Aromatični ugljovodonici

 Aromatični ugljovodonici se po osobinama

prilično razlikuju od alifatičnih:
 - veliki stepen nezasićenosti;

 - C-C veza je po dužini između proste (154 pm)

i dvogube (133 pm) i iznosi 139 pm;

 - otporni su prema oksidacionim i adicionim

reakcijama;
 - podležu reakcijama elektrofilne supstitucije;

 - imaju veliku rezonancionu energiju, odnosno

veoma su stabilni
Struktura benzena
 Otkriven 1825. godine od strane Faraday -a
 Tek 1865. godine Kekulé postavlja
zadovoljavajuću, cikličnu strukturu benzena
H
C
H C C H
ili
H C C H
C
H
 Kekulé-ova struktura benzena
 Ova struktura je u skladu sa
eksperimentalnom činjenicom da su svi
vodonikovi atomi u benzenu ekvivalentni i
da postoji samo jedan monosupstitucioni
proizvod, C6H5Y
 Međutim: po ovoj strukturi trebalo bi da
postoje dva različita 1,2-dibrombenzena:
Br Br
i
Br Br

I II
Kekulé-ova struktura benzena
 Kekulé je pretpostavio da benzen i njegovi
derivati postoje u dva oblika koji su u
dinamičkoj ravnoteži
Br Br
Br Br

I II
 Danas je poznato da ovakva ravnoteža
između dva oblika benzena ne postoji
Eksperimentalne činjenice o
benzenu

 stabilan molekul
 pravilan šestougaonik
 sve veze između C-atoma su iste dužine
 uglovi veza C-C-C i C-C-H su 120 -
trigonalna hibridizacija
 sve C-H veze su ekvivalentne
 Stabilnost benzena
 Što je vrednost za toplotu hidrogenizacije
manja, to je jedinjenje stabilnije

Pt
+ H2 H = - 119,0 kJ/mol
cikloheksen cikloheksan

Pt izračunato:
+ 3 H2
H = 3 (- 119,0) = - 357,0 kJ/mol
dobijeno: H = - 207,2 kJ/mol
benzen cikloheksan
razlika: = -149,8 kJ/mol
 Stabilnost benzena
 Razlika između količine toplote koja se
stvarno oslobodi i vrednosti izračunate na
osnovu Kekulé-ove strukture naziva se
rezonanciona energija (ili energija
delokalizacije)
 Kekulé-ove strukture kojima se predstavlja
benzen nisu različiti molekuli koji su u
ravnoteži, već predstavljaju jedan molekul
koji se opisuje sa dve rezonancione strukture
Br Br
Br Br
Struktura benzena
 Svaki od 6 C-atoma u benzenu vezan je sp2-
hibridnim orbitalama za tri druga atoma (2C
i 1H)
 Svih 6 C-atoma leže u istoj ravni, u
uglovima pravilnog šestougaonika (ovakvu
geometriju uslovljava sp2-hibridizacija)
 Svi uglovi, C-C-C i C-C-H, iznose 120 
H H
C C
o
120
o
H C 120 C o
H
120
109 pm
C C
139 pm
H H
Struktura benzena
 Svaki ugljenikov atom u benzenu sadrži još po jednu
nepromenjenu p-orbitalu sa po jednim elektronom
 Preklapanjem ovih šest atomskih orbitala dobija se ukupno
šest molekulskih orbitala, od kojih su tri vezne:

+ + + -
+ +
- - - - -
+ - -
+ + + -

- - - + + +
+ + + - - -

- - - + +
+

  
Energetski dijagram π-molekulskih
orbitala kod benzena
Energija

 antivezne (protivvezne)
orbitale
 

  vezne orbitale


Struktura benzena
 Benzenov prsten se može predstaviti na više
načina od kojih svaki ima svojih prednosti

