ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ

КРУШЕВАЦ

Предмет: Психофизичка зрелост за полазак у школу

СТУДИЈСКО -ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

Ментор: Аутор:

Бисера Јефтић, проф. др Сојка Чворовић 4-45/2015

Славица Павличевић, проф. мр Сања Чоланић 4-46/2015
Вера Јовановић 4-52/2015
Катарина Евелђи 4-44/2015
УВОД

Припрема за наставу почетног читања и писања, као и рад са бројевима представља

само један сегмент у систему организованог деловања на дете у предшколској установи,
како би се оствариле припремне функције предшколског васпитања и образовања.

Такође, ова припрема подразумева систем организованих активности којима се подстиче

специјална готовост детета за полазак у школу која је саставни део опште готовости и
подразумева да дете до поласка у школу овлада знањима, вештинама и навикама које ће
му бити потребне за остваривање школских задатака из наставе матерњег језика,
односно настави математике, а затим и из осталих наставних предмета.

Циљ овог семинарског рада је да прикаже теоријске претпоставке припреме деце

предшколског узраста за наставу почетног читања и писања и рад са бројевима у
предшколској установи.

Садржај рада издељен је на три поглавља и то; у првом поглављу биће речи о припреми
деце за наставу почетног читања, у другом поглављу биће речи о припреми деце за
наставу почетног писања и у последењем поглављу биће речи о раду са бројевима.

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 1. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА НАСТАВУ ПОЧЕТНОГ
ЧИТАЊА

1.1 Шта је читање

Ељкоњин почетно читање дефинише као "процес стварања звучног облика речи по
њиховом графичком (словном) моделу" истичући тако да онај ко чита има посла са
гласовном страном говора, као и да без правилног стварања звучног облика речи није
могуће разумевање онога што се чита. Ова вештина се на свакој етапи убрзава и
интериоризује, од сразмерно спорог читања наглас ка усавршеном течном читању "у
себи".

За успешно развијање способности читања треба уважавати:

услове за успешно читање који се спремност деце на читање, која се

да се спремност на читање не могу тражити у раному искуству повезује с њиховим добровољним
појави у датом тренутку, деце с важнима текстовима приступом читању.

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 1. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА НАСТАВУ ПОЧЕТНОГ
ЧИТАЊА

1.2 Фазе усвајања почетног читања код деце предшколског узраста као
битан предуслов почетног описмењавања
Предчитачке вештине су предуслов за развој читачких вештина, а према многим
стручњацима њихова развијеност у одређеном раздобљу дететовог развоја може бити
јасан знак хоће ли дете имати тешкоћа у читању у школи, па и у одраслој доби.

Почетке предчитачких вештина могуће је приметити код деце између 2 и по и 3 године,

стога на узрасту:

носи неку поруку, а сврха читања је да се та порука уочи и прими.

2 до 3 године • Дете препознаје да неко управо чита или пише и да писани текст

структуре речи)
описује писмо и његове карактеристике, усвајање гласовне
4 до 5 година смеру писања слева надесно и одозго-доле, усвајање речника који
• дете усваја појмове о писму (усвајање разлика у словима, свест о

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА
• Код многе деце и пре, успоставља се сазнање 7 година
кореспонденције између гласа и договореног Између 6 и
знака за тај глас, тј. слова
• Дете усваја гласовне структуре речи се
побољшава, а исказује се као спремност на игру
година
с растављањем речи на гласове, уживање у рими
Између 5-6
и уочавање литерације.
битан предуслов почетног описмењавања
1.2 Фазе усвајања почетног читања код деце предшколског узраста као
ЧИТАЊА
1. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА НАСТАВУ ПОЧЕТНОГ
1. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА НАСТАВУ ПОЧЕТНОГ
ЧИТАЊА

1.2 Фазе усвајања почетног читања код деце предшколског узраста као битан
предуслов почетног описмењавања

Усвајање почетног читања код деце предшколског узраста

реализује се кроз четири фазе, и то:

1 • Фазе целовитог препознавања

2 • Фазе почетног гласовног рашчлањавања

3 • Фазе превођења слова у глас

јединице
4 • Фазе сложеног превођења графичких у гласовне

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 1. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА НАСТАВУ ПОЧЕТНОГ
ЧИТАЊА

1.3 Циљеви и задаци почетног читања

Циљеви почетног читања:

Мотивисаност да се препознају графички симболи, знаци,

поруке и обавештења као и да се научи да чита.
Припремљеност за учење читања захваљујући развоју
фонематске перцепције (способности за гласовну анализу
речи ради одређивања од којих су гласова састављене,
колико је тих гласова и у каквом су положају у речима) и
осталим поступцима које препоручује методика.
Вештина читања развијена до нивоа одређеног
могућностима и интересовањима сваког појединог детета.

