• Utovarači su otkopno-utovarne mašine koje se sve češće

primenjuju u površinskoj eksploataciji i to prvenstveno za

utovar miniranog materijala u eksploataciji nemetaličnih i
metaličnih mineralnih sirovina. To su mašine nastale
kombinacijom traktora ili specijalne šasije sa nosačem,
na čijem kraju je pričvršćena kašika. Utovarači se
izrađuju kao točkaši (Sl.3.81.), a u slučaju rada u
glinovitom materijalu i kao guseničari (Sl.3.82.). Na
slikama 3.79. i 3.80. dati su izgledi i radni parametri
utovarača domaće proizvodnje 14 Oktobar iz Kruševca
Na Sl.3.81. prikazan je utovarač točkaš, a na Sl.3.82.
utovarač guseničar.

Slika 3.79. -Izgled utovarača na točkovima ULT-150 14. Oktobar -

Kruševac, zapremine kašike 2 m3
Danas se već proizvode utovarači na točkovima sa snagom 295-
736 kW i zapreminom kašike 2,5 - 33 m3.
Savremeni utovarači imaju siguran i jednostavan hidraulični
mehanizam radnih organa i dizel-pogon.
Veoma su perspektivni utovarači sa dizel-električnim agregatom i
motornim točkovima. Sve veća primena utovarača na površinskim
kopovima posledica je niza prednosti koje imaju u odnosu na
bagere kašikare.
Masa im je do osam, a eksploatacioni troškovi do četiri puta manji
u odnosu na kašikare iste zapremine kašike
Velika pokretljivost omogućava rad utovarača na više
radilišta u uskom prostoru i u složenim eksploatacionim
uslovima.

Nedostatak utovarača je relativno mala sila kopanja i mala

visina kopanja. Koriste se kao osnovne mašine na
površinskim kopovima, a na kratkim rastojanjima (do 1000
m) i kao transportne mašine, po pravilu zajedno sa
buldozerima.

Kao pomoćne mašine utovarači rade uz velike bagere.

Prema konstrukciji šasije utovarači mogu biti sa krutom
šasijom (gusenični), i
sa zglobnom šasijom kada između motora i radnog dela sa
kašikom postoji zglobni elastični spoj.

Istovar materijala iz kašike utovarači mogu vršiti sa čela,

preko sebe i bočno.
Utovarači na Sl.3.89. vrše čeoni istovar. Šeme rada
utovarača u zavisnosti od tipa šasije i načina istovara
prikazane su na Sl.3.87.
Slika 3.81. - Šema utovarača sa točkovima sa zglobnom vezom
1 - kašika, 2 - nosač kašike, 3 - zglobna veza za pokretanje kašike, 4 i 5 -
hidrocilindri za pokretanje kašike i podizanje nosača kašike, 6 - zglobna
veza utovarača, 7 - cilindar za pokretanje oko zglobne veze
Prema vrsti materijala u kojoj utovarač radi izrađuju se i
posebne kašike. Na Sl.3.88. prikazana je kašika utovarača
Hyndai 770-7 za meki materijal.
Za meke, lepljive materijale izrađuju se kašike sa
potiskivačem materijala.
Za zaštitu guma utovarača točkaša i povećanje athezione
sile postavljaju se specijalne gumirane člankaste navlake ili
montiraju lanci (Sl.3.92.).
Najveći proizvođači utovarača su SAD (Catterpilar, Dresser,
International, Clark, itd) zatim Nemačka (Hanomag, Demag),
Japan, Velika Britanija, Švedska, Francuska itd.
Na primer, utovarač Clark 675 mase 170 t ima zapreminu kašike
21 m3.
Utovarač firme Dresser model 580 ima zapreminu kašike 30,6
m3, masu 127,5 t i snagu motora od 820 kW.
Izgled i karakteristike utovarača Hyndai 770-7 dati su na Sl.3.88.
Proizvođač Tip Zapremina kašike (m ) Snaga (kW) Masa
(t)
Clark 475 9,18 410 71,7
Clark 675 18,4 780 164
KW-Dakt 600 10,5 520 -
Caterpillar 922 7,65 410 -
Int. Harvester400 4,6 - 15,3 315 -
Dresser 580 13,8 - 30,6 820 127,5
Terex 7281 7 320
Trojan 8000 6,85 360 -
• Nosivost utovarača je njegova sposobnost za podizanje
tereta. Nosivost utovarača u kretanju (nominalna) manja
je za 2 - 2,5 puta od nosivosti u stacionarnom položaju.
Nominalna nosivost utovarača jednaka je 50% sile (u
centru težišta kašike kod njenog maksimalnog dohvata)
potrebne za njegovo preturanje.
• Slika 3.94. - Utovarač točkaš Hanomag B-16 zapremine kašike 3,7 m3
• Specifična sila rezanja na savremenim utovaračima kreće se do 1-1,2
N/cm.
 Slika 3.95. - Radni parametri utovarača

