TRAMVAJI

EKSPLATAVIONE – TEHNICKE KARAKTERISTIKE

Tramvaj je elektricno sinsko vozilo za javni gradski

prevoz putnika, sa vazdusnim kontaktnim vodom,
krovnim oduzimacem struje I sinom kao povratnim
vodom.

Kontaktna mreza je sa jednosmernom strujom

napona 600V ili 750V.
Prema duzini vozila i ukupnom broju putnickih
mesta, razlikuju se sledece grupe resenja:

Stara dvo osovinska motorna kola, duzine 9.5-11 m, sa

65-80 putnickih mesta.
Cetvoro osovinska motorna kola, sa jednodelnom
karoseriom, duzine 13-14m, za 110-120 putnika.
Cetvoro osovinska motorna kola, sa zglobom,
dvodelnim sandukom karoserije, sa dva obrtna postolja,
ukupne duzine 16.5-18.5m sa 150-165 mesta
Sesto osovinska tramvajska kola, sa jednim zglobom,
dvodelnom karoseriom I tri obrtna postolja. Prema duzini
I kapacitetu ovde su prisutne dve podgrupe. U prvoj su
vozila duzine 19.5-23.5m, sa 170-195 mesta. U drugoj grupi
su vozila duzine 24.5-27m, a nova sa duzinom 29-35m sa
ukupno 270-300 mesta.
Tramvajska motorna kola koriste se u eksploataciji i
za vucu prikolica. Prikolice su sa 2-4 osovine, duzine I
kapaciteta slicnih kao I kod motornih kola.

Dvoosovinski tramvaji su stare konstrukcije I najcesce

su to vozila koja zavrsavaju svoj eksplatacioni vek.

Potrebna korisna povrsina:

Po stojecem putniku 0.15-0.25 m2
Po putniku na poprecnom sedistu 0.28-0.32 m2
Po putniku na bocnom poduznom sedistu 0.35-0.40 m2
Najcesce usvojena povrsina po stojecem putniku za
tramvajska kola je 0.167m2, sa sest putnickih mesta po
jednom metru kvadratnom.

Sirine tramvajskih kola su 2100-2200mm I 2350-

2650mm.

Visina oplate krova tramvaja od gornje ivice sine je od

3050mm do 3365mm.

Vrata su najcesce dvokrilna, preklopna, slobodne

sirine od 1150-1300mm, sa mehanizovanim pogonom
preko elektricnog ili pneumackog servo motora.
Prema tramvajima koji se sad nalaze u eksplataci,
svedena neto masa tramvajskihkola po 1 m2 korisne
povrsine iznosi :

Kod starih konstrukcija tramvajskih kola 600-750kg/m2

Kod cetvoroosovinskih kola 480-550 kg/m2
Kod zglobnih kola 400/470 kg/m2

Neto masa savremenog tramvaja svedena na jedno

putnicko mesto, iznosi oko 110-120kg/mestu.
Instalisana snaga vucnih motora po kolima nalazi se u
sirokim granicama od 120-300kw. Povecanje snage je
uslovljeno zahtevima za vece brzine I vece ubrzanje.
Prema maksimalnoj brzini tramvaji se dele u osnovne
tri podrgupe: do 60km/h, do 80km/h I do 100km/h.
Velicine ubrzanja zavisne I od primenjenog nacina
regulacije brzine I vucne sile. Njihove granicne
vrednosti, mereci srednje ubrzanje od pokretanja do
brzine od 65% od Vmax.
U pogledu broja motornih osovina I ukupnog broja
vucnih motora postoje razlicita resenja. Ono sto je
zajednicko za sve savremene tramvaje u ovoj grupi
sklopova to je primena dvoosovinskih obrtnih
postolja. Ona mogu biti motorna ili noseca. Motorna
postolja su sa dva vucna motora, ili sa jednim
motorom za oba osovinska sloga. Kod tramvaja sa
jednodelnom karoseriom sve cetri osovine su
pogonske. Kod zglobnih kola najcesca su resenja sa
nosecim obrtnim postoljem ispod zgloba.
Pored athezionih kocnica koje deluju preko oboda
tockova osovinskih slogova, ovde se koriste I elektro
magnetne sinske kocnice. Usporenja pri kocenju su
reda velicine do 1.1-1.45m/sec2 sa athezionim
kocnicama I do 1.8-2.7 m/sec2 I sa magnetnim sinskim
kocnicama.
 VUCNI POGONI I NJIHOVA REGULACIJA

Prema vrsti elektricne vucne masine tramvaji su sa:

Vucnim kolektorsim motorima za jednosmernu struju
Vucnim trofaznim asihronim motorom
U prvoj grupi su standardni vucni pogoni, a drugoj
eksperimentalna resenja, koja su jos u fazi
prototipskih ispitivanja.
Regulacija vucnih pogona u odnosu na koriscene
elemente vucnog strujnog kola za podesavanje
napona I brzine obrtanja vucnog motora je sa :
otpornicima ili
tiristorima.
 VUCNI POGONI SA OTPORNICKOM REGULACIJOM

Seme veze osnovnih pogonskih sklopova kod ove

vrste regulacije, naprimeru jednog vucnog motora je
dat naslici. U vucnom kolu su glavni prekidac GP,
kontroler Ko, otpornici Ro, vucni motor M, valjak za
izbor smera VIS, kombinator sprege motora KSP,
oprema za slapljenje polja pobude SP. U posednom
strujnom kolu su pomocni pogoni, medju kojima sup
o potrebi motor kompresor, motor generator ( ili
alternator sa mostom silicijumskih dioda), motor
ventilator.
Tremvajska motorna kola su obicno sa dva ili cetri
vucna motora pa se osnovna sema vuce umnozava
brojem motornih grana. U osnovnoj grani, koja
odgovara paralelnoj sprezi vucnih motora, mogu biti
po jedan ili dva vucna motora. U ovom drugom
slucaju to su motori sa nominalnim naponom 300V,
odnosno konstruisani za polovinu napona kontaktne
mreze.
Prema funkci kojoj vrse kontaktni elementi su
podeljenji u dva bloka. U prvom su kontakti za
podesavanje velicine otpora RR, a u drugom za
formiranje strujnog kola vuce sa dve razlicite sprege
motora I za elektricno kocenje, sa sledecim planom
ukljucenja:
Za vucu sa dve redno paralelne grane motora K1-K4-K7-
K8
Za vucusa cetri redno paralelne grane motora K1-K4-
K9-K10-K11-K12
Za elektricno reostatcko kocenje K2-K3-K5-K6-K9-K10-
K11-K12
 VUCNI POGONI SA TIRISTORIMA

U njoj su I osnovni elementi slicni kao I u semi sa

otpornickom regulacijom. Bitna razlika je u zameni
otpornickog bloka tiristorima za regulaciju vuce I
elektricnog kocenja, u prisustvu tiristora u opremi za
regulaci brzine slabljenjem polja glavne pobude
vucnog motora, u filtrima I diode, koji obavezno prate
tiristore u vucnom strujnom kolu .
 VUCNI POGONI SA TIRISTORIMA I TROFAZNIM
ASIHRONIM VUCNIM MOTORIMA

Tramvajska kola sa ovim jos uvek eksperimentalnim

pogonom, napajaju se preko kontaktnog voda
jednosmerne struje 600V, sa jednopolnim trolnim
oduzimacem struje, ili pantografom. Elementi prenosnika
snage I ostali mehanicki skolopovi u svemu su isti kao I
kod tramvaja sa standardnim pogonom. Vucni motori kao
indukcione masine, napajaju se trofaznom naizmenicnom
strujom regulisane ucestanosti, iz tiristorskog bloka.
Njegova je uloga da jednosmernu struju pretvori u
trofaznu neizmenicnu struju odgovarajuceg napona.
Promenom redosleda faza menja se smer obrtanja motora
I bira smer kretanja vozila. Regulacija brzine ostvaruje se
promenom ucestanosti neizmenicne struje.
 KARAKTERISTICNI TIPOVI TRAMVAJA

Cetvoro osovinska zglobna kola tipa KT-4

Proizvode se u Cehoslovackim fabrikama Skoda-CKD u
velikim serijama. Nalaze se u eksplataci I kod nas, sa
znacajnim brojem narocito u Beogradu.
Duzina 18.11 m
Sirine 2.18 m
Visine 3.4m
Razmak stozera 8.9 m
Visina poda 0.9 m
Ukupna trajna snaga vucnih motora je 4 x 40 kw
Masa praznih kola je 19.75 t
Sesto osovinskazglobna kola BaK
To su savremena zglobna kola zapadno nemacke
proizvodnje, sa motorima I elektricnom opremom
Simensa.
Duzina 26.9 m
Sirine 2.65 m
Visine 3.4m
Maksimalna brzina 100 km/h
Ukupna trajna snaga vucnih motora je 2 x 235 kw
Masa praznih kola je 38.9 t
Broj mesta 238, od kojih su 72 sedista
Modularnost tramvaja
Uporedni pregled putnih
karkteristika tramvaja