Pravo intelektualne svojine

Predavanja

Predmetni nastavnik: Prof. dr Žaklina Spalević

e-mail: zspalevic@sinergija.edu.ba

Prof. dr Žaklina Spalević

 II nedelja predavanja
 Autorsko pravo
 Pojmovno određenje (autorsko pravo u objektivnom
smislu i subjektivno autorsko pravo)
 Trajanje

 Autorsko delo
 Pojmovno određenje
 Svojstva koja nisu od značaja za zaštitu autorskog dela
 Obim zaštite autorskog dela

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko pravo
 Pojmovno određenje autorskog prava:

1. Pojam autorskog prava u objektivnom smislu:

 Skup pravnih normi kojima se uređuju pravni odnosi u vezi sa
stvaranjem i korišćenjem autorskih dela – iste čine sadržinu
objektivnog autorskog prava

2. Pojam subjektivnog autorskog prava:

 Pravo autora na delo koje je stvorio
 Iz ovog prava potiču pojedina ovlašćenja ličnopravne i
imovinskopravne prirode

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko pravo
 Subjektivno autorsko pravo:

 Ličnopravna ovlašćenja: imaju za cilj da pruže pravnu zaštitu

autorovoj ličnosti, njegovom imenu i ugledu – štite moralne
interese autora

 Imovinskopravna ovlašćenja: obezbeđuju autoru pravo

iskorišćavanja i raspolaganja delom i pravo na naknadu od lica
kojima je ustupljeno pravo na iskorišćavanje dela – štite
materijalne interese autora.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko pravo
 Pravna priroda autorskog prava:
1. Teorija o svojini - autor kao tvorac dela ima na njemu apsolutno i
isključivo pravo svojine (kao vlasnik stvari)
2. Teorija o ličnom pravu - strogo lično pravo neodvojivo od ličnosti
autora
3. Teorija o nematerijalnoj i imovinskoj vrednosti - stvaranjem
dela nastaju dva prava: lično pravo (koje je manjeg značaja) i
nematerijalno imovinsko pravo koje se svrstava u stvarna prava
4. Teorija o intelektualnim pravima - pored ličnih, stvarnih i
obligacionih prava postoji i četvrta kategorija prava: autorsko pravo
kao samostalna grana prava
5. Dualistička teorija - autorsko pravo se sastoji iz dva različita
prava: ličnog i imovinskog koja imaju zajednički izvor
6. Monistička teorija – autorsko pravo je jedinstveno pravo koje čine
ličnopravna i imovinskopravna ovlašćenja.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko pravo
 Zavisno od prihvaćene teorije o prirodi subjektivnog
autorskog prava:

 Teoretičari su svrstavali objektivno autorsko pravo u lična

ili u imovinska prava

 Objektivno autorsko pravo se razlikuje i od ličnih i od

imovinskih (stvarnih) prava koje ga čine drugačijim od
ostalih grana građanskog prava.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko pravo
 Savremno shvatanje:

 Subjektivno autorsko pravo: jedinstveno apsolutno, sui generis

pravo u kome su spojeni ličnopravni i imovinskopravni elementi

 Objektivno autorsko pravo: posebna pravna disciplina pored

ličnih i imovinskih prava

 Autorsko pravo i pravo industrijske svojine imaju važne

zajedničke osobine tako da se mogu zajedno izučavati: isti
predmet pravne zaštite (nematerijalne duhovne tvorevine,
pravna zaštita je vremenski ograničena).

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko pravo
 Autorsko pravo i lična prava:

 Autorsko delo se može odvojiti od autora i kao takvo

imati samostalnu imovinsku vrednost

 Lična dobra su neodvojiva od ličnosti

 Titular autorskog prava može biti pravno lice, a nosilac

ličnog prava je samo fizičko lice

 Lično pravo se gasi smrću fizičkog lica, a autorsko pravo

se može naslediti.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko pravo
 Autorsko pravo i stvarno, imovinsko pravo:
 Sličnost – samo u delu autorskog prava kojim se štite
imovinskopravni interesi autora.

