Električna merenja

Greške pri merenju 1

 Osnovni pojmovi o greškama merenja
 Vrednost merene veličine iskazana brojem odgovarajućih
jedinica mera jeste rezultat merenja.

 Odstupanja rezultata merenja od tačne vrednosti naziva se

greška pri merenju.

 Uzroci nastajanja i priroda ponašanja svih mogućih

grešaka, njihova klasifikacija na pojedine grupe, metode
matematičke analize za procenu njihovih vrednosti
predmet su posebne oblasti koja se naziva teorija
grešaka.
 Osnovni pojmovi o greškama merenja

 Greška merenja se može izraziti u jedinici merene veličine

ili bez dimenzija

 Različito se određuje u zavisnosti od toga da li se radi o

direktnim ili indirektnim merenjima.
 Direktna merenja – kod kojih se direktno očitava
vrednost fizičke veličine
 Indirektna merenja – kod kojih se vrednost fizičke
veličine određuje posredno, preko neke formule, koja je
povezuje sa drugim veličinama
Podela grešaka
Podela prema načinu prikazivanja

 Greška pri merenju (apsolutna greška)

e  x  x  x x  Merena vrednost

x  Tačna vrednost
 Apsolutna vrednost greške

e  x  x x  x  e

 Za datu apsolutnu grešku, prava vrednost merene veličine, zbog

nejednoznačnosti greške, data je intervalom njenih mogućih
vrednosti, koji se može izraziti u obliku
x  e  x  x  e
Podela grešaka
prema načinu prikazivanja

 Relativna greška pri merenju

x  x x  x
G G  %   100
x x

G    x  r

Relativna greška merenja daje, po pravilu, pravu

predstavu o nivou tačnosti izmerene veličine.
Podela grešaka
prema načinu prikazivanja

http://www.oiml.org/publications/G/G001-100-e08.pdf
‚
 Podela grešaka
prema načinu prikazivanja

 Ovako definisane apsolutna i relativna greška merenja imaju

samo kvalitativno teorijski smisao, pa su po pravilu,
kvantitativno neodređene, jer je veličina x nepoznata.

 Njihov praktični značaj je, na primer, pri analizi uticaja

pojedinih parametara upotrebljenih mernih metoda i sredstava
na vrednost merene veličine.

 U praktičnim primenama, prava vrednost x zamenjuje se

izmerenom, procenjenom ili propisanom (normiranom)
vrednošću merene veličine
Podela grešaka
prema načinu prikazivanja

Prava (stvarna - tačna ) vrednost merene veličine je

vrednost koja bi se dobila savršenim merenjem, što je
nemoguće. Tačna vrednost je retko poznata.

[ Greška] = [Merena vrednost] – [Tačna vrednost]

[ Greška] = [Merena vrednost] – [Referentna vrednost]

 tacna vrednost  xt

e  x  xr , xr  Referentna vrednost  srednja vrednost  x
 propisana vrednost  x
 n
Podela grešaka
prema načinu prikazivanja

Srednja vrednost
1 n
x   xi
n i 1

Srednja vrednost se računa u slučaju većeg broja

ponovljenih merenja, pa svaka izmerena vrednost ima neko
odstupanje (apsolutna greška pojedinačnih merenja). Tada
se za konačno apsolutnu grešku uzima maksimalno
pojedinačno odstupanje.
Srednja vrednost i apsolutna greška moraju biti izražene sa
istim brojem značajnih cifara.
Podela grešaka
prema načinu prikazivanja

Apsolutne greške mogu da utiču samo na izvestan broj cifara

u broju koji predstavlja rezultat merenja. Na primer:
x  1.336  0.002
Apsolutna greška utiče samo na krajnju cifru, pa ako se
merenje ponovi više puta cifre 1,33 se ne menjaju. Ove cifre
koje se ne menjaju nazivaju se sigurne - tačne cifre.
U rezultatu merenja pišu se samo sigurne cifre i jedna
nesigurna.
Ako je apsolutna greška veća od reda veličine te nesigurne
cifre ta nesigurna cifra se ne piše.
Podela grešaka
prema načinu prikazivanja
Zaokruživanje srednje vrednosti

0,0063 285  0,0063

0,0063 876  0,0064

Ako je prva cifra koju treba odbaciti 5, a iza nje ima još cifara
koje surazličite od nule tada se poslednja cifra uveća za 1:

0,0063 576  0,0064

Podela grešaka
prema načinu prikazivanja

Zaokruživanje srednje vrednosti

Ako je prva cifra koju treba odbaciti 5, a iza nje nema više
cifara ili su nula tada se poslednja cifra koja ostaje uveća za
1 ako je neparna, a ne menja ako je parna:

0,0063 5  0,0064
0,0062 5  0,0062

Za međurezultate, se u praksi koriste nezaokružene vrednosti

Podela grešaka
prema načinu prikazivanja
Izvedena greška merenja

Kada se za tačnu vrednost uzima propisana vrednost xn koja

predstavlja gornju granicu mernog opsega (odnosno
vrednost pune skale) govori se o pojmu izvedena greška
merenja.

Ovakva izvedena greška kao propisana karakteristika

mernih instrumenata naziva se klasa tačnosti.
Podela grešaka
prema načinu prikazivanja
Apsolutna i relativna greška kod indirektnih merenja

Merena veličina određuje se na osnovu rezultata direktnih

merenja,
y  f  x1 , x2 ,..., xn  ,
pa je apsolutna greška:
n
y
y   xi ,
i 1 xi
a relativna greška:
y
 y  %   100,
y
Podela grešaka
prema uzroku nastajanja

Prema tome koji su uzroci, kakvi su i kako utiču na rezultat

merenja greške se mogu podeliti na:
 Grube,
 Sistematske i
 Slučajne

Definicije pojedinih vrsta grešaka i njihovih parametara su

standardizovane kako međunarodnim tako i domaćim
standardima
Podela grešaka
prema uzroku nastajanja

Grube greške (gross errors) su posledica nepravilog

odvijanja mernog procesa, zbog neodgovarajućih uslova
rada merne opreme ili pogrešnog postupka. Najčešće su
delo “ljudskog faktora”, posledica pogrešnog rukovanja i/ili
neznanja:

- pogrešno očitavanje pokazivanja instrumenta;

- korišćenje neispravnog mernog sredstva;
- pogrešna upotreba mernog sredstva.

Izbegavaju se primenom automatizovanih mernih sistema.

Podela grešaka
prema uzroku nastajanja

Sistematske greške (systematic errors) su posledica:

- nesavršenosti mernih sredstava
- nesavršenosti mernog postupka – merne metode
- uticaja okoline na rezultat merenja,
- greške etalona i dr.
Sistematske greške pri svakom pojedinačnom merenju
ostaju nepromenjene, kako po apsolutnoj vrednosti, tako i
po znaku, ili se menjaju prema određenoj zakonitosti
izmene nekog od uslova merenja.
Sistematske greške se mogu teorijskom analizom
predvideti, jasno uočiti, a zatim i izbeći.
Podela grešaka
prema uzroku nastajanja

Slučajne greške (random errors) se manifestuju u

različitim rezultatima višestrukih merenja iste fizičke veličine,
istom metodom i istim uslovima.
Pošto su slučajne i nepoznatog uzroka ne mogu se
korigovati niti otkloniti. Njihov uticaj se umanjuje povećanjem
broja merenja i statističkom obradom rezultata višestrukih
merenja.

U dobro osmišljenim (i ostvarenim) eksperimentima, broj

izvora značajnih slučajnih grešaka je mali.
Analiza sistematskih grešaka
Sistematske greške kao posledica merne metode
Kod izbora metode merenja polazi se od toga da se utvrdi
neka prirodna veza između merene veličine i pogodne
veličine čija se vrednost na poznati način određuje i
registruje. Takva veza je prihvatljiva pod uslovom da se
ostale uticajne veličine na merenu veličinu mogu pouzdano
kontrolisati i odrediti.
Međutim, u realnim uslovima nije uvek moguće ostvariti
potpunu kontrolu i odrediti apsolutne vrednosti uticajnih
veličina, tako da se u dobijenom rezultatu merenja
neizbežno pojavljuje greška zbog nesavršenosti primenjene
metode merenja.
Analiza sistematskih grešaka
Sistematske greške kao posledica nedostatka mernih
sredstava
Komponenta greške koja se javlja samo pod uticajem
mernog instrumenta naziva se osnovna greška instrumenta
i čini je:
- apsolutna greška x  x  xt

