Метода је, за оне који желе бити што једноставнији и јаснији ,,пут” у настави

којим се стреми неком циљу и постиже одређени резултат. Раденко Круљ, у

својој Дидактици, је сагласан са Т. Т. Продановићем и сматра да се ,,наставне
методе могу дефинисати као научно – верификовани начини и поступци рада
наставника (стручњака) и ученика (учесника) у наставном процесу, којим се
обезбеђују оптимални услови за рационалну и ефикасну наставу.

,,Метода је најбољи пут и начин којим учесници у процесу

поучавања, учења и наставе делују на остваривању
циљева и задатака васпитања и образовања, пре свега у
овладавању садржајима образовања користећи
стандарде, средства и објекте образовања”
С. Шеховић
 -NASTAVNE METODE-

METODA USMENOG IZLAGANJA

Pojam i značaj

 Metoda usmenog izlaganja ili MONOLOŠKA METODA

Najpogodnija je kada treba:

-izložiti činjenice
-Izvući zaključke
-dati predlog
-opisati psihička stanja, osećanja, događaje
Oblici metode usmenog izlaganja

 Akademsko predavanje
 Pripovedanje
 Opisivanje
 Objašnjenje
 Obrazloženje
Prednosti i nedostaci monološke metode

PREDNOSTI
RACIONALNO I SISTEMATIČNO IZLAŽE
NASTAVNI SADRŽAJ
IZLAŽE GRADIVO KOJE SE NE MOŽE
NEPOSREDNO POSMATRATI
NEDOSTACI
DOVODI DO VERBALIZMA U NASTAVI
UTIČE NA MISAONU PASIVIZACIJU UČENIKA,
NEMA SAMOSTALNOG RADA

NASTAVNIK UTIČE POZITIVNO NA NEMA POVRATNE INFORMACIJE- FEEDBACK

EMOCIONALNU KLIMU U ODELJENJU

EKONOMIČNA-IZLAŽE SE DOSTA PRILAGOĐENA JE PROSEČNOM UČENIKU

INFORMACIJA ZA KRATKO VREME
NADOKNAĐUJE ODSUSTVO SAVREMENIH
NASTAVNIH SREDSTAVA
 Metoda ilustrativnih radova

- Metoda u kojoj se postavljeni

zadaci ostvaruju crtanjem
Primena crteža u nastavi (prema Vladimiru Poljaku)

Sadržaj koji se prikazuje Primena u nastavnom procesu Osnovna karakteristika

crtežom
Grafički znakovi Kartografski znaci, znaci u fizici, znaci u Jednostavno i kratko
građevinarstvu obaveštenje
Grafički simboli Iskazivanje simbola( gavran-nesreća, Iskazuju se pojmovi,
mrav-marljivost...) misli, osećanja
Geometrijski crteži Pravac, dužina, geometrijska slika ili Matematička preciznost
telo, tehnički crteži
Crtež koji označava Dijagrami (statički podaci) i grafikoni Prikazivanje
kvantitativne odnose (dinamički podaci) kvantitativnih odnosa
Šeme Vežbe u fizičkom vaspitanju, struktura Iskazuje strukturu
mašina, materija... predmeta, tok procesa
Crtanje na osnovu Prikazivanje predmeta ili njegovog dela Iskazivanje posmatranog
predmeta oblika
Konkretizacija Prikazivanje pojmova i njihovih odnosa Očigledno prikazivanje
apstraktnih pojmova apstrakcija
Ilustrovanje fabule Prikazivanje sopstvenih doživljaja ili Likovno iskazivanje
radnje iz književnih tekstova događaja
Prednosti i nedostaci metode ilustrativnih radova

PREDNOSTI

Pojednostavljeno prikazuje složene procese i pojave

Prikazujemo samo bitne odlike nekog predmeta

Neke procese uspešnije sagledavamo nego “uživo”

Na crtežima se lakše uočavaju unutrašnje strukture (Sunčev sistem)

Angažuje se čulo vida

Osamostaljuje učenike i podstiče ih da stvari prikazuju grafički

 NEDOSTACI

Ne mogu se objasniti apstraktni pojmovi, osećanja

Potreban je viši nivo apstraktnog mišljenja da bi se razumele šeme

Rasipa se pažnja na složenim crtežima

Crtanje na času oduzima vreme

Crtež nije sam dovoljan pa je potrebno usmeno ili pisano objašnjenje

METODA RAZGOVORA
 Dijalog (grč. dialogos)- razgovor u dvoje

Metoda razgovora je takva metoda u kojoj se nastavni

zadaci ostvaruju u obliku pitanja i odogovora, razgovoru
nastavnika sa učenicima ili u obliku rasprave.

