Otac analitičke

geometrije i  filozof Rene Dekart

Introdukcija

Rene Dekart je bio Francuski filozof, matematičar i

naučnik. Nazvan ocem moderne zapadnjačke filozofije, veći deo
kasnije zapadnjačke filozofije odgovor je na njegove spise koji se
pomno proučavaju do danas. Rodom iz Kraljevine Francuske,
proveo je oko 20 godina (1629–49) svog života u Holandskoj
republici, nakon što je neko vreme služio u vojsci holandskih
država Mauricea od Nassaua, princa Oranskog i državnog okruga
Sjedinjenih provincija.
Dekart je rođen u mestu La Haie en Touraine (danas
Dekart, Indre-et-Loire), Francuska, 31. marta 1596.
Kada je imao godinu dana, njegova majka Jeanne
Brochard umrla je nakon pokušaja da rodi drugo dete
koje je takođe umrlo. Njegov otac Joachim bio je član
parlamenta Bretanja u Rennesu. Rene je živeo sa
svojom bakom i svojim stricem.

Kuća u kojoj je Rene rođen u mestu La

Haie en Touraine
Matematičko
 nasleđe

 U matematici njegov doprinos leži uglavnom u geometriji,

zato je danas poznat kao otac analitičke geometrije. Njegovo
glavno dostignuće bilo je premošćavanje jaza između algebre
i geometrije. Stoga je široko cenjen kao prvi matematičar koji
je postavio temelje moderne geometrije što je rezultiralo
razvojem analize i računa. Što se tiče algebre, on je detaljno
objasnio kako se jednačine algebrike mogu izraziti i objasniti
upotrebom geometrijskih oblika.

Grafikon dekartovih koordinata, koristeći

Reneove izumljene ose X i Y.
Uticaj na
Njutnovu matematiku

 Dekart je imao najviše uticaja od svih na

mladog Njutna, i ovo je nesumnjivo jedan
od najvažnijih Dekartovih doprinosa.
Njutn je nastavio Dekartovljev rad na
kubnim jednačinama, što je oslobodilo
subjekta iz okova grčke perspektive
Filozofija
i DRUGA DELA
 Pojam
urođenih ideja
 Racionalizam se definiše kao metodologija
ili teorija u kojoj kriterijum istine nije čulni
već intelektualni i deduktivni
 Racionalizam se može steći
apriornim sredstvima.
 Dekart je naglasio važnost apriornih ideja i
argumenata u uspostavljanju istinskog
znanja na čvrstim osnovama
Problem skepticizma u
epistemologiji 

 Znanje nije moguće zbog činjenice da svo

znanje ostaje neizvesno. 

 Nijedno znanje nije definitivno. 

 Nijedno znanje se ne može opravdati

Dekartova metoda

 Prava prekretnica dogodila se

10. novembra 1619. Otkrio je da
može sumnjati u gotovo sve. 
 Dekart tvrdi da je takođe razvio
niz naučnih principa koji su mu
omogućili da dođe do mnogih
otkrića.
Dekartova četiri
pravila

 Prvo pravilo je da nikada ni u šta

ne verujete, osim ako ne znate da
je to istina.
 Pravilo dva je da se svaki problem
analizira na onoliko delova koliko
je potrebno za rešavanje problema.
 Pravilo treće je pronaći najlakše
rešenje i raditi sve do najtežeg.
 Pravilo četiri je navođenje svih
mogućih detalja problema.
Dekartova
filozofija
   Primer: kada vidimo predmet koji je daleko, čini se da je
manji.
 Informacije koje dobijamo kroz naš osećaj nisu uvek tačne.

Meditacija 1 – Postojanje svih stvari

 Meditacija 2
         Apsolutna sigurnost

 Pokušao je da izrazi apsolutnu

sigurnost putem svoje fraze:
„Mislim, dakle jesam".
 To uključuje verovanje da imam telo
sa čulnim organima. „Ne", jer se
uverio da su njegova uverenja
netačna, a onda mora postojati
ubeđivanje „ja“.
 Meditacija 3
      Postojanje Boga

 Ležerni princip: Da nešto ne može

nastati ni iz čega. 
 P1: Imam jasnu predstavu o Bogu
(najsavršenije biće: beskonačno,
večno, svemoguće, dobrodušno).
 P2: Uzrok mora biti barem toliko
stvaran koliko i njegov efekat. 
 C: Ova ideja o Bogu (P1) ne može
biti nesavršena za mene (P2).
Njegov uzrok mora biti Bog veći.
Dakle, Bog postoji.
  Bog formalno nije proširena stvar,
već stvar o kojoj se razmišlja.
  Prosudba je sposobnost uma, koja je rezultat interakcije volje i
intelekta. 

 Kada naša volja za donošenjem odluka premaši sposobnost

razumevanja, nastaje greška.

Meditacija 4 – Mogućnost greške

Kraj i ostali spisi
 1. Diskurs o metodi 
 2. La Geometrie 
 3. Strasti duše 
 4. Pravila za usmeravanje uma 
 5. Musicae Compendium 
 6. Meditacije i drugi metafizički spisi 
 7. Traktat o čoveku i još 18 takvih knjiga.