I II III
Hückel-ovo pravilo
 Na osnovu Hückel-ovog pravila
aromatičnosti (ili "(4n+2) pravila"), moguće
je predvideti da li neko jedinjenje ima
aromatični karakter. Ovo pravilo glasi:
 Monociklična, planarna jedinjenja sa

konjugovanim vezama, koja imaju

(4n+2) elektrona (n = 0,1,2,...) i
popunjene sve vezne molekulske
orbitale, pokazuju izuzetnu stabilnost i
kaže se da imaju aromatični karakter.
Struktura aromatičnih jedinjenja.
Anuleni
 Anuleni su monociklična jedinjenja sa
konjugovanim dvogubim vezama u prstenu
 Veličina prstena kod ovih jedinjenja
označava se brojem u uglastim zagradama
 Benzen je 6anulen
 Kod policikličnih aromatičnih jedinjenja
aromatični prstenovi su vezani međusobno
na različite načine
 Dva ili više benzenovih prstenova mogu biti vezani
prostom vezom u jedinjenjima kao što su bifenil,
terfenil, itd.

bifenil terfenil
 Aromatični prstenovi mogu biti spojeni i preko
zajedničkih ugljenikovih atoma – kondenzovani
prstenovi. 6
5 7
8 1 8 9 1 4 4b
8a 8a 4a 8
7 2 7 2 3
8a
6 3 6 3 2 9
4a 10a 4a 10a
4 5 10 4 1 10
naftalen antracen fenantren
Azulen
 Jedan od nebenzoidnih aromatičnih ugljovodonika
je azulen (ime potiče od reči azur – plava boja,
zbog izrazito tamnoplave boje)
8 8
7 1 7 1
8a 8a
6 2 6 2

3a 3a
5 3 5 3
4 4
azulen
Nomenklatura
 IUPAC nomenklatura je preuzela i zadržala
ime "benzen"
 Različiti derivati benzena dobijaju se
zamenom jednog ili više vodonikovih atoma
u benzenu drugim atomima ili grupama
 Monosupstituisani derivati dobijaju imena
tako što se alkil, alkenil ili arenil grupi doda
reč benzen. Neki od ovih derivata imaju
svoja specifična imena
 Nomenklatura
 
CH3 CH2CH3 CH3 CH CH3 CH CH2

toluen kumen stiren

etilbenzen
(metilbenzen) (izopropilbenzen) (vinilbenzen)
CH3
CH3
CH3

H3C CH3
mezitilen ksilen (o-položaj)
 Nomenklatura
 Jednovalentna grupa, nastala uklanjanjem
jednog H-atoma iz benzena, C6H5-, naziva se
fenil grupa i često se koristi pri imenovanju
C CH
3 2
'
2
3'

4
4' CH2
1'
1

5 6
6' 5'

fenilacetilen bifenil difenilmetan

(etinilbenzen) (fenilbenzen)
Nomenklatura
 Sledeće grupe su poznate uglavnom po svojim
trivijalnim imenima:

CH2 CH C

Benzil- Benzal- Benzo-

Nomenklatura
 Postoje tri disupstituisana benzenova
derivata, prema tome da li su supstituenti u
položajima 1,2-, 1,3- ili 1,4-. Obeležavaju se
prefiksima o-(orto), m-(meta) i p-(para):

CH3 CH3

CH3 H3C
CH3
CH3
o-ksilen m-ksilen p-ksilen
 Nomenklatura
 Supstituenti u principu dobijaju najmanje
moguće brojeve
 U slučaju kada se imena izvode iz gore
navedenih jedinjenja sa zadržanim
trivijalnim imenima, najniži broj se daje
supstituentu (ili supstituentima) koji se već
nalaze u jedinjenju:
 Nomenklatura
CH2CH3 CH2CH3 CH CH2 CH CH2

CH2CH2CH3 CH2CH3 CH2CH3 CH CH2

1-etil-4-propilbenzen 1,4-dietilbenzen 4-etilstiren ili 1,4-divinilbenzen ili

ili p-etilpropilbenzen p-etilstiren p-divinilbenzen
(ne: p-vinilstiren)