 Razlike – predmet zaštite je drugačiji:

 Autorsko pravo ne može biti predmet izvršenja i zaplene
 Autorsko pravo se ne može steći okupacijom i održajem
 Autorsko pravo po proteku određenog roka prestaje – opšti
rok trajanja autorskog prava iznosi život autora i 70 godina
posle njegove smrti. Posle isteka tog roka autorsko delo
postaje slobodno za korišćenje, ali se integritet dela i
uspomena na njegovog autora moraju i dalјe u celini
poštovati.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko pravo
 Moralni i materijalni interesi autora:

 Moralni interesi štite se na osnovu ličnopravnih ovlašćenja iz

autorskog prava, koja ovlašćuju autora da zaštiti integritet
svog dela i svoje stvaralačke ličnosti

 Materijalni interesi štite se na osnovu imovinskopravnih

ovlašćenja iz autorskog prava, koja ovlašćuju autora da na
isklјučiv način ekonomski koristi svoje autorsko delo povodom
kojeg autorsko pravo postoji

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Pojmovno određenje autorskog dela: lјudska tvorevina
koja ima duhovni sadržaj, koja ima određenu formu i koja je
originalna.
 Elementi definicije autorskog dela:
 Ljudska tvorevina – predmet autorskopravne zaštite može
biti samo tvorevina koju je stvorio čovek svojim radom
 Duhovni sadržaj - duhovne tvorevine koje svojim izgledom,
smislom i značenjem omogućavaju neposrednu komunikaciju
između ljudi su autorska dela
 Forma dela - autor svoju tvorevinu saopštava drugim ljudima u
određenoj formi koja tvorevini daje identitet
 Originalnost - originalno je samo delo u koje je autor uneo svoju
individualnost, deo svoga duha koji je individualan i različit od duha
drugih ljudi.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Svojstva koja nisu od značaja za zaštitu autorskog dela:
za zaštitu autorskog dela (sa stanovišta autorskog prava)
nije od značaja:

 Da li delo ima neku umetničku naučnu ili drugu vrednost

 Kakva je njegova namena
 Kolikog je obima
 Kakva mu je sadržina
 Način na koji se ispolјava
 Da li je saopštavanje njegove sadržine javnosti dopušteno ili
ne.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Obim zaštite autorskog dela: originalni elementi obuhvaćeni
su autorsko-pravnom zaštitom.

 Izvan autorsko-pravne zaštite ostaju:

 Neoriginalni elementi dela

 Opšte ideje, načela, principi i uputstva koja su sadržana u

autorskom delu

 Novootkriveni prirodni zakoni ili nove teorije, ali mogu biti

obuhvaćeni originalni elementi u načinu njihovog izlaganja

 Uputstva za praktičnu primenu, odn. postupanje

 Način stvaranja autorskog dela – stil i tehnika

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Sa stanovišta autorskog prava nije od značaja da li je
autorsko delo završeno ili nije – to znači da i nedovršeno
autorsko delo i delovi autorskog dela uživaju
autorskopravnu zaštitu pod uslovom da je to jedna duhovna
celina izražena u određenoj formi i da poseduje dovoljan
stepen originalnosti.

 Naslov autorskog dela i njegova autorskopravna

zaštita: ime, odnosno oznaka kojom se autorsko delo, odn.
primerak autorskog dela identifikuje na tržištu kao roba.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
1. Ukoliko je naslov autorskog dela originalan, predstavlja
autorsko delo za sebe i u tom slučaju uživa autorskopravnu
zaštitu nezavisno od autorskog prava na delu koje je tim
naslovom označeno.

