MONETARNA I FISKALNA STRATEGIJA

Predavanje: Fiskalna održivost, fiskalni deficit

Peto predavanje: Fiskalna održivost, fiskalni deficiti,

zaduživanjanja
Prof dr. Kadrija Hodžić 18.03 2020.
 Sadržaj

- • Fiskalni deficit
- • Javni dug
- • Problemi rasta i zaduživanja
- • Fiskalna održivost
 Fiskalni deficit
 ● Fiskalni bilans je odnos javnih prihoda i rashoda države ostvarenih u
 toku jedne godine.
 Ako javni rashodi prevazilaze javne prihode imamo fiskalni deficit,
 odnosno unutrašnju neravnotežu u privredi.
 ● Privremeni deficiti mogu imati stabilizacione učinke (javnim rashodima
 se mogu finansirati investicje).
 Međutim, problem nastaje kada je fiskalni deficit trajan, odnosno kada
 je posledica strukturnih neusklađenosti u privredi.
 ● Sa pojmom fiskalnog deficita usko je povezan i pojam javnog duga.
 Naime, da bi finansirala javne rashode kao višak potrošnje, država
 najčešće pribjegava zaduživanju u zemlji i inostranstvu (primjeri ovakvog
 finansiranja javnog duga: krediti od mešunarodnih finasijskih institucija i
 emisija državnih vrednosnih papira)
 FISKALNI DEFICIT I JAVNI DUG

 • Fiskalni (budžetski) deficit

 - klasični pristup – budžet mora biti uravnotežen
 - danas: budžet ne mora biti uravnotežen (ako zaduživanje doprinosi
 jačanju ekonomskog potencijala)
 • Savremene ekonomije su osuđene na fiskalni deficit.
 Razlozi nastajanja fiskalnih deficita:
 a) povećavanje državnih rashoda usljed:
 - antirecesionih politika
 - finansiranje krupnih infrastrukturnih objekata
 - širenje socijalnih prava
 - vremensko nepoklapanje javnih prihoda i javnih rashoda
 b) uvođenje poreskih olakšica kako bi se privukle privatne investicije (što
 ugrožava stabilnost javnih prihoda)
c) budžetski deficiti rastu u periodima kriza, recesija i ratova
 DEFICIT I JAVNI DUG

• Treba razlikovati deficit i javni dug

• Dug je stanje, ono što država duguje zbog prošlih deficita
• Deficit je tok, ono koliko država posuđuje tokom neke godine

• Deficiti prema vrstama budžeta:

- Stvarni budžet – stvarni deficit (konvencionalni deficit)
- Strukturni budžet (budžet pri punoj zaposlenosti)– strukturni budžet
(usljed nižih poreza, novih socijalnih programa ili ekspanzivne FP)
- Ciklični budžet – ciklični budžet (određuje ga stanje poslovnog ciklusa)

• Zbir svih budžetskih deficita čini javni dug, kojim se pokrivaju prošli deficiti
 RAST ZADUŽIVANJA KAO GLOBALNI
PROBLEM

 • Javni dug se povećava ukoliko je budžetski deficit hronična pojava

 • „Hronični budžetski deficit“ se javlja u slučaju da zemlja ima veću
 potrošnju od proizvodnje (deficit tekućeg računa)
 • Dvostruki deficit =budžetski deficit + deficit tekućeg računa
To znači da zemlja nema dovoljno štednje za pokriće javne potrošnje,
te da su investicije veće od štednje. Takva zemlja je primorana na ino
investitore.
• Od 1980-ih zaduživanje raste u svijetu, deficiti su postali globalni
problem. Zemlje sa budžetskim deficitom od preko 6 % se označavaju
kao banane republike.
 Posljedice deficita budžeta

