САНАЦИЈА СЛАПИШТА ПРЕЛИВНЕ

БРАНЕ ХЕ „ЂЕРДАП 1“
ОПШТА ДИСПОЗИЦИЈА ОБЈЕКТА
 ОПШТА ДИСПОЗИЦИЈА ОБЈЕКТА

Општа диспозиција главног објекта ХЕ „Ђердап 1“ је симетрична са

фронтом успора дужине 1278м и састоји се од преливне бране, две
електране, две преводнице и две непреливне бране. Српски део
преливне бране има 7 преливних поља односно 14 ламела укупне
дужине 220,50м.
Посебне конструктивне карактеристике српског дела преливне бране
чини:
-Грађевина низводно од зуба слапишта на прва три преливна поља
(ламеле од 1 до 6)- ризберма, дужине 57,50м изведена у циљу
заштите корита Дунава у зони слапишта за евакуацију вода у време
градње главног објекта.
-Грађевине у раседној зони на ламелама 10, 11, 12 и делом 9 и 13 су
грађевине узводне и низводне заштите. Узводна заштита раседне
зоне у зони ламела 10 и 11, састоји се од глиненог тепиха димензија
20х32м оивиченог челичним Ларсен талпама. Низводна заштита је
изведена у зони ламела 9-13 а састоји се од бетонског тепиха са
зубом који је анкерован у стену и бетонске кецеље.
Ове заштите раседне зоне изведене су са циљем смањења
суфозије и повећања стабилности објекта.
 Прво запажање оштећења
Стабилност објекта се од почетка експлоатације прати између осталог снимањем
попречних и подужних профила ехосондером у зони слапишта. Уочено
напредовање ерозије дна слапишта, иницирало је да се 1990. год. подводним
камерама са рониоцима сними зуб ризберме, слапишта и низводног заштитног
тепиха раседне зоне. Тим првим подводним снимањем са видео и тонским записом
утврђено је да постоје промене за зубу ризберме, слапишта и подлокавања на делу
низводног тепиха.
На слици су видљива ерозиона оштећења бетонског тепиха у зони раседа током
времена (ламела 11).
 Пројекат санације слапишта
Након вишегодишњег праћења напредовања уочених оштећења, априла 2019.
год. израђен је пројекат за извођење Института „Јарослав Черни“ под називом:
Санација слапишта преливне бране ХЕ „Ђердап 1“ на српској страни.
Фронт извођења
радова је у зони
ламела од 7-14
(од IV-VII
преливног поља)
тј. до границе са
Румунијом,
дужине 125м.
Пројекат предвиђа
израду низводног
заштитног зида и
попуњавање
простора између
зида и
конструкције
слапишта/тепиха
бетоном.
Заштитни зид се изводи од зацевљених бушених бетонских шипова.
Оса зида је на 1,9м од ивице слапишта/бетонског тепиха. Простор
између зида и конструкције слапишта/тепиха попуњава се бетоном, а
горња површина испуне штити се челичним плочама.
 КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПРЕСЕК НА ДЕЛУ СЛАПИШТА

Пречник бушотина је ꬾ900мм а бушотине се налазе на међусобном растојању

од 900мм. Дубина бушења је 5-6м кроз невезану и чврсту стенску масу.
Предвиђено је бушење 176 бушотина за шипове кроз воду дубине 14-22м.
 КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПРЕСЕК НА ДЕЛУ БЕТОНСКОГ ТЕПИХА

У бушотине се постављају арматурни кошеви ꬾ800мм, дужине 5м,

5м, који су спојени са челичним цевима са преклопом
од 2м. Бетонирање шипова се врши контракторским поступком бетоном МБ30 са одговарајућим својствима за
уградњу под водом.

На местима зазора
између шипова
постављају се
монтажни L профили
спојени са анкер
шипком са завртњем.
Бетонирање испуне између конструкције слапишта/бетонског тепиха и
заштитног зида од шипова врши се такође контракторским поступком као и
шипови. Контракторске цеви треба да су на растојању од максимално 5м
како би бетон квалитетно испунио простор.
Заштита горње површине бетонске испуне и низводне ивице заштитног зида
предвиђена је у облику челичне плоче са анкерима. На челичне плоче су
заварени анкери од ребрасте арматуре, који ће остварити везу челичне
плоче са бетоном испуне, а такође и комади цеви који служе за постављање
плоче у пројектовани положај. На челичној плочи постоје отвори за
бетонирање и отвори за контролу бетонирања.
Најмање 7 дана након завршеног бетонирања, врши се контрола
попуњености простора испод челичних плоча, куцкањем по површини плоче.
Евентуално заостале шупљине попуњавају се ињектирањем.