
привредни успон који ће Урошевим наследницима
омогућити велике војне походе
➢ У сукобу са угарским краљем 1268. Урош је заробљен
те је морао да пристане на угарске услове мира
➢ По мировном уговору уговорен је брак Урошевог
сина, Драгутина и угарске принцезе Каталине,
Драгутин је добио титулу младог краља и одређен је
за престолонследника
➢ Урош је такође сину морао дати одређену област на
управу, што је он одлагао
➢ Драгутин се уз угарску помоћ побунио против оца и
победио га у бици код Гацка 1276. и постао краљ
➢ Сопоћани - задужбина краља Уроша
➢ Градац - задужбина краљице Јелене Анжујске
Држава Немањића на
врхунцу моћи
 Краљ Стефан Драгутин (1276-1282)
➢ Ослањао се на Угарску, спремао поход на византијске
области
➢ Приликом лова пао с коња и доживео тешку повреду ноге
➢ Због неспособности да влада сазвао сабор у Дежеву 1282.
➢ На сабору Драгутин се одрекао престола у корист млађег
брата Милутина, са тим да Милутина након смрти
наследи неко од Драгутинових синова
➢ Драгутин је задржао на управу област на северу која се
проширила када му је таст, угарски краљ дао на управу
Мачву са Београдом, а уз помоћ Милутина припојио је и
бугарске области Кучево и Браничево
➢ Овим просторима владао је до смрт 1316. када је угарски
краљ узео натраг своје земље, а Милутин своје
 Стефан Урош II Милутин (1282-1321)

➢ Од ступања на престо Милутин је водио агресивну

полтику према Византији
➢ После вишегодишњих сукоба и пограничних чарки
Милутин је освојио Скопље и велику скопску област
➢ Цар Андроник II желео је да склопи мир и осујети
даља Милутинова освајања, мир је склопљен 1299.
➢ Према овом миру Милутин је требао да се ожени
визнтијском принцезом, а да му се освојене
територије дају као мираз
➢ Син из тог брака морао је да наследи престо
➢ Пошто је царева сестра одбила да се уда за
Милутина, избор је пао на шестогодишњу цареву
ћерку Симониду
➢ Овај споразум изазвао је рат око наследства између
Милутина и Драгутина (1301-1312) из којег је као
победник изашао Милутин
➢ Пошто са Симонидом није имао деце, одредио је свог
сина из ранијег брака, Стефана за наследника,
крунисао га за младог краља и дао му на управу
Зету
➢ Задужбине краља Милутина - Грачаница, Старо
Нагоричино, Богородица Љевишка
 Краљ Стефан Урош III Дечански (1221-1231)

➢ Подстакнут властелом Стефан се побунио против

Милутина, али га је отац поразио, наредио да га
ослепе и прогнао у Цариград
➢ Ипак Стефан није у потпуности изгубио вид, те се
након смрти Милутина изборио за српски престо
➢ Стефан Дечански умешао се у сукоб око
византијског престола где је подржао Андроника II
у борби против његовог унука Андроника III
➢ Из овог сукоба је као победник изашао Андроник III
који се удружио са бугарским царем Михаилом
Шишманом како би казнио Стефана Дечанског
➢ Стефан је одлучио да изведе превентивни напад на Бугаре
како би спречио спајање бугарске и византијске војске
➢ Стефан је нанео тежак пораз Бугарима у бици код
Велбужда 1330.
➢ У овој бици се својим умећем истакао млади краљ Стефан
Душан
➢ Властела разочарана попустљивим односом краља
Стефана Дечанског према Бугарима и жељна освајања
подсткла је младог краља Душана на побуну
➢ Душан је 1331. збацио оца са престола и заточио га у
Звечану, где је Стефан Дечански највероватније
задављен по Душановом наређењу
➢ Задужбина краља Стефана Дечанског - Високи Дечани