ПОЈМОВНИК КОГНИТИВНЕ

СЕМАНТИКЕ
Уводна разматрања o когнитивној лингвистици.
 Когнитивна лингвистика је грана лингвистике
 проистекла из радова Лејкофа (Lakoff), Ланакера
(Langacker) и Талмија (Talmy) у касним 70-им и
раним 80-им годинама 20. века
 језик види као инструмент за организовање, обраду
и преношење информација.
 приступ изучавању језика према коме је значење на
нивоу појмова, а не језика,
 а језик само одражава или сигнализира значења
садржана у појмовима.
 Подразумева везу између језика, ума и
социофизичког искуства.
 главне карактеристике
когнитивнолингвистичког приступа
(1) Значење је најважнија лингвистичка компонента,
што проистиче из става да је категоризација
најважнија функција језика.
(2) Појмовна структура је искуствено доступна,
односно произлази из човековог чулног,
телесног искуства у спољашњем свету.
На пример, кажемо:
Они су у свађи,
Изашао је из депресије,
јер појам САДРЖАВАЊА на основу искуства са
затвореним простором (може се бити у њему и
изван њега), метафорички примењујемо и на
апстрактније врсте значења, а овде на пoјам
СТАЊА.
(3) Семантичка структура је појмовна структура.

језик се не односи директно на предмете

у спољашњем свету, већ одражава
појмове у уму.
нису сви појмови које човек има
изражени језички.
◦ На пример, у српском језику не постоји реч
која би означавала појам маминих и
татиних родитеља, односно бабе и деде,
док у енглеском језику постоји:
grandparents.
(4) Значење је енциклопедијско

Будући да је језик систем помоћу кога се

категоризује свет,
не постоји засебан ментални лексикон са
искључиво језичким знањем,
већ само енциклопедијско знање, које је и
језичко и нејезичко.
(5)Семантика и прагматика су неодвојиве.
Не постоји кључна разлика између основног,
семантичког значења и прагматичког,
културолошког, енциклопедијског

