Наслеђивање поремећаја или болести у људској популацији
који су изазвани мутацијама на једном гену показује одређене
правилности кроз генерације Техника која се користи у дијагностици генетских обољења и генетском саветовању је АНАЛИЗА РОДОСЛОВА Степен сродства се одређује бројем мејоза између чланова родослова 1º (првостепени рођаци): родитељи, браћа/сестре, деца 2º: бабе/деде, унуци, стричеви/тетке, братанци/братанице, сестрићи/сестричине, нећаци/нећакиње 3º: браћа/сестре од стричева/тетака (први рођаци) 4º: други рођаци Носиоци не постоје Оба пола могу да наследе дати фенотип Мушкарци преносе и ћеркама и синовима Фенотип се појављује у свакој генерацији И мушкарци и жене могу бити носиоци (хетерозиготи) и могу наследити дати фенотип (хомозиготи) Потомци који наследе фенотип (хомозиготи) су деца хетерозиготних родитеља Фенотип се не појављује у свакој генерацији Нема носилаца Оба пола могу наследити дати фенотип Мушкарци преносе само ћеркама (никад синовима) Жене преносе на потомке оба пола (50 : 50) Наслеђују већином мушкарци Мушкарци преносе само ћеркама (постају носиоци), никад синовима Жене носиоци преносе само синовима