Odnosi s medijima

 MEDIJI KAO CILJNA JAVNOST

 VRSTE MEDIJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE
 UPUTSTVO ZA USPOSTAVLJANJE DOBRIH
ODNOSA SA NOVINARIMA
 TAKTIKE: KAKO SE OBRAĆAMO JAVNOSTI
PREKO MEDIJA
 KAKO SE PIŠE SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Mediji kao ciljna javnost

Značaj medija:
o svetu u kom živimo se informišemo preko
medija
ljudi su skloni da veruju novinarima
Mediji kao ciljna javnost
 su jedno od područja rada u okviru odnosa s
javnošću
 novinari spadaju među stejkholdere
 preko medija dopiremo do drugih
stejkholdera
 u savremenom društvu javnost i posebne
grupe javnosti se najčešće konstituišu
upravo preko medija
Kakva su novinari javnost
Novinari su medijatori
Proaktivnost, ali ne opterećivanje

Značaj upoznavanja novinara

Konsultacije kao put ka kreiranju stvari

Uvažavanje njihove pozicije i vremena (Ko su

njegovi stakeholderi: urednik, direktor, čitaoci,
konkurencija... Stavimo se u njihovu poziciju)
Vrste medija
 Mediji namenjeni internoj javnosti
 Mediji namenjeni eksternoj javnosti

Novine, časopisi, televizija, radio, telegrafske

agencije, internet...
Kanali (mediji)
Novinske agencije
Štampani
(dnevni, nedeljni, mesečni...)
(nacionalni, regionalni, lokalni, specijalizovani...)
Elektronski (radio, televizija, teletekst, servisna TV)
Novi mediji (Internet sajtovi, e-zine, SMS, MMS, Facebook,
Twitter...)
Alternativni (javne ličnosti, naučnici, umetnici, sportisti, zabavljači,
ljudi od uticaja)
Knjige i filmovi
Domaći i inostrani
Trač (Gossip, Radio - Mileva...)
Razvoj dobrih odnosa s
novinarima
 Saradnja s medijima se zasniva na
obostranom interesu!!!
 Osoba zadužena za PR u preduzeću je
medijator u pregovorima između šefova
preduzeća i urednika/novinara!!!
Razvoj dobrih odnosa s
novinarima
 Znamo li ko piše o nama?
 Znamo li ko bi mogao da piše o nama?
 Da li smo napravili bazu podataka novinara?
 Da li tu bazu stalno ažuriramo?
Važnost ažurne medija – liste
(adrema)

Direktorijum, adresar medija

Lista medija za vašu oblast

Vaša lična lista

Tehnička rešenja

Upravljanje promenama i ažuriranje

Poznavanje medija

 Poznavanje karakteristika
 Razumevanje kako treba da izgleda vest
 Poznavanje rokova za zatvaranje
 Upoznatost sa specifičnim stilom
 Razumevanje karakteristika publike
Karakteristike vrsta medija -
Televizija
Prednosti: Nedostaci:

Masovno pokrivanje Mala selektivnost

Dostupnost svima
Kratkotrajnost izloženosti
I slika i glas, i zvuk i
pokret Visoki proizvodni troškovi
Prestiž
Pozitivna slika
Zaokuplja sva čula
Karakteristike vrsta medija - Radio
Prednosti: Nedostaci:

Nacionalno/lokalno
pokrivanje
 Samo ton / zvuk
 Podređen u odnosu na
 Visoka slušanost TV
Fleksibilnost
 Segmentirani
auditorijum
 Veće terminske
mogućnosti
Karakteristike vrsta medija -
Časopisi
Prednosti: Nedostaci:

Mogućnost segmentiranja Dugo vreme za

publike pripremu

Duže vreme ekspozicije Samo vizuelna

Više tačno određenih komunikacija
čitalaca
Informativnost
Poverenje Mala fleksibilnost
Kvalitet reprodukcije
Karakteristike vrsta medija -
Novine
Prednosti: Nedostaci:

Dobra rasprostranjenost Rok korišćenja: 1 dan

Tiraž  Selektivnost čitalaca
Mali troškovi  Kratko vreme za predaju
Kratko vreme za predaju  Manja pažnja
Čitaoci određuju
ekspoziciju
Karakteristike vrsta medija -
Internet
Prednosti: Nedostaci:
 Neograničen domet
 Veliki broj sajtova
 Neograničen auditorijum