CH3 CH2CH2CH3 CH2CH2CH2CH3

CH3 CH3 CH2CH2CH3

CH3 CH3 CH2CH3

1,2,3-trimetilbenzen 1,2-dimetil-3-propilbenzen 1-butil-3-etil-2-propilbenzen

ne: metilksilen, dimetiltoluen ili 3-propil-o-ksilen
 Nomenklatura
 Veći aromatični sistemi, ili policiklični
aromatični sistemi označavaju se slično
benzenu i njegovim derivatima
CH3 CH3
8 8 9 1
1
H3C CH3 7
7 2 2

6 3 6 3
5 4 5 10 4

1-metilnaftalen 2,7-dimetilnaftalen 1-metilantracen

(-metilnaftalen) ('-dimetilnaftalen)
 Nomenklatura
 Potpuni ili delimični redukcioni proizvodi
aromatičnih jedinjenja se često nazivaju
hidro- derivati ili perhidro- jedinjenja
osnovnog sistema:
H H

H H
9,10-dihidroantracen 1,2,3,4-tetrahidronaftalen perhidrofenantren
(tetralin)
Nalaženje i dobijanje
 Glavni industrijski izvor benzena i ostalih
aromatičnih jedinjenja je katran kamenog uglja
 U laboratoriji se benzen može dobiti na više načina
 dekarboksilovanjem aromatičnih kiselina ili

njihovih soli
COOH
+ 2 CaO + 2 CaCO 3
COOH

COONa NaOH/CaO
+ Na2CO3
Dobijanje derivata benzena
 Za dobijanje benzenovih derivata ili arena
postoji nekoliko opštih metoda
 Friedel-Crafts-ovo alkilovanje . Reakciju

su otkrili 1877. na Pariskom Univerzitetu

Francuz Charles Friedel i Amerikanac
James Crafts
 najvažnija metoda za uvođenje bočnog

niza (alkil-grupe) u aromatično jezgro

R
AlCl3
+ RX + HX
Wurtz-Fittig-ova reakcija
 1863. Rudolph Fittig, profesor Univerziteta u Strazburu,
primenio je Wurtz-ovu reakciju na mešovite alkil- i aril-
halogenide. Ova reakcija se koristi za sintezu homologa
benzena

2 Na
Br + CH3CH2Br CH2CH3 + 2 NaBr
 Metoda sa Grignard-ovim
reagensom

 Dejstvom alkil-halogenida na
fenilmagnezijum-bromid dobijaju se takođe
homolozi benzena
Br
Mg CH3I
C6H5Br C6H5MgBr C6H5CH3 + Mg
I
Transformacija bočnog niza
 dekarboksilovanje
CH3 CH3

NaOH(CaO)
+ Na2CO3

COOH
toluen
p-toluenska
kiselina

 uklanjanje OH grupe iz fenola

CH3 CH3

+ Zn + ZnO

OH
toluen
Transformacija bočnog niza

 Clemmensen-ova ili Wolff-Kishner-ova

redukcija aldehida i ketona

[H]
C R CH2R
O
Fizičke osobine
 Benzen je bezbojna tečnost specifičnog mirisa
 Zapaljiv je i gori čađavim plamenom, što je
karakteristika svih aromatičnih jedinjenja (veliki
procenat ugljenika)
 Benzen i njegovi homolozi su slabo polarni
 nerastvorni u vodi, rastvorni u nepolarnim
rastvaračima kao što su alkohol, etar,
ugljentetrahlorid, itd.
 Sam benzen je dobar rastvarač za masti, smole,
sumpor, jod, itd.; koristi se za suvo čišćenje
 Gustina skoro svih aromatičnih jedinjenja je manja
od vode
Fizičke osobine
 Tačka ključanja raste sa povećanjem molekulske
mase (za 20 - 30 za svaki C-atom)
 Tačka topljenja ne zavisi samo od molekulske
mase, već i od oblika molekula
 što je jedinjenje simetričnije, ima višu tačku
topljenja i manju rastvorljivost
izomer t.t.
o-ksilen -25C
m-ksilen -48C
p-ksilen +13C
Hemijske osobine
 Karakteristična reakcija aromatičnih
jedinjenja je elektrofilna supstitucija
 Prva faza elektrofilne supstitucije podseća na
elektrofilnu adiciju kod alkena
E+
+ C C kompleks
C C + E