Osnovni radni parametri i dimenzije utovarača su: nosivost,

specifična sila rezanja, visina istresanja (Hi), radijus kopanja (Rk),
ugao istresanja (α), visina kopanja (Hk) i dubina kopanja (h).
Visina istresanja Hi (Sl.3.95.) je
pokazatelj mogućnosti utovara
transportnih sredstava, bunkera ili
drugih uzdignutih prijemnih
uređaja.
Radijus kopanja (Rk) je rastojanje
između sečiva kašike u položaju
utovara i najisturenijeg dela
utovarača (obično prednjih guma).
Ovaj parametar je dosta mali, te
kod najvećih utovarača ne prelazi
2,5 m.
Ugao istresanja je ugao pod kojim
se nalazi dno kašike kod
istresanja.
Visina i dubina kopanja
predstavljaju vertikalna rastojanja
od nivoa stajanja utovarača do
ivice sečiva kašike pri visinskom
odnosno dubinskom radu.
• Empirijsko određivanje osnovnih parametara utovarača u
funkciji snage motora (N) dato je u tabeli 3.12.

Tabela 3.12.
Atheziona sila; Q; (kN) 0,436 N – 22,6
Optimalna visina istresanja; Hi (m)
0,0036 N + 2,3

Minimalni radijus obrtanja; Ro; (m) 0,00824 N + 4,73

Dimenzije:
dužina: L 0,0136 N + 4,2
širina: B 0,0054 N + 1,6
visina: H 0,00428 N + 2,43
Masa utovarača: m; (t) 0,104 N – 3,5
Razdelno kopanje se obavlja prodiranjem
kašike u stenski materijal u I ili II stepenu
prenosa i sa spuštenom kašikom na nivo
etaže (Sl.3.96.b.). Pošto je potpuno
napunjena, kašika se okreće do kraja bez
pokretanja utovarača (II), posle čega se,
može podići u transportni položaj (III), a
utovarač zadnjim hodom odmaći od
otkopa.
Razdelno kopanje se obavlja u
rastresenom materijalu male zapreminske
težine (šljaka, ugalj i sl.).
Kontinuirano kopanje (Sl.3.96.c.) sastoji se
u prodiranju kašike u rastresenu gomilu na
dubinu od 0,2 do 0,5 dužine kašike, posle
čega se kašika okreće i u operaciji
podizanja se dopunjava vršeći kontinuirano
kopanje. Zajedno sa podizanjem kašike
vrši se i pritisak utovaračem u I ili II brzini.
Bagersko kopanje utovaračem slično je Sl.3.96.Šeme kopanja
kontinuiranom kopanju ali bez okretanja utovaračem
kašike (Sl.3.96.c).
Kod rada u težem stenskom materijalu (krupne granulacije ili
loše miniran) racionalno je na sečivo kašike ponekad obesiti
utovarač, pa tim spuštanjem i vešanjem pomoći prodiranju
kašike (Sl.3.96.d.).
 Slika 3.97. - Rad utovarača na odlagalištu ili deponiji

Planiranje površina utovaračem obavlja se po šemi na Sl.3.98.

Slika 3.98. – Planiranje površina utovaračem

Tehnološke šeme rada sa utovaračima mogu biti sa
korišćenjem utovarača kao otkopno-utovarne, utovarno-
transportne i pomoćne mašine.

Tehnološke šeme sa utovaračem kao otkopno-

utovarnom mašinom svode se praktično na transportni
sistem eksploatacije. Utovarači su obično osnovna
mašina u ovoj šemi, ali mogu biti i pomoć bagerima
naročito za selektivno otkopavanje i rad u više otkopa
radi ujednačavanja kvaliteta rude. Utovar se vrši u
kamione ili vagone (Sl.3.99.).
 Sl.3.99

Tehnološke šeme rada sa utovaračima mogu biti sa

korišćenjem utovarača kao otkopno-utovarne, utovarno-
transportne i pomoćne mašine.
Tehnološke šeme sa utovaračem kao otkopno-utovarnom
mašinom svode se praktično na transportni sistem
eksploatacije. Utovarači su obično osnovna mašina u ovoj
šemi, ali mogu biti i pomoć bagerima naročito za selektivno
otkopavanje i rad u više otkopa radi ujednačavanja kvaliteta
rude. Utovar se vrši u kamione ili vagone (Sl.3.99.).
Šema (a) obezbeđuje najmanji ciklus utovarača, pa se zato i
najčešće primenjuje.
Šema (c) se primenjuje kod upotrebe utovarača na gusenicama ili
točkaša u uskom bloku, a zahteva stalno pomeranje kamiona.
Efikasna je samo kod suženih površina.
Šema (b) omogućava maksimalno skraćivanje zastoja utovarača,
ali komplikuje njegove manevre i zahteva veliki prostor.