• Dio tekućih rashoda direktno se prenosi na buduće generacije

- veće poresko opterečenje u budućnosti i niži ekonomski rast - smanjivanje
životnog standarda u budućnosti)
- emitovanje obveznica može da smanji investicije
• Budžetski deficit vrši inflatorni pritisak i remeti cjenovnu stabilnost
• Pad kreditnog rejtinga zemalja i poskupljenja servisiranja duga

• Privatna štednja ne može da kompenzira negativnu štednju države

• Unutrašnji dug koji država duguje svojim građanima dovodi do gubitka
efikasnosti zbog nametanja poreza potrebnog za plaćanje
• Vanjski dug koji država duguje ino investitorima dovodi do odliva
nacionalnog dohotka
Najniži i najviši javni dug država u odnosu
na GDP (2017)
JAVNI DUG U ODNOSU NA GDP DRŽAVA
ZAPADNOG BALKANA (2017)
 FISKALNA NEODRŽIVOST I
FISKALNA ODRŽIVOST
 • Fiskalna politika koja vodi konstantnom uvećanju javnog duga u GDP
 smatra se neodrživom, pri čemu porast javnog duga vodi rastu kamatnih
 stopa na pozajmljena sredstva, pa se time uvećava i budžetski deficit
 tržištu, tj. da je količina potražnje novca jednaka količini ponude novca.

 • Fiskalna politika je održiva ako je kamatna stopa na javni dug manja

 od stope ekonomskog rasta i ako su stope rasta zaduženosti niže od
 kamatnih stopa u zemlji (time se ne narušava budžetska solventnost)

 Slovenija je zlatno pravilo fiskalne

 ovca (L). politike unijela u Ustav 2013. godine
 Kriterijumi održivosti zaduživanja

• Prema kriterijumima ekonomske konvergencije članica EU

 - javni dug ne bi smio biti veći od 60 % GDP-a
 - budžetski deficit ne smije prelaziti 3 %

• Po metodologiji Svjetske banke prezadužene zemlje su one u kojima je:

 - učešće javnog duga u GDP-u preko 80 %
 - učešće javnog duga u izvozu preko 220 %
 - učešće anuiteta u izvozu preko 30 %
 - učešče anuiteta u GDP-u preko 8 %
Stanje javne zaduženosti BiH na dan 31.12.2018.
godine

• Stanje javne zaduženosti BiH na dan 31.12.2018. iznosi 11.118,59 mil KM.
Na vanjski dug odnosi 8.205,41mil KM ili 73,80%, a na unutrašnji dug
2.913,18mil KM ili 26,20% javne zaduženosti.

• U odnosu na 31.12.2017. godine javni dug se povećao za 111,05 mil KM ili

1,01%, s tim da se vanjski dug povećaoza 352,46mil KM ili 4,49%, dok se
unutrašnji dug smanjio za 241,41 mil KM ili 7,65%.
U ukupnom stanju javne zaduženosti F BiH učestvuje sa 52,16%,
RS sa 46,71%,Institucije BiH sa 0,66% i Distrikt sa 0,47% .

• Učešće javnog duga BiH u GDP u 2018. godini iznosi 32,90%.

 Stanje vanjskog duga BiH na dan 31.12.2018.
u mil KM

Učešće kreditora u servisu vanjskog državnog duga
Unutrašnja zaduženost
MONETARNA POLITIKA
 Brzi kviz i kontrolna pitanja
Bri kviz
Osuđenost savremenih ekonomija na fiskalne deficite (da li budžet mora biti
uravnotežen)

Kontrolna pitanja
1. Šta je fiskalni deficit? Istaknite razliku privremenog i dugogodišnjeg deficita!
2. Koji su razlozi nastajanja fiskalnih deficia?
3. Obrazložite deficite prema vrstama budžeta!
4. Objasnite fenomen rasta zaduživanja!
5. Koje su posljedice deficita budžeta ?
6. Šta podrazumijevamo pod fiskalnom neodrživošću a šta pod fiskalnom održivošću
7. Koji su kriterijumi održivosti zaduživanja