E +
+
+ E kompleks
Elektrofilna aromatična
supstitucija
E +

1. + E+

kompleks

2. E + H E H E H E
+ +
+
kompleks
H E
+

kompleks

E
H E
3. - H+
+

kompleks
Uticaj supstituenata
 Kada se uvodi druga grupa kao supstituent,
moguća su tri izomerna proizvoda: orto ( o),
meta (m) i para (p):
S S S S

E E
E

E
o- m- p-
 Supstituent prisutan u prstenu utiče na
reaktivnost prstena i orijentaciju elektrofilne
aromatične supstitucije
 Supstituenti koji povećavaju reaktivnost
benzenovog prstena nazivaju se aktivirajući,
a supstituenti koji ga čine manje reaktivnim
dezaktivirajući
 Aktivirajući supstituenti usmeravaju dalju
supstituciju u orto i para položaj
 Dezaktivirajući supstituenti usmeravaju dalju
supstituciju u meta položaj
 Halogeni - dezaktiviraju prsten, ali
usmeravaju supstituciju u orto i para položaj
 Primer aktivirajuće grupe: metil grupa (i sve
ostale alkil grupe)
 Pri nitrovanju, na primer, toluen reaguje dva
puta brže nego benzen
 Tom prilikom se nitro-grupa vezuje u o- i p-
položaj

CH3 CH3 CH3

E
+ E

E
Aktivirajuće grupe: orto, para
usmeravajuće
 Jako aktivirajuće
 - NH (- NHR, - NR )
2 2
 - OH

 Srednje aktivirajuće
 - OCH (- OC H , itd.)
3 2 5
 - NHCOCH
3
 Slabo aktivirajuće
- C H
6 5
 - CH (- C H , itd.)
3 2 5
Dezaktivirajuće grupe: meta
usmeravajuće

 - NO2
 - N(CH3)3+
 - CN
 - COOH (- COOR)
 - SO3H
 - CHO, - COR
Dezaktivirajuće grupe: orto, para
usmeravajuće
 -F
 - Cl

 - Br

 Aktivirajuće grupe povećavaju elektronsku gustinu

u aromatičnom prstenu
 Dezaktivirajuće grupe je smanjuju
 Grupe to čine svojim induktivnim i/ili
rezonancionim efektima
 Induktivni i rezonancioni efekti jedne grupe mogu
biti aditivni (deluju u istom pravcu, kao kod NO2
grupe) ili suprotni, kao u slučaju OH ili NH2 grupe
 Uticaj NO2 grupe
 Induktivni i rezonancioni efekat kod nitro-
grupe deluju u istom pravcu (–I i –R)
 Rezonancione strukture nitro-grupe:

O O O O O O O   
O O O O  O
N N N N N N
 
ili  



 Stoga je ona snažan dezaktivirajući

supstituent
 Rezonancioni i induktivni efekat NH2
grupe
 Deluju u suprotnim smerovima
 Rezonancione strukture anilina:

H H H H H H H H H H H  H
N N N N N N

ili  



 induktivni efekat anilina: 

H  H
N


 Uticaj halogena
 Pokazuju jak negativan induktivni efekat, ali
pozitivan rezonancioni
 Dezaktiviraju prsten, ali usmeravaju
supstituciju u o-, p-položaje
Cl Cl Cl Cl Cl
Predviđanje reaktivnosti i proizvoda
reakcije
 Primer: bromovanje nitrobenzena
 proizvod - uglavnom m-izomer

 reakcija će ići mnogo sporije od bromovanja

samog benzena
NO 2 NO2

Br2, FeBr3

Br
glavni proizvod
Predviđanje reaktivnosti i proizvoda
reakcije (nastavak)
 Kada su prisutna dva supstituenta u
benzenovom prstenu:
 dva moguća slučaja:

 položaj supstituenata je takav da oba

usmeravaju dalju supstituciju u istom

položaju
 usmeravajuće delovanje jednog

supstituenta suprotstavlja se
usmeravajućem delovanju drugog
Predviđanje reaktivnosti i proizvoda
reakcije (nastavak)
 Uticaj supstituenata na orijentaciju dalje
supstitucije je “saglasan”