a
b

b
c
 d e

Slika 3.99. - Šeme rada utovaračima

Šema (d) je primenljiva za uslove kada se ne mogu napraviti dobri putevi
na etaži, pa se za utovar koriste stalni (specijalno izrađeni) putevi.
Šema (e) se primenjuje kod širokih zahvata, na deopu rude i sl.
Šema (f) obezbeđuje rad u vrlo stešnjenim uslovima, sa odmicanjem od
čela radilišta do 3 m. Rad utovarača može biti u bloku, frontu ili u bloku
normalnom na front u zavisnosti od radne sredine i karakteristika bloka.
Kretanje utovarača sa punom kašikom od otkopa do kamiona prikazano
je na Sl.3.100.
 Slika 3.100. -Kretanje utovarača sa punom kašikom od otkopa do
kamiona

Tehnološke šeme sa utovaračem kao utovarno-

transportnom mašinom vrlo su česte i uspešne, naročito u
brdskim površinskim kopovima, kao i kod primene
kombinovanog transporta (Sl.3.101.) Granica efektivne
primene utovarača za transport rude kreće se od 300 - 1300
m što se mora računati za svaki konkretan slučaj.
Primena utovarača kao
utovarno-transportnih i
otkopno-utovarnih mašina
racionalna je kod ograničenih
dimenzija površinskog kopa,
većeg broja revira i otkopa,
manje potrebne zapremine
kašike, (< 5 m3), kod izvođenja
rudarskih radova u zoni
obrušenja od podzemne
eksploatacije (aktivne ili stare),
kod složene geološko-mor-
fološke građe ležišta, te male
visine etaže ili sloja.
Slika 3.101. - Utovarno-transportne
šeme rada utovarača
Tehnološke šeme sa utovaračem kao pomoćnom
mašinom takode su česte zbog njegove mobilnosti i
univerzalnosti primene.
Utovarači se primenjuju za utovar i premeštanje
negabarita, održavanje puteva, čišćenje nanosa,
humusa, snega, radnih površina, premeštanje
koloseka i transportera, planiranje odlagališta,
deponija, transport materijala, rezervnih delova, rad na
rekultivaciji i sl.
U brdske i nepristupačne terene utovarači se mogu
dopremiti i helikopterima, a transport mineralne sirovine
vršiti povremeno takođe helikopterima u kontejnerima.
Razume se da ovakav transport mogu podneti samo vrlo
vredne mineralne sirovine, što se dokazuje odgovarajućim
tehničko-ekonomskim analizama.
Tehnološke šeme izrade useka utovaračem su: šema
izrade useka cele visine i šema izrade useka u slojevima.
Kod izrade useka utovaračem poboljšavaju se uslovi
kopanja i utovara, jer se usled gravitacije povećava pritisak
kašike i smanjuje vreme njenog punjenja. Posle kopanja i
punjenja utovarač zadnjim hodom izlazi iz useka i vrši
odlaganje ili utovar. U čvrstim stenama koje se miniraju na
odbacivanje racionalnija je šema izrade useka u slojevima
visine 6 do 10 m, odnosno do 1,5 Hk. U mekim stenama
visina sloja useka ne prelazi visinu kopanja utovarača.
Nagib sloja useka ne prelazi 20°.
Primenom utovarača, moguće je širinu useka svesti na
potrebni minimum od 6 m, što je u poređenju s bagerskom
izradom manje za 3 puta.
Visina etaže kod rada sa utovaračima bira se u zavisnosti
od fizičko-mehaničkih osobina stene, parametara opreme,
uslova racionalnog bušenja i miniranja, moćnosti ležišta,
geološko-morfološke građe ležišta i načina njegovog
otkopavanja, uslova otvaranja etaža, parametara i perioda
rada površinskog kopa.
Kapacitet utovarača praktično ne zavisi od visine etaže, jer
je promenljiv samo do visine od 1.4 m.
Iskustvo u vezi sa primenom utovarača potvrđuje
mogućnost izbora visine etaža od 2 - 20 m pa i više.
Međutim, ne treba zaboraviti visoke manevarske
sposobnosti utovarača, što isključuje sva ograničenja
visine etaže po uslovu njegovog premeštanja i broja
otkopa.
Širina bloka, takođe nema neposrednog uticaja na
kapacitet utovarača (u odnosu na minimalnu).
Minimalna širina bloka jednaka je širini kašike (bk) i
najmanjoj udaljenosti između utovarača i donje ivice etaže
ili obrušenja Ci (0,4 - 0,6 m):
Smin = bk + Ci.
Širina kašike velikog utovarača je oko 4 m, pa je najmanja
širina bloka oko 5 m.
Istraživanjima je dokazano da širina bloka u čvrstim
stenama koje se miniraju ne utiče na cenu otkrivke.
Po uslovu obezbeđenja širine za manevrisanje mašina (12
- 15 m), bira se maksimalna širina bloka kod rada sa
utovaračima na miniranim stenama.
• Širina radne površine na etaži sastoji se od širine
obrušenja x, širine transportne trase T, sigurnog rastojanja
od obrušenja do transportne trase C i širine berme
sigurnosti Z.
• Kod rada utovarača u otkopu po tehnološkim šemama
prikazanim na Sl.3.102. a, b, d, minimalna širina radne
površine pri okretanju kamiona van konture izminiranog
materijala računa se po formuli (Sl.3.102.a.):
• Š=x + C + 2R + b + Z, (m),
• gde je:
• R - najmanji radijus okretanja kamiona,
• b - gabaritna širina kamiona.
Za okretanje kamiona koristi se i širina obrušenja, pa
formula prelazi u oblik (Sl.3.102.b,c.):
Š = C + 2R+ Z + b.
Kod rada utovarača po šemi na Sl.3.102.d. i njegovog
kretanja paralelno frontu etaže je:
Š=x+C + l + Z,
gde je:
l - gabaritna dužina kamiona, (m).
Pri radu utovarača kao utovarno-transportne mašine
(Sl.3.102.e.f.) minimalna širina radne površine na etaži
zavisi od šeme prilaza utovarača otkopu i konstrukciji fronta
radova.
 Utovarači su posebno pogodni za selektivno otkopavanje,
zbog svoje manevarske sposobnosti i mobilnosti.
Njihovom primenom umesto bagera može se svaka etaža
podeliti na podetaže, a svaki blok na manje blokove.
Na taj način se gubici i osiromašenja svode na najmanju
meru. Tako na primer, za tehnološku šemu na Sl.3.103.
etaža se deli na dve podetaže.