Нема разлике између компетенције и

перформансе (знање о језику изводи се из
употребе језика)
конкретније, знање језика је заправо знање о
томе како се језик употребљава.
◦ На пример, исказ Он је лисица није нелогичан
захваљујући нашем енциклопедијском знању,
према коме знамо да се лисице сматрају лукавим,
те се та особина лисице преноси на човека.
главне теме
а) питања односа између језика и ума
уопште, и у вези с тим питања
релативизма и универзалности,
б) категоризација, те у вези са њом
прототипичност, полисемичност,
метафора, метонимија, когнитивни
модели,
в) преплитања синтаксе и семанике на
појмовном нивоу,
д) употребу језика.
Појмовник.
дефинисани и илустровани кључни
појмови из енглеског језика
који се користе у когнитивној
семантици у виду абецедно
организованог појмовника
са предложеним преводним
еквивалентима у српском језику.
идеализовани когнитивни модел/ИКМ
(енгл. idealised cognitive model)
дефинисао је Лејкоф (Lakoff 1987) у
теорији прототипа.
ИКМ је врло апстрактан семантички
оквир,
тј. релативно стабилна појмовна
представа која је својеврсна “теорија” о
спољашњем свету према коме речи
добијају одговарајућа тумачења,
односно значења.
ИКМ представља начин на који човек
организује знање,
које није директан одраз објективног
стања ствари,
већ одраз уклапања новог знања у већ
постојеће когнитивне структуре знања.
 ИКМ суштински одговара појмовном
домену и семантичком оквиру,
али ставља акценат на то да знање унутар
домена и оквира често представља
концептуализацију која не одговара у
потпуности стварности, односно
представља идеализацију.
На пример, реч нежења
 тумачи се у односу на ИКМ БРАК, коме припада, те
означава
 ‛одраслог неожењеног мушкарца’.
 ИКМ БРАК садржи информацију
◦ о годинама и полу супружника, брачној церемонији,
друштвеном, правном и моралном аспекту брака, и сл.
 Дата дефиниција нежење теоријски, “идеализовано”
обухвата и Тарзана, и одраслог мушкарца који живи
с девојком, и папу, и хомосексуалца,
 иако ниједног од наведених мушкараца не бисмо
назвали нежењом (Fillmore 1975: 128-129).
 Lakoff (Лејкоф 1987) је установио пет основних
типова ИКМ-а: пропозицијски, сликовносхематски,
метафорички, метонимијски и симболички.
категоризација (енгл.
categori zation)
човекова способност да уочи сличности и
разлике између предмета,
те да их групише према сличности.
Категоризација је кључна у појмовном
систему, јер великом делом организација
појмова у мрежи енциклопедијског знања
зависи управо од ње.
Она обухвата феномене као што су
прототипичност, полисемија, когнитивни
модели, ментално представљање и
метафора.
Према когнитивнолингвистичком
схватању језик је систем којим се
категорише ванјезички свет.
Категоризација се највећим делом одвија
на несвесном нивоу и то изузетно брзо, а
може бити кључна за опстанак.
На пример, разликовати категорију тигра
од категорије велике домаће мачке може
бити од животног значаја.
 Класична Аристотелова категоризација
подразумева да категорије имају јасне
границе и да сви чланови једне категорије
имају исти статус.
На пример, категорија ЧОВЕК у значењу
‛људско биће’ дефинише се кроз обележја
као категорија ЖИВОТИЊА СА ДВЕ НОГЕ,
БЕЗ ПЕРЈА;
лингвистичкој, класичној анализи категорија
ЧОВЕК описује се следећим обележјима:
ЉУДСКО БИЋЕ, ОДРАСТАО, МУШКО.
Прототипска категоризација, која се изучава
у когнитивној лингвистици, подразумева да
су категорије градијентне и да границе
између две сличне категорије нису увек јасне.
Сви чланови једне категорије немају исти
статус, односно неки су централни, или
прототипски,
јер имају све карактеристике дате категорије,
а неки су перифернији, јер не испољавају све
карактеристике дате категорије.
На пример, у категорији ПТИЦА, голуб и ној
немају исти статус.
Голуб је прототипска птица, јер има крила,
перје и лети,
док је ној периферни члан категорије, јер има
перје, има и крила, али не лети у правом
смислу те речи,
већ трчи, те има јаке ноге, што није типично за
птице.
конструисање значења
(енгл. meaning construction)
подразумева да се значење ствара у тренутку,
у самом процесу комуникације.
Значење је по својој природи динамичко, тј.
није дато као “готово” у самим речима, већ до
њега треба доћи.
Језик не енкодира значење, јер је оно на нивоу
појмова,
већ је само индикатор за активирање
различитих појмовних структура и операција,
као и ванјезичког знања и релевантног
контекста ради конструисања значења.
Речи имају конвенционална значења,
али конкретна значењска интерпретација
зависи од контекста.
На пример реч сигуран у исказу
Ова кућа је сигурна, у зависности од
контекста, може имато два значења:
1. ‛не може јој се нашкодити’, на пример има
добар сигурносни систем, те се не може
обити, и
2. ‛она не може нашкодити никоме’, на
пример, све инсталације у кући су у реду,
тако да су сви људи у њој безбедни.
ментални простор (енг. mental space)
„(релативно мали) појмовни сегмент створен
ради локалног разумевања и деловања”
(Turner–Fauconnier 1995: 184).
Реч локално наглашава да су ментални
простори онлајн,
тј. у тренутку створене, појмовне структуре
које настају у самој комуникацији,
а на основу општег језичког, и ванјезичког
знања, и обавезно, датог контекста.
Ментални простор представља јединствен и
привремен сегмент појмовне структуре
која настаје током самог комуникационог
догађаја ради разумевања поруке,
те је само део општије структуре
ускладиштене у дугорочној меморији,
која се обележава терминима семантички
оквир, појмовни домен и идеализовани
когнитивни модел.
Последње наведене структуре могу
структурирати ментални простор.
На пример, ментални простор за исказ
Купила сам нов капут у Бенетону
преузима део структуре из оквира

