VII

TEMA:
14.04.2020. godine.

OSTALI TRAGOVI KRIVIČNOG DJELA

CILJ TEME:

• Da se studenti upoznaju sa ostalim tragovima i da ih znaju

razlikovati;
• Da shvate oblike tragova i način njihovog nastanka;
• Da shvate značaj tragova, postupak njihovog pronalaženja,
fiksiranja i pakovanja;
• Da shvate način vještačenja tragova i njihovu dokaznu
vrijednost na sudu.
• STRUKTURA TEME:
• Tragovi životinjskog porijekla
• Tragovi biljnog porijekla
• Tragovi oruđa
• Tragovi upotrebe vatrenog oružja
• Tragovi vozila
• Tragovi zapaljivih sredstava i eksplozija
• Tragovi stakla
• Tragovi sredstava vješanja
• Ostali tragovi u vezi sa krivičnim djelom
METOD RADA
• Usmeno izlaganje uz video prezentaciju i fotografije tragova

• Upućivanje na primjere iz prakse

• Interaktivno učešće studenata u toku izlaganja

• Pitanja, odgovori i diskusija na kraju predavanja

• Podjela prezentovanog materijala i upućivanje na relevantnu literaturu

 1. Трагови животињског поријекла

• То могу бити трагови:

- ногу, - ткива,
- канџи (*), - отрова (*змија, црна удовица, стршљен)
- копита - измета,
- крви, - зуба,
- длаке, - перја,
- папиларних линија код неких врста животиња (неке врсте мајмуна,
пси, кунићи), јер се исте налазе на њиховим шапама.

• Проналазе се у криминалистичко – тактичким ситуацијама у којима се

животиње могу довести у вези са кривичним дјелом и учиниоцем.
Животиња у вези са КД може бити:

• Објекат напада КД (крађа животиње, убијање и мучење животиње – КД

против ЖС);

• Коришћена:

 као средство извршења (разбојништво уз помоћ змије отровнице, пса,

медвједа и др);

 за превоз до мјеста извршења (запрега, коњ и сл. - *Вукше);

 за транспорт крадених предмета, леша и др.;

• Пратила извршиоца КД ради сигурности (пас и сл.*);

• Учествовала у СН.

• Начин фиксирања је исти као и код трагова људског поријекла.

 2.Трагови биљног поријекла
ћелија откривена 1838 г. (Теодор Шван 1810-1882, Матијас Шлајден – животињска
ћелија)
• Облици у којима се јављају (стабљика, биљно влакно, лист, цвијет, плод, поленов прах,
коријен…)

• КД код којих се јављају?

 еколошка КД;
 остала КД гдје су присутне биљке;

• Гдје се могу наћи на човјечијем тијелу?

• Начин проналажења, фиксирања и паковања?

• Трајност?

• Значај ?

• Колико се користе у пракси?

 3. Трагови оруђа

Оруђа којима се могу извршити кривична дјела и оставити трагове на лицу мјеста
или неком другом мјесту могу бити:

• Фабричке израде (оруђа рађена у серији која имају свој тип, модел,
творнички број и др.);

• Ручно произведена (раде их ковачи, бравари и други мајстори и имају више

особених карактеристика у односу на она која су произведена творнички);

• Специјално произведена за конкретну намјену (ради се о оруђима

специјално израђеним за вршење КД као што су чешаљ за отварање брава,
топ – ломљач брава, разни калаузи за отварање брава, пригушивачи за оружје
(*) и многе друге направе помоћу којих се лакше може извршити КД);

• Приручна оруђа (која извршилац нађе на лицу мјеста као комад жељезне
шипке који може помоћи умјесто пајсера, метална цијев, жица и др.).
 Врсте оруђа и начин на који својим
дјеловањем могу оставити трагове
• Трагови сјечења (сјекира, брадва, брадвиљ, длијето и сл.);

• Трагови тестерисања; - еколошка КД, провалне крађе

• Трагови бушења (бушилице, бургије);

• Трагови стругања (турпије, флексерице и др.);

• Трагови одваљивања (пајсер, ћускија, сјекач, жељезна шипка - полуга);

• Трагови убода (рогуље, виле, нож, шило, шрафцигер, шипка и др.);

• Трагови копања (ашов, лопата, мотика, будак, крамп и др. – закопавање леша, крадених
ствари или других трагова у вези са КД);

• Трагови ударања (маљ, мацола, чекић, буздован, боксер, чаке и др.);

• Трагови намјенски израђених оруђа за проваљивање (чешаљ, ломљач брава “топ”,
калауз).

