OPŠTA PSIHOLOGIJA

III
PSIHOLOŠKE ŠKOLE I
PRAVCI
Klasična psihoanalitička teorija ličnosti
Sigmunda Frojda
• Sigmund Frojd - jedna od najuticajnijih figura 20.
veka

• Figura briljantnog uma koji je svojim

kontraverznim idejama šokirao čovečanstvo, ali
ostavio i neizbrisiv trag u našoj kulturi i otvorio
kapije do, do tada neistraženih, odaja ljudske
psihe

• Sigmund Frojd je izmenio način na koji

razmišljamo o sebi
 Klasična psihoanalitička teorija ličnosti
Sigmunda Frojda

• Sigmund Freud (1856-1939)

 Najstariji od osmoro dece, veći deo života proveo u Beču
 Lekar i psiholog - započeo karijeru sa istraživanjima u
području neurofiziologije
 Bio je majčin ljubimac
 ”Čovek koji je bespogovorno bio majčin ljubimac, ceo
život zadržava osećanje da je osvajač, osećanje
uverenosti u uspeh koje često dovodi do pravog
uspeha.” (Jones, 1953).
 Govorio je francuski, engleski, italijanski i španski jezik i
proučavao dela Hegela, Ničea, Šekspira i Kanta.
 Frojd je svoju teoriju zasnovao na posmatranjima
svojih pacijenta, kao i na samoanalizi

 Rani uticaj na njega izvršio je Jozef Brojer (Josef

Breuer), lekar veoma uvažen u Beču

 Začetak psihoanalize – saradnja sa Brojerom na

istraživanju histerije ( pacijentkinja Ana O)
 Brojer se koristio hipnozom kao tehnikom lečenja,
što je usvojio i Frojd, ali je uskoro razvio sopstvenu
 ”tehniku slobodnih asocijacija”, kako bi pomogao
pacijentima da otkriju zaboravljena sećanja

 Oni bi spontano iskazivali svoje necenzurisane

misli i osećanja. Iz tih ”slobodnih asocijacija”, nit
koja vodi do ključnih, davno zaboravljenih
uspomena bila bi otkrivena
• Godine 1900, Frojd je objavio knjigu “Tumačenje snova”

• Smatrao je da snovi simbolički reflektuju nesvesne želje.

”Tumačenje snova je kraljevski put ka spoznaji
nesvesnih aktivnosti mozga”, kaže on

• Godine 1904, Frojd je objavio delo koje će postati

njegova najpopularnija knjiga, “Psihopatologija
svakodnevnog života”, gde opisuje kako se nesvesna
osećanja i želje često reflektuju u lapsusima ili greškama
• Kako je teorija jačala i stasavala, Frojd je
pridobijao mnoge istomišljenike i sledbenike

• Nakon njegove smrti, mnogi psiholozi, poznatiji

kao “Neofrojdijanci” su izučavali i revidirali
njegovu teoriju.
 Klasična psihoanalitička teorija ličnosti
Sigmunda Frojda
 Društveni kontekst u kom je živeo - Viktorijansko doba:
 Seksualnost kao tabu
 Preovladjujući stav – racionalnost i samokontrola nas razlikuju od
životinja

U maju 1933. godine Frojdove knjige su spaljivane sa ostalim

knjigama u Berlinu, kada je Adolf Hitler preuzeo vlast u
Nemačkoj. Pet godina kasnije, nacisti su preuzeli kontrolu nad
Austrijom; Frojd se, teška srca, seli u Englesku
Manje od godinu dana kasnije, rak vilice se vratio; umro je u
Londonu, 23. septembra 1939, u 83. godini.
 Freudov psihoanalitički pristup

• Psihoanalitička teorija je vrlo sveobuhvatna:

– Teorija o ljudskoj prirodi

– Model razvoja ličnosti
– Metoda psihoterapije

• Identifikovao je dinamičke faktore koji motivišu

ponašanje
• Naglašavao ulogu nesvesnog
• Razvio prvi psihoterapijski metod
 Osnovne pretpostavke psihoanalitičkog
pristupa

• Šta nas motiviše, pokreće na neku aktivnost?

• Freudov odgovor: u svakom od nas je izvor energije:

psihička energija koja motiviše ponašanje

• Promene u ličnosti zbivaju se kao posledica

preusmeravanja psihičke energije osobe
 Elementi psihoanalitičkog pristupa

 Osnovni instinkti koji nas pokreću - libido i

thanatos
 Nesvesna motivacija
 Psihički determinizam
 Osnovni instinkti: Šta nas pokreće?

• Instinkti su glavni izvor psihičke energije, oni

pokreću psihički sistem
• Freudova teorija instikata pod uticajem Darwinove
evolucijske teorije

Dva osnovna instinkta:

1.Libido (eros) – seksualna energija, instinkt života
osigurava preživljavanje pojedinca i ljudske rase

Orijentisan prema rastu, razvoju i kreativnosti

Funkcioniše na temelju principa zadovoljstva – cilj

je osigurati zadovoljstvo i izbeći neprijatnost
 Osnovni instinkti: Šta nas pokreće?

2. Thanatos – instinkt smrti

 odgovoran za agresivne porive prema sebi i
drugima,
 poriv prema smrti, povređivanju sebe i drugih,
razaranju

 Seksualna energija i agresivni porivi vrlo snažno

određuju ponašanje ljudi
 Npr. silovanje je Freud smatrao ekstremnim iskazom
instinkta smrti na način koji uključuje i seksualnu
energiju
• Psihoanaliza je teorija ličnosti koja ističe uticaj nesvesnih
determinanti ponašanja, seksualne i agresivne nagone i trajne
efekte iskustava iz ranog detinjstva na kasniji razvoj ličnosti

• Frojd je video ličnost i ponašanje kao rezultat stalnog uzajamnog

uticaja između suprotstavljenih psiholoških sila

• Te psihološke sile deluju na tri nivoa svesti: svesno, podsvesno i

nesvesno
• Frojd je verovao da nesvesno takođe može biti otkriveno
u nehotičnim radnjama, kao što su nesreće, greške,
pojedini događaji ili zaboravljanje, jezički lapsus – koji se
često zajednički nazivaju “Frojdijanske omaške”

• Za Frojda, naizgled slučajne ili nenamerne radnje nisu

uopšte slučajne, već su određene nesvesnim motivima
Nesvesna motivacija: ponekad ne znamo zašto
činimo to što činimo
 Ljudski um sastoji se od tri nivoa (santa leda):
1. Svesno – sadrži misli, doživljaje i osećanja kojih
smo trenutno svesni
2. Predsvesno – sadrži informacije kojih trenutno
nismo svesni, ali ih lako možemo dozvati u svest
– znanja, sećanja
3. Nesvesno – najveći deo uma koji sadrži misli,
osećanja i sećanja kojih nismo svesni – uključuje
neprihvatljive seksualne i agresivne porive, misli i
osećanja
 Psihički determinizam:
Ništa se ne događa slučajno

– Freud – postoji razlog za svaki naš postupak, misao i

osećanje
– Sve što činimo, kažemo, mislimo, izraz je našeg uma –
svesnog, predsvesnog ili nesvesnog
– Razlozi za naše ponašanje mogu se otkriti ako
otkrijemo sadržaj nesvesnog
– Većina simptoma duševnih bolesti uzrokovana je
nesvesnom motivacijom
– Da bi se izlečili simptomi, treba otkriti njihov uzrok u
nesvesnom
 Vrste jezičkih omaški

1.Govorna omaška- npr.lekar koji pregleda privlačnu

pacijentkinju kaže joj: ” Da li smo se mi verili “ (umesto
“merili”)
2. Omaška u čitanju- npr. Frojd opisuje čoveka koji je lutao
nepoznatim gradom i osetio hitnu potrebu za urinacijom.
Ugledao je tablu sa koje je pročitao “klosethaus” iako je
tamo pisalo “korsethaus”
3. Omaška u pisanju-Frojd navodi primer muža koji piše
ženi da krenu na putovanje brodom Luzitanija iako se
brod zove Mauritanija
 Struktura ličnosti

• Psihoanalitička teorija ličnosti objašnjava kako se ljudi

nose sa svojim seksualnim i agresivnim instinktima
unutar granica koje nameće civilizacija

• Um kao hidraulički sistem – jedan deo stvara porive,

drugi je “glas” društva i njegovih očekivanja, a treći deo
pokušava zadovoljiti potrebe u okvirima realnih
društvenih ograničenja

• Tri osnovna dela ličnosti:

– Id (iracionalni deo)
– Ego (racionalni deo)
– Superego (moralni deo)
 Struktura ličnosti

ID – zahtevno dete

– Najprimitivniji deo uma, izvor svih poriva/instikata i

potreba
– Vođen principom zadovoljstva – želja za
zadovoljenjem svih potreba bez odlaganja
– Funkcioniše bez logičkih pravila, ne uzima u obzir
realitet
 Struktura ličnosti

EGO – saobraćajni policajac

– Vođen principom realiteta - stavlja id u okvire stvarnosti
– Rešava probleme logičkim razmišljanjem – planiranjem i
smišljenim delovanjem
SUPEREGO – sudija

– Internalizuje vrednosti, norme i moral društva

– Nameće poštovanje normi izazivanjem osećaja krivice
– Kao unutrašnja reprezentacija roditeljskih i društvenih
vrednosti, superego ocenjuje prihvatljivost ponašanja i
misli, onda ih odobrava i osuđuje
– Superego predstavlja našu savest
Razvoj ličnosti: faze psihoseksualnog razvoja

• Svi ljudi prolaze kroz isti sled razvojnih faza

• U svakoj od prve tri faze deca moraju razrešiti
specifičan konflikt koji se odnosi na način postizanja
seksualnog zadovoljstva
• Ako dete ne razreši uspešno taj konflikt, može ostati
fiksirano na toj fazi
• Prelazak u višu fazu označava zreliji način postizanja
seksualnog zadovoljstva
 Faze psihoseksualnog razvoja

1. Oralna faza (rođenje – 18 m)

– Glavni izvor zadovoljstva su usta, usne i jezik

– Glavni izvor konflikta – odvikavanje od sisanja

2. Analna faza (18 m. – 3 godine)

 Glavni izvor zadovoljstva vezan je uz izlučivanje,

odnosno zadržavanje stolice
– Glavni izvor konflikta – detetova sposobnost da
stekne samokontrolu
 Faze psihoseksualnog razvoja

3. Falusna faza (3-5 godina)

– Dete otkrije da ima (ili nema) penis

– Seksualna želja usmerava se prema roditelju
suprotnog pola
– Edipov i Elektrin konflikt – želja za posedovanjem
roditelja suprotnog pola i eliminacijom roditelja
istog pola
– Razrešava se identifikacijom s roditeljem istog
pola (npr. ako dečak ne može imati majku samo
za sebe, identifikovati će se sa svojim ocem koji je
ima)
 Faze psihoseksualnog razvoja

4. Faza latencije (6 god – pubertet)

– Nema značajnih promena u razvoju ličnosti

– Dete usmereno na sticanje znanja i veština koje će
mu trebati u odrasloj dobi

5. Genitalna faza (od puberteta nadalje)

– Libido se fokusira na genitalno područje

– Nema specifičnog konflikta
 Razvoj ličnosti

• Oralna faza
– Vezana uz kasnije nepoverenje i strah od odbacivanja
• Analna faza
– Vezana uz kasniji problem lične moći, preteranu urednost,
sitničavost
• Falusna faza
– Povezana s kasnijim stavovima u području seksualnosti
• Faza latencije
– Doba socijalizacije
• Genitalna faza
– Seksualna energija investirana je u svakodnevni život
 Odbrambeni mehanizmi

• Teskoba – signalizira da nešto nije u redu i da nešto

treba učiniti
• Signalizira da je ego ugrožen događajima iz
stvarnosti, impulsima iz id-a, ili preteranom kontrolom
superega
• Funkcija ega je da se nosi s pretnjama i odupre
opasnostima, čime će redukovati anksioznost
• Ego to postiže upotrebom odbrambenih mehanizama
 Obrambeni mehanizmi

• Potiskivanje/represija
• Reakciona formacija
• Poricanje/negiranje
• Identifikacija
• Kompenzacija
• Sublimacija
• Regresija
• Racionalizacija
 ODBRAMBENI MEHANIZMI

• RACIONALIZACIJA – umesto pravih razloga i uzroka

neuspeha, iznose se “izmišljeni”,iskonstruisani razlozi:
sportista koji poraz obrazlaže pristrasnošću sudije

• -”kiselo grožđe” – cilj koji nije postignut, omalovažava se

i potcenjuje

• “slatki limun” – ako je postignut manje vredan cilj, a ne

onaj koji smo želeli, taj mali cilj se uvažava, predstavlja
kao veliki i značajan
 IDENTIFIKACIJA

• Motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo

preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima,
sportistima, umetnicima itd

• - navijači koji se identifikuju sa svojim klubom i igračima

 REPRESIJA

• Motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i

vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu
zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti
• Zaboravimo da ispoštujemo neku obavezu, zaboravili
smo na nju jer u stvari ne želimo da to uradimo
 REGRESIJA

• Vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili

karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje
na niže, primitivnije načine ponašanja – dete usled
razvoda roditelja počne da ponovo sisa prst
 KOMPENZACIJA

• Zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se

mogu lakše ostvariti
• Nadkompenzacija – neostvareni cilj se ostvaruje u
oblasti u kojoj postoji hendikep
• Demosten – govorna mana koja prerasta u vrhunsko
govorništvo
 SUBLIMACIJA

• Zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji

je društveno značajan i priznat
• Umetničko i naučno stvaralaštvo kao sublimacija
nezadovoljenih potreba i motiva – posebno seksualne
prirode
 NEGIRANJE/PORICANJE

• Odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti

• Bežanje od neprijatne realnosti i od neprijatne istine
• Sportista koji gubi, a nada se da će se meč okrenuti u
njegovu korist
 REAKCIONA FORMACIJA

• Potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost

• Potisnuta agresivnost i neprijateljski stav prema nekoj

osobi okreće se u preteranu ljubaznost prema njoj

• Ljudi koji imaju “prljave”želje, zle namere i sl, a koji se

pretvaraju u preterane moraliste - čistunce
• Osnovne funkcije mehanizama odbrane su:
• Da što je moguće više smanje anksioznost, osećanja
zabrinutosti, straha, neprijatnosti
• Da zaštite ličnost od naglog preplavljivanja emocijama i
neprijatnim sadržajima
• Da omoguće i podrže zadržavanje neprijatnih sadržaja
van svesti
 Zašto je psihoanaliza važna?

• Prva teorija ličnosti, prva celovita teorija, prva

psihoterapija - i danas uticajan pravac psihoterapije

• Mnoge ideje – npr. pojam nesvesnog i pojam

odbrambenih mehanizama – i danas predmet
interesa istraživača u području ličnosti

• Uticaj na popularnu kulturu i danas je veliki –

objašnjenja ponašanja i pojmovi iz Freudove teorije
svakodnevno se koriste
 Ali…

• teorija se temelji na vrlo malom broju slučajeva

• danas ima uglavnom istorijsku vrednost

• ne igra veliku ulogu u savremenom proučavanju

ličnosti
Frojdov kauč
ANALITIČKA PSIHOLOGIJA
KARLA GUSTAVA JUNGA
 ANALITIČKA PSIHOLOGIJA
KARLA GUSTAVA JUNGA

• Jedan od najneobičnijih ličnosti u istoriji psihologije

• Rođen 1875 godine u Švajcarskoj, bio asistent

čuvenog psihijatra Blojlera, bio sledbenik Frojda,
potom se razišao sa njim

• U njegovom učenju prepliću se psihološki,

antropološki, filozofski problemi, religija, mitologija
 ANALITIČKA PSIHOLOGIJA
KARLA GUSTAVA JUNGA

• Jung: kumulativna iskustva drugih, ranijih naraštaja koja

dosežu u davnu prošlost ljudske vrste, razvijaju i oblikuju
ljude u njihov sadašnji oblik

• Ljudi su rođeni sa mnogim predispozicijama koje su

im preneli njihovi preci

• Izvor podataka: snovi, vizije, simptomi neurotičara,

halucinacije, doživljaji psihotičara itd.
 ANALITIČKA PSIHOLOGIJA
KARLA GUSTAVA JUNGA

Struktura ličnosti ili psihe

Psihe se sastoji od nekoliko diferenciranih sistema:
•ja,
•lično nesvesno i njegovi kompleksi,
•kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi,
•persona,
•anima,
•animus i
•senka
Kolektivno nesvesno - transpersonalni latentni tragovi
nasleđenih sećanja prethodnih generacija, nataložena
iskustva, mudrost nesvesnog- energetski potencijal
 Arhetip- univerzalni oblik emocionalno važnih ideja -
simboli - mitovi, religije, umetnost, kolektivno
stvaralaštvo.
Univerzalni za sva društva, ne zavise od sredine

• Arhetip: opštečovečanski tip reakcije ljudske psihe, koja

preko simbola koji imaju snažan energetski potencijal
prenose pojedinačnom čoveku i čovečanstvu neka
duboka sećanja čitavog ljudskog roda, nataložena u
dubinama kolektivnog nesvesnog
• Arhetip:
• Svet u koji je dete došlo rođenjem već se nalazi kao
potencijalna slika u njemu

• Kada dete vidi svoju majku, ono već prethodno ima „sliku
majke“ u kolektivnom nesvesnom koje je nasledilo od
predaka
• Persona – maska koju osoba prihvata kao odgovor na
zahteve društva
• Anima i Animus- muški i ženski princip kod oba pola,
nasleđena iskustva sa suprotnim polom razumevanje i
izbor partnera (majka, zavodnica)
• Senka - animalna strana ljudske prirode, instiktivni deo
• Nesvesno – odstupanje od klasičnog psihoanalitičkog
shvatanja:

-sadržaji koji su nekad bili u svesnom, ali su izgubili

intenzitet,
-raniji sadržaji svesti koji su zbog sukoba sa moralnim
normama dospeli u nesvesno,
-sadržaji koji su putem subliminalne percepcije dospeli u
nesvesno, a da ranije nisu bili u svesnom
 ANALITIČKA PSIHOLOGIJA
KARLA GUSTAVA JUNGA

• Libido je za Junga duševna energija, a ne sinonim za

polni nagon

• Psiha ima svojstvo da se raščlanjava u delove –

shizofreni raspad ličnosti, histerična udvajanja ličnosti i
sl. ali ona teži i ka celini i jedinstvu
 OCENA

• Nema žučne protivnike ni kritičare, ali ni brojne sledbenike -

originalan i usamljen

Vrednosti
• Plodna i uticajna u psihologiji, ali i umetnosti
• Najsloženije analize ličnosti (intelektualaca)
• Otvorio mnoštvo pojmovnih pogleda na psihu
• Test asocijacija
• Tipovi introvertni - ekstravertni
 OCENA

 Kritike
• Kolektivno nesvesno - nasleđivanje stečenog iskustva
• Unošenje alhemije, religije, mitologije u službi dokaza
• Teško metodološki dokazati
 Humanistički pristup
Abraham Maslow i Carl Rogers
 Humanistički pristup
Abraham Maslow i Carl Rogers

Osnovne postavke humanističke psihologije:

• Vera u slobodnu volju (suprotno psihoanalitičkom
determinizmu)
• Ljudi su u osnovi dobri
• Svaka osoba je jedinstvena i ima potencijal za lični
razvoj
• Naglasak je na ličnoj odgovornosti
• Svaka osoba ima potrebu za samoostvarenjem ili
samoaktualizacijom (self-actualization)
• Holistički pristup – istražuju celokupnu osobu
 Maslow: Samoostvarenje/samoaktualizacija

• Središnji pojam – samoaktualizacija

• Ideal ljudskog razvoja – potencijali koji su potpuno

ostvareni

• Proučavao samoostvarene osobe (svega oko 1% u

populaciji)
 Maslow: obeležja samoostvarene ličnosti

• Prihvatanje sebe, drugih i prirode – prihvataju i sebe i druge

onakvima kakvi jesu, nemaju potrebu pretvarati se, “ostavljati
utisak”
• Spontanost, jednostavnost i prirodnost – skloni
nekonvencionalnom
– prihvataju pravila u onome što im nije važno
– kad se radi o onome što im je važno, ponašaju se prema
sopstvenom uverenju
• Autonomija – ne zavise od mišljenja i naklonosti drugih, imaju
sopstvene kriterijume zadovoljstva, važno im je sopstveno
napredovanje i razvoj
 Maslow: obeležja samoostvarene ličnosti

• Odnosi s drugima – dublja i čvršća prijateljstva, ali s

malo ljudi – prijateljstva traže vremena
• Razlikovanje dobra i zla – vrlo jasno razlikuju šta je
dobro, a šta loše u svakoj prilici
• Humor - spontan i specifičan za situaciju – nisu skloni
šalama na tuđi račun, izrugivanju
• Stvaralaštvo – spontanost i fleksibilnost, otvorenost,
“dečija” radoznalost
 Maslow: tipovi ljudskih potreba

• Tri tipa potreba:

1. Osnovne potrebe
2. Potrebe za znanjem i spoznajom
3. Estetske potrebe
 Maslow: Hijerarhija osnovnih potreba

Potrebe za samoostvarenjem

Potrebe za poštovanjem

Potrebe za ljubavlju i pripadanjem

Potrebe za sigurnošću

Fiziološke potrebe – najniži nivo

Potrebe nižeg nivoa moraju biti zadovoljene pre nego što pređemo na
potrebe višeg nivoa!
Fiziološke potrebe i potrebe za sigurnošću

• Fiziološke potrebe -za hranom, vodom, vazduhom –

najsnažnije potrebe, omogućavaju preživljavanje
• Uloga civilizacije - omogućiti zadovoljenje tih potreba
kako bi se pojedinac mogao usmeriti na potrebe
višeg reda
• Nakon što su zadovoljene fiziološke potrebe, na redu
su potrebe za sigurnošću
• Potrebe za sigurnošću, redom, zaštitom
• Najjasnije se vide kod dece
 Potrebe za ljubavlju i pripadanjem

• Potreba da se daje i prima ljubav

• Potreba za
– druženjem
– prijateljstvom
– podrškom porodice
– bliskim odnosima
– pripadanjem grupi
• Problemi u zadovoljavanju ovih potreba u osnovi su
mnogih mentalnih bolesti, npr. depresije
 Potrebe za poštovanjem

• Potreba osobe da joj drugi iskazuju poštovanje i da je

cene
• Poštovanje dobijeno od drugih se internalizuje -
samopoštovanje

• Potreba zadovoljena kad osoba doživi:

– uspeh i postignuće
– osećaj vlastite kompetentnosti
– osećaj samopouzdanja
– osećaj autonomije
 Potrebe za samoostvarenjem-
samoaktualizacijom

• Osoba mora ostvariti, iskazati sopstvene unutrašnje

potencijale

• Motivacija za lični rast i razvoj

• Ciljevi potrebe za samoostvarenjem –univerzalne

vrednosti kao što su istina, lepota, pravda

• Većina drugih teoretičara to ne doživljava kao

potrebu
 Potrebe za znanjem i spoznajom
i estetske potrebe
• Znatno manje su razrađene i manje uticajne od hijerarhije
osnovnih potreba

Potrebe za znanjem i spoznajom

• Ljudi žele saznati, naučiti i razumeti zbog znanja i
spoznaje same, a ne samo da bi zadovoljili neke potrebe
• Intrinzična motivacija – nešto želim da naučim jer me to
zanima!

Estetske potrebe
• Potrebe za redom, simetrijom, dovršenošću
• Univerzalne potrebe, postoje u svim kulturama
• Odnos s drugim potrebama nije jasan
 Carl Rogers

• “U psihološkoj klimi koja podržava

rast i lični izbor nikad nisam sreo
osobu koja bi odabrala put
okrutnosti ili destrukcije…uticaji
kulture najvažniji su faktor zla u
našem ponašanju.”

•Ljudska je priroda u osnovi dobra

•Ljudi se razvijaju na pozitivan način i ostvaruju svoje potencijale
ako ih spoljašnje okolnosti u tome ne spreče – samoostvarenje
•Ostvarenje sopstvenih potencijala je prirodna težnja svih živih bića
 Rogersov pristup

Fenomenološki pristup
• Rogers smatrao da svaka osoba doživljava svet
na svoj jedinstveni način
• Potrebno je uživeti se u subjektivnu stvarnost svakog
pojedinca da bi se razvilo empatičko razumevanje
• sva deca su rođena sa potrebom za bezuslovnim
pozitivnim prihvatanjem, ali:
– Roditelji i društvo u celini postavljaju uslove za
pozitivno prihvatanje - to je uslovljeno pozitivno
prihvatanje
 Rogersov pristup

• Npr. uslovi pozitivnog prihvatanja: “dobićeš sladoled

samo ako …”,
• “ako budeš dobar moći ćeš ići napolje sa prijateljima…”

• budući da imamo snažnu potrebu za pozitivnim

prihvatanjem, prilagođavamo se zahtevima okoline
čak i kad su oni u suprotnosti s našom težnjom ka
samoostvarenju
• uslovno pozitivno prihvatanje dovodi do uslovljenog
samopoštovanja – sebe cenimo i poštujemo samo
ako zadovoljavamo standarde okoline (šta će drugi
reći…), a ne sopstvenu težnju ka samoostvarenju
 Rogersov pristup

• Ključni strukturalni pojam ličnosti – self (ja, samstvo)

• Self je ključni deo identiteta i osnova strukture
ličnosti
• Ukupnost doživljavanja čini fenomenalno ili pojavno
polje
• Način na koji čovek doživljava realnost –subjektivna
realnost je osnovni pokretač ponašanja, a ne realnost po
sebi
• Svest nije odraz spoljašnje realnosti, već „prerađena
realnost“
 Rogersov pristup

• Self čine „organizovani, dosledni pojmovi geštalt

sastavljeni od opažaja odlika „Ja“ ili „mene“ i drugih, kao
i raznih vidova života, zajedno sa vrednostima koje se
pridaju ovim opažanjima“

• Za normalan razvoj deteta neophodno je da roditelji od

najranijeg perioda poštuju detetovu ličnost
 Stvarno i idealno ja
stvarni self i idealni self

• Ono “ja” koje dobija bezuslovno prihvatanje i koje teži

samoostvarenju – stvarno ja – “ja jesam”
• Ono “ja” koje uslovljava okolina, koje dobija samo
uslovljeno prihvatanje i koje odgovara na standarde
društva – idealno ja – “ja bih trebao/la biti”
• Raskorak između realnog i idealnog ja – anksioznost –
nismo u skladu sa samima sobom, prepreke na putu ka
samoostvarenju
 Potpuno ostvarena osoba

• Kao i Maslow, i Rogers je opisao osobu koja je

potpuno ostvarila svoje potencijale

Obeležja:
1. Otvorenost ka iskustvu – prihvatanje realiteta,
sopstvenih iskustava i osećajnja
2. Egzistencijalno življenje - življenje ovde i sada
3. Iskustvo slobode –potpuno ostvarena osoba prihvata
slobodu izbora i odgovornost za vlastite izbore
4. ponašati se u skladu sa svojim stvarnim ja - činiti
ono što osećamo da je ispravno i spontano
5. Kreativnost – ako se osećamo slobodni i odgovorni,
bićemo kreativni u svemu što radimo
VEŽBA
1.Razmislite o svojim potrebama, onome što vas vodi i
zadovoljava u životu

2. U skladu sa tim, razmislite šta bi za vas značio termin

samoostvarena osoba –
kakvi biste vi to trebali da budete i šta da postanete da
biste mogli reći sebi „ja sam se samoostvario/la,
realizovao/la sam sve svoje potencijale”
 VEŽBA

PRIMERIMA IZ PRAKSE VASPITAČA/TRENERA

ILUSTRUJTE ODBRAMBENE MEHANIZME
 Odbrambeni mehanizmi

• Potiskivanje/represija
• Reakciona formacija
• Poricanje/negiranje
• Identifikacija
• Kompenzacija
• Sublimacija
• Regresija
• Racionalizacija