КУПОПРОДАЈНА ТРАНСАКЦИЈА, чији су

елементи: куповина, купац, продавац,
плаћање, новац/цена, роба, продавница.
Појам менталног простора разрађен је у
теорији менталних простора (Фоконије)
(Fauconnier 1985/1994, 1997)
која представља модел динамичког
конструисања значења.
Основно полазиште: људи, док размишљају и
говоре, раздељују сложени дискурс на делове, тј.
менталне просторе ради успешне комуникације.
Кевечеш (Kövecses 2006: 250) сликовито
описује менталне просторе
као мале сијалице које се пале у мозгу.
Упаљена лампица одговара активном
менталном простору.
мотивисаност (енг. motivation)
Мотивисаност значења је један од основних
постулата у когнитивној лингвистици.
Значења полисемних речи и идиома нису
произвољна већ их најчешће мотивише
човеково опште знање о свету, које је
ускладиштено и структурирано у његовом
појмовном систему.
Значења мотивишу три механизма: појмовна
метафора, метонимија или конвенционално
знање (Kövecses 2002: 200-211).
примери
Пуцао је од беса глагол пуцати значи
‛беснети’,
а мотивише га метафора
БЕС ЈЕ ВАТРА/ЕКСПЛОЗИЈА.
Идиом седети скрштених руку у значењу
‛бити лењ, ништа не радити’ мотивише
појмовна метонимија
РУКА СТОЈИ УМЕСТО АКТИВНОСТИ
Идиом: бити широке руке ‛великодушан’,
мотивисани конвенционалним знањем да
када нешто некоме дајемо отварамо шаку.
нејасност (енг. fuzziness)
појам који је у вези са прототипском
категоризацијом.
Према схватању у когнитивној психологији и
когнитивној лингвистици категорије су
нејасне по својој природи.
То значи да чланови једне категорије
испољавају одређене степене породичне
сличности, као и да границе једне категорије
нису увек сасвим јасне.
На пример, категорија НАМЕШТАЈА је
нејасна, јер сто, столица и кауч јесу чланови
те категорије, али питање је да ли ту
припадају и тепих и слика.
некомпозитивност
(енгл. non-compositionality)
указује на то да значење суштински
подразумева интеграцију структура,
чији резултат није прост збир полазних
структура, већ најчешће сложеније, ново
значење.
Ово се истиче у когнитивнолингвистичким
теоријама које се баве динамичким
конструисањем значења, теорији менталних
простора и теорији појмовне интеграције.
На пример, прототип категорије PET FISH
(‘риба као кућни љубимац’)
мала, наранџаста, тзв. златна рибица,
иако је с једне стране прототипски кућни
љубимац животиња с меканим крзном,
а с друге, прототипска риба је сиве боје и
средње величине (Fodor–Lepore 1996: 262-
266).
Тернер и Фоконије (Turner–Fauconnier 1995)
сматрају
 да су овакве речи у својим некомпозитивним
значењима (која су првонаведена)
правилност у језику,
те да се композитивност,
односно значења изведена простим
сабирањем основних речничких дефиниција,
могу објаснити само постојањем изразитих
уобичајених случајева.
Чак и пример који се сматра композитивним,
као што је црвена оловка,
у суштини није такав,
јер ван контекста може да означи
‘оловку која пише црвено’, али и
‘оловку са црвеном дршком’, и
‘оловку умазану црвеним кармином’, и
‘оловку којом се означава минус у
финансијском смислу’, итд.
(Turner– Fauconnier 1995).
појмовни домен (енгл. conceptual domain)
краће, домен, увео Ланакер (Langacker 1987)

 Домен представља кохерентан систем

појмова повезаних на одређени начин, који
служи за разумевање појединачних
лексичких појмова.

На пример, без познавања домена

ТЕМПЕРАТУРЕ, не би се разумели појмови
ВРУЋЕ, ТОПЛО, МЛАКО, ХЛАДНО.
Другим речима, домен је схематизација
искуства (структура знања),
која је представљена на појмовном нивоу и
складиштена у дугорочној меморији,
а доводи у везу елементе и ентитете који
припадају
једном конкретном културолошком
сценарију, ситуацији или догађају из
људског искуства
◦ На пример, домен ПУТОВАЊА обухвата и
повезује путнике, превозна средства, пут,
одредишта, препреке на путу и сл.
појмовна метафора (енг. conceptual metaphor)