• Начин фиксирања и паковања трагова

 4. Трагови употребе ватреног оружја

• Појам ватреног оружја: сваки уређај који може у правцу циља избацити
пројектил (тане, сачму) уз помоћ силе притиска гасова насталих
сагоријевањем барута. (* izumitelj baruta)
 Врсте оружја код чије употребе остају разни трагови:

• по намјени (војно, ловачко, спортско);

• по техничким карактеристикама (неаутоматско, полуаутоматско, аутоматско);
• по конструкцији (краткоцијевно, дугоцијевно);
• по врсти (пиштољи, револвери, пушке, ловачке пушке, аутомати, митраљези);
• по калибру (лично наоружање од 5,6 – 11,43 мм, ловачко ватр. од 10 – 20 мм);
• по производњи (индустријско, ручно рађено);
• по унутрашњости цијеви (олучено, неолучено).
Kratko naoružanje (dijelovi)
 Трагови употребе ватреног оружја могу се наћи на:

• мјесту извршења :

 само оружје,
 метак и његови дијелови,
 чауре,
 патроне,
 зрна сачме,
 филцани и пластични чепови,
 папирнати или пластични поклопци,
 трагови на путањи пројектила – окрзнућа, убоји, пробоји;

• извршиоцу – трагови барутних честица на рукама и одјећи;

• самом ватреном оружју :

 барутни остаци у унутрашњости цијеви и вањским површинама,

 одређене ознаке и жигови,
 трагови папиларних линија, крви, длака, ткива,
 трагови влакана,
 трагови заштитног слоја лака и каписле чауре на челу затварача…;

• жртви :
 трагови проласка пројектила кроз одјећу и тијело,
 остаци пројектила у тијелу и одјећи,
 трагови настали у контакту с тијелом,
 трагови барутних честица на одјећи и тијелу,
 трагови дјеловања пламена на тијелу и одјећи.
 Дио оружја на којем остају трагови испаљивања и
испаљени пројектил (десно)

• Трагови могу потицати од:

 пројектила – зрна, односно цијеви;
 ударне игле;
 чела затварача;
 извлакача;
 барутних честица – гасова и др.
• Вјештачења трагова употребе ватреног оружја могу бити
криминалистичко-балистичка и судско-медицинска.

а) Криминалистичко – балистичким вјештачењем трагова употребе ватреног

оружја може се утврдити:

 да ли је пуцано из ватреног оружја?;

 из које врсте, марке и типа ватреног оружја је извршено испаљење?;

 из којег конкретно оружја (* начин снимања узорка)?;

 да ли спорни пројектил потиче од метка испаљеног из ватр. оружја?;

 да ли спорна чаура потиче од метка испаљеног из ватреног оружја?;

 каква је пробојност употријебљеног оружја (* проба на панциру и сл.)?;

 који је калибар употријебљеног оружја?;

- Каква је балистичка путања пројектила?;

 удаљеност, односно мјесто са кога је пуцано?;

 мјесто на којем је стајао извршилац који је пуцао?;

 положај извршиоца у моменту испаљења?;

 положај жртве у моменту када је погођена?;

 евентуално вријеме када је извршено опалење?;

 исправност ватреног оружја?;
 идентификација трагова барутних остатака на руци извршиоца?
Одређивање правца пуцања
б) Судско медицинским вјештачењима може се утврдити:

 да ли се ради о повреди ватреним оружјем?;

 која рана је улазна, а која излазна, ако је има?;

 са које удаљености је извршено испаљење?;

 карактеристике и правац канала ране?;

 да ли је у питању устрелна (*), прострелна (*) или застрелна рана?;

 какве су остале посљедице у односу на угрожавање живота (* Никић)?

 какво је поријекло повреде (убиство, самоубиство, нехат, задес, самоповријеђивање,

злонамјерно повријеђивање (*случајеви у рату)?;
 о ком оружју и муницији се ради?
Трагови проласка метка на стаклу, одјећи и лобањи
Успоредба спорног* и неспорног* зрна
 Проналажење, фиксирање и паковање трагова
употребе ватреног оружја
• Парфинска рукавица се примјењује ради проналажења барутних
честица на руци лица које је пуцало из ватреног оружја. Умјесто
парафина за скидање барутних честица може се користити и силикон,
разне пасте које ће за себе везати барутне честице.

• Веома су значајни трагови ватреног оружја настали на стаклу,

посебно код крвних деликата ако је зрно прошло кроз стакло и
погодило лице у унутрашњости просторије.

• Може се утврдити да ли је пуцано из даљине или близине, са које

стране стакла је пуцано.
 5. Трагови возила
Значај возила у савременом времену (*)
• Појам возила?