CH3 SO3H NHCOCH3

CN

NO2
NO2
 Predviđanje reaktivnosti i proizvoda
reakcije (nastavak)
Usmeravajuće delovanje jednog supstituenta
suprotstavlja se usmeravajućem delovanju drugog:
 Dobijaju se smeše proizvoda

 U pojedinim slučajevima moguće je predvideti glavni

proizvod na osnovu sledećih opštih principa:

 (1)Jako aktivirajuće grupe, u principu,

nadjačavaju uticaj dezaktivirajućih ili slabo

aktivirajućih grupa
NH2, OH > OCH3, NHCOCH3 > C6H5, CH3 > meta usmeravajuće
grupe
 Predviđanje reaktivnosti i proizvoda
reakcije (nastavak)
 Primeri: OH OH
NO2
HNO3, H2SO4

NHCOCH3 NHCOCH3 CH3 CH3

Br jedini proizvod
Br2, FeBr3

CH3 CH3

glavni proizvod
CHO CHO
Br
Br2, FeBr3

OH OH

glavni proizvod
Predviđanje reaktivnosti i proizvoda
reakcije (nastavak)
 Ako razlika u efektima dve grupe nije
dovoljno velika, predviđanje je otežano, kao
npr.:
CH3 CH3 CH3
NO 2
HNO 3, H2SO4
i
NO2
Cl Cl Cl
58% 42%
Predviđanje reaktivnosti i proizvoda
reakcije (nastavak)
 (2) Kada su dve grupe u m-položaju jedna
prema drugoj, proizvod supstitucije, koji nastaje
uvođenjem treće grupe između njih, obično se
dobija u vrlo malom prinosu

Cl CH3

37% 1% 59% 9%

Br Cl
62% 32%
nitrovanje nitrovanje
Reakcije elektrofilne aromatične
supstitucije
 Nitrovanje
NO 2
H2SO4
+ HONO2 o + H2O
50-60 C

 Uloga smeše za nitrovanje

+
1. H O NO2 + HOSO3H H O NO2 + HSO4-
H
+ +
2. H O NO2 NO2 + H2O
H

3. H2O + H2SO4 H3O+ + HSO4-

Tok reakcije nitrovanja
 Gradjenje -kompleksa
NO2 H NO 2 NO2 NO2
H H
sporo + +
+

H NO2

kompleks
 -kompleks gubi proton i gradi nitrobenzen:
H
NO2
NO2 brzo
+ - + H2SO4
+ HSO4
 Uvođenje još jedne nitro-grupe
 Da bi se uvela još jedna nitro grupa u
molekul, potrebni su oštriji reakcioni uslovi:
NO2 NO 2

HNO3, H2SO4 HNO 3, H2SO4

50 - 60 oC 95oC NO2

CH3 CH3 CH3 CH3 CH3

NO 2 NO2 O2N
HNO 3, H2SO4 NO2
+
o o o
40 C 60 C 90 C

NO2 NO2 NO2

trinitrotoluen
Sulfonovanje

 Benzen reaguje sa koncentrovanom

sumpornom kiselinom ili sa pušljivom
sumpornom kiselinom
 U oba slučaja, elektrofil je sumpor trioksid,
SO3

+ -
2 H2SO4 SO3 + H3O + HSO 4
 Tok reakcije sulfonovanja

O H H + H
SO3- SO3
-
SO3
-

S O
+ +
O
 - kompleks

H - -
SO3 SO3
+ + HSO4- + H2SO4

-
SO3 SO3H
+ H3O- + H2O
Halogenovanje
 Benzen reaguje sa bromom ili hlorom samo
u prisustvu Lewis-ove kiseline i to najčešće
FeCl3, FeBr3, AlCl3, i gradi brom- ili
hlorbenzen (ORA 588)
 
