Хијеронимус Бош

Хијеронимус Бош
се сматра једним
од најзначајнијих и
најзапаженијих
представника ране
холандске школе.
Познат је по својим
представама
фантастичних
елемената,
пејзажима
препуних детаља,
као и религијским
темама и сценама.
• Јероен ван Акен (Око 1450 – 1516. )
• ''Bosch'’ (Хертогенбош )
• члан Братства свете Девице (веома поштована
религиозна група)
• у сликама обрађује религиозне мотиве: страшни суд,
пакао, смртне грехове итд.
• први сликар пејзажа расположења – верно
представљање пејзажа у којем је смештено мноштво
различитих ликова и фантастичних бића
• средњовековни илуминирани рукописи (по начину
приказивања сцена) и готика (по начину приказивања
људске фигуре и симболизму)
• потписао само 7 својих дела
• на његов рад су се угледали Хуан Миро, Макс Ернст и
Салвадор Дали
• 3 периода стварања: рани (1470 – 1485), средњи (1485
– 1500), касни (1500 – 1516)
• 20 сачуваних дела само из средњег и касног периода
(технике: темпера или уље на дрвету или платну )
• пуно диптиха и триптиха (од којих је 8 очувано у
целости)
• Филип II од Шпаније је након Бошове смрти сакупио
већину његових дела, међу којима је и Врт земаљских
уживања. Та дела се данас налазе у Музеју Прадо у
Мадриду.
• једно од најранијих дела:
Поклоњење мудраца
• слика настала у периоду 1470 -
1480. године
• карактеристичан јак ефекат
перспективе на слици и
употреба златних листића што
није било уобичајено за
уметност Бошa
• Једно од најпознатијих дела раног
периода: Ecce homo
• ,,Ево човека” – речи које је изговорио
Понтије Пилат након што је приказао
бичеваног Христа са круном од трња, пре
распећа
• слика настала у периоду 1475-1485.
Ecce homo, каснија
верзија слике са истом
темом око 1490.
• Један од ранијих
триптиха Боша:
Богојављење
1485 – 1500,
• намењено
катедрали у
Хертогенбошу
• Затворени триптих, grisaille
(сивило), Миса светог
Грегорија, око 1495. године,
рам око олтара се састоји од
сцена из живота Исуса Христа
• леви панел: свети Петар са мудрацем, свети Јосиф који загрева
Исусове пелене у позадини, десни панел: света Агнеза са
мудрацем, сцена у позадини: медвед и вук нападају људе,
централни панел: поклоњење мудраца - Балтазар, Меликар и
Гаспар дарују поклоне Богородици са Христом, необичан елемент
овог панела је полуголи човек у позадини који се тумачи као
симбол јереси или антихрист.
Страшни суд, триптих, око 1482.
Затворени триптих, лева страна:
свети апостол Јаков у ходочашћу,
десна страна: свети Баво,
покровитељ Фландрије који
помаже сиромашнима
• Страшни суд, триптих, око 1482, леви панел: Еденски врт,
приказан је Бог на небу који избацује побуњене анђеле из раја, а
они се претварају у инсекте, испод је приказана Ева у искушењу
од стране змије, а у подножју панела Бог ствара Еву из Адамовог
ребра, централни панел: Страшни суд, Христ Судија окружен
Богородицом и апостолима на јарко плавом небу, остатак панела
је јако таман, у контрасту са горњим делом, и ту су приказане
различите монструозне звери Пакла, десни панел: наставак сцена
средишњег панела, приказане су зле звери, сцене мучења,
доминира пламен, а у центру је Сатана који прима проклете
душе.
• Страшни суд, oкo
1486. године
• Страшни суд, oko 1486. године. Питање ауторства још увек
отворено, триптих се налази у Брижу. Неоспорно је да ово дело
веома подећа на истоимени триптих из Беча 1482. године, леви
панел: Рај, централни панел: Исус Христ на небу који суди
грешницима, десни панел: Пакао. Упркос томе такође је
неоспориво да леви панел подсећа нас на Врт уживања –
настанак света , пејзаж у даљини, централни панел- Страшни суд
нас подсећа на Музички пакао у доњем појасу (харфа на којој је
разапет човек...) Христос постављен у кругу стоји на глобусу у
улози Страшног суда изнад мучења грешних душа због
почињених грехова. Десни панел алудира на слику која је
представљена на десном панелу триптиха Кола сена и као и тамо
асоцира нас на идеју пакла, што представља један вид сликарске
традиције Боша, пакао десно, рај – лево. Затворени триптих
приказује сцену крунисања Исуса Христа круном од трња и
урађен је техником сивила -гресај, али је слабо очуван
Врт земаљских уживања (1450- 1516)
• Стварање светa
• Најпознатији његов триптих је Врт земаљских уживања. На
левом панелу приказан је рајски врт са Адамом и Евом и
мноштвом чудесних животиња. Бог је нетрадиционално приказан
у младоликом облику. На средњем панелу је панорама
земаљског живота са бројним обнаженим фигурама,
преувеличаним воћем и огромним каменим формама. Трећи
панел приказује пакао, место вечног мрака и проклетства свих
грешника. Нагост људских фигура овде је изгубила еротску ноту
која је сугерисана на централној слици јер је надглашена
креативним начинима мучења. Када се спољне плоче заклопе
приказује се четврта слика у grisaille техници, која представља
стварање Земље.
Ношење крста, и
на позадини исте
слике - Христ као
дете (око
1480.године)
Ношење крста,
1505 – 1507
Свети Јероним у
молитви (око 1482.
