ГЕНЕТИКА

ГЕНЕТИКА ЈЕ БИОЛОШКА
ДИСЦИПЛИНА КОЈА ПРОУЧАВА
НАСЛЕЂИВАЊЕ И ВАРИЈАЦИЈЕ
ОСОБИНА ЖИВИХ ОРГАНИЗАМА

1
Основна правила наслеђивања
МЕНДЕЛОВА ПРАВИЛА
НАСЛЕЂИВАЊА

2
Од Мендела до структуре ДНК за мање
од једног века
• Јохан Грегор Мендел је рођен 1822. године
у Моравској, садашња Чешка
• Замонашио се у манастиру Св. Томас у
Старом Брну
• 1851. одлази на Универзитет у Бечу где
током три године изучава физику,
математику, зоологију, ботанику и друге
предмете

3
4
• 1856. на имању манастира
започиње своја истраживања
• Експерименти са различитим
варијететима грашка трају
пуних осам година.

5
6
• 1866. објављује рад “Огледи са
биљним хибридима”
• Ипак, до краја свог живота, 1884.
Мендел није успео да убеди
тадашњу научну јавност у значај
својих открића.

7
Менделови експерименти

8
• Мендел је показао да се особине
наслеђују са родитеља на потомке
на предвидљив начин
• Он је поставио хипотезу да се
особине налазе под контролом
“наследних чинилаца” који
детерминишу развиће појединих
одлика на сличан начин код
родитеља и њихових потомака
9
• После серије експеримената на
баштенском грашку, Мендел је
потврдио своју хипотезу.
• Наиме, показало се да се “наследни
чиниоци” различитих родитеља могу
наћи заједно у телу потомака али да се
већ у следећој генерацији могу
раставити и на нов начин комбиновати

10
• На основу ових доказа, Мендел је поставио
основна правила наслеђивања

1. Правило растављања
2. Правило слободног
комбиновања
• Применом ових правила могуће је
предвидети какве се комбинације
неких особина могу очекивати код
потомака
11
Експеримент бр. 1

12
• Мендел је пратио само особине које
се алтернативно испољавају
• То су на пример: висока или ниска
биљка, бео или љубичаст цвет,
округло или наборано зрно
• Оформио је посебне леје са
биљкама које су биле чисте линије
за одређену особину

13
14
 Мендел је проучавао начине наслеђивања
следећих морфолошких особина грашка
• Боја цвета
– Љубичаста / Бела боја цвета љубичаста бела
• Положај цвета
– Аксијални / Вршни
• Боја семена положај цвета аксијални вршни

– Жута / Зелена
боја семена
• Облик семена жута зелена

– Окиругао / Наборан облик семена наборан

округао

• Облик махуне
облик махуне
– Глатка / Наборана глатка наборана

• Боја махуне боја махуне

зелена жута
– Зелена / Жута
• Висина биљке
– Ниска / Висока
висина стабла висока ниска 15
• Мендел је увео ознаке у складу са
претпоставком о дискретним
“наследним чиниоцима”:
– Биљке чисте линије са округлим
семеном означио је као АA
– Биљке са набораним семеном аа
• Ове биљке је назвао РОДИТЕЉСКОМ
ГЕНЕРАЦИЈОМ и означио их као Р (пе)
(парентална генерација)
16
Наборано семе

Округло семе 17
• Затим је укрштао биљке из Р
генерације:
P: АА х аа
• Из таквог укрштања добијена је ПРВА
ПОТОМАЧКА ГЕНЕРАЦИЈА, F1 (прва
филијална генерација).
• Биљке F1 генерације увек су имале
округло семе.
• По својој претпоставци, означио их је
као Аа.
18
• Код биљака F1 генерације дозволио је
самооплођење
Аа х Аа
• Из тог укрштања добио је ДРУГУ ПОТОМАЧКУ
ГЕНЕРАЦИЈУ, F2 (друга филијална генерација)
• Семе биљака F2 генерације било је већином
округло (АА или Аа) али јавио се и мањи број
набораних семена (аа)
• Три комбинације, од могућих четири, одређују
исти фенотип, округло семе, а само једна (аа)
наборано семе. Према томе, фенотипски однос
у F2 генерацији је 3:1, што је Мендел и доказао
својим експериментом.
19
roditeljska
generacija Р AA x aa

gameti G A A a a

prva
potomačka
generacija
F1 Aa Aa

gameti G A a A a

druga
potomačka F2 AA aA Aa aa
generacija

20
21
9 Округлих & 3 наборана зрна
Шта се десило ???????????