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

1. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА НАСТАВУ ПОЧЕТНОГ
ЧИТАЊА

1.3 Циљеви и задаци почетног читања

Садржаји и активности почетног читања:

Откривање корисности усвајања писменог говора на

примерима (читање лепих књига, комуникација на даљину, са
личностима из прошлости. значај писаних порука и упозорења и
сл.).

Препознавање натписа, назива и имена без посебног

обраћања пажње на слова од којих се састоје.

Гласовна анализа речи - сагледавање елемената говора

(реченице, речи. слогови, гласови), растављање и састављање
речи од гласова, одређивање броја гласова од којих се састоје
речи, стварање непознатог гласовног облика од слова из
словарице према речима које задаје васпитачa

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 1. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА НАСТАВУ ПОЧЕТНОГ
ЧИТАЊА

1.3 Циљеви и задаци почетног читања

Садржаји и активности почетног читања:

Разликовање самогласника од сугласника.

Почетно читање у складу са дечјим могућностима, подразумева:

1. Поред вежбања у сигурнијем, повезанијем и течнијем читању

деци се обраћа пажња на смисао прочитаног (понављање
прочитане речи, налажење слике која представља реч коју је дете
прочитало, вршење описане радње, одговарање на питање
постављено у вези са прочитаним, препричавање прочитаног).

2. Примена стечене вештине читања самостално (или читајући

наизменично са одраслима).

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

1. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА НАСТАВУ ПОЧЕТНОГ
ЧИТАЊА

1.4 Редослед поступка у оспососбљавању деце за читање

1 • Предвежбе

реченица
2 • Препознавање целих речи и

изгледа речи од њеног значења

3 • Поступци за раздвајање звучног

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА
• Преображавања графичке шеме 6
речи у словни модел
• Представљање гласовног састава 5
речи графичком шемом
• Издвајање појединих гласова у 4
речима
1.4 Редослед поступка у оспососбљавању деце за читање
ЧИТАЊА
1. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА НАСТАВУ ПОЧЕТНОГ
1. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА НАСТАВУ ПОЧЕТНОГ
ЧИТАЊА

1.4 Редослед поступка у оспососбљавању деце за читање

разликовање облика слова

8 • Вежбе за препознавање и

• Усавршавање вештине читања

9

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 2. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ПОЧЕТНО ПИСАЊЕ

Писање је вештина којом деца овладавају и пре вештине читања.

Вештина писања врло је блиска говору и у почетку захтева само

рашчлањивање на гласове, али од предшколског детета се не
очекује да оно овлада том вештином у потпуности јер је она спој
сложене мисаоне активности и графомоторичке вештине.

Према традиционалној дефиницији писања то је вештина

претварања гласова замишљене речи у одговарајућа слова и
спајање слова у написану реч. (Чудина-Обрадовић, 2002).

Правилан развој моторике и графомоторике, предуслови су за

развој вештине писања.

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 2. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ПОЧЕТНО ПИСАЊЕ

2.1 Садржаји и циљеви почетног писања

Циљеви почетног писања су:

Представе о облику, боји, величини и положају у простору предмета, цртежа и знакова.
Способност визуелног процењивања, запажања и именовања ситних детаља, као и
репродуковања њиховог изгледа и положаја.
Спретни и покретљиви рука, шака и прсти.
Правилно седење и држање прибора за цртање, сликање и писање.
Сразмерно развијена фина моторика (визуелно усмеравање, вољна контрола и
координација између покрета руке, шаке и прстију, две руке и ока и руке) и захваљујући
томе вештији, сигурнији и слободнији покрети потребни за исписивање ситних елемената
без прекидања и подизања оловке са папира.
Усавршеност покрета за писање вршених у одговарајућој свесци, као и оспособљеност да
се свеска користи на одговарајући начин.

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 2. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ПОЧЕТНО ПИСАЊЕ

2.1 Садржаји и циљеви почетног писања

Садржаји почетног писања и активности су:

Вежбе латерализације,
Вежбе за овладавање локомоционим и манипулационим покретима.
Вежбе за разгибавање и опуштање руке и шаке, посебно сваког прста и свих
прстију.
Правилно држање руке, прстију и положаја тела и руковање прибором за
цртање, сликање и писање.
Вежбе за развој фине моторике (визуелног усмеравања, вољне контроле и
координације покрета руку и очију).
Вежбе за усавршавање тачности покрета исте врсте какве захтева писање.
Графомоторичке вежбе у одговарајућој свесци

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 2. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ПОЧЕТНО ПИСАЊЕ

2.1 Садржаји и циљеви почетног писања

Из напред приказаних садржаја и активности можемо закључити да се дете у

предшколским установама осмишљено уводи у свет писане речи, и то кроз:

• Развој фине
2 • Развој чулног 4 • Стицање вештина
• Развој осећаја за за коришћење
моторике • Развој грубе опажања
ритам, харминију, свеске
моторике ритмичких покрета и
симетрију
3 5
1

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА
Претходни поступци
Графомоторичке
• Графомоторичке који индиректно
вежбе општијег
вежбе у припремају за
значаја
одговарајућој писање
свесци
писање
2.2 Редослед поступака у оспососбљавању деце за
2. ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ПОЧЕТНО ПИСАЊЕ
 3. УЧЕЊЕ БРОЈЕВА

Пут до формирања појма броја полази од изградње појма скупа и развоја логичко
математичких операција као што су класификација, серијација, коресподенција и др.

У основи развоја математичког мишења, развоја појма скупа и појма броја стоји читав
низ логичко математичких операција које дете треба да савлада кроз:

1 • игру

2 • практичне животне активности

решавања проблема
које су пропраћене емоционалним доживљајем детета и ослањају се на методу
3
• Организоване активности којима претходни мотивација детета за учествовањем,

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 3. УЧЕЊЕ БРОЈЕВА

3.1 Циљеви и садржај активности усвајања појма

броја и скупа

Способност бројања. Познавање неконвенционалних, а затим и конвенционалних

ознака за једноцифрене бројеве, тј. цифре.
Способност успостављања кореспонденције «један према један» уз разне видове
придруживања (стављање елемената једног скупа на елементе другог скупа,
оптичком кореспонденцијом, разменом «један за један» итд.).
Способност проверавања једнаке бројности скупова придруживањем и
успостављања једнаке бројности на разне начине (додавањем нових чланова или
измештањем чланова). Поређење бројности скупова придруживањем.
Способност бројања елемената скупова и способност поређења величине скупа на
основу познавања сваког броја у бројном низу прве десетице (бројнији и мање бројан
скуп).

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 3. УЧЕЊЕ БРОЈЕВА

3.1 Циљеви и садржај активности усвајања појма

броја и скупа

Способност правилног коришћења математичких симбола за једнако и неједнако.

Овладавање рачунским операцијама сабирања и одузимања у оквиру прве десетице.
Разумевање тј. увиђање да се последњи број, који се помене приликом бројања,
односи на укупну количину избројаног, односно да обухвата и све претходно поменуте
јединице у низу.
Разумевање разлике између ситуација у којима из једног реда оде троје деце и оде
треће дете (разлика између редних и кардиналних бројева).
Способност решавања једноставних математичких проблема на практично-
опажајном, а затим и вербалном плану.

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 3. УЧЕЊЕ БРОЈЕВА

3.1 Циљеви и садржај активности усвајања појма

броја и скупа
Садржаји и активности
1. Бројање унапред, уназад, од задатог броја, до задатог броја...
2. Одређивање бројности скупова пребројавањем.
3. Коришћење симбола за једнако и неједнако.
4. Изједначавање скупова према задатој бројности.
5. Уочавање облика цифара, повезивање тачкица као ознака за бројност и цифара,
6. Дељење већих скупова на мање према задатој бројности, успостављање односа
међу скуповима зависно од бројности.
7. Појам пара и нарастајућег умножавања по два.
8. Новац и рачунање са новцем у оквиру прве десетице.
9. Серијација и редни бројеви, редно бројање.
10. Једноставне логичке операције увиђања законитости разних врста поређења
међу објектима
11. Решавање вербално постављених једноставних логичко-математичких проблема.

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА
3 етапа 2 етапа
• Употреба апстрактни х • Група предмета окаракте-
бројева, али су они још рисана само једним
увиек везани за конкретне одређеним бројем.
предмете.
предшколској установи
3.2 Етапе у формирању појма броја у
3. УЧЕЊЕ БРОЈЕВА
1 етапа
• дете перципира и оперише са
групом објеката, а број је реч
која одређује једну групу
предмет (број везан за скуп
предмета)
 3. УЧЕЊЕ БРОЈЕВА

3.2 Етапе у формирању појма броја у

предшколској установи
У процесу формирања појма броја постоје различити приступи, међу којима се
разликују два основна:

скуповни бројевни

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА

 3. УЧЕЊЕ БРОЈЕВА

3.2 Етапе у формирању појма броја у

предшколској установи
Увођење појма броја од један до десет код деце
предшколског узраста:

одвија се кроз усмерену активност.

обавезна корелација са другим областима као
што је: музичко, ликовно, развој говора,
упознавање околине
деца се познају са природним бројевима до
десет, месту тих бројева у бројевном низу.
упознавајући се са природним бројевима прве
десетице деца усвајају правило формирања
низа природних бројева, што сваки следећи број
добијемо додајући јединицу

ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАД СА БРОЈЕВИМА