 
Br Br + FeBr3 Br BrFeBr3 Br FeBr4

H H + H
Br Br Br
+
Br
+ +

 - kompleks
H
Br -
Br
+ BrFeBr3
+ + HBr + FeBr3
 Friedel-Crafts-ovo alkilovanje
CH3

AlCl3
+ CH3Cl + HCl

 Mehanizam reakcije
(1) RCl + AlCl3 R + AlCl4

H
R
(2) R + +

H
R
R
(3) + + AlCl4 + AlCl3 + HCl
 Friedel-Crafts-ovo alkilovanje
 reaktivna vrsta je alkil karbonijum-jon
 ima dokaza da postoji i drugi mehanizam za
ovu reakciju
Cl H H
-
Cl Al Cl R +    + + AlCl4
R
R ClAlCl3
Cl
 Pri reakcijama alkilovanja često nastaju
polialkil derivati (alkil grupa aktivira prsten)
CH3 CH3
H3C CH3
AlCl3 ............
+ CH3Cl + +
H3C CH3
CH3
 Karbonijum-jon - iz bilo kog
jedinjenja
 Npr. iz alkohola ili alkena u kiseloj sredini

+
ROH + H ROH2 R + H2O

+
C C + H C C
H
Modifikovana Friedel-Crafts-ova
reakcija
 Kad god karbonijum joni nastaju na
prethodno opisani način
CH3
CH3
CH3 C
H2SO4
+ H3C C CH3 CH3
OH
terc-butilbenzen
CH3
CH3
H3C C
H2SO4
+ C CH2 CH3
H3C
metilpropen terc-butilbenzen
(izobutilen)
"Neočekivani" proizvodi
CH2CH2CH3 H3C CH CH3

AlCl3
+ CH3CH2CH2Cl +
-18 0 do 800 C

propilbenzen izopropilbenzen
(31-35%) (65-69%)

CH2CH2CH2CH3 CH3CHCH2CH3

AlCl3 +
+ CH3CH2CH2CH2Cl 0
0C

butilbenzen izobutilbenzen
(34%) (66%)
 CH3
CH3CHCH3
CH3
AlCl3
+ CH3CHCH2Cl
-180 do 800C
izobutil-hlorid
terc-butilbenzen
(jedini proizvod)

CH3 CH3
BF3
+ CH3CCH2OH 0 CCH2CH3
60 C
CH3 CH3
2,2-dimetilpropanol
(1,1-dimetilpropil)benzen
(neopentil-alkohol)
ili terc-pentilbenzen
(jedini proizvod)
Zaključci o Friedel-Crafts-ovoj
reakciji
 ograničenja:
 postoji mogućnost polisupstitucije;

 moguće je preuređivanje alkil-grupe;

 ne mogu se upotrebiti aril-halogenidi umesto alkil-

halogenida, zbog manje reaktivnosti;

 aromatični prstenovi sa smanjenom reaktivnošću u

odnosu na halogenbenzene (zbog prisustva nekog

drugog dezaktivirajućeg supstituenta) ne podležu
reakciji i
 aromatični prstenovi koji imaju –NH , -NHR ili –
2
NR2 grupu ne podležu Friedel-Crafts-ovom
alkilovanju
Friedel-Crafts-ovo alkanoilovanje
(acilovanje)
 Analogna je reakciji alkilovanja, samo što se
u ovom slučaju u prsten uvodi alkanoil (acil)
grupa (ORA 593)
AlCl3 COCH3
+ CH3COCl + HCl
ili
(CH3CO)2O
keton

 Lewis-ova kiselina katalizuje reakciju

stvaranjem elektrofilnog acilijum-jona:
RCOCl + AlCl3  RCO+ + AlCl
 Dalji tok reakcije - potpuno isti
R R H
+C
C R
C +
O
O+ O
H
C R
C R + AlCl4- + HCl + AlCl3
+ O
O

