PRIPREMA ZA CAS

PREDMET:
RAZRED:
NASTAVNA TEMA:
KORELACIJE:
NASTAVNA JEDINICA:
CILJ CASA:
TIP CASA: a) obrada b) utvrdjivanje c) sistematizacija
OBLICI RADA:
METODA:
NASTAVNA SREDSTVA:
ZADACI: a) obrazovni b) vaspitni c) funkiconalni

STRUKTURA CASA
Sta radi nastavnik sta rade ucenici postupic za prilagodjavanje

Podrska ucenicima:
Nacin provere:
Zapazanja:
KOKAIN
 Poreklo
• KOKAIN je veoma adiktivan
stimulans koji direktno deluje na
mozak. To je jedna od najstarijih
poznatih droga.
• Alkaloidi su organske supstance u
čijem se sastavu nalazi bar jedan
atom azota (obično kao deo
heterocikličnog prstena) koji
ispoljava baznost. Prvobitno su
nazvani baze iz povća, a zatim
"nalik na baze (alkalije)" ili
alkaloidi. Prvi izolovan alakaloid je
bio jedan od alkaloida opijuma,
narkotin (1803), a prva uspešna
sinteza alkaloida jeste sinteza
koniina (prvobitno izolovanog iz
biljke kukuta) 1886. godine.
• Cista supstanca, hidrohlorid se zloupotrebljava vise od 100 godina, a lisce koke, 
izvor kokaina, zvace se vec hiljadama godina. Cisti kokain je prvi put dobijen iz
lisca Erythroxylon coca grma, Ranih 1900-ih to je postala osnovna stimulativna
droga od koje su pravljeni tonici/eliksiri korisceni za lecenje razlicitih bolesti.
Danas je kokain droga drugog stepena, sto znaci da se vrlo cesto zloupotrebljava,
ali se moze koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao sto je lokalna anestezija kod
nekih operacija oka, uha i grla U sustini postoje dve hemijske forme kokaina:
hidrohlorid i slobodna baza. Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi, a
prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos).
Slobodna baza je jedinjenje na koje se nije delovalo kiselinom da bi se dobio
hidroklorid. Slobodna baza kokaina se koristi za pusenje. Kokain se obicno
prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u zargonu zove "koka",
"koks" itd. Ulicni dileri u kokain dodaju skrob, puder ili sećer, ili droge kao sto je
prokain (lokalni anestetik) ili stimulante kao što su amfetamini. Bez mirisa je i
gorkog je ukusa
• Crack je ulicni naziv za slobodnu bazu kokaina koja se
dobija tako sto se kokain hidrohlorid u prahu preradjuje da
bi se dobila supstanca pripremljena za pusenje. Termin
"crack" je nastao zbog toga sto se cuje pucketanje kad se
dobijena smesa pusi. Crack kokain se dobije kada se
kokain pomesa sa amonijakom ili sodom bikarbonom  i
vodom, a zatim zagreje da ispari hidrohlorid.
• Osnovni putevi kojima se kokain unosi u organizam su:
oralni (zvakanje), intranazalni (usmrkavanje), intravenozni
(injiciranje) i inhalatorni (pusenje). Usmrkavanje je proces
udisanja kokainskog praha kroz nos, odakle on ide u
krvotok kroz tkivo u nosu. Injiciranjem droga dolazi
direktno u krvotok, pa je zbog toga i njen efekat jaceg
intenziteta. Pusenjem se kokainska para ili dim unosi u
pluca, gde je apsorpcija u krvotok jednako brza kao kod
injiciranja. Droga se, takodje moze utrljati u tkivo
sluzokoze. Neki korisnici kombinuju kokain ili crack sa
heroinom i to se naziva "speedball".
 Efekti
• Efekti kokaina se javljaju gotovo odmah po uzimanju jedne
doze i nestaju nakon nekoliko minuta ili sati. Uzet u malim
kolicinama (do 100 mg) kokain obicno kod korisnika stvara
osecaj euforije, energicnosti, govorljivosti i dolazi do
promena u percepciji. Moze se, takodje, privremeno smanjiti
potreba za hranom i spavanjem. Neki korisnici smatraju da
im droga pomaze pri brzem izvodjenju jednostavnih
psihickih i intelektualnih zadataka, dok drugi mogu iskusiti
suprotne efekte. Duzina trajanja euforicnih efekata koje
stvara kokain zavisi od nacina unosenja droge u organizam.