Године)
Свети Јован Крститељ
у дивљини, 1489
Свети Кристофер носи Исуса
Христа, 1490-1500
Распеће Христово
(1480 – 1485 )
Крунисање Христово,
1495-1500.
Путник, око 1500.
године, претпоставља
се да је био део
диптиха или триптиха
Распеће свете
Јулије, око 1497
године
• Распеће свете Јулије,- ЈУЛИЈА КОРЗИЧКА ИЛИ ЛИБЕРАТА ћерка
паганског краља, око 1497 године, распеће је приказано у центру,
а на левом и десном панелу су приказани градови, лево: град у
пламену са пустињаком – Св Антоније, у првом плану, десно:
лука, грађевине и потопљени бродови са монахом који показује
на централно збивање и војником у првом плану
Maђионичар, око 1530. Године
Смрт проклетог, вероватно део
једног од диптиха или триптиха
Свадба у Кани
• Вађење камена лудила,
око 1494. године
• Сечење камена или Вађење камена лудила, око 1494. године.
Сцена је кружног облика, позиционирана у умирујући пејзаж.
Главни лик је лудак који је везан за столицу, док му квази лекар
(са крчагом око струка и левком на глави) сече скалп и вади
камен лудости симоличан узрок свих зла, из отворене ране
неочекивано излази цвет. Монахиња и монах уместо да умире и
охрабре жртву скалпирања, они се забављају, монах држи крчаг,
док се монахиња забавља са књигом на глави. Значење сцене
објашњено је натписом на слици који говори:,, Но, маестро,
пожурите са тим каменом ван, име ми је Луберт Дас.“ Луберт је
надимак који се давао глупим људима, те ово дело представља
уметникову побуну против глупости и лаковерности које стварају
идеалне прилике за преваранте да се окористе и зараде- кеса са
новцем крај везаног лика у средини композиције.
Седам смртних
грехова: понос,
похлепа, пожуда,
завист, прождрљивост,
бес и лењост и четири
последње ствари: смрт
грешника, страшни
суд, пакао и слава ,
око 1500, дуго се
расправљало да ли је
слика Бошова или
неког од његових
следбеника
Смрт Тврдице- око 1494.године,
• Тврдица не може да се одупре земаљским искушењима и посеже
за кесом злата коју нуди демон испод завесе, док Смрт гледа са
врата и чека да устрели грешника, а анђео са његове друге стране
указан је светлошћу која са прозора га обасјава преко распећа.
Смрт и анђео представљају 2 избора, мали демони вире са свих
страна, у првом плану вероватно Тврдица какав је некад био,
здрaв, такође се предпоставља да је био зеленаш, имајући у виду
оружје у првом плану и новац у шкрињи, не у залагаоници.
Брод лудака, део
некадашњег триптиха,
око 1500
• Брод лудака, део некадашњег триптиха, око 1500, брод лудака је
симбол људског незнања и трагедије људског постојања, приказ 9
особа у барци и 2 у води, приказани људи необуздано играју и
певају, у заносу су док нико не обраћа пажњу на брод, нити
управља њиме, брод лудака је у ствари део читаве флоте која
путује ка рају за лудаке.
Визије будућности, полиптих, с лева ка десно: пад проклетих, пакао,
земаљски рај и успон блажених
 Пакао и
поплава, диптих,
први панел:
сцена
избацивања
анђела из Раја,
други панел:
приказ Нојеве
барке .
• Друга страна
диптиха, ђаволско
опседање
човечанства
Искушење светог
Антонија, око 1501,
затворени триптих,
лево: сцена
хапшења Исуса
Христа, десно:
ношење крста
• Искушење светог Антонија, око 1501, прича о менталним и духовним
мукама које трпи свети Антоније Велики, један од најистакнутијих
пустињака Египта, популарна тема, леви панел: лет и пад светог
Антонија, централни панел: његова искушења, у центру је светац који
размишља и показује руком ка својој ћелији у разрушеном торњу где је
приказан минијатурни Христ разапет на крсту као симбол истинске
жртве, у позадини је приказан град у пламену и демонске групе људи
око централне сцене светог Антонија, десни панел: контемплације
светог Антонија, у првом плану нага жена - симбол луксуза, поред свеца
патуљак - симбол незаинтересованости и неодлучност људи, у првом
плану су приказана последња искушења - сто са хлебом и вином и
голим демонима около.
Триптих кола сена,
1516
• Триптих кола сена, 1516, по сценама сличан Врту уживања, леви
панел: стварање Еве, сцена првог греха, анђео избацује Адама и
Еву из Еденског врта, средишњи панел: коло сена које је
окружено људима који чине различите грехе (за разлику од Врта
уживања где преовлађује приказивање греха пожуде), Исус Христ
је приказан на небу, кретање грешника ка Паклу који је приказан
на трећем панелу.
• Затворени триптих, сцена
путника
Испосници,
триптих, 1493
• Испосници, триптих, 1493, јако оштећен рад, претпоставља се у
пожару, последице се посебно виде на централном делу у
приказу неба и пејзажа, сваки панел приказује по једног
испосника, на највећем је приказан свети Јероним у пустињи који
клечи и моли се, део пред којим се моли је олтар који личи на
остатке римског саркофага, свуда око њега су симболи зла
(скелет, монструозне животиње), леви панел: свети Антоније у
ноћном пејзажу, десни панел: свети Жил који се моли у пећини,
убоден стрелом.
Хвала на пажњи!

• Марија Пешевски
• Наташа Ераковић
• Марија Марковић
• Луна Петровић