КРАШКА ЕРОЗИЈА

.
Крас је скуп морфолошких и хидролошких појава
повезаних с теренима састављеним од
растворљивих стена, као што су кречњак, доломит и
гипс. Ове стене по правилу испресецане су читавом
мрежом ширих и ужих пукотина, које омогућавају
интензивно подземно отицање воде. Атмосферска
вода, обогаћена угљеном и другим благим
киселинама, приликом сливања преко карбонатних
стена и понирања кроз пукотине у њима раствара их
и тај процес назива се крашка ерозија. Под утицајем
крашке ерозије настају површински и подземни
крашки облици рељефа. Јован Цвијић био је наш
најбољи познавалац краса.
 Површински крашки облици рељефа
• Најмањи облици крашког рељефа су шкрапе
• Шкрапе су паралелни жлебови и бразде, дубине
десетак центиметара, настали сливањем кишнице
преко голих кречњачких површина
• Вртаче су мања или већа левкаста удубљења на
површини
• Срастањем више вртача настају увале, пречника од
неколико стотина метара до 1 km
• Највећи облици површинског крашког рељефа су
крашка поља
• Крашка поља се најчешће налазе у великим тектонским
.

рововима и угибима
• По дну крашког поља теку реке понорнице
• Једна од највећих понорница на свету је река
Требишњица (Република Српска). Дугачка је 78 km, а с
подземним токовима 187 km

Шкрапе Вртача
 .

Увала Крашко поље

 Подземни крашки облици рељефа

• Подземним отицањем атмосферске воде и воде река

понорница пот утицајем механичке и хемијске ерозије
образују се јаме и пећине
• Јаме су вертикани канали у кречњаку, дубоки од десетак
до више стотина метара
• Пећине су хоризонтални ходници у подземљу који могу да
буду дугачки и више од 100 km
• Урушавањем пећинских таваница настају прерасти,
природни камени мостови
• Облици који настају таложењем калцијум-карбоната на
.

пећинској таваници су сталактити, док се на поду стварају

сталагмити
• Најпосећеније пећине у Србији су Ресавска пећина код
Деспотовца, Рајкова пећина код Мајданпек, Церемошња
код Кучева и Лазарева пећина код Бора

Прераст на реци Вратни(Источна Србија) Ресавска пећина код Деспотовца

 .

Мермерна пећина код Липљана

 ХВАЛА НА ПАЖЊИ !

• Професор Географије – Мирослав Стевић