22
• Поновивши експерименте са
различитим алтернативним особинама
више пута добио је резултате који су се
увек статистички безначајно
разликовали.
• У F2 генерацији увек је добијао да се
једна особина у односу на другу јавља
3 пута чешће него друга (3:1).

23
Biljke sa Bilje sa
ljubičastim bijelim
cvjetovima cvjetovima

24
• Особину која се чешће појављивала
Мендел је назвао ДОМИНАНТНОМ
(АA ili Aa)
-Genski alel koji dovodi do ispoljavanja
dominantne osobine nazvao je
dominantnim alelom (A).
• Особину која се појављивала ређе
Мендел је назвао РЕЦЕСИВНОМ (аа).
-Genski alel koji dovodi do ispoljavanja
recesivne osobine, nazvao je recesivnim
genskim alelom (a).
25
• Из ових експеримената Мендел је дошао до
следећих закључака:
– Да индивидуални фактори наслеђивања
(данас-гени) који се не “стапају”, контролишу
наслеђивање свих особина живих бића
– Да у F1 генерацији долази до испољавања
само једног од два алтернативна облика
особине (правило униформности)
– Да при формирању гамета долази до њиховог
раздвајања
– Да у F2 генерацији долази до слободног
комбиновања

26
• Својим експериментима Мендел је
оповргао сва дотадашња
мишљења о “мешању” и
“стапању” телесних течности и
случајном преношењу особина са
родитеља на потомке

27
• На жалост, тадашња научна јавност је
одбила да прихвати ова
револуционарна схватања и Мендел
није доживео признање за живота.
Умро је 1884.год.
• Тек 1900. године научници Де Фриз,
Коренс и Чермак понављају
Менделове експерименте у великим
серијама и потврђују његове резултате

28
• Мендел је у првим експериментима
пратио наслеђивање особине коју
детерминише само један пар наследних
фактора.
• Такав тип наслеђивања назива се
МОНОХИБРИДНО наслеђивање.
• Пратећи наслеђивање два или више
својстава истовренмено (дихибридно и
полихибридно наслеђивање), Мендел је
дао уверљиве доказе својих основних
правила.
29
 Дихибридно укрштање
• Две особине: облик и боја зрна
• Р генерација: укрстио је биљке округлог
семена жуте боје са биљкама набораног
зеленог семена (ААВВ х ааbb).
• F1 генерација: све биљке чија су семена
округла и жута.
• Међутим у F2 генерацији је била сасвим
другачија ситуација.
30
31
• Гамети биљака F1 генерације могу дати
следеће типове гамета: АВ, Аb, аВ и аb.
• Њиховим спајањем могуће је добити 16
комбинација (генотипова).
• F2 генерација је садржала 4 различита
ФЕНОТИПА:
– 9/16 ОКРУГЛО И ЖУТО (А_В_)
– 3/16 ОКРУГЛО И ЗЕЛЕНО (А_bb)
– 3/16 НАБОРАНО И ЖУТО (ааВ_)
– 1/16 НАБОРАНО И ЗЕЛЕНО (ааbb)
• Сразмера ових фенотипова је била:
9:3:3:1
32
 Панетова мрежа за дихибридно укрштање

F2: AaBb x AaBb  

  AB Ab aB ab  

AB AABB AAbB aABB aAbB  

Ab AABb AAbb aABb aAbb  

aB AaBB AabB aaBB aabB  

ab AaBb Aabb aaBb aabb  

          33  
 Трихибридно укрштање
• Мендел је извршио и такво укрштање при
коме је пратио три особине: облик зрна, боја
котиледона и боја семењаче
• Р генерација: укрстио је биљке округлог
семена жуте боје семена и сиво-смеђом
семењачом са биљкама набораног зеленог
семена и обезбојеном семењачом (ААВВСС х
ааbbсс)
• F1 генерација: све биљке чија су семена
округла, жута са сиво-смеђом семењачом
34
 Израчунавање броја фенотипова и
генотипова у F2 генерацији
Тип наслеђивања Бр. фенотипова Бр. генотипова
Монохибридно 2 2
1=
3 31=

Дихибридно
2 4
2=
3 9
2=

Трихибридно 2 8
3=
3 27
3=

Тетрахибридно 2 16
4=
3 81
4=

n-хибридно 2 n
3 n

n – broj osobina koje pratimo 35