 Brzina
 Obilje informacija

 Niski troškovi  Brzo zastarevanje poruke

 Jednostavnost

 Automatska izloženost
Razvoj odnosa s medijima
 Prisustvo preduzeća ili organizacije u
medijima, kao i tačnost iznetih podataka nisu
u isključivoj nadležnosti novinara – već i
osobe zadužene za odnose sa medijima
 Razvoj dobrih odnosa sa medijima treba
shvatiti kao investiciju
Razvoj odnosa s medijima
Dobri odnosi s medijima mogu se mnogo lakše
postići ako se pridržavamo sledećih pravila:
 govoriti istinu
 pružiti pomoć
 ne moliti i ne žaliti se na loš tretman
 ne zahtevati uništavanje vesti
 ne zatrpavati medije vestima
UPUTSTVO ZA OBRAĆANJE
NOVINARIMA
 govorite iz ugla društvenih interesa, a ne interesa
organizacije
 napišite vest tako da ona bude laka za čitanje ili
objavljivanje
 ako ne želite da nešto bude preneto, ne
izgovarajte
 navedite najvažnije činjenice na početku
 ne raspravljajte se sa novinarom
UPUTSTVO ZA OBRAĆANJE
NOVINARIMA
 ako je pitanje neumesno – ne odgovarajte na
njega, ne ponavljajte ni jednu reč koja se na tu
temu odnosi
 ako novinar postavi direktno pitanje, dajte direktan
odgovor «da» ili «ne» i ne govorite dalje
 ako nešto ne znate, recite tako
 uvek recite istinu
 ne sazivajte konferenciju za štampu ako nemate
VEST
Saopštenje za javnost - primeri
Vrste odnosa s medijima

 Neposredni, direktni

 Posredni (po povodu, načinu distribucije poruke)

 Redovni

 Reaktivni

 Odnosi s medijima u kriznim situacijama

 Odnosi s medijima na internetu
Kako se obraćamo javnosti
preko medija

1. PISANE TAKTIKE
2. GOVORNE TAKTIKE
3. VIZUELNE TAKTIKE
PISANE TAKTIKE

 Saopštenje za javnost
 Rezimei i najave
 Bilten
 Kompanijski časopisi
 Brošure i priručnici
 Godišnji izveštaj
 Korporativno oglašavanje
 ...
GOVORNE TAKTIKE

 Razgovor «licem u lice»

 Govor u javnosti – pisanje govora
 Konferencije za novinare
 Intervju – za novine, radio, televiziju
 Živa reč
VIZUELNE TAKTIKE

 Video saopštenja za javnost (VNR)

 Pojavljivanje na televiziji
 Filmovi
 Slike za prikazivanje
 Fotografija
 Stripovi i crtani filmovi
 Spoljašnji panoi
 ...
Šta je u vašem specijalnom povodu ili
događaju “specijalno” za medije

 Povod (ne mora da bude “novost”, može i različito)

 Sadržaj: zanimljiv, atraktivan
 Dobrobit za društvo ili tu oblast
 Ličnosti
 Mesto
 Program
 Posebnost
 Cilj
 Poruka
 Sve navedeno mora da bude “posebno”, drugačije
Kako od novinara postaje prijatelj
 Poverenje

 Samo kada zaista imate vest

 Spremnost na izlazak u susret - uvek

 Uvek i samo istina

 Ne insistirajte na rezultatima odmah

 Ne samo kad oni vama trebaju

 Prigode i granica prikladnog poklona

I još nešto...
 Odnosi s medijima su planirana, redovna i sadržajna obostrana
komunikacija

 Izgradite odnos poverenja

 Pripremite medija liste

 Budite pripremljeni i profesionalni

 Ne bojte se. I vi ste potrebni medijima kao što su i oni potrebni

vama.
Kako se piše saopštenje za
javnost?
Saopštenje za javnost je dokument napisan u formi za
momentalno objavljivanje, čiji je osnovni cilj
informisanje javnosti o nekom događaju ili nekoj
značajnoj temi.

Objava se ne plaća, a o objavljivanju odlučuju novinari

i to na osnovu:

Značaja vesti, aktuelnosti događaja i formata

Primer: neplaćena saopštenja i
plaćena obaveštenja
 Oprez!
 Svakom saopštenju za javnost konkuriše veliki broj drugih. Na
osnovu letimičnog pogleda na saopštenje, urednici odlučuju o
tome u koju kategoriju će ga staviti:
 Prava vest – saopštenja se objavljuju odmah
 Možda vest – priče koje se tek mogu razviti na osnovu
saopštenja, ukoliko reporteri imaju vremena da se njima bave
 Odbaciti – vesti koje su nevažne ili nezanimljive za urednike, ili
one koje zahtevaju dosta vremena da bi se pretvorile u
interesantnu priču
Zato:
Saopštenja treba da budu pripremljena da:
 Odmah privuku pažnju urednika – već u prvom redu
istaknu vest koju treba preneti
 Odmah mogu da se prenesu javnosti - urednik ne
treba da ima posla oko prilagođavanja vesti formatu
novina
 Sadrže istinite činjenice – urednici ne smeju da
sumnjaju u kredibilitet onog ko prenosi vest
Saopštenje treba da ima dobru
formu i sadržinu!
 Forma
Beli papir (memo), A4, font 12,
široke margine, prored 1,5
Jedna do dve strane
Oznaka, kontakt podaci
Za objavu/embargo
Naslov
 Sadržina
U prvom paragrafu navesti
sadržaj: ko, šta, kada, gde,
kako (ne više od 3-5
paragrafa)
Precizno, bez poštapalica i
fraza, stručnih termina
Proveriti tačnost i pismenost
Izgled saopštenja za javnost
(Forma)
 Napisano na papriru A4 formata
 U gornjem levom uglu stoje podaci o
pošiljaocu saopštenja: naziv organizacije,
adresa, broj telefona, faks, e-mail, osoba za
kontak i svi podaci gde i kako
zainteresovani mogu da pronađu osobu
koja je upoznata sa temom
Izgled saopštenja za javnost
(Forma)
 Treba jasno naznačiti da li je reč o saopštenju koje
može odmah da bude objavljeno ili o saopštenju
koje ima tzv. embargo. Ispod kontakt podataka
treba da stoji «Za momentalno objavljivanje» ili
«Za objavljivanje 9. novembra, u 11 časova».
Embargo ne obavezuje novinare i treba ga koristiti
samo kad je zaista potreban.
Izgled saopštenja za javnost
(Forma)
 Ostaviti dovoljno prostora za komentare
novinara, koristiti široke margine i dupli
prored u kucanju.
 Može da ima i više od jedne strane, ali
preko dve nije preporučljivo.
Embargo
 Pre-release: saopštenje se šalje sa
naznakom da postoji embargo do određenog
momenta
 Primer: saradnja Svetske zdravstvene
organizacije i Njujork Tajmsa
Pre-release
 Vest: istraživanjem je otkrivena greška u lečenju
tuberkuloze
 Saradnja s medijima: Novinar Njujork Tajmsa je
sarađivao s timom zaduženim za OJ Harvard
Medical School, na organizovanju konferencije za
novinare, pripremi materijala i izveštaja
 Epilog: Njujork Tajms je bio prvi među 4 nacionalna
dnevnika u SAD koji je objavio vest (na dan
održavanja konferencije za novinare)
Vrste izjava (s obzirom na
mogućnost objavljivanja)
 On the record – potpuno javno
 Background – objava je dozvoljena u formi:
“nezvanično se saznaje, “iz izvora bliskih Vladi”, “iz
pouzdanih izvora”...
 Deep background: objava je dozvoljena, ali bez
navođenja izvora, tj. kao neformalno istraživanje
novinara, njegovo intuitivno shvatanje...
 Off the record – vest ne sme da se objavi
Sadržaj saopštenja za javnost:
 U prvom paragrafu treba navesti sadržaj
vesti kao i najvažnije informacije: ko, šta,
kada, gde i zašto. Prva rečenica treba da
istakne najvažniji detalj u celoj priči. Prvi
paragraf ne sme da ima više od tri do pet
redova.
Sadržaj saopštenja za javnost:
 Treba biti koncizan. Izbegavati sve suvišne reči i
poštapalice. Ukoliko želi, novinar može da dobije
dodatne informacije telefonom ili da pogleda web
prezentaciju organizacije.
 Oprezno sa izborom reči. Treba izbegavati fraze
kao što su npr. senzacionalno, revolucionarno i sl.,
jer ih urednici najčešće odmah odbace.
Sadržaj saopštenja za javnost:
 Nikad ne koristiti stručne izraze koji su
nepoznati prosečnoj publici.
 Svaku navedenu činjenicu treba proveriti
više puta. Ispraviti greške pre slanja
saopštenja.
Struktura saopštenja za
javnost

I paragraf:
Ko, šta, gde, kada, kako

II paragraf:
pozadina događaja (background info)

III paragraf:
Informacije niskog prioriteta
Saopštenje za javnost - primeri
Ekonomski fakultet, Kamenička 6, 11000 Beograd, tel: 3021 020, www.ekof.bg.ac.yu

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

ZA MOMENTALNO OBJAVLJIVANJE
Za dodatne informacije, molimo pozovite osobu za kontakt: Slavica Sokić, tel: 3021 084, E-mail: slasokic
@one.ekof.bg.ac.yu

Dobrodošli ekonomisti iz Jugoistočne Evrope

Tekst
Za urednika:
U prilogu su fotografije sa konferencije
Fotografije se mogu objaviti bez posebnih autorskih prava
Predlog teksta ispod fotografija: Profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu sa kolegama iz Jugoistočne
Evrope
Slanje saopštenja:

 Makrodistribucija ili mikrodistribucija

 Efikasno i na vreme
 Ne koristiti običnu poštu, već ekspresnu
poštu, faks, e-mail
 Na prave adrese – koristiti aktuelne baze
podataka
Objavljivanje saopštenja
 Lokalizacija saopštenja povećava
verovatnoću njegovog objavljivanja

 Istraživanje: od 174 lokalizovana saopštenja

– 78 je objavljeno, dok od 1174 uopštena
saopštenja – 87 je objavljeno
Lokalizacija
 Urednici lokalnih medija imaju težak posao
 U Gornjem Milanovcu nema mnogo vesti
 Zato, lakše je probiti se u lokalne medije
nego u nacionalne medije
Autorizacija – da ili ne?

 Prva reakcija: nepoverenje

 Obostrana dobrobit

 Nije isključivost

 Kako, ko i kome

 Moguća tehnička rešenja (dva snimka...)