метафора која се схвата као феномен ума, а

не као стилска фигура.
◦ Три нивоа метафоре:
◦ стилска фигура (срце моје, цвете мој...)
◦ лексичка метафора (нога стола, кљун брода)
◦ појмовна метфора (страх га изједа)
Она представља врсту појмовне пројекције
подразумева пресликавања између два
различита појмовна домена ради лакшег
разумевања апстрактнијих појмова,
тј. пресликавање из конкретнијег изворног
домена у апстрактнији циљни домен..
Метафору су на овакав начин
дефинисали
Лејкоф и Џонсон (Lakoff i Johnson) у
књизи Metaphors We Live By (1980),
у којој су поставили теорију појмовне
метафоре.
Према овој теорији појмовна структура
је организована у виду пресликавања
између појмовних домена, тј. у виду
метафоре
На тај начин, апстрактнији циљни домен
лакше разумемо помоћу кореспондентних
елемената у изворном домену.
На пример, уобичајено је да о појму квалитета
размишљамо и говоримо преко појма
вертикалности:
Добила је високу оцену на тесту,
где се висина не односи дословно на
вертикалну димензију
него на одличну оцену.
Метафора се често састоји из више
конвенционалних метафоричких
пресликавања.
 ЉУБАВ ЈЕ ПУТОВАЊЕ
ИЗВОРНИ ДОМЕН: ЦИЉНИ ДОМЕН: ЉУБАВ
ПУТОВАЊЕ
путници љубавници
возило љубавна веза
путовање догађаји у вези
преваљен пут учињен напредак
препреке на путу тешкоће које се искусе
одлуке којим путем ићи избори шта чинити
одредиште циљ(еви) у вези
Појмовне метафоре може мотивисати:
а) претходно постојећа сличност (нпр. Зуби
су јој бели бисери.)
б) корелација из искуства (у примеру Цене су
скочиле
на снази је метафора ВИШЕ ЈЕ ГОРЕ,
према човековом искуству, постоји
корелација између димензија квантитета и
вертикалности
в) уочена структурна сличност (нпр. Ући ћу у
овај посао и ризиковаћу.
Овде се уочава структурна сличност
између домена ЖИВОТА и КОЦКАЊА:
човекови поступци су коцкање, а
последице су добици или губици,
г) биолошко и културолошко искуство
нпр. метафора ЉУБАВ ЈЕ ПОВЕЗАНОСТ
у исказу Они си јако блиски
заснива се на најранијем односу између
мајке и детета.
структурне, оријентационе и онтолошке
метафоре (Lakoff–Johnson 1980)
Структурне метафоре – један појам се
метафорички структурира помоћу другог;
на пример: ЉУБАВ ЈЕ ПУТОВАЊЕ.
Оријентационе метафоре просторно
организују један појам у односу на други.
Њихови изворни домени су појмови као што
су ГОРЕ–ДОЛЕ, УНУТРА–СПОЉА,
НАПРЕД–НАЗАД, ДУБОКО–ПЛИТКО,
ЦЕНТРАЛНО–ПЕРИФЕРНО, итд.
На пример: СРЕЋА ЈЕ ГОРЕ (Расте од
среће) и ТУГА ЈЕ ДОЛЕ (Пао сам у бедак).
Онтолошке метафоре
 догађаје, активности, емоције, идеје, и сл.
добијају онтолошки статус,
тј. видимо их као ентитете.
На пример: ЕМОЦИЈЕ СУ ТЕЧНОСТИ У
ЧОВЕКУ: Осећања су му узбуркана.
Персонификације спадају у онтолошке
метафоре.
На пример, ЧОВЕК ЈЕ МАШИНА:
Не бавим се спортом; потпуно сам зарђао.
појмовна метонимија
(енгл. conceptual metonymy)
кључан семантички механизам у човековом
појмовном систему,
основна функција да обезбеди ментални
приступ циљном појму који је теже
приступачан.
Конкретнији, истакнутији појам, који се
назива средство
омогућава ментални приступ другом,
апстрактнијем, мање истакнутом циљном
појму,
а све то у једном истом појмовном домену,
◦ при чему долази до активирања или истицања оног
дела појмовног домена који се тиче средства.
Појмовну метонимију мотивише
појмовна блискост,
односно физичка или узрочна повезаност,
а однос који изражава представља се као
 Б СТОЈИ УМЕСТО А.

У примеру Попио је чашицу (пре)више у

значењу ‛напио се’ чашица стоји уместо пића
у њој.
Неки од водећих когнитивних лингвиста, као
што су Лејкоф, Кевечеш, Раден и Барселона
тврде да је метонимија, а не метафора,
основни когнитивни механизам,
те да је у основи многих појмовних
метафора.
Кевечеш и Раден установили су
идеализоване когнитивне моделе у којима
се најчешће јавља појмовна метонимија,
и у оквиру њих посебне случајеве који
представљају специфичне односе између појмова
који се доводе у метонимијски однос.
Неки од најчешћих конвенционалних метонимијских
односа:
ДЕО СТОЈИ УМЕСТО ЦЕЛИНЕ:
Он нема образ.
(образ уместо карактерне личности)
ЦЕЛИНА СТОЈИ УМЕСТО ДЕЛА:
Ауто ми се покварио.
(ауто уместо одређеног дела мотора)
ПРОИЗВОЂАЧ СТОЈИ УМЕСТО
ПРОИЗВОДА: Волим Пикаса.
(сликар уместо слика)
МЕСТО СТОЈИ УМЕСТО ИНСТИТУЦИЈЕ:
Вашингтон је одбио да коментарише.
(место где борави председник САД-а уместо
председника)
ИНСТРУМЕНТ УМЕСТО РАДЊЕ:
Живи од својих десет прстију. (прсти
уместор рада)
ЧЛАН КАТЕГОРИЈЕ СТОЈИ УМЕСТО
КАТЕГОРИЈЕ: Попио је аспирин.
(аспирин уместо било које таблете за
ублажавање бола).