ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БИООБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ-

ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ

Ментор:
Студент:
др Весна Павелкић Mарина Стојановић

Београд, 2020.
 БИООБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

 Обновљиви извори енергије представљају облик енергије

који није потрошив тј. може се делимично или потпуно сам
регенерисати.

 Употребом обновљивих извора енергије, смањује се

емисија гасова стаклене баште, као и целокупно загађење
животне средине и њених медиума.

 Неки од најискоришћенијих и најпознатијих извора овог

облика енергије су: биообновљиви извори (биомаса),
енергија малих водотокова, енергија ветра, енергија сунца
и геотермална енергијa.

 Биообновљиви ресурси, такође познати као биомаса, су

органски материјали новијег биолошког порекла.
 Биомаса је органска материја животињског или
биљног порекла која се помоћу различитих процеса
претвара у употребљиву енергију.

 Употреба биомасе за производњу чисте обновљиве

енергије може смањити наше ослањање на фосилна
горива, смањујући емисију гасова стаклене баште и
смањити проблеме загађења и управљања отпадом.

 Биомаса је обновљив извор енергије, а генерално се

може поделити у зависности од агрегатног стања на:
 Чврста (брикетирана, пелетирана биомаса)
 Течна (биоетанол, биометанол и биодизел)
 Гасовита (биогас, депонијски отпад...)
ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ КОРИШЋЕЊА БИОМАСЕ
 Биоразградивост биомасе у тлу је изврсна јер готово
95 % материје биомасе се разгради за 28 дана,

 Биогорива садрже незнатне количине сумпора па у

продуктима нема сумпор - диоксида (то је неизбежан
продукт сагоревања фосилних горива),

 Приликом сагоревања биомасе добија се тзв. чисти

пепео,

 Нема емисије угљоводоника, као непотпуних

продуката сагоревања,

 У потпуности је биомаса обновљив извор енергије,

 БИОДИЗЕЛ
 Биодизел, алтернативно гориво које се добија из
обновљивих извора, је комерцијални назив за метил –
естар (МЕ). Биодизел је стардардно течно
неминерално гориво, потпуно је биоразградив, није
токсичан и редукује штетне гасове који стварају ефекат
стаклене баште.
 Производи се од уља које се добија од сунцокрета, соје
или уљане репице помоћу метанола и катализатора.

 Ознаке за гориво које садржи биодизел су следеће:

 В100 – садржи 100 % биодизела,
 В20 – садржи 20 % биодизела и 80 % нафног дизела,
 В5 – садржи 5 % биодизела и 95 % нафног дизела,
 В2 – садржи 2 % биодизела и 98 % нафног дизела.
Технолошка шема добијања
биодизела
 ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ПРИМЕНЕ БИОДИЗЕЛА

Представља висококвалитетно гориво за дизел моторе.

Поред тога основна сировина за добијање биодизела је
обновљива, па је и биодизел обновљив извор енергије, а
његовом применом смањује се потреба за фосилним дизелом,
самим ти и за увозом нафте, чиме се умањује и ризик у
снадбевању.
 Сагоревањем биодизела ослобађају се мање количине CО 2,

CО, SО2, несагорелих угљоводоника чађи и др. чврстих

честица.
Биодизел садржи 10–11 % кисеоника, због чега је његово
сагоревање у моторима потпуно.
Због ниже вредности pH од обичног дизел-горива, биодизел
штети неким пластичним и гуменим деловима аутомобила. Код
њих се временом растварају гумене цеви. Он доспева у уље и
захтева краће интервале промене уља. Примећена су и
оштећења дизел пумпе која служи за довод горива у мотор.
 БИОЕТАНОЛ
 Биоетанол је етанол који се производи од биомасе и/или
биоразградивог дела отпада, да би се користио као
биогориво. Етанол се може користити у моторима с
унутрашњим сагоревањем уз додавање бензину или као
његова потпуна замена.
 Етанол се може производити од три основне врсте
биомасе: шећера, скроба и целулозе.
 Најзначајније биљне врсте које се узгајају за производњу
етанола су шећерна трска, слатки сирак, маниока и
кукуруз.
 Основне фазе у процесу производње етанола су:
 припрема сировине,
 ферментација,
 дестилација етанола
ТЕХНОЛОШКИ ПОСТУПАК
ПРОИЗВОДЊЕ ЕТАНОЛА
 ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ БИОЕТАНОЛА

 Многе од предности се остварују већ и заменом

уобичајених адитива етанолом.
 Најважнија предност коришћења горива на бази
мешавина са етанолом у моторима са унутрашњим
сагоревањем је у мањој емисији издувних гасова.
 Главни проблем употребе биоетанола као горива
настаје услед емисије алдехида.
 Осим тога, транспорт биоетанола (Е5 - Е22) кроз
постојеће транспортне пумпе и цевоводе намењене
течном фосилном гориву, које је у тренутној употреби,
било би отежано због особине биоетанола да апсорбује
воду и његове високе способности да раствара
одређене примесе, тако да би његова употреба
захтевала модификацију постојећих пумпи за гориво.
 БИОГАС - ПРИРОДНИ ГАС (CNG, LNG,
LCNG)
 Биогас је врста гасовитог биогорива које се добија
анаеробном разградњом органских материја, укључујући
ђубриво, канализациони муљ, комунални отпад или
било који други биоразградиви отпад.
 Метан (CH4) је главна компонента природног гаса и
обично чини преко 90 % природног гаса који се
дистрибуира путем гасовода.
 Најзначајнија примена биогаса је за генерацију топлотне
и електричне енергије, може се користити као гориво за
аутомобиле, где представља најчистије доступно гориво
као и за дугорочно складиштење воћа и житарица.
 Основни процес производње биогаса обично се састоји
из три дела: припрема биолошког инпута, разградња и
третман остатака.
ДИЈАГРАМ ПРОИЗВОДЊЕ БИОГАСА
 ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ КОРИШЋЕЊА
БИОГАСА
 Биогас је јако популаран и са становишта његове
производње. Третирањем отпада у затвореним танковима
избегава се емисија метана који доприноси повећању
ефекта стаклене баште и глобалном загревању.
 Биогас постројења су веома популарна опција решавања
проблема одлагања отпада. Према томе, покретачка
снага за повећање производње биогаса није само
обезбеђивање новог извора енергије већ и неопходност
решавања еколошких и санитарних проблема.
 Подвргавањем отпадних вода анаеробној дигестији може
се и за 90 % смањити садржај полутаната у њима и на тај
начин спречити загађивање земљишта и река. Након
завршетка анаеробне дигестије остаје чврста фаза која се
може искористити као високо квалитетно ђубриво.
 Основни недостатак примене биогаса чине проблеми
везани за његово складиштење и транспорт.
 ЗАКЉУЧАК
 Од свих горива која су данас у употреби једино
биогориво задовољава критеријум затвореног система
(бар у погледу стварања угљен - диоксида и чврстих
материјалних продуката сагоревања).
 У последњих неколико година, производња и потрошња
биогорива расту. Еколошки су далеко прихватљивија
од фосилних, али им је производња још увек скупља.
 Удео обновљивих горива у светској производњи
енергије из године у годину треба да расте тако да ће
се само мали део енергије добијати из фосилних
горива. У 2050 години око 95% енергије у свету би
требало да се добија из обновљивих извора.
 Коришћењем биогорива значајно се повећава
енергетска одрживост и очување природних ресурса за
будуће генерације.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!