Slika 3.103. - Tehnološka šema rada utovarača na podetežama

1 -put utovarača na rudi; 2 - minske bušotine; 3 - bušaća garnitura;
4 - rudno telo; 5 -prebačena otkrivka sa gornje etaže; 6 -
utovarač; 7 - minirana mineralna sirovina; 8 - kamion za odvoz
mineralne sirovine
• Otkrivka sa gornje podetaže prebacuje se utovaračem na
donju, gde se odmah (drugim utovaračem) ili kasnije
(istim utovaračem) utovara i odvozi na odlagalište. Ruda
na gornjoj etaži utovara se istim ili drugim utovaračem,
vozi na donju etažu i utovara u kamion. Na taj način je
primenom utovarača moguća podela etaže i radnog
prostora na vrlo male (posebne) delove u planu i po
visini, što pogoduje selektivnom otkopavanju. Ako se uz
ovu mogućnost koristi i mobilnost utovarača i drži više
otkopa u radu, može se vrlo uspešno vršiti ujednačavanje
kvaliteta rude sa minimalnom deponijom ili potpuno bez
nje.
• Kapaciteti utovarača se računaju po istom postupku kao i
bagera kašikara. Vreme ciklusa utovarača se međutim
znatno razlikuje od ciklusa bagera, jer je utovarač
najčešće utovarno-transportna mašina a računa se po
formuli:
• tc = tk + tp + tpr + ti, (s),
• gde je:
• tk - vreme punjenja kašike (kopanja), (s),
• tp - vreme vožnje punog utovarača do mesta istresanja,
(s),
• tpr- vreme vožnje praznog utovarača od mesta istresanja
do otkopa, (s),
• ti - vreme istresanja utovarača, (s).
• Vreme vožnje punog i praznog utovarača zavisi od
dužine transporta i brzine utovarača, a računa se po
formuli:
L pr L pr
t pr  3,6
V pr
(s), t pr  3,6 V (s), gde je:
pr

• Lp - dužina transporta punog utovarača (od otkopa do

istresanja), (m), Lpr - dužina transporta praznog utovarača
(od istresanja do otkopa), (m), Vp, Vpr - prosečna brzina
vožnje punog i praznog utovarača (km/h).