Sto je brza apsorpcija to je euforija intenzivnija.
• Takodje, sto je brza apsorpcija, to je krace trajanje osecanja
opijenosti. Po usmrkavanju, euforija relativno sporo pocinje,
ali moze trajati 15 do 30 minuta, dok kod pusenja traje od 5
do 10 minuta.
• Kratkorocni efekti kokaina manifestuju se suzavanjem
krvnih sudova, prosirenim zenicama, ubrzanim kucanjem
srca, povisenom temperaturom i krvnim pritiskom. Vece
kolicine kokaina (nekoliko stotina miligrama ili vise) mogu
intenzivirati osecaj euforije, ali takodje mogu dovesti do
agresivnosti, bizarnog i nasilnog ponasanja, sto moze biti
praceno  drhtavicom, vrtoglavicom, grcevima u misicima,
paranojom, ili, kod ponovljenog uzimanja, toksicnom
reakcijom slicnom onoj kod trovanja amfetaminima. Neki
korisnici kokaina osecaju nemir, napetost, razdrazljivost i
zabrinutost. U retkim situacijama moze doci do
iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom
izazvane smrti su rezultat prestanka rada srca ili napada
za kojim sledi prestanak rada respiratornog sistema.
 Zdravstvene teskoce
• Velike medicinske komplikacije su vezane za upotrebu kokaina. Neke
od najcescih su: kardiovaskularni problemi kao sto su aritmija i srcani
udar; respiratorni problemi kao sto su bol u grudima i prestanak
disanja; neuroloski problemi kao sto su mozdani udar i glavobolja;
stomacni problemi kao sto su bolovi u abdomenu i mucnina.  Upotreba
kokaina je vezana za razlicite bolesti srca. Ustanovljeno je da kokain
izaziva haotican srcani ritam, koji se zove ventrikularna fibrilacija;
ubrzani rad srca i ubrzano disanje; povisen krvni pritisak i povisena
telesna temperatura. Fizički simptomi su bolovi u grudima, mucnina,
zamagljen vid, groznica, grcevi i koma.
• Razliciti nacini uzimanja kokaina mogu izazvati razlicite posledice. Ako
se kokain usmrkava moze doci do gubitka cula mirisa, krvarenja iz
nosa, otezanog gutanja, promuklosti, nadrazenosti sluzokose nosa, sto
moze dovesti do hroničnog zapaljenja, curenja iz nosa. Unosenje
kokaina na usta moze izazvati tesku crevnu gangrenu pracenu
smanjenim protokom krvi. Ukoliko se kokain unosi intravenozno osoba
ima tragove uboda, najcesce na nadlaktici. Intravenozni korisnici
kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke
koji se nalaze u ulicnom kokainu, sto u tezim slucajevima moze dovesti
i do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronicni
korisnici kokaina izgube apetit, sto dovodi do velikog gubitka na tezini.
• Istrazivanjima se doslo do
saznanja da je opasno mesati
kokain i alkohol. Kada se
kombinuju ove dve droge telo ih
pretvara u cocaethylene. Efekti
cocaethylene-a traju duze i
toksicniji su nego svaka od ovih
droga posebno.  Bitno je naglasiti
da je mesavina kokaina i alkohola
najcesca kombinacija koja
rezultira smrcu.
• Korisnici kokaina, posebno
intravenozni, spadaju u grupu
koja je izlozena velikom riziku da
se zarazi HIV virusom i
hepatitisom. Zapravo, zloupotreba
ilegalnih droga,ukljucujuci i crack
kokain, predstavlja osnovni faktor
rizika za dobijanje HIV virusa.
 Lecenje
• Vecina onih koji se lece su politoksikomani, odnosno
uzimaju vise razlicitih droga. Veoma rasprostranjena
zloupotreba kokaina je podstakla razvoj programa za
lecenje ovog tipa zavisnosti. Kokainska zloupotreba i
zavisnost su kompleksni problemi koji ukljucuju bioloske
promene u mozgu, kao i uticaj porodicnih i faktora
okoline. Lecenje kokainske zavisnosti je kompleksno i
mora se baviti razlicitim problemima. Kako bi dobro
funkcionisao, plan lecenja mora da obuhvata psiho-
bioloske, socijalne i farmakoloske aspekte zloupotrebe
kokaina.