 Acil grupa dezaktivira jezgro (privlači elektrone), pa se

reakcija zaustavlja na monosupstituciji
 Pri acilovanju ne dolazi do preuređivanja
 Od dobijenih ketona redukcijom se mogu dobiti
aromatični alkoholi ili čak ugljovodonici
Oksidacija
 Sam benzen je vrlo otporan prema oksidacionim
sredstvima
 uobičajeni reagensi korišćeni za oksidaciju alkena
(npr. CrO3, KMnO4, H2O2, OsO4) ne deluju na
benzen
 na visokoj temperaturi benzen se može oksidovati u
anhidrid maleinske kiseline vazdušnim kiseonikom
u prisustvu V2O5 kao katalizatora:
O

O 2, V2O5
0
O
400-440 C

O
anhidrid maleinske kiseline
Oksidacija-nastavak
 Naftalen se oksiduje na sličan način u
anhidrid ftalne kiseline: O

O2, V2O5
0
O
350-400 C

O
anhidrid ftalne kiseline
 Ftalanhidrid se takođe može dobiti i
oksidacijom o-ksilena: O
CH3
O2, V2O5
O
0
480 C
CH3
O
Ozonoliza
 ozonolizom benzena nastaje glioksal:

O
HC
1. O3 O CH CH O
2. Zn, H2O O CH HC O
HC
O
 Redukcija
 Parcijalnom redukcijom benzena – Brich-ovom metodom –
dobija se 1,4-dihidrobenzen ili cikloheksadien:

Na/NH3, CH3OH

 Kada se benzen redukuje sa metalnim litijumom u

etilenaminu, dobija se cikloheksen:
Li/etilenamin

 Katalitičkom hidrogenizacijom benzena dobija se

cikloheksan:
H2/Ni
Reakcije bočnog niza
alkilbenzena
 Halogenovanje bočnog niza
 U prisustvu Lewis-ove kiseline - supstitucija u
aromatičnom prstenu
 U prisustvu radikala, supstitucija u bočnom
nizu
 Hlorovanjem toluena u gasnoj fazi, na 400-600ºC,
ili u prisustvu svetlosti dobija se smeša
polihlornih jedinjenja:
CH3 CH2Cl CHCl2 CCl3

Cl2 Cl2 Cl2

T ili h
benzil-hlorid benzal-hlorid benzo-hlorid
Halogenovanje bočnog niza
 Pri halogenovanju etilbenzena supstitucija se
uvek vrši u položaju 1:
1 2
CH2CH3 Br2 CH CH3
t o, h Br

1-brom-1-feniletan

 Razlog: benzilni vodonik

C H
benzilni vodonik
Benzilni vodonik
 Benzilni vodonikov atom se lakše uklanja od
ostalih atoma, jer je nastali benzil-radikal
veoma stabilan
CH2 CH2 CH2 CH2
Oksidacija bočnog niza
 Svaki bočni niz, bez obzira koliko sadrži
ugljenikovih atoma, oksiduje se uvek u
benzoevu kiselinu:

CH2CH2CH3 [O] COOH

Adicija na dvogubu vezu bočnog
niza
 Kod konjugovanih alkenbenzena, aromatični
prsten utiče na reaktivnost i orjentaciju
adicije na dvogubu vezu bočnog niza
 Primer: adicija broma na stiren. Reakcija se
vrši nekoliko puta brže nego kod etilena:

Br2
CH=CH2 CH CH2
Br Br
Ponovo benzil-katjon
 Reaktivnost stirena prema bromu u odnosu
na etilen objašnjava se mehanizmom reakcije
koji se vrši preko stabilnog benzil-katjona:
+
Br
CH=CH2 CH CH2 odn. CH CH2
+ +
Br Br
Br
-
CH CH2 + Br CH CH2
+
Br Br
Adicija polarnim ili radikalskim
mehanizmom
 Adicija bromovodonika na 1-fenilpropen
vrši se na dva načina, zavisno od toga da li je
prisutan peroksid ili nije:
HBr CH2CHCH3 1-fenil-2-brompropan
peroksid
CH=CHCH3 Br
HBr
bez peroksida CHCH2CH3 1-fenil-1-brompropan
Br