Лајбниц

Овде ћемо се бавити преписком између Семјуела Кларка, који

заступа Њутнове ставове, и Лајбница, писане током две последње
године Лајбницовог живота 1715-16. Ова преписка је
темпераментна расправа о филозофским, теолошким и физичким
питањима које су Лајбниц и Њутн различито решавали. Историчари
често тврде да је Њутн помагао Кларку при спремању одговора
Лајбницу. Ослонићемо се на то и сматрати да се Кларкове тврдње
могу приписати Њутну. У преписци се понекад може запазити
(слабо прикривени) непријатељски тон. Могуће да је то последица
ранијег спора између Њутна и Лајбница око открића
инфинитезималног рачуна. Историчари данас сматрају да су
обојица до открића дошли самостално. Ипак, изгледа да је свака
страна ценила ону другу јер су обе сматрале преписку значајном.
Кларк ју је објавио 1717.

1
 Лајбниц

Пажњу ћемо усмерити на Лајбницове аргументе, јер Кларкови не

изгледају ништа убедљивији од оних које раније дао Њутн. Овде
ћемо само подсетити на њутновске ставове које ће Лајбниц
нападати:

2
 Лајбниц

Пажњу ћемо усмерити на Лајбницове аргументе, јер Кларкови не

изгледају ништа убедљивији од оних које раније дао Њутн. Овде
ћемо само подсетити на њутновске ставове које ће Лајбниц
нападати:
•Простор и време су логички и метафизички примарни у односу на
физичка тела и догађаје, јер први могу постојати без других, али не
и обрнуто

3
 Лајбниц

Пажњу ћемо усмерити на Лајбницове аргументе, јер Кларкови не

изгледају ништа убедљивији од оних које раније дао Њутн. Овде
ћемо само подсетити на њутновске ставове које ће Лајбниц
нападати:
•Простор и време су логички и метафизички примарни у односу на
физичка тела и догађаје, јер први могу постојати без других, али не
и обрнуто
•Физичка тела и догађаји постоје унутар простора и времена

4
 Лајбниц

Пажњу ћемо усмерити на Лајбницове аргументе, јер Кларкови не

изгледају ништа убедљивији од оних које раније дао Њутн. Овде
ћемо само подсетити на њутновске ставове које ће Лајбниц
нападати:
•Простор и време су логички и метафизички примарни у односу на
физичка тела и догађаје, јер први могу постојати без других, али не
и обрнуто
•Физичка тела и догађаји постоје унутар простора и времена
•Мада можемо разликовати подручја или ‘делове’ простора и
времена, строго говорећи ни простор ни време нису дељиви јер
ниједан њихов део не може да се одвоји од осталих делова

5
 Лајбниц

Пажњу ћемо усмерити на Лајбницове аргументе, јер Кларкови не

изгледају ништа убедљивији од оних које раније дао Њутн. Овде
ћемо само подсетити на њутновске ставове које ће Лајбниц
нападати:
•Простор и време су логички и метафизички примарни у односу на
физичка тела и догађаје, јер први могу постојати без других, али не
и обрнуто
•Физичка тела и догађаји постоје унутар простора и времена
•Мада можемо разликовати подручја или ‘делове’ простора и
времена, строго говорећи ни простор ни време нису дељиви јер
ниједан њихов део не може да се одвоји од осталих делова
•Онтолошки гледано, простор и време се могу идентификовати са
божјим атрибутима: неограничен простор је једноставно божји
атрибут бесконачности, а неограничено време атрибут божје 6
вечности
 Лајбниц

Што се тиче ове последње тврдње, као и Њутнове тврдње из

Оптике да је простор божји ‘чулни орган’, Лајбниц их сматра у
најбољем случају варљивим, у најгорем јереси.

7
 Лајбниц

Што се тиче ове последње тврдње, као и Њутнове тврдње из

Оптике да је простор божји ‘чулни орган’, Лајбниц их сматра у
најбољем случају варљивим, у најгорем јереси.
Ако би простор био атрибут, онда би био и део божје суштине.

8
 Лајбниц

Што се тиче ове последње тврдње, као и Њутнове тврдње из

Оптике да је простор божји ‘чулни орган’, Лајбниц их сматра у
најбољем случају варљивим, у најгорем јереси.
Ако би простор био атрибут, онда би био и део божје суштине. Али
простор има делове, па би према томе било делова у божјој
суштини (5,43)

9
 Лајбниц

Што се тиче ове последње тврдње, као и Њутнове тврдње из

Оптике да је простор божји ‘чулни орган’, Лајбниц их сматра у
најбољем случају варљивим, у најгорем јереси.
Ако би простор био атрибут, онда би био и део божје суштине. Али
простор има делове, па би према томе било делова у божјој
суштини (5,43)
Слично томе, пошто ствари постоје у времену, оне постоје и у
божјој суштини.