U nastavi se najčešće koristi prilikom ponavljanja,

uvežbavanja, proveravanja znanja, ali i kod obrade novih
sadržaja u ukoliko kod učenika postoji iskustvo u vezi sa
novim nastavnim sadržajem.
 FAZE U RAZVOJU DIJALOŠKE METODE

• Sokratovski razgovor- paradoks “znam da ništa ne

znam”, a zatim “majeutika” (babička veština)
• Katahetički razgovor- razgovor u kome se na unapred
pripremljena pitanja moraju dati unapred pripremljeni
odgovori (pravila, definicije, zakoni, formule...)
• Heuristički razgovor- nastavnik pomoću razvojinih
pitanja podstiče učenike da na osnovu prethodnih znanja
samostalno zaključuju i savladavaju nove sadržaje.
 KLASIFIKACIJA RAZGOVORA
 RAZGOVOR U NASTAVI-tematski jasno određen,
usmeren ka odgovarajućem cilju, logički strukturisan.

Strogo kontrolisan razgovor Slobodan nastavni razgovor

 PITANJA U NASTAVNOM PROCESU

Pitanje je jezički oblik u kome se traži neka

informacija. Sadržinom pitanaj određuje se
karakter mišljenja onog ko pita, a po tome kako
pita i njegova misaona dubina.

Funkcija pitanja
• Podstiče misaonu aktivnost učenika

• Usmerava učenikovu misaonu aktivnost

• Proverava postignuto znanje

• Učenika zadržava na bitnome

 VRSTE PITANJA

1. Afirmativno pitanje- “Već je počela kiša?”

2. Alternativno pitanje-”Da li je kuća s leve ili desne
strane?”
3. Aperceptivno pitanje-traži da se iznese svoje zapažanje
i shvatanje nekog predmeta “Da li biljke čuju?”
4. Apsolutno (kategoričko) pitanje- od upitanog se traži da
potvrdi ili odrekne neki iskaz “Da li je ova knjiga
interesantna?”
5. Besmisleno pitanje- nepravilno postavljeno pitanje na
koje se ne može odogovoriti “Koliko ima zvezda?”
6. Da –ne pitanje- “Da li imaš telefon?”
7. Indirektno (posredno) pitanje- “Jesi li pravila kolače
danas?”
8. Jednoznačno (određeno) pitanje- “Koje godišnje doba
nastupa nakon leta?”
9. Kaverzno (pogrešno) pitanje- “Zašto je senka najduža u
podne?”
10.Pomoćno pitanje- pitanje koje se postavlja kada učenik
nije odgovorio na prvo, kojim ga upućujemo na odgovor i
pomažemo mu.
11.Razvojna (dijalektička) pitanja- niz pitanja u kojima
učenik treba da zapazi odgovarajući podatak i da na
osnovu njih dođe do nekog zaključka.
12. Retoričko pitanje- izlagač postavlja sam sebi i na njega
daje odgovor.
13. Skraćeno pitanje- svedeno na jednu reč “Imenice?”,
“Zamenice?”, “Brojevi?”
14. Sugestivno pitanje- upitanome se sugeriše odgovor “Da
li reka Raška protiče kroz Novi Pazar?”
15. Složeno pitanje- “Šta je krava, gde živi, ko je gaji?”
16. Višeznačna pitanja- pitanja na koja se može dati više
različitih odgovora “Šta je kosa?”
Nastavne metode

METODA DEMONSTRACIJE
demonstratio- (lat.) pokazivanje, dokazivanje,
eksperimentisanje

Nastavnik demonstrira učenicima: predmete, modele,

makete, crteže, slike, ali i pokrete, radnje, procese...