• Трагови возила у кримиминалистичком смислу се појављују када је возило

коришћено:

 као превозно средство за одлазак и повратак извршиоца са мјеста извршења

КД;

 као средство транспорта предмета КД;

 за превоз убијеног (жртве);

 за бјекство из затвора или преко границе;

 за кријумчарење робе;
 као средство за убиство са умишљајем или наношење ТТП или ЛТП, односно
покушај истих;

 као објекат у коме је извршено КД (силовање и др.);

 као објекат над којим је извршено КД (крађа возила или крађа дијелова са
возила);

 кад је послужило за фингирање КД у циљу прикривања извршеног КД;

 кад је учествовало у СН (КД против јавног саобраћаја).

(стање КД против безб. саобраћаја у РС)

 Класификација трагова возила код саобраћајне незгоде по
основу времена дјеловања које их проузрокује (по В.Водинелићу):

I фаза: - Сектор дјеловања учесника у СН (трагови вожње, пнеуматика,

сњежних ланаца или чавли, смјера вожње, кочења, блокирања,
заношења, клизања, мрвљења – макадам, ваљања – мека подлога
цесте);

II фаза: - Сектор настанка СН (трагови гребања, окрзнућа, оштећења на

одјећи жртве – учесника, трагови судара*, трагови удара* и сл.);

III фаза: - Сектор заустављања возила (трагови уља, воде из хладњака

или погонског горива – нафте или бензина, трагови крви, трагови
дијелова одјеће и обуће жртве - *нпр. жељезничке СН – удар воза, лични
предмети, расути товар, расути фарови, украси и сл.).
• Трагови који се појављују код возила су:

 трагови точкова (правац кретања, заношења, кочења, блокирања…);

 трагови отпалих дијелова са возила (свјетла, штоп свјетла, показивач

правца, отпали гит и боја, браник, вјетробранско стакло, прашина,
уља, земља и др);

 трагови на возилу (од другог возила, крв, длаке, влакна одјеће и др.);

 трагови у возилу (крв, длаке, сперма, пљувачка, опушак и др.) и

 трагови на жртви (комади стакла, длаке, сперма, крв, прашина са

возила, лак са возила и др).
• Fiksiranje tragova vozila:
 Трагови точкова се фиксирају као и трагови стопала, а могу бити
рељефни и површински.

 Рељефни трагови се фиксирају фотографисањем и мулажирањем, а

површински фотографисањем.

 Остали трагови (на возилу, у возилу, на жртви, отпали са возила)

фиксирају се као и остали трагови који су нађени на мјесту извршења.
Трагови пнеуматика возила
(рељефни, површински)
 6. Остали трагови у вези са кривичним
дјелом
• Трагови земље и прашине – јављају се код разних КД, посебно оних која су
извршена на отвореном простору гдје има земље и прашине (обућа, одјећа –
узимање узорака ради компарације и потврде присуства на ЛМ);

• Трагови одјеће и влакана (крвни и сексуални деликти, провалне крађе,

саобраћајне незгоде, самоубиство вјешањем и др. проналажење спорне
одјеће ради вјештачења влакна нађеног на ЛМ);

• Трагови боје и лака (јављају се код саобраћајних незгода*, приликом писања

парола непријатељског и другог садржаја и сл.);

• Трагови дрога (синтетичке дроге или биљке са наркотичним дјеловањем“, а

налазе се у крви, мокраћи, избљувку и сл. – вјештачење);
7. Трагови стакла
• Krivična djela kod kojih se pojavljuju:
 provalne krađe,
 terorizam,
 diverzija,
 sabotaža,
 ubistva vatrenim oružjem,
 izazivanje opšte opasnosti i
 dr.

• Način nastajanja tragova:

 tragovi rezanja; (*)
 tragovi lomljenja; (*)
 tragovi probijanja. (*)
 8. Трагови запаљивих средстава и експлозива

• Јављају се код политичких кривичних дјела – тероризма, диверзије, саботаже

и др, несавјесног рада у служби, izazivanja opšte opasnosti и др.

• Извори палења могу бити:

 течне супстанце (нафта, бензин, лож уље, керозин и сл.) и
 гасовите супстанце (бутан, пропилен, водоник, кисеоник, етар, ацетон и сл).

• Трагови се јављају у облику:

 рушења,
 корде,
 гелера,
 сатног механизма и др.
• Вјештачење.
• Трагови отрова (избљувак, крв, мокраћа и др. - вјештачење);

• Трагови пожара (гарежи - * Маглић - Фоча);

• Остали трагови непознатог поријекла.

9. Трагови средстава вјешања
• Значај уопште (да се расвијетли о чему се ради – шта се десило)?
• Средства извршења?

• Чему помажу (мисаона реконструкција)?

• Поступак проналажења, фиксирања и паковања трагова?

• Потреба за обдукцијом?
• Доказни значај?

• Статистички подаци код нас? (*)