10
 Лајбниц

Што се тиче ове последње тврдње, као и Њутнове тврдње из

Оптике да је простор божји ‘чулни орган’, Лајбниц их сматра у
најбољем случају варљивим, у најгорем јереси.
Ако би простор био атрибут, онда би био и део божје суштине. Али
простор има делове, па би према томе било делова у божјој
суштини (5,43)
Слично томе, пошто ствари постоје у времену, оне постоје и у
божјој суштини.
‘Чудни изрази, који јасно показују да аутор [тј. Кларк] неправилно
користи терминологију’ (5,44)

11
 Лајбниц

Што се тиче ове последње тврдње, као и Њутнове тврдње из

Оптике да је простор божји ‘чулни орган’, Лајбниц их сматра у
најбољем случају варљивим, у најгорем јереси.
Ако би простор био атрибут, онда би био и део божје суштине. Али
простор има делове, па би према томе било делова у божјој
суштини (5,43)
Слично томе, пошто ствари постоје у времену, оне постоје и у
божјој суштини.
‘Чудни изрази, који јасно показују да аутор [тј. Кларк] неправилно
користи терминологију’ (5,44)
‘Сер Исак Њутн каже да је простор орган који Бог користи да би
опажао ствари. Али ако би Богу био потребан орган да опажа
ствари, следило би да оне не зависе у потпуности од њега, нити да
их је он направио’ (1,3) 12
 Лајбниц

Како се временом наука одвајала од теологије, наведени аргументи

су привлачили мање пажње од оних који су више филозофски, и
којима се сада окрећемо

13
 Лајбниц

Како се временом наука одвајала од теологије, наведени аргументи

су привлачили мање пажње од оних који су више филозофски, и
којима се сада окрећемо
Лајбницова је амбиција да се овим питањима бави
рационалистички, дакле ставом да сам разум, без искуства, може
поуздано да открива природу стварности

14
 Лајбниц

Како се временом наука одвајала од теологије, наведени аргументи

су привлачили мање пажње од оних који су више филозофски, и
којима се сада окрећемо
Лајбницова је амбиција да се овим питањима бави
рационалистички, дакле ставом да сам разум, без искуства, може
поуздано да открива природу стварности
Једна од ствари које чине овакав приступ привлачним је Декартово
указивање на то да наша искуства могу бити погрешна, и да ни
једно није потпуно поуздано

15
 Лајбниц

Како се временом наука одвајала од теологије, наведени аргументи

су привлачили мање пажње од оних који су више филозофски, и
којима се сада окрећемо
Лајбницова је амбиција да се овим питањима бави
рационалистички, дакле ставом да сам разум, без искуства, може
поуздано да открива природу стварности
Једна од ствари које чине овакав приступ привлачним је Декартово
указивање на то да наша искуства могу бити погрешна, и да ни
једно није потпуно поуздано
Затим, геометрија је чисто разумска наука, и није јој потребно
искуствено оправдање: валидне дедукције, а не експерименти, су
потребне да би се показало да теореме следе из аксиома.

16
 Лајбниц

Рационалистички приступ би предложио сличан модел за сво знање:

почети основним аксиомима, и из њих изводити чињенице о свету.

17
 Лајбниц

Рационалистички приступ би предложио сличан модел за сво знање:

почети основним аксиомима, и из њих изводити чињенице о свету.
Лајбниц у другом писму Кларку каже: ‘... помоћу тог једног
принципа, тј. да мора бити довољног разлога зашто су ствари такве
какве јесу а не другачије, може се доказати Божје постојање, и сви
други делови метафизике или природне теологије; и, у извесној
мери ... принципи природне филозофије’ (2,1)

18
 Лајбниц

Рационалистички приступ би предложио сличан модел за сво знање:

почети основним аксиомима, и из њих изводити чињенице о свету.
Лајбниц у другом писму Кларку каже: ‘... помоћу тог једног
принципа, тј. да мора бити довољног разлога зашто су ствари такве
какве јесу а не другачије, може се доказати Божје постојање, и сви
други делови метафизике или природне теологије; и, у извесној
мери ... принципи природне филозофије’ (2,1)
Као што је Еуклид систематизовао сво геометријско знање својим
аксиомима, тако Лајбниц сматра да се сво метафизичко знање може
извести из принципа довољног разлога (пдр)

19
 Лајбниц

Рационалистички приступ би предложио сличан модел за сво знање:

почети основним аксиомима, и из њих изводити чињенице о свету.
Лајбниц у другом писму Кларку каже: ‘... помоћу тог једног
принципа, тј. да мора бити довољног разлога зашто су ствари такве
какве јесу а не другачије, може се доказати Божје постојање, и сви
други делови метафизике или природне теологије; и, у извесној
мери ... принципи природне филозофије’ (2,1)
Као што је Еуклид систематизовао сво геометријско знање својим
аксиомима, тако Лајбниц сматра да се сво метафизичко знање може
извести из принципа довољног разлога (пдр)
Кларк такође прихвата пдр (сетите се његовог космолошког доказа),
али, као што ћемо видети, другачије га тумачи

20
 Лајбниц
Релационизам
Оно што се често назива класичном формулацијом релационизма и
класичним примедбама апсолутизму и супстантивизму, формулисао
је Лајбниц

21
 Лајбниц
Релационизам
Оно што се често назива класичном формулацијом релационизма и
класичним примедбама апсолутизму и супстантивизму, формулисао
је Лајбниц
До сада смо релационизам одређивали углавном негативно, као
идеју по којој не постоји неки апсолутни референтни систем,
одвојен од релативних референтних система одређених
материјалним објектима.

22
 Лајбниц
Релационизам
Оно што се често назива класичном формулацијом релационизма и
класичним примедбама апсолутизму и супстантивизму, формулисао
је Лајбниц
До сада смо релационизам одређивали углавном негативно, као
идеју по којој не постоји неки апсолутни референтни систем,
одвојен од релативних референтних система одређених
материјалним објектима.
Погледајмо сада Лајбницово позитивно одређење простора и
времена. Ако они нису апсолутне супстанције, шта су онда?

23
 Лајбниц
Релационизам
Оно што се често назива класичном формулацијом релационизма и
класичним примедбама апсолутизму и супстантивизму, формулисао
је Лајбниц
До сада смо релационизам одређивали углавном негативно, као
идеју по којој не постоји неки апсолутни референтни систем,
одвојен од релативних референтних система одређених
материјалним објектима.
Погледајмо сада Лајбницово позитивно одређење простора и
времена. Ако они нису апсолутне супстанције, шта су онда?
‘Што се тиче мог личног мишљења, рекао сам више пута да простор
сматрам нечим чисто релативним, као што је и време, да га сматрам
једним поретком коегзистентних ствари, као што је време поредак
следовања (сукцесија)’ (3,4)

24
 Лајбниц
Релационизам
‘Што се тиче мог личног мишљења, рекао сам више пута да простор
сматрам нечим чисто релативним, као што је и време, да га сматрам
једним поретком коегзистентних ствари, као што је време поредак
следовања (сукцесија)’ (3,4)
Поента је у овоме: у релативном референтном систему релативне
положаје тела одређујемо у односу на референтно тело. Али било
које тело може, у принципу, бити референтно тело, дакле заједно
имамо скуп објеката на различитим релативним удаљеностима
једних од других

25
 Лајбниц
Релационизам
‘Што се тиче мог личног мишљења, рекао сам више пута да простор
сматрам нечим чисто релативним, као што је и време, да га сматрам
једним поретком коегзистентних ствари, као што је време поредак
следовања (сукцесија)’ (3,4)
Поента је у овоме: у релативном референтном систему релативне
положаје тела одређујемо у односу на референтно тело. Али било
које тело може, у принципу, бити референтно тело, дакле заједно
имамо скуп објеката на различитим релативним удаљеностима
једних од других
Те објекте можемо замислити у еуклидском простору.

26
 Лајбниц
Релационизам
‘Што се тиче мог личног мишљења, рекао сам више пута да простор
сматрам нечим чисто релативним, као што је и време, да га сматрам
једним поретком коегзистентних ствари, као што је време поредак
следовања (сукцесија)’ (3,4)
Поента је у овоме: у релативном референтном систему релативне
положаје тела одређујемо у односу на референтно тело. Али било
које тело може, у принципу, бити референтно тело, дакле заједно
имамо скуп објеката на различитим релативним удаљеностима
једних од других
Те објекте можемо замислити у еуклидском простору. Сада
замислите да еуклидски простор уклањамо, и да остају само тела у у
истом међусобном положају.