POSMATRATI- ne samo gledati već i uočiti

Angažuje se više čula a ne samo vid-čulno saznavanje

Proces percipiranja (opažanja) i mišljenje
Uspešna demonstracija zahteva:
-Pravi objekat posmatranja
-Usmeravanje učeničke pažnje na bitne elemente
-Podsticanje učenika na razmišljanje
Vinsent Okonj zahteva da demonstracija bude takva:
-da svi učenici mogu dobro razgledata prikazani
predmet
-da se predmet percipira što većim brojem čula
-da se pripremom demonstracije i pitanjima obezbedi
da najjači utisak ostave najbitnije činjenice
-da se stvari posmatraju ne statički nego u delovanju
Oblici i način rada

Vladimir Poljak razlikuje:

*demonstriranje statičnih predmeta
*demonstriranje dinamičnih prirodnih pojava
*demonstriranje aktivnosti

Nikola Filipović demonstracije klasifikuje

na pokazivanje:
pokreta, radnih operacija, organizacije
života i rada ljudi, dinamičnih prirodnih
pojava, mašina i složenih tehničkih uređaja,
eksperimenata i pokazivanje pomoću filma,
televizije, radija, gramofona, magnetofona
Prednosti/nedostaci
metode demonstracije
*Omogućava učenicima da
stiču znanja perciptivnim
doživljajem
* Čulni doživljaj više
angažuje učenika pa su
znanja trajnija
* Razvija se sposobnost
posmatranja i zapažanja
* Razvijaju se misaone i
govorne sposobnosti učenika
*Može se primeniti u svim
etapama nastavnog procesa
* Pojmovi, sudovi, zaključci i
sve apstraktne kategorije ne
mogu se saznavati
pokazivanjem
* Neke objekte je nemoguće
pokazati
* Neki objekti su neprikladni
za pokazivanje zbog veličine
ili određenih zdravstvenih
razloga
* Pokazivanje i posmatranje
nisu dovoljni bez tumačenja i
usmenog objašnjavanja
Efekti memorisanja sadržaja u zavisnosti
od broja angažovanih čula:
-čitanje- 10-15%
-slušanje predavanja- 20%
-posmatranje- 30-35%
-Posmatranje+slušanje- 50%
-Audiovizuelna percepcija i motorne
aktivnosti- 90%
Наставне методе

Метода лабораторијских радова

 Лабораторијски рад
,,Лабораторијски рад подразумева
симулацију одређених процеса и појава
на одабраном и, пре свега, довољно
репрезентативном узорку“

Широка примена у науци и у настави са

могућношћу вредновања и исказивања
добијених резултата и великим
количником сигурности.
 Шта подразумева
лабораторијски рад ?

 Лабораторијски рад – рад свих

ученика у исто време, претежно са
истом опремом, код истог наставника
у посебно опремљеним условима за
проучавање, при чему ученицима
стоје на располагању средства,
инструменти, технологија поучавања
и учења, као и наставник.
 Облици лабораторијског рада

1.Ученици раде исто, на истим задацима, са

истим инструментима.
2.Сваки ученик ради на посебном, свом
задатку.
3.Прилагођавање задатака одређеним
скупинама ученика
 ЕКСперимент у поучавању,
учењу и настави
 Понекад се обрађује као посебна, самостална и специфична
метода рада.

 Понекад се обрађује под синтагмом ,,лабораторијски

експеримент“ (М.Вилотијевић, 2001)

 Њиме се настоји постићи што природније манифестовање

неких одабраних појава, вештачким поступком изазваних, тако
да се о њима може судити као да су у природном амбијенту.

 У школи се јавља у облику ПРОБЕ, ПОКУШАЈА и ОГЛЕДА.

 ФАЗЕ сваког лабораторијског рада

а) избор садржаја
б) Одређивање циља рада;
в) припремање рада;
г) извођење рада;
д) давање упутстава и контрола у току рада;
ђ) вредновање остварених резултата
Комбинације и иновирања
употребе наставних метода

- Важност правог избора наставних

метода;
- Избегавање импровизација и
неприпремљености за примену
наставних метода;
- Комбинација метода уз већу или
мању доминантност једне методе;
- Дидактичка и методичка култура
PREDNOSTI NEDOSTACI
Zadovoljava zadatke očiglednosti Zahteva da škola bude dobro
i omogućava plansko posmatranje opremljena nastavnim sredstvima
predmeta
Maksimalno aktivira učenike Zahteva temeljnu pripremu
nastavnika i učenika
Podstiče interesovanje učenika Nije pogodna za primenu složenih
za prirodne pojave i procese procesa
Razvija samostalnost i Ne sme se primenjivati u opasnim
samopouzdanje učenika eksperimentima
Doprinosi razvijanju svesne Nije ekonomična, jer traži dosta
discipline i odgovornosti vremena
Znanja su dublja i trajnija

Doprinosi razvoju spretnosti,

veština i navika
 Класификација по сродности и
могућности комбиновања

Према Тихомиру Продановићу:

- Вербално - текстуалне методе;

- Илустративно–демонстративне;
- Експериментално-лабораторијске;