BIOS

(Basic Input-Output System)

 Појам BIOS-a
 BIOS (Basic Input-Output System) је назив за стандардни рачунарски
програм који се први покреће након укључења рачунара.
 BIOS представља основне радне парематре рачунарског хардвера те
проналази и учитава оперативни систем у радну меморију (RAM). Код
неких система уместо BIOS-a користи се назив системски ROM, где се овај
назив често користио код персоналних рачунара током 1970-тих и 1980-тих
година.
 Појам BIOS се прво пут појавио у оперативном систему CP/M где је
означавао онај део оперативног система који се учитава током покретања
рачунара и који директно управља хардвером. Ови рачунари су имали у
ROM-у једноставан програм који би покренуо дискетну јединицу и са
уметнуте иницијалне (boot) дискете учитао BIOS.
 CP/M је скраћеница енглеске сложенице Control Program for
Microcomputers и име је за оперативни систем којег је развила америчка
компанија Digital Research. CP/M je био јако раширен у касним 70-им и
80-им годинама 20. века. CP/M је био први проглашени индустријски
стандард за оперативне системе.
Interface CP/M-a
Interface BIOS-a
Физичка локација BIOS-a
 Дизајн и употреба BIOS-a
 BIOS je био oбично написан у assembler-у и прилагођен одређеном хардверу
рачунара, али сада због сложености и величине меморије се све више користи
напреднији програмски језици (C++ и Eiffel). BIOS je конфигурисан у
меморијском чипу на матичној плочи рачунара који чува садржај и када нема
напајања.
 BIOS садржи и малу софтверску библиотеку улазно-излазних функција за
управљање тастатуром, екраном и дискетним уређајима.
 Приступање BIOS-у
 Треба рестартовати рачунар да би се приступило BIOS-у рачунара. Са
притиском одговарајућег тастера на почетку процеса покретања (the boot-
up process) – када се на екрану појављује логотип произвођача и након тога
ће се појавити екран за подешавање BIOS-a.
 Тастер који треба да се притисне углавном се приказује на екрану на
почетку процеса покретања. То је обично тастер Delete, мада неки
рачунари могу користити друге тастере као што су F1, F2, F10, F11, F12.
 Навигација BIOS-a
 BIOS сваког рачунара је другачији. BIOS на вашем рачунару може изгледати
доста другачије од ове слике испод или може изгледати слично, али имати
различите опције.
 За навигацију је потребно да се користи тастатура кроз BIOS. Требало би да
се види на екрану листа тастера који се требају користити.
 Генерално, користе се тастери са стрелицама лево и десно да би се
пребацивали између екрана за подешавања (имена сваког екрана су
обично приказана на врху), тастере са стрелицама ка горе и доле како би
се изабрала опција на тренутном екрану, а тастер Enter да би се одабрала
опција или унео подмени. Да би се поново добила листа,треба
користити тастере + и - како би се преместиле ставке на листи горе и
доле.
 Ово можда звучи мало компликовано, али није – углавном се користе
тастери са стрелицама и Enter тастер.
 Boot Оrder
 Boot Order представља редослед покретања система јер контролише ред
покушаја boot система. На пример, уколико се на првом месту налази CD
boot, а на другом месту Hard Disc boot, значи да ће већи приоритет имати
CD boot од Hard Disc boot-а и да ће се прво покренути инсталација
оперативног система са CD boot-а, него са Hard Disc boot-а. Наравно, ако у
CD јединици нема дискова за покретање, рачунар ће одабрати следећу
опцију на диску, што ће вероватно бити његов хард диск.
 Ако корисник жели да покрене други уређај за boot – као што је USB
уређај или мрежна boot локација, потребно је да га премести у boot
order. Обично се „boot order“ налази на екрану под називом Boot или је
нешто слично назначено.
 BIOS лозинка
 Генерално, може се поставити шифра у BIOS-у на сигурном екрану. Шифра
се може користити за контролу приступа самом BIOS-у, спречавајући било
кога да уђе у BIOS и промени његове поставке. Међутим, такође се може
подесити шифра коју корисници морају имати за покретање рачуара.
 Save или Discard Changes

 Промене које корисник унесе у BIOS поставке не ступају на снагу одмах.

Да би се те исте промене сачувале, потребно је да пронађете Save
Changes and Reset option на Save & Exit screen. Ова опција чува
корисникове промене и рестартује рачунар.
 Постоји и опција Discard Changes and Exit. Уколико се деси нека грешка
или корисник одлучи да уопште не жели да мења своје BIOS поставке,
ова опција се може користити за излазак из екрана за подешавање BIOS-a
без чувања промена.
 Optimized Defaults

 BIOS садржи и опцију Load Loadup Defaults или Load Optimized Defaults.
Ова опција враћа BIOS на фабрички подразумеване поставке, учитавајући
подразумеване поставке оптимизоване за хардвер.
 Ово извршава комплетно ресетовање BIOS подешавања, бришући све
шифре BIOS-a поред ресетовања поставки хардвера и редоследа
покретања.
Линк за приступање BIOS-у

https://geekprank.com/bios/
 Шта je UEFI?

 Рачунари са инсталираним Windows 8 оперативним системом више

немају BIOS. Уместо тога, они користе оно што се зове UEFI или
„Unified Extensible Firmware Interface“
 UEFI je много бољи од старог BIOS-a, пре свега зато што помаже да наш
рачунар буде сигурнији.
 Када се уређаји покрену, интерфејс Firmware-a контролише процес
покретања рачунара, а затим пролази контролу Windows-a или другог
оперативног система.
 UEFI је замена за старији BIOS програмски интерфеjс.
 Шта UEFI ради?

 UEFI може извршавати исте функције као и BIOS, али на много модернији
начин.
 Уместо упечатљивог 16-колорног интерфејса који се налази у BIOS-у, UEFI
има напреднији кориснички интерфејс који нам пружа више опција и
приказује их на много атрактивнији начин.
 Заснован је на имплементацији EFI коју је развио Intel и који Apple користи
већ неколико година.
Интерфејс UEFI поставки
 UEFI системи имају доста додатних функција које BIOS системи
немају. На пример, док конфигуришемо систем користећи UEFI,
можемо користити свој миш уместо тастатуре.
 UEFI системи такође могу подржавати даљинску дијагностику и
поправку рачунара, чак и када нема инсталираног оперативног
система.
 Имају способност лакше подршке великим хард дисковима (више од
2 TB) и погонима са више од четири партиције.
 Такође, лакше контролишу напоне у различитим системима
 Зашто је сигурније?

 UEFI нуди функцију коју Microsoft користи у великој мери – Secure

Boot. Ова функција захтева да оперативни систем, његово језгро и
модули језгра буду потписани помоћу препознатог кључа, тако да
систем зна да код који ће покренути заправо потиче из извора из којег
долази. То чини наш систем сигурнијим, јер тада неће бити учитани
кодови за који се не зна да ли је сигуран или не. Чак и током
покретања рачунара, злонамерни код може заразити BIOS/UEFI
интерфејс.
Линк за приступање UEFI-у

https://www.msi.com/blog/uefi-bios