27
 Лајбниц
Релационизам
‘Што се тиче мог личног мишљења, рекао сам више пута да простор
сматрам нечим чисто релативним, као што је и време, да га сматрам
једним поретком коегзистентних ствари, као што је време поредак
следовања (сукцесија)’ (3,4)
Поента је у овоме: у релативном референтном систему релативне
положаје тела одређујемо у односу на референтно тело. Али било
које тело може, у принципу, бити референтно тело, дакле заједно
имамо скуп објеката на различитим релативним удаљеностима
једних од других
Те објекте можемо замислити у еуклидском простору. Сада
замислите да еуклидски простор уклањамо, и да остају само тела у у
истом међусобном положају. Све што је остало јесу тела и релације
међу њима, и те релације су оно што Лајбниц сматра простором

28
 Лајбниц
Релационизам
У петом писму Лајбниц даје пример користан за разумевање његове
идеје. Простор и време су аналогни породичном стаблу.

29
 Лајбниц
Релационизам
У петом писму Лајбниц даје пример користан за разумевање његове
идеје. Простор и време су аналогни породичном стаблу.
За разлику од, рецимо, храста и његових листова, породично стабло
није нешто што постоји независно од својих чланова или примарно
у односу на њих, већ је нешто као апстрактни систем релација које
постоје између браће, сестара, родитеља, деце, ујака, тетака итд.

30
 Лајбниц
Релационизам
У петом писму Лајбниц даје пример користан за разумевање његове
идеје. Простор и време су аналогни породичном стаблу.
За разлику од, рецимо, храста и његових листова, породично стабло
није нешто што постоји независно од својих чланова или примарно
у односу на њих, већ је нешто као апстрактни систем релација које
постоје између браће, сестара, родитеља, деце, ујака, тетака итд.
Аналогно томе, по Лајбницу, простор и време не треба схватити као
судове у којима су тела смештена и кроз које се покрећу, већ као
апстрактну структуру релација у којима актуелна (или чак и могућа)
тела могу стајати

31
 Лајбниц
Релационизам
Пре но што размотримо Лајбницове аргументе којим брани своје
мишљење, разјаснићемо још две црте апсолутног простора, које
Лајбниц подразумева у својим аргументима

32
 Лајбниц
Релационизам
Пре но што размотримо Лајбницове аргументе којим брани своје
мишљење, разјаснићемо још две црте апсолутног простора, које
Лајбниц подразумева у својим аргументима
Прво, свака тачка асолутног простора је сасвим иста као и било која
друга тачка апсолутног простора. Не постоји начин да се
експериментално разликује једно апсолутно место од другог.

33
 Лајбниц
Релационизам
Пре но што размотримо Лајбницове аргументе којим брани своје
мишљење, разјаснићемо још две црте апсолутног простора, које
Лајбниц подразумева у својим аргументима
Прво, свака тачка асолутног простора је сасвим иста као и било која
друга тачка апсолутног простора. Не постоји начин да се
експериментално разликује једно апсолутно место од другог.
Друго, нема начина да се утврди како брзо се неки објекат креће у
апсолутном простору

34
 Лајбниц
Релационизам
Пре но што размотримо Лајбницове аргументе којим брани своје
мишљење, разјаснићемо још две црте апсолутног простора, које
Лајбниц подразумева у својим аргументима
Прво, свака тачка асолутног простора је сасвим иста као и било која
друга тачка апсолутног простора. Не постоји начин да се
експериментално разликује једно апсолутно место од другог.
Друго, нема начина да се утврди како брзо се неки објекат креће у
апсолутном простору
Ово друго може изгледати у нескладу са Њутновом демонстрацијом
инерцијалних ефеката (као у случају кофе), па нам је потребно
разјашњење

35
 Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела

36
 Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела
Али тиме није откривена апсолутна брзина тела

37
 Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела
Али тиме није откривена апсолутна брзина тела
Замислимо да два идентична објекта имају различите апсолутне
брзине: А мирује, а Б се креће праволинијски константном брзином

38
 Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела
Али тиме није откривена апсолутна брзина тела
Замислимо да два идентична објекта имају различите апсолутне
брзине: А мирује, а Б се креће праволинијски константном брзином
Ако би на њих деловале исте силе, А и Б би показивали исте
инерцијалне ефекте: никакве ако нема сила, идентичне инерционе
тежње ако сила има.

