Emocionalna i

socijalna
inteligencija
 UVOD
• Menadžment ljudskih resursa je jedna od ključnih komponenti
upravljanja savremenim organizacijama.
• Od posvećenosti menadžera i angažovanosti zaposlenih zavisi
efikasnost korišćenja svih ostalih resursa preduzeća.
• Emocionalna inteligencija je posebno važna za menadžere i
lidere koji su zaduženi za upravljanje radom drugih ljudi,
koordinaciju njihovog rada, i za njihovu motivaciju.
 Emocionalna inteligencija
• Emocionalna inteligencija je „kapacitet da se donosi sud o emocijama i da
se unapredi razmišljanje uz pomoć emocija“ (Mayer et al, 2004).
• “Sposobnost da se efikasno upravlja sobom i odnosima sa drugima”
(Goleman, 2000)
• Postoji više pristupa emocionalnoj inteligenciji:
• Model sposobnosti,
• Prošireni model sposobnosti,
• Kombinovani model.
• Najpoznatiji test emocionalne inteligencije je MSCEIT (Mayer-Salovey-
Caruso-Emotional-Intelligence-Test).
• Test procenjuje emocionalnu inteligenciju kroz niz pitanja i ima za cilj da
testira sposobnost ispitanika da sagledaju, koriste, razumeju i regulišu
emocije.
 Model sposobnosti
• Prema modelu
sposobnosti, emocionalna
inteligencija se odnosi na
niz sposobnosti prisutnih
u međusobnim odnosima
koje poseduju pojedinci
kako bi upravljali sa
emocijama (Mayer &
Salovey, 1993).
 Prošireni model
sposobnosti
• Prošireni model
sposobnosti obuhvata
četiri oblasti i to
(Mayer, Caruso i
Salovey , 2016):
• upravljanje emocijama
• razumevanje emocija
• razmišljanje
korišćenjem emocija
• percepciju emocija.
 Kombinovani model
emocionalne inteligencije
• Kombinovani modeli emocionalne inteligencije zasniva se na modelu
sposobnosti, ali uključuje i druge psihološke atribute i razlike između ljudi
(Goleman, 1995).
• Emocionalnu inteligenciju čini pet dimenzija (Nikić, n.d.):
• Svesnost o sebi je sposobnost pojedinca koja poseduje svesnost o tome šta
misli i oseća.
• Sposobnost upravljanja sobom odnosi se na umeće upravljanja sopstvenim
emocijama i raspoloženjima.
• Samomotivacija predstavlja sposobnost istrajnosti i pored suočavanja sa
neuspesima koji prate svaki životni put.
• Empatija predstavlja sposobnost prepoznavanja i saosećanja sa emocijama
drugih osoba.
• Socijalne veštine predstavljaju sposobnost oblikovanja emocija drugih osoba.
 Socijalna inteligencija
• Socijalna inteligencija je „sposobnost da se upravlja ljudima i
da se deluje razumno u međuljudskim odnosima“ (Weis &
Suss, 2005).
• Obuhvata (Weis & Suss, 2005):
• Procenu situacije i pronalaženje rešenja za probleme u
odnosima između ljudi,
• Posmatranje ljudskog ponašanja,
• Prepoznavanje mentalnih stanja drugih na osnovu
komunikacije,
• Osećaj za humor.
 Socijalna inteligencija
• Socijalna inteligencija je povezana sa emocionalnom
inteligencijom.
• Kontrola nad emocijama je važna i utiče na pristup prema drugima.
Empatija se razvija – ljudi uče da ne raguju impulsivno već da
upravljaju emocijama i njihovim uticajem na druge.
• Socijalna inteligencija ima dve komponente (Goleman, 2006):
• Društvenu svest (empatija, aktivno slušanje, razumevanje tuđih
osećanja, misli i namera, i razumevanje interpersonalnih odnosa i
načina na koji se odnosi formiraju)
• Društvenu sposobnost (sposobnost interacije, predstavljanja sebe,
upravljanje rezultatima socijalne interakcije i briga o potrebama
drugih)
 Emocionalna i socijalna
inteligencija i menadžment
• Emocionalno inteligentni menadžeri mogu da prenesu
viziju preduzeća na zaposlene.
• U stanju su da pruže podršku na način koji će biti
prihvaćen od strane zaposlenih.
• Emocionalno inteligentni menadžeri uspešno održavaju
pažnju zaposlenih, uključuju ih u komunikaciju i time
čine da se zaposleni osećaju kao deo kolektiva.
• Emocionalno inteligentni menadžeri su svesni svojih
emocija i u stanju su da ih kontrolišu i usmeravaju.
• Razumevanje emocija je važno za razumevanje i
predviđanje situacija u kojima će pojedinci izražavati
određene emocije. Emocionalno inteligentna osoba će
lakše razumeti emocije i ponašanja drugih ljudi (Nikić
& Mitrović, 2015).
• Nivo motivacije menadžera je u vezi sa njegovom
emocionalnom, kreativnom, moralnom i socijalnom
inteligencijom (Nikić & Nikić, 2009).
• Emocionalna i socijalna inteligencija suvažna za
povećanje motivacije i zadovoljstva zaposlenih.
 Literatura
• Nikić, P. (n.d.). Afektivna vezanost u organizacionoj kulturi. Dostupno
na:http://www.emocionalnainteligencija.com/afektivna-vezanost.html preuzeto 11.11.2020.
• Nikić, P. & Nikić, G. (2009). Motiv postignuća - poželjna osobina u postupku selekcije menadžera i važan faktor u
organizacionom ponašanju, Zbornik radova sa Međunarodne naučno-stručne konferencije “Na putu ka dobu
znanja”. Novi Sad: Fakultet za menadžment.
• Nikić, G. & Mitrović, M. (2015). Emotional intelligence of the employees in Serbia – gender differences. Journal
of Women's Entrepreneurship and Education – JWE, 1-2, dopstupno na:
https://www.library.ien.bg.ac.rs/index.php/jwee/article/view/200
• Goleman, D. (1995). Emocionalna inteligencija. Zagreb: Mozaik knjiga.
• Mayer, J.D., Caruso, D.R. & Salovey, P. (2016). The Ability Model of Emotional Intelligence: Principles and
Updates. Emotion Review, 1-11.
• Mayer, J.D. & Salovey, P. (1993). The intellligence of Emotional Intelligence, Intelligence, 17, 433-442.
• Mayer, D.J., Salovey, P. & Carusso, D.L. (2004). Emotional Intelligence: Theory, Findings, and Implications.
Psychological Inquiry, 15 (3), 197-215.
• Goleman, D. (2000). Leadership that gets results. Harvard Business Review, March April, 79-96.
• Weis, S. & Suss, H.M. (2005). Social Intelligence- A review and Critical Discussion of Measurement Concepts. In
Roberts, D.R. (Ed.) An International Handbook of Emotional Intelligence (pp.203-230). Frankfurt:Hogrefe.
• Goleman, D .(2006). Social Intelligence:The New Science of Human Relationships. London : Hutchinson.
• Vavan Vučeljić, S.(2019). Emocionalna inteligencija u liderstvu. Dostupno na : https://
www.razvoj-karijere.com/media/files/Emocionalna_inteligencija_u_liderstvu.pdf preuzeto 11.11.2020.