- relativna greška x xt

- izvedena greška – klasa tačnosti

Analiza sistematskih grešaka

Klasa tačnosti je dozvoljena izvedena relativna greška

merenja instrumenta, dobijena overom tih mernih
instrumenata sa odgovarajućim mernim standardima. Overa
instrumenata je postupak upoređivanja po tačnosti
ispitivanog instrumenta sa referentnim instrumentom.
Prema formalnoj (legalnoj) definiciji 1:

"Klasa tačnosti je klasa mernih instrumenata koji

ispunjavaju određene neophodne metrološke uslove da
se greška održi u okviru specificiranh granica".
Analiza sistematskih grešaka
Klasa tačnosti, sa oznakom K, definisana je u odnosu na
granične vrednosti apsolutne greške mernog opsega
instrumenta i određuje se relacijom

xdoz xgr
K  100 K  100
xM xgr
gde je ΔXgr - maksimalna apsolutna greška ostvarena pri
overi instrumenta, a Xgr - propisana vrednost kao gornja
granična vrednost mernog opsega, odnosno vrednost
pune skale. Zbog toga se, često, umesto pojma klase
tačnosti koristi termin greška pune skale merila.
Analiza sistematskih grešaka
Ako se zna klasa tačnosti može se odrediti maksimalna
dozvoljena apsolutna greška kao:
KxM
xdoz 
100
Kako se ova vrednost greške uzima kao konstanta na celom
opsegu merenja, to je očigledno da ona ne zavisi od vrednosti
merene veličine, pa se zato često naziva greškom nule.

Kod nas je još uvek važeći standard JUS L.G1.020 za klase

tačnosti za električne pokazne instrumente
K=[0,1; 0,2; 0,5; 1; 1,5; 2; 2,5 ; 5].
Analiza sistematskih grešaka

Relativna greška obrnuto je proporcionalna vrednosti

merene veličine, tako da je uvek brojno veća od
deklarisane klase tačnosti.

xgr
  100
x
Analiza sistematskih grešaka

Za datu klasu tačnosti mernog uređaja relativna greška

merenja se bitno menja duž graduisane skale, odnosno
raste sa smanjenjem merene veličine, pošto se smatra da
apsolutna greška na celom opsegu ima stalnu vrednost.

U praksi je preporučljivo da se kod instrumenata sa

analognom skalom rezultat merenja očitava u intervalu
gornje trećine skale mernog opsega.
Analiza sistematskih grešaka

Greška instrumenata koja nastaje u izmenjenim radnim

uslovima naziva se dodatna greška instrumenta. Dodatna
greška iskazuje se na isti način kao i osnovna greška i za
svaku uticajnu veličinu posebno se određuje.

U granicama normalnog opsega, odnosno u granicama radne

oblasti, ukupna greška merenja instrumenta sastoji se iz zbira
osnovne i dopunskih grešaka, nastalih pod dejstvom
uticajnih i-tih veličina.
m
xu  x   xi
i 1
Analiza sistematskih grešaka
Sistematske greške se mogu u izvesnoj meri smanjiti ili
eliminisati.
Greške primenjene metode mogu se smanjiti, ako je to
neophodno, izborom savršenijih, ali sigurno i složenijih
rešenja ili uvođenjem popravke (korekcije) u rezultatu
merenja u postupku kalibracije. Za eliminaciju sistematskih
grešaka mera dovoljno je postupati u skladu sa propisanim
uputstvom o njihovoj upotrebi.

Međutim, može se desiti da i nakon kalibrisanja postoji greška

što ukazuje na prisustvo slučajnih grešaka.
Ilustracija vrsta grešaka

i  Slučajna greška
Tačnost i preciznost
 Gađanje u metu (a) i tačno i precizno.
 Gađanje u metu (b) je netačno, jer postoji sistematska
greška, ali je precizno
 Gađanje pod (c) i (d) i neprecizno i netačno.
 Tačnost predstavlja stepen približvanja rezultata
merenja pravoj vrednosti veličine koja se meri.
 Preciznost je stepen rasipanja pojedinačnih rezultata
merenja pri ponovljenom broju merenja jedne iste
veličine pod istim uslovima.
Tačnost i preciznost

 Merenje može biti tačno samo ako je i precizno, ali

ako je precizno ne znači i da će biti tačno

Preciznost po ranijoj terminologiji - sada ponovljivost

merenja