39
 Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела
Али тиме није откривена апсолутна брзина тела
Замислимо да два идентична објекта имају различите апсолутне
брзине: А мирује, а Б се креће праволинијски константном брзином
Ако би на њих деловале исте силе, А и Б би показивали исте
инерцијалне ефекте: никакве ако нема сила, идентичне инерционе
тежње ако сила има.
У општем случају, тела чија се кретања разликују константном
разликом у брзини показују исте инерционе ефекте

40
 Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела
Али тиме није откривена апсолутна брзина тела
Замислимо да два идентична објекта имају различите апсолутне
брзине: А мирује, а Б се креће праволинијски константном брзином
Ако би на њих деловале исте силе, А и Б би показивали исте
инерцијалне ефекте: никакве ако нема сила, идентичне инерционе
тежње ако сила има.
У општем случају, тела чија се кретања разликују константном
разликом у брзини показују исте инерционе ефекте
То значи да се њихови инерцијални ефекти не разликују с обзиром
на њихово кретање, па према томе не могу се употребити за мерење
апсолутне брзине
41
 Лајбниц
Релационизам
Уопште, никакав механички експеримент не може измерити
апсолутну брзину неког система, само брзину релативну у односу
на неки други систем, ако други систем постоји

42
 Лајбниц
Релационизам
Уопште, никакав механички експеримент не може измерити
апсолутну брзину неког система, само брзину релативну у односу
на неки други систем, ако други систем постоји
Ако Њутнови закона кретања важе у једном референтном систему,
онда важе и у сваком систему који се у односу на први креће
константном брзином

43
 Лајбниц
Релационизам
Уопште, никакав механички експеримент не може измерити
апсолутну брзину неког система, само брзину релативну у односу
на неки други систем, ако други систем постоји
Ако Њутнови закона кретања важе у једном референтном систему,
онда важе и у сваком систему који се у односу на први креће
константном брзином
(Системи у којима важе закони кретања називају се инерционим
системима)

44
 Лајбниц
Релационизам
Уопште, никакав механички експеримент не може измерити
апсолутну брзину неког система, само брзину релативну у односу
на неки други систем, ако други систем постоји
Ако Њутнови закона кретања важе у једном референтном систему,
онда важе и у сваком систему који се у односу на први креће
константном брзином
(Системи у којима важе закони кретања називају се инерционим
системима)
Замислимо систем у коме, у односу на референтно тело, објекти
убрзавају само када на њих делује сила. То значи да је то инерциони
систем.

45
 Лајбниц
Релационизам
Уопште, никакав механички експеримент не може измерити
апсолутну брзину неког система, само брзину релативну у односу
на неки други систем, ако други систем постоји
Ако Њутнови закона кретања важе у једном референтном систему,
онда важе и у сваком систему који се у односу на први креће
константном брзином
(Системи у којима важе закони кретања називају се инерционим
системима)
Замислимо систем у коме, у односу на референтно тело, објекти
убрзавају само када на њих делује сила. То значи да је то инерциони
систем.
Замислимо још један систем који се у односу на први креће
константном брзином (тј. референтно тело друигог система се креће
константном брзином у односу на референтно тело првог система)46
 Лајбниц
Релационизам
Објекти ће се кретати константном брзином у свом референтном
систему само у случају да се тако крећу и у првом систему (можда
другим брзинама и правцима, али константно)

47
 Лајбниц
Релационизам
Објекти ће се кретати константном брзином у свом референтном
систему само у случају да се тако крећу и у првом систему (можда
другим брзинама и правцима, али константно)
Дакле, објекти који убрзавају у другом систему, убрзавају такође и
у првом, и према томе на њих делује сила. Закон инерције дакле
важи у оба система

48
 Лајбниц
Релационизам
Објекти ће се кретати константном брзином у свом референтном
систему само у случају да се тако крећу и у првом систему (можда
другим брзинама и правцима, али константно)
Дакле, објекти који убрзавају у другом систему, убрзавају такође и
у првом, и према томе на њих делује сила. Закон инерције дакле
важи у оба система
Према томе, може постојати произвољан број инерционих система
који се константном брзином крећу један у односу на други

49
 Лајбниц
Релационизам
Објекти ће се кретати константном брзином у свом референтном
систему само у случају да се тако крећу и у првом систему (можда
другим брзинама и правцима, али константно)
Дакле, објекти који убрзавају у другом систему, убрзавају такође и
у првом, и према томе на њих делује сила. Закон инерције дакле
важи у оба система
Према томе, може постојати произвољан број инерционих система
који се константном брзином крећу један у односу на други
Такви системи су еквивалентни с обзиром на Њутнове законе, и то
је разлог из кога се апсолутна брзина не може мерити.

50
 Лајбниц
Релационизам
Када би Њутнови закони важили само у системима који апсолутно
мирују, ми бисмо могли да трагамо за њима, и односу на њих бисмо
одређивали и апсолутну брзину било чега на свету

51
 Лајбниц
Релационизам
Када би Њутнови закони важили само у системима који апсолутно
мирују, ми бисмо могли да трагамо за њима, и односу на њих бисмо
одређивали и апсолутну брзину било чега на свету
Али како апсолутно мирни системи нису једини инерциони ситеми,
највише што се можемо надати јесте да нађемо скуп еквивалентних
система

52
 Лајбниц
Релационизам
Када би Њутнови закони важили само у системима који апсолутно
мирују, ми бисмо могли да трагамо за њима, и односу на њих бисмо
одређивали и апсолутну брзину било чега на свету
Али како апсолутно мирни системи нису једини инерциони ситеми,
највише што се можемо надати јесте да нађемо скуп еквивалентних
система
Но како не знамо да ли се ти системи апсолтно крећу или не, не
можемо измерити апсолутну брзину ничега.

