РЕКЕ

.
  Реку чини водена маса и корито којим се она креће
 Водена маса потиче из извора и од атмосферских
падавина
 Речно корито представља жлеб који је та водена маса
усекла на копну
 Постоје стални, периодични и повремени водотоци
 Периодични водотоци јављају се само у одређеном делу
године
 Повремени водотоци настају само у време излучивања
обилних падавина и кратко трају
 Посебан тип река у крашким областима су понорнице

.
 Основни елементи водотока
 Основни елементи савког водотока су извор, ушће и
дужина водотока
 Извор или глава реке је место одакле она почиње
 Извор реке може да буде врело, језеро, мочвара или
ледник

Врело реке Млаве

  Ушће је место где река утиче у другу реку, језеро или
море
 Ако се река пре језера или мора рачва у више рукаваца и
таложи велике количине наноса, такво ушће назива се
делта
 Делтасто ушће имају реке Дунав, Волга, По, Нил, Ганг,
Брамапутра, Хоангхо, Мисисипи и др.

Делта Дунава Ушће Саве у Дунав

.
 Растојање између извора и ушћа представља дужину реке
 Водени токови никад нису праволинијски, они су увек мање
или више извијугани
 Велике речне окуке називају се меандри и карактеристични
су за равничарске реке
 Најдуже реке на Земљи су Нил са Кагером, Мисисипи са
Мисуријем, Амазон, а у Европи Волга, Дунав и Урал

.
Меандри на реци Окаванго Меандри на реци Увац ( Србија)
( Боцвана)

.
 Речни систем , речна мрежа и речни
слив
 Главна река са својим притокама чини речни или
хидрографски систем
 Речну мрежу чине сви водотоци на одређеној територији
 Површина са које падавине отичу у један речни систем
назива се речни слив
 Осим речних постоје и језерски и морски сливови
 Развође је узвишење које усмерава падавине да теку у
две суседне реке
 Хидрографски чвор наше земље налази се на Језерској
планини на Косову и Метохији. Са овог узвишења
падавине отичу у три различита мора
 Река Амазон и њен речни систем

.
 Режим река
 Реке се међу собом веома разликују по начину
храњења водом, по количини воде, њеном колебању
током године, температури воде и појави леда,
количини пронетог наноса, као и по својим
хидрохемијским особинама. Све то чини речни режим
и од њега зависи степен искоришћавања тог водотока
  Водостај је ниво воде у моменту осматрања. Изражава се
у cm и очитава сваког дана у 7 часова и 30 минута(може и
чешће) на водомеру
 Протицај је количина воде која протекне речним коритом
поред неког места у једној секунди. Изражава се у m3/s
 Амазон је река са највећим протицајем 220.000 m3/s
које уноси у Атлантски океан. То је 35 пута више од
протицаја Дунава или 132 протицаја Саве на Ушћу
 После Амазона најводније реке су: Конго, Јангцекјанг,
Мадеира, Рио Негро, Ориноко и др.

.
 Река Конго и њен слив

.
 Значај река, њихово
коришћење и загађење
 Поред река су настале најстарије људске цивилизације-
Месопотамија око Тигра и Еуфрата, стари Египат око Нила
 И данас се највећи број насеља налази у долинама река и
оне су најгушће насељени простори на Земљи
 Реке су извор снабдевања становништва и индустрије
водом, користе се за наводњавање, производњу
електричне енергије, пловидбу, рибарство, туризам и
рекреацију
 Проблем загађења река је најзначајнији и најактуелнији
хидролошки проблем данашњице
  Неке велике европске реке као што су Висла, Лаба, Одра
остале су готово сасвим без риба
 Протицај Сене низводно од Париза понекад чини 50% отпадна
вода
 Према квалитету воде у нашој земљи утврђене су 4 класе вода
 Прву класу квалитета имају мањи планински водотоци. Ова
вода може се користити за све намене. Такву воду имају
Студеница и Рзав
 У трећој класи вода су готово све веће наше реке. Ова вода
није погодна за водоснабдевање, купање и осетљиве
индустрије
 Известан број река због изузетно велике загађености сврстава
се у водотоке “ван класе”. Такве су Топчидерска река,
Приштевка и Борска река
.
 ХВАЛА НА ПАЖЊИ !

 Професор Географије - Мирослав Стевић