2. Ukoliko naslov autorskog dela nije originalan isti ne

predstavlja samostalno autorsko delo, pa samim tim i ne
uživa autorskopravnu zaštitu odvojeno od autorskog dela,
već se smatra sastavnim elementom autorskog dela koje je
njime naslovljeno.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Tvorevine koje ne uživaju autorskopravnu zaštitu :
1. Opšte ideje, načela, principi i uputstva koji su sadržani u
autorskom delu (ova grupa tvorevina isključena je iz
autorskopravne zaštite zbog određenih pravno-političkih
razloga)
2. Zakoni, podzakonski akti i drugi propisi; službeni materijali
državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju; službeni
prevodi propisa službenih materijala državnih organa i organa
koji obavljaju javnu funkciju; podnesci i drugi akti u upravnom i
sudskom postupku (ova grupa tvorevina isključena je iz
autorskopravne zaštite radi nesmetanog funkcionisanja
državnih organa koji imaju potrebu da takve tvorevine koriste).
 Vrste autorskih dela – autorska dela se prema određenim
kriterijumima mogu podeliti u tri grupe:
1. Prema sredstvu-kodu izražavanja (zakonski primeri autorskih
dela)
2. Prema autorskopravnom značaju
3. Prema statusu u kome se dela nalaze.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Autorsko delo
 Zakonski primeri autorskog dela: prema propisima o
autorskom pravu, autorskim delom smatraju se naročito:
 Pisana dela (npr. knjige, brošure, članci)
 Govorna dela (npr. predavanja, govori, besede)
 Dramska, dramsko-muzička, koreografska, pantomimska,
kao i dela koja potiču iz folklora
 Muzička dela sa rečima ili bez reči
 Filmska dela (kinematografska i telvizijska dela)
 Dela likovne umetnosti (npr. slike, crteži, skice, grafike,
skulpture)
 Dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog
oblikovanja
 Kartografska dela (geografske i topografske karte)
 Planovi, skice, makete, fotografije; pozorišna režija.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Autorsko delo
 Računarski program:

Autorsko književno delo koje uživa autorskopravnu zaštitu

ako ispunjava uslove propisane za zaštitu autorskog dela,
međutim, zbog specifičnosti ove vrste autorskog dela, prava
autora računarskog programa su nešto ograničenija u odnosu
na autore drugih dela.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Autorskopravna podela autorskih dela: sa
autorskopravnog stanovišta autorska dela se mogu
podeliti na:
 Izvorna dela
 Dela prerade
 Zbirke.

 Izvorno autorsko delo: autorsko delo koje u sebi ne

sadrži prepoznatljive originalne elemente drugih, ranije
stvorenih autorskih dela.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Delo prerade:

 Delo u kome su prepoznatljivi karakteristični

originalni elementi izvornog autorskog dela,

 Ali koje sadrži i sopstvene originalne elemente,

zbog čega se smatra autorskim delom koje je
zasebno i različito od izvornog dela čije elemente
sadrži, i zbog čega uživa autorskopravnu zaštitu.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo

 Odnos autora izvornog dela i autora dela prerade: sa

stanovišta autorskog prava nije od značaja da li je delo prerade
stvoreno na osnovu izvornog dela, već da li se delo prerade
saopštava javnosti.

 Suština: delo prerade se ne može saopštavati javnosti,

odnosno iskorišćavati na bilo koji način bez saglasnosti autora,
odn. nosioca autorskog prava izvornog dela.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Zbirka: vrsta autorskog dela koje se sastoji od skupa već
postojećih autorskih dela ili njihovih fragmenata ili drugih
podataka; kod ove vrste autorskog dela, posebno je
značajno da bude ispunjen uslov originalnosti.

 Autor zbirke: po pravilu se označava kao urednik.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Podela autorskih dela prema njihovom statusu – prema
statusu u kome se nalaze autorska dela mogu biti:
 Neobjavljena
 Objavljena
 Izdata.
 Neobjavljeno autorsko delo: delo za koje javnost ne zna i koje
ipak uživa autorskopravnu zaštitu (ograničenu na ličnopravno
ovlašćenje autora).
 Povreda autorskog prava: neovlašćenim objavljivanjem tuđeg
autorskog dela, ali i objavljivanjem dela prerade u kome su
sadržani prepoznatljivi originalni elementi neobjavljenog izvornog
dela.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Objavljeno autorsko delo:

 Delo koje je na bilo koji način

 I bilo gde u svetu,

 Prvi put saopšteno javnosti, od strane autora ili lica

koje je on ovlastio.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Pravne posledice vezane za status objavljenog dela:

 Autorsko delo se može objaviti samo jednom


 Jedino je autor ovlašćen da objavi svoje delo ili to može
učiniti lice koje autor ovlasti

 Pojedina lica mogu koristiti autorsko delo bez saglasnosti

autora samo ako je delo objavljeno

 Rok trajanja imovinskopravnih ovlašćenja na autorskom delu

za anonimna dela ili dela pod pseudonimom koja nisu izdata,
već su samo objavljena računa se od dana objavljivanja dela
(a ne od smrti autora).

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Izdato autorsko delo: autorsko delo koje je autor ili
njegov pravni sledbenik umnožio i pustio u promet.

 Da bi se smatralo da je delo izdato treba da je u prometu

u dovoljnom broju primeraka da zadovolji razumne
potrebe javnosti (zavisno od veličine nacionalnog
tržišta).

 Kod izdavanja dela važno je pitanje šta se

podrazumeva pod pojmom broja primeraka koji je
dovoljan da zadovolji potrebe javnosti.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Razlike između objavljenog i izdatog dela su:
1. Autorsko delo se može objaviti samo jednom, dok se izdati
može više puta, onoliko puta koliko za delom postoji
interesovanje
2. Izdato delo je istovremeno i objavljeno autorsko delo, dok
objavljeno autorsko delo nije i izdato
3. Čin objavljivanja i izdavanja autorskog dela se može
poklopiti, ali i ne mora
4. Delo se može izdati samo umnožavanjem i stavljanjem u
promet, dok se objavljivanje može izvršiti bilo kojim oblikom
javnog saopštavanja.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Originalni primerak autorskog dela: stvar (predmet) u
kojoj je autor prvi put materijalizovao svoje autorsko delo

 Uslov da bi se primerak autorskog dela smatrao

originalnim: da je isti nastao kao rezultat autorovog
neposrednog fizičkog, odnosno manuelno zanatskog rada

 U najvećem broju slučajeva pravilo je da postoji samo

jedan originalni primerak autorskog dela, a da su svi ostali
primerci kopije. Postoje i situacije kada postoje dva ili više
originalnih primeraka autorskog dela.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Neoriginalni primerak autorskog dela: svaki onaj
primerak autorskog dela koji nije originalan – po pravilu,
takvi primerci autorskih dela potiču od lica koja nisu
autori; to su uglavnom korisnici autorskih dela, koji
umnožavaju autorska dela uz saglasnost autora ili
autorsko delo koriste s pozivom na neki od oblika
ograničenja imovinskopravnih ovlašćenja autora.

 Neoriginalni primerci autorskih dela se uobičajeno

označavaju kopijama autorskih dela.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Pojam autora dela: autor dela je fizičko lice koje je stvorilo
delo.

 Stvaranje autorskog dela je duhovni proces – po prirodi

stvari samo fizičko, a ne i pravno lice može biti autor dela.

 Stvaranje autorskog dela je pravna činjenica, a ne pravni

posao.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autorsko delo
 Pojam nosioca autorskog prava: nosilac autorskog prava
je svako lice koje nije autor, a subjekt je odeđenih
ovlašćenja iz sadržine subjektivnog autorskog prava na
osnovu određenog pravnog osnova – ugovor, nasleđivanje,
a u određenim slučajevima i zakon.

 Autor je izvorni nosilac autorskog prava, dok sva druga lica

koja određena ovlašćenja stiču po nekom pravnom osnovu
su derivativni nosioci autorskog prava.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Literatura
• Zoran Miladinović, Pravo intelektualne svojine, ISBN: 978-
86-7623-006-08, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu
- Institut za pravne i društvene nauke, Kragujevac, 2009.
• Slobodan M. Marković, Dušan V. Popović, Pravo
intelektualne svojine,  II izdanje, ISBN: 978-86-7630-518-
6, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu - Centar za
izdavaštvo i informisanje, Beograd, 2014.
• Zoran Miladinović, Praktikum ѕa autorsko pravo, ISBN:
978-86-7623-025-9, Pravni fakultet Univerziteta u
Kragujevcu - Institut za pravne i društvene nauke,
Kragujevac, 2011.

Prof. dr Žaklina Spalević