53
 Лајбниц
Релационизам
Када би Њутнови закони важили само у системима који апсолутно
мирују, ми бисмо могли да трагамо за њима, и односу на њих бисмо
одређивали и апсолутну брзину било чега на свету
Али како апсолутно мирни системи нису једини инерциони ситеми,
највише што се можемо надати јесте да нађемо скуп еквивалентних
система
Но како не знамо да ли се ти системи апсолтно крећу или не, не
можемо измерити апсолутну брзину ничега.
Ово нам је потребно да бисмо разумели Лајбницове тзв аргументе
промене (shift arguments)

54
 Лајбниц
Релационизам
Када би Њутнови закони важили само у системима који апсолутно
мирују, ми бисмо могли да трагамо за њима, и односу на њих бисмо
одређивали и апсолутну брзину било чега на свету
Али како апсолутно мирни системи нису једини инерциони ситеми,
највише што се можемо надати јесте да нађемо скуп еквивалентних
система
Но како не знамо да ли се ти системи апсолтно крећу или не, не
можемо измерити апсолутну брзину ничега.
Ово нам је потребно да бисмо разумели Лајбницове тзв аргументе
промене (shift arguments)
Аргументи имају облик индиректног доказа или редукцио.
Претпоставља се најпре Њутнова теорија и долази се до закључка да
пдр није испоштован
55
 Лајбниц
Релационизам
Статичка промена. Замислимо други свет који је исти као наш
само што је на другом апсолутном месту.

56
 Лајбниц
Релационизам
Статичка промена. Замислимо други свет који је исти као наш
само што је на другом апсолутном месту.
Релације између објеката остају исте као и у нашем свету. Као што
смо рекли, сва места апсолутног простора су иста, тако да се
никаква разлика између два света не може открити

57
 Лајбниц
Релационизам
Статичка промена. Замислимо други свет који је исти као наш
само што је на другом апсолутном месту.
Релације између објеката остају исте као и у нашем свету. Као што
смо рекли, сва места апсолутног простора су иста, тако да се
никаква разлика између два света не може открити
Кинематичка промена. Замислите свет исти као наш, само што се
његова апсолутна брзина разликује од апсолутне брзине нашег
света

58
 Лајбниц
Релационизам
Статичка промена. Замислимо други свет који је исти као наш
само што је на другом апсолутном месту.
Релације између објеката остају исте као и у нашем свету. Као што
смо рекли, сва места апсолутног простора су иста, тако да се
никаква разлика између два света не може открити
Кинематичка промена. Замислите свет исти као наш, само што се
његова апсолутна брзина разликује од апсолутне брзине нашег
света
И у овом случају све релације остају непромењене, тако да се ни
овде не може детектовати никаква промена, тј. никаква разлика
између два света.

59
 Лајбниц
Релационизам
Лајбниц напада најпре својим ‘аксиомом’ – пдр да покаже да су
промене немогуће и да према томе апсолутни простор не може да
постоји.

60
 Лајбниц
Релационизам
Лајбниц напада најпре својим ‘аксиомом’ – пдр да покаже да су
промене немогуће и да према томе апсолутни простор не може да
постоји.
Статичка промена не може да постоји јер је апсолутни простор
свуда исти, па нема довољног разлога зашто би свет био пре на
једном месту него на другом

61
 Лајбниц
Релационизам
Лајбниц напада најпре својим ‘аксиомом’ – пдр да покаже да су
промене немогуће и да према томе апсолутни простор не може да
постоји.
Статичка промена не може да постоји јер је апсолутни простор
свуда исти, па нема довољног разлога зашто би свет био пре на
једном месту него на другом
Ако је дакле свет створен у апсолутном простору, онда се догодило
нешто без довољног разлога. Дакле, нема апсолутног простора.

