Humani genom

(genom čoveka)
Humani genom obuhvata sve molekule
DNK jedne garniture hromozoma čoveka
( tj. haploidnog broja hromozoma čoveka).
On obuhvata, ustvari, dva genoma:
složeni jedarni genom koji predstavlja
preko 99.9995% ukupnog genoma i
mali mitohondrijski genom, koga čini
preostalih 0.0005%.
Jedarni genom obezbeđuje ogromnu
većinu genetičkih podataka od suštinskog
značaja za sintezu polipeptida na
ribozomima u citoplazmi.
 Mitohondrijski genom nosi informaciju
za mali broj proteina.
Humani genom sadrži oko
25000 gena.
DNK je izgrađena od 4 različite azotne baze:
adenina, guanina, citozina i timina, koje se
ponavljaju milijardama puta u genomu.
Tako humani genom ima preko tri milijarde
baza koje su zauzele svoja mesta u 24 različita
hromozoma. Od njih, 22 hromozoma su
autozomi (telesni hromozomi) poređani od
najvećeg (1.) ka najmanjem (22.), a preostala
dva hromozoma su polni hromozomi: X i Y.
Najveći gen u humanom genomu je gen
za mišićni protein distrofin.
Distrofin je veliki protein, sadrži 3685
aminokiselina, pa je i gen koji ga kodira
ogroman.
Šema genoma čoveka
Kariotip žene
Kariotip muškarca