Vrste hartija od vrednosti

js
U našoj teoriji i praksi u Hov ubrajaju se:
Menica

Ček

Skladišnica

Tovarni list

Konosman (rečni i pomorski)

Akcije

Obveznice

Državni zapis

Blagajnički zapis

Komercijalni zapis

Certifikat
Kriterijumi klasifikacije i podele ovih HOV
su raznoliki:
 Kriterijumi podele hartija od vrednosti s obzirom:
1. na prirodu inkorporisanog prava,

2. prema načinu određivanja imaoca prava,

3. prema vezi u odnosu na osnovni posao,

4. prema karakteru potraživanja,

5. prema roku dospelosti,

6. prema mestu izdanja i mestu ispunjenja i sl.

1. Podela hartija od vrednosti s obzirom na
prirodu inkorporiranog prava
Stvarno -pravne hartije od vrednosti su takve hartije
hartije od vrednosti koje u sebi sadrže neko stvarno
pravo, kao što su pravo svojine ili zaloge. Uglavnom se
odnose na pokretne stvari, a mogu i na nepokretne stvari.
Ovde ubrajamo: konosman, skladišnicu, prenosivi tovarni
list.

Obligaciono-pravne hartije od vrednosti su takve isprave

koje u sebi sadrže određena potraživanja.
U ove HOV ubrajaju se: menica, ček, trgovačka uputnica,
tragovačka obveznica, kreditno pismo, blagajnički i
komercijalni zapis, certifikat o depozitu.
2. Prema načinu određivanja imaoca prava
 a) Kod hartija od vrednosti na ime - ime korisnika isprave je označeno u hartiji od vrednosti.
Cirkulacija ovih hartija od vrednosti je vrlo otežana u pravnom prometu iz razloga što se one
po pravilu mogu prenositi samo putem građansko-pravne cesije, odnosno ustupanjem
potraživanja.
 b) Hartije po naredbi su takve hartije od vrednosti kod kojih je njihov korisnik imalac prava

označen u samoj ispravi - hartiji od vrednosti. Međutim, njemu je dato pravo, da on svojom
naredbom (nalogom) odredi neko treće lice kao korisnika hartije od vrednosti. One su
podesnije za pravi promet i bržu cirkulaciju, prenošenjem - sa jenog lica na drugo lice -
putem indosamenta.
 c) Hartije na donosioca nemaju unapred određenog korisnika, imaoca prava, nego izdavalac

hartija od vrednosti preuzima obavezu prema svakom licu prezentantu ovakvih isprava. U
ovakvim hartijama od vrednosti postoji klauzula "plativo donosiocu" ali ima nekih isprava, kao
na primer, ček - koje se smatraju ovakvom hartijom po osnovu zakona.
 d) Alternativne hartije od vrednosti su takve hartije u kojima je izdavalac hartije od vrednosti

izričito označio korisnika, ali je istovremeno dopustio da se obaveza iz hartije od vrednosti

može izvršiti i svakom drugom donosiocu isprave. To se postiže, na primer, klauzulom u
hartiji od vrednosti: "platite Peri Periću ili donosiocu".
 e) Mešovite hartije od vrednosti postoje u onim slučajevima kada jedan deo hartija od

vrednosti glasi na ime ili po naredbi, a drugi deo glasi na donosioca. Tako se može kod akcija
dogoditi, da plašt akcije glasi na akcionara, a kupon akcije za naplatu dividende - da bude na
donosioca.
 3. Hartije od vrednosti, prema vezi sa
određenim poslom
 Kauzalnim hartijama od vrednosti, smatraju se one
koje su neposredno vezane sa osnovnim poslom, te se
ovakva veza vidi iz same isprave, kao što je to veza
između, na primer, skladišnice i ugovora o
skladištenju; teretnice i ugovora o prevozu robe
brodom i dr.

 Apstraktnim hartijama od vrednosti, smatraju se one

hartije od vrednosti iz kojih nije moguće utvrditi vezu
između hartije od vrednosti sa osnovnim poslom.
Karakterističan primer ovakve hartije od vrednosti jeste
menica. 
 4. Hartije od vrednosti, prema vrsti
potraživanja  
 Novčanim hartijama od vrednosti se smatraju one
hartije od vrednosti koje se odnose na novčano
potraživanje. Tu se kao tipični predstavnici javljaju
menica, ček, akcija, blagajnički zapis i dr.

 Robne su hartije od vrednosti one hartije, za koje se

potraživanja odnose u robi, kao na primer, teretnica,
konosman, skladišnica i dr.
 5. Hartije od vrednosti, prema roku
dospelosti  

 U kratkoročne hartije od vrednosti,  spadaju one

hartije od vrednosti kojima je rok dospeća kraći od
jedne godine. To su: ček, komercijalni i blagajnički
zapis.  

 U dugoročne hartije od vrednosti, spadaju one hartije

od vrednosti kojima je rok dospeća duži od jedne
godine dana. To su: akcije, obveznice, menica i dr.