62
 Лајбниц
Релационизам
Лајбниц напада најпре својим ‘аксиомом’ – пдр да покаже да су
промене немогуће и да према томе апсолутни простор не може да
постоји.
Статичка промена не може да постоји јер је апсолутни простор
свуда исти, па нема довољног разлога зашто би свет био пре на
једном месту него на другом
Ако је дакле свет створен у апсолутном простору, онда се догодило
нешто без довољног разлога. Дакле, нема апсолутног простора.
(За релационисте, наравно, никакве промене нема у описаним
‘променама’, јер сви односи остају исти)

63
 Лајбниц
Релационизам
Други начин напада који Лајбниц користи ослања се на принцип
идентитета неразлучивих (пин)

64
 Лајбниц
Релационизам
Други начин напада који Лајбниц користи ослања се на принцип
идентитета неразлучивих (пин)
‘... замислити две неразлучиве ствари значи замислити једну исту
ствар под два имена’ (4,5)

65
 Лајбниц
Релационизам
Други начин напада који Лајбниц користи ослања се на принцип
идентитета неразлучивих (пин)
‘... замислити две неразлучиве ствари значи замислити једну исту
ствар под два имена’ (4,5)
То јест, ако су ‘две’ ствари у сваком погледу исте, онда је то
заправо једна ствар.

66
 Лајбниц
Релационизам
Други начин напада који Лајбниц користи ослања се на принцип
идентитета неразлучивих (пин)
‘... замислити две неразлучиве ствари значи замислити једну исту
ствар под два имена’ (4,5)
То јест, ако су ‘две’ ствари у сваком погледу исте, онда је то
заправо једна ствар.
Лајбниц сматра да пин следи из пдр (који би био довољан разлог за
стварање две исте ствари, једне овде друге онде, а не обрнуто?), али
коментатори ове преписке их често гледају одвојено и сматрају пин-
аргументе убедљивијим од пдр-аргумената (емпиристи)

67
 Лајбниц
Релационизам
Какав проблем пин представља за апсолутисте?

68
 Лајбниц
Релационизам
Какав проблем пин представља за апсолутисте?
У кинематичкој промени, први и други свет се не могу разликовати
и по пин-у ту не може бити промене већ се ради о једном истом
свету (како релационизам предвиђа)

69
 Лајбниц
Релационизам
Какав проблем пин представља за апсолутисте?
У кинематичкој промени, први и други свет се не могу разликовати
и по пин-у ту не може бити промене већ се ради о једном истом
свету (како релационизам предвиђа)
Ако прихватимо апсолутни простор, следило би да је кинематичка
промена стварна, што је против пин-а, дакле нема апсолутног
простора

70
 Лајбниц
Релационизам
Какав проблем пин представља за апсолутисте?
У кинематичкој промени, први и други свет се не могу разликовати
и по пин-у ту не може бити промене већ се ради о једном истом
свету (како релационизам предвиђа)
Ако прихватимо апсолутни простор, следило би да је кинематичка
промена стварна, што је против пин-а, дакле нема апсолутног
простора
(Да не дође до забуне: у овим ‘променама’ не замишљамо два света
у једном апсолутном простору, већ два потпуна света, сваки у свом
апсолутном простору)

71
 Лајбниц
Релационизам
Кларк одговара на ово да може бити стварних кретања која нису
детектована, нпр у затвореној соби на броду не можемо рећи да ли
се крећемо константном брзином или мирујемо

72
 Лајбниц
Релационизам
Кларк одговара на ово да може бити стварних кретања која нису
детектована, нпр у затвореној соби на броду не можемо рећи да ли
се крећемо константном брзином или мирујемо
Али Лајбниц каже да се пин не односи на актуелно детектовану
промену, већ на то да ли се промена у принципу може открити

73
 Лајбниц
Релационизам
Кларк одговара на ово да може бити стварних кретања која нису
детектована, нпр у затвореној соби на броду не можемо рећи да ли
се крећемо константном брзином или мирујемо
Али Лајбниц каже да се пин не односи на актуелно детектовану
промену, већ на то да ли се промена у принципу може открити
У примеру са бродом може, јер има других референтних тачака, али
у кинематичкој промени не може.

74
 Лајбниц
Релационизам
Одавде до краја бележака покушаћемо да поједноставимо аргументе о
статичкој и кинематичкој промени, тако што ћемо понудити
једноставније аргументе који ће водити истом закључку – да Њутн (и
Кларк) крши принцип довољног разлога.

75
 Лајбниц
Релационизам
Претпоставићемо Њутнову теорију – то нам је претпоставка за
reductio.
Замислимо тренутак када постоје само Бог и апсолутни простор и
време.
Бог решава да створи свет у апсолутном простору и времену.
Међутим, по Лајбницу, Бог то не може да уради.
Зашто не? Зато што има више начина на које то може да уради а да
нема довољан разлог да изабере један од њих а не неки други. Није у
складу са Божјом мудрошћу делање без довољног разлога.
Погледајмо редом, најпре који су то начини стварања света, затим
зашто не постоји довољни разлог да се један изабере.

76
 Лајбниц
Релационизам
Рецимо да Бог већ зна какав треба да буде најбољи свет. Како га може
створити?
Може да га створи сада, тада или онда. Има бесконачно много
тренутака у апсолутном времену када га може створити.
Може га створити овде, тамо или онамо. Има бесконачно много
апсолутних места где га може створити и оставити да мирује.
Ако је Бог у својој мудрости увидео да свет треба да се креће у
апсолутном простору, то кретање је или инерционо или променљиво.
Ако је инерционо, свет се може кретати овом или оном брзином, у
овом или оном правцу, у овом или оном смеру. Има бесконачно много
инерционих стања у које Бог може да стави свет.
Ако је променљиво, онда ће се свет кретати неком путањом. Та путања
може бити овде, али иста таква може бити и онде. Има бесконачно
много места где се та путања може ставити у апсолутни простор (без
обзира да ли су јој димензије коначне или не). 77
 Лајбниц
Релационизам
То су били начини. Погледајмо сада може ли бити разлога да се тачно
један од њих изабере.
Шта може бити довољан разлог Богу да изабере између два могућа
света? Једино то да је један од њих бољи.
Како избор тренутка у апсолутном времену утиче на доброту света?
Никако. На основу Њутнове теорије време не може утицати на свет.
Оно је предуслов постојања света, али није са њим у узрочном односу.
Дакле, без обзира како Бог може изабрати између осталих стања које
смо помињали, већ чињеница да нема довољан разлог да изабере
поједини тренутак апсолутног времена за стварање света показује да
није могуће стварање без кршења принципа довољног разлога.
Према томе можемо рећи да је Лајбниц већ овде стигао до своје главне
поенте. Остатак којим ћемо се бавити можемо гледати као a fortiori
аргументе за исти закључак.
78
 Лајбниц
Релационизам
Размотримо прво инерциона стања. Најбољи могуће свет може у
апсолутном простору мировати или се кретати неком
праволинијском путањом било којом константном брзином.
Шта може бити довољан разлог Богу да изабере између два могућа
света који се разликују искључиво по свом инерционом стању? Опет,
једино то да је један од њих бољи.
Како место или инерционо кретање утичу на доброту света?
Никако. Апсолутни простор је предуслов постојања материје али
никако не утиче на њу. Не може утицати на својства ствари нити на
релације међу стварима. Инерционо стање је по дефиницији стање
ствари када на ту ствар не делује сила. Ако нема силе, значи нема
ефицијентног узрока који може утицати на својства ствари или на
релације међу стварима.
Бог дакле нема довољног разлога да изабере једно од безброј
инерционих стања, па стога не може да створи свет у инерционом
стању. 79
 Лајбниц
Релационизам
Ако је свет у променљивом стању, то значи да бар некада убрзава. Ако
убрзава онда на њега делује сила. Ефекат те силе може бити оно што
је Бог желео, тј. можда је Бог увидео да тај ефекат свет чини најбољим.
Међутим, тај исти ефекат Бог може да постигне на безброј начина.
Ефекат зависи само од путање и брзине, а где се тачно у апсолутном
простору та путања налази никако не утиче на ефекат.
Дакле, Бог нема довољног разлога да изабере један од безброј начина
да се путања света смести у апсолутни простор, па стога не може свет
створити у промењивом стању.

80
 Лајбниц
Релационизам
Испитали смо све могућности. Бог нема разлога да изабере једно
инерционо или промењиво стање, па не може створити свет у
апсолутном простору и времену. QED
Да не буде забуне: за разлику од нас, Бог разликује делове апсолутног
простора и времена. Међутим, то знање му не даје довољан разлог да
неке од тих делова изабере, јер су они ирелевантни за доброту света.
Питања:
Добро, Лајбниц је натоварио Њутну на врат да се бави питањима као
где је свет? да ли се и како се свет креће? и тако га сатерао у шкрипац.
Али како би сам Лајбниц на та питања одговорио у оквиру своје
теорије?

81
 Лајбниц
Релационизам
Како се Кларк бранио?
Кларк није могао да негира да постоји безброј могућих стања света
која су ирелевантна за његову доброту. Лајбниц је ту исправно извео
последице Њутнове теорије и то се не сматра спорним.
Кларк ипак негира да Њутнова теорија крши принцип довољног
разлога и тврди да довољан разлог постоји, а тај разлог је слободна
Божја одлука (да свет створи баш у овом стању а не у неком другом у
коме ће свет бири једнако добар).
Јесте